Šravasti Dhammika
Je li Buda zaista bio princ?
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Iako postoji nekoliko stotina Budinih biografija i priča o njegovom životu se može naći u još više hiljada knjiga o religiji, istoriji Indije itd., još uvek ne postoji biografija koja bi se zasnivala samo na najranijim zapisima, bez kasnije nastalih legendi i ulepšavanja. Ako i kada ona bude napisana, slika Bude će biti u velikoj meri drugačija. Uzmimo samo jedan primer. Svi znaju da je Budin otac Suddhodana bio kralj i otuda je i on sam bio princ. Interesantna stvar je da za to ne postoji bilo kakav dokaz u Tipitaki, najstarijem sačuvanom budističkom kanonu. Tamo se kaže da kada je Buda rođen, mudrac Asita je došao u Suddhodaninu bhavanu, kako bi video kumaru (Sn. 685). Dve pali reči koje su ovde u kurzivu se redovno prevode kao „palata“ i „princ“, iako bi za prvu tačniji prevod bio „boravište“, bez ikakvih kraljevskih konotacija, a druga označava muško dete ili dečaka; princ je rađa kumara. U svakoj prilici kada je Buda govorio o mestu na kojem su on i njegov otac živeli, on koristi reč za kuću, dom ili vilu, ali ne i uobičajene reči za palatu, to jest kraljevsku rezidenciju, a to su vimana ili mandira. „U nivesanama drugih ljudi sluge, radnici i robovi dobijaju samo pirinač i prokislu kašu da jedu. Ali u nivesani moga oca, njima se daju najbolji pirinač i meso da jedu“ (A I.145). „Imao sam tri pasade, jednu za zimu, drugu za leto i treću za period monsuna“ (A I.145). „U nivesani moga oca bila su načinjena jezera sa lotosima za moje uživanje“ (A I.145). U kasnijim vekovima reč nivesana počela je da se upotrebljava za kraljevske palate, ali nema primera za to u 5. veku pre naše ere ili ranije, kao ni nekoliko vekova kasnije. Čak i na onim mestima na kojim bismo očekivali da Buda označava svog oca kao kralja, on to ne čini. Kada ga kralj Bimbisara pita za porodicu i poreklo, on jednostavno odgovara da potiče iz porodice iz plemena Sakya (Sn.322-4).
Čuvena epizoda kada je mladi Buda spontano ušao u đhanu, stanje meditativnog zadubljenja, dok je sedeo u hladu nekog đambu drveta i posmatrao oca, još je jedan primer za ovo. Skoro svi opisi i likovni prikazi ovog događaja kažu i prikazuju Budinog oca kako ore, što se tumači kao ceremonijalno zaoravanje prve brazde na početku sezone prolećnog oranja. I ta ceremonija se naziva mangalavappamangala (Đa.I,57; IV,167). Ali kada u Kanonu Buda prepričava ovo, on jednostavno kaže: „Sećam se da sam, dok je moj otac Sakyanin radio (pitu Sakassa kammante), a ja sedeo u hladu đambu drveta…“ (M.I,246). E sad, ovo „radio“ može značiti bilo šta – plevio, popravljao ogradu, muzao kravu, sakupljao plodove itd. Dakle, kako je opšti „rad“ postao „ceremonijalno oranje“? Zaista ne znam, ali mogu da pretpostavim. U vekovima posle Budine smrti, tvrdnje o kraljevskom poreklu njegovom i njegovog oca su počele da se javljaju, a kraljevi naravno ne rade obične poslove, već samo one dostojne njih, kao što je recimo ceremonijalno oranje brazde. Tako je običan rad postao kraljevski rad.
Tako je zanimljiva činjenica da se Suddhodana pominje samo jednom u Sutta pitaki i to u Mahapadana sutti, možda najkasnije nastaloj sutti u čitavoj Zbirci dugih govora, gde se za njega kaže da je bio rađa (D.II,7). U Vinaya pitaki, čiji najveći deo je nastao možda i 100 godina posle Bude, takođe je samo jednom pomenut, ali tu nije nazvan rađa (Vin.I,82). Sem toga, Vinaya nam daje i jedinu referencu u čitavoj Tipitaki za nekog sakyanskog vladara i to je Bhaddiya, koji se kasnije zamonašio (Vin.II,182).
Dakle, je li Suddhodana bio kralj, a Buda princ? Skoro izvesno je da nisu bili, u smislu u kojem se pojmovi „kralj“ i „princ“ koriste poslednjih 2000 godina i na istoku i na zapadu. Mnogo je verovatnije bio starešina kojeg je biralo veće staraca. Činjenica da se u Kanonu pominje nekakva grupa ili telo nazvano „tvorci vladara“ (rađa kattaro, D.II,233) čini ovakav scenario najverovatnijim.