Šravasti Dhammika
Jevreji budisti
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Pre nekoliko godina sedeo sam u biblioteci Budističkog društva Australije, kada mi je prišao jedan bibliotekar i zapodenusmo razgovor. Tokom njega opisao je sebe kao „anglikanskog budistu“. Obratite pažnju, ne ni hrišćanskog budistu, već upravo anglikanskog budistu. Možda nešto nije u redu sa mnom, ali mi je takva vrsta samodefinisanja izgledala prilično zbunjujuća. Ali opet, naravno, ja sam samo običan monah. Sudeći prema literaturi koja pristiže iz budističke Amerike, nova tamošnja ortodoksija izgleda da kaže da možete biti u isto vreme i Jevrejin i Budista. Takvi ljudi sebe nazivaju „džubus“ ili „budžus“. Pre nekog vremena video sam knjigu o meditaciji Silvije Boorstin. Naslov „Its Easier Than You Think“ mi je odmah govorio da autor sigurno mora biti Amerikanac. Uzeo sam je i prelistao. Mislim da je to dobra knjiga, ali tvrdnja u njoj izneta da je moguće biti dobar (praktikujući?) Jevrejin i budista me je zapanjila. Jedna od knjiga iste autorke, koju sam kasnije pročitao, „Funny, You Don’t Look Buddhist“, raspravlja o ovom temi detaljnije. A šta kažete na ovo? „Buddha Turns the Kabbalah Wheel: Jewish Buddhist Resonance From A Christian Gnostic Perspective“ Thomasa Raglanda. Dovoljno je da pročitam samo naslov i već osećam krizu identiteta.
Je li moguće biti etički Jevrejin i praktikujući budista? Apsolutno! Je li moguće biti etički Jevrejin i praktikujući budista i osećati duboko poštovanje i interesovanje za svoje jevrejsko nasleđe? Da! Je li moguće biti etički Jevrejin i praktikujući budista i učestvovati u različitim jevrejskim prazničnim ceremonijama kako biste ostali u kontaktu sa svojim korenima ili da biste zadovoljili zahteve porodice? Da! Je li moguće biti praktikujući Jevrejin i praktikujući budista? Ne, nije! To dvoje su međusobno nespojivi. Jedan budista će na većinu praksi ortodoksnog i čak reformisanog judaizma gledati kao na bezazlene, ali prazne rituale koji uopšte ne doprinose razvoju vrline ili oslobođenju uma. Ako išta, oni samo osnažuju specifičan osećaj identiteta; upravo ono što budizam nastoji da prevaziđe. Tora nedvosmisleno zahteva potpunu lojalnost bogu Izraela, dok Budina duhovnost bez boga i njegov svetonazor razdvajaju ove dve religije na dve potpuno različite strane. Da li jevrejske i budističke etičke vrednosti imaju mnogo toga zajedničkog? Da. Ali verovati da možete u isto vreme prihvatiti sve ključne principe judaizma i budizma znači temeljno nerazumevanje obe ove religije i, iskreno rečeno, izneveriti jedinstvenost svake od njih.
Da li bi bilo moguće biti praktikujući Jevrejin, meditirati, imati koristi od toga i imati poštovanje za budističku duhovnost? Da! Da li bi bilo moguće biti praktikujući budista i imati poštovanje za jevrejska verovanja? Bilo bi obavezno. Ali verovati da možete podjednako zadovoljiti praktične i intelektualne zahteve obe religije u isto vreme jeste iluzija. U stara dobra vreme kada je „mi smo apsolutno u pravu i svi drugi greše“ pristup bio je razlog za mnogo samozadovoljstva, predrasuda i mržnje. Sada, u „novim dobrim vremenima“ pristup “mi smo u pravu, ali su i svi drugi“ donosi ništa drugo do konfuziju, neiskrenost i hipokriziju. I nisam siguran koje od ovo dvoje je gore.
I da ovo moje izlaganje ne bi bilo shvaćeno kao vređanje bilo koga, osvežite se sa malo „džubu“ humora:
Ako sopstvo ne postoji, čiji je onda ovo artritis?
Budi ovde sada. Budi negde drugde, kasnije. Je li to toliko komplikovano?
Gde god da kreneš, tu si. Sa tvojim prtljagom je druga priča.
Prihvati nevolju kao blagoslov. Ne poželi savršeno zdravlje ili život bez problema. O čemu bi inače pričao?
Nema bekstva od kamme. U prethodnom životu niti si se javljao, niti si pisao, niti si dolazio u posetu. I šta se onda žališ?
Tora kaže: „Voli svog suseda kao sebe“. Buda kaže: „Ne postoji ’sebe’“. Kakvo spasonosno rešenje!
Naravno, sve što je ranije rečeno primenljivo je i na one koji veruju da možete biti hrišćanin, mormon, kveker, katolik, anglikanac, Sik ili eskimski obožavalac morževa i budista u isto vreme. I tek da bi bilo jasno da sam ja taj koji je zastranio, BBC North Yorkshire vebsajt ima jedan članak o Sadhu Dharmairi, koji sebe opisuje kao zen hindu monaha. Kada su ga upitali da objasni kako je moguć taj čudan spoj, Sadhu kaže: „Pa naravno, ne postoji takva stvar kao što je hinduizam ili budizam“. „Bravo! Vrlo mudro! A na svom ličnom vebsajtu Irshad Manđi pominje svog prijatelja koji je – šta god to značilo – budistički musliman! Da li mi se to samo pričinilo ili čujem zvuk objavljene fatwe?
I to bi bilo to. Moram da se vratim jednoj stvarno zanimljivoj knjizi koju upravo čitam. Naslov joj je „Marksistička analiza budućnosti hrišćanskog ateizma u XIX veku“.