Kolektivna karma: Mit ili stvarnost?
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Poslednjih decenija pojavile su se teorije i diskusije o nečemu što je nazvano kolektivna kamma. Prema toj teoriji, grupa ljudi ili čak čitavi narodi mogu navodno da zajedno pate od posledica loših dela (čini se da se nikada ne raspravlja o pozitivnoj kolektivnoj kammi, samo o negativnoj). Poštovani tibetanski učitelj Lati Rimpoče je nedavno ustvrdio da je patnja Jevreja tokom holokausta bila posledica velikih nedela koje su svi oni počinili u prethodnim životima. Drugi su tvrdili da je krvavi režim crvenih Kmera bio isto tako kammička kazna za nedela Kambodžanaca iz prošlosti.
Ništa slično ideji kolektivne kamme se ne može naći, čak ni u naznakama, u Budinom učenju. U tradicionalnim leksikonima ne postoji pali i sanskritska reč za kolektivnu kammu. Ta ideja takođe ne postoji u kasnijim budističkim tekstovima. U svojoj Abhidharmakosabhasyi Vasubhandu ima jedan komentar koji se može tumačiti tako kao da sugeriše nešto slično kolektivnoj kammi. On kaže: "Kada su mnogi ljudi ujedinjeni u nameri da ubiju, bilo da je reč o ratu, lovu ili pljački, ko je kriv za ubistvo, ako samo jedan od njih ubije? Pošto se vojnici slažu u ostvarivanju istoga cilja, svi su krivi koliko i onaj koji ubija. Pošto imaju zajednički cilj, svi su krivi koliko i onaj među njima koji je ubica, jer jedan drugog podstrekuju, ne samo rečima, već i samom činjenicom da su se ujedinili u nameri da ubiju. Ali je li onaj ko je na silu doveden među vojnike takođe kriv? Svakako da jeste, sem ako u sebi nije doneo odluku: 'Čak ni da bih spasao sopstveni život, neću ubiti živo biće'."
Razmotrimo sada Vasubhanduove reči pažljivo. Sve osobe koje se pominju u ovom primeru okupile su se sa zajedničkim negativnim ciljem i na taj način će svaka za sebe stvoriti izvesnu negativnu kammu, kako to s pravom tvrdi i Vasubhandu. Međutim, priroda i intenzitet njihovih individualnih namera mogu biti različiti. Neki mogu biti oduševljeni planom, drugi manje, a jedan ili dvoje mogu imati ozbiljne rezerve prema njemu. Sem toga, kammički "rezervoar" koji je svaka osoba za sebe stvorila prošlim delima su različiti. Možda je neko od njih okoreli kriminalac, koji je već počinio niz zločina. Drugi može biti novajlija među kriminalcima, dok je treći u stvari dobar čovek, ali slab karakter kojeg prijatelji lako navedu na učini nešto loše. Uz takvo šarenilo motiva i prethodnih istorija, to kako će se svaki član bande osećati i delovati posle zločina će se vrlo verovatno razlikovati, u rasponu od okrutne satisfakcije, preko hladne indiferentnosti, do kajanja.
Imajući sve te vrlo verovatne razlike u vidu, jedino je realistično zamisliti da će i vipaka (plod dela) svake osobe u grupi biti sasvim različite snage i da će se manifestovati u različito vreme i na različite načine. Tako nam ponovno čitanje ovog odlomka pokazuje da on zapravo ne sugeriše kolektivnu kammu.
Najranije nedvosmisleno pominjanje kolektivne kamme koje sam bio u stanju da nađem jeste u eklektičkim i veoma proizvoljnim spisima okultistkinje Helene Blavatski (1831-1891). U svojoj knjizi "The Key to Theosophy" (1889), Blavatski pominje ono što naziva "karma naroda". Ovu ideju su potom preuzeli različiti zaljubljenici u okultno, potom je ona ušla u new age pokret, a odatle se raširila i na budizam. Iznenađujuće je koliko budističkih učitelja, upućenih i onih drugih, govori o kolektivnoj kammi kao da se radi o delu autentične Dhamme, uprkos skorom nastanku te ideje i odsustva uporišta u tradicionalnom budizmu.
Pa ipak, moglo bi se tvrditi da to što se kolektivna kamma ne pominje u bilo kojem budističkom tekstu ne znači da ona ne postoji. Na kraju krajeva, budizam ne polaže ekskluzivno pravo na celokupnu istinu. Možda je Madam Blavatski posedovala uvid u kammu koji je nedostajao Budi ili kasnijim budističkim učiteljima. Zato bi vredelo pažljivije istražiti ideju kolektivne kamme, kako bismo videli njezinu pravu vrednost.
Postoje različite ideje kolektivne kamme. Jedna tvrdi da veliki broj ljudi može da se preporodi u određenoj grupi, koja potom zajednički pati zbog negativne kamme koju međusobno dele. Druge verzije ove ideje tvrde da manjina nevinih pojedinaca neke grupe može da pati zbog negativne kamme koju je stvorila većina unutar iste te grupe. U oba slučaja patnja navodno dolazi u obliku rata, gladi, velikih prirodnih katastrofa itd. Najnovija masovna tragedija koja je označena kao primer kolektivne kamme bio je cunami u Indijskom okeanu iz 2004. U danima neposredno posle ove katastrofe, vodeći singapurski monah je za lokalne novine navodno izjavio da su većina žrtava cunamija bili ribari, koji su na taj način kažnjeni za višedecenijsko ubijanje riba.
Mnogo je problema sa idejom kolektivne kamme u bilo kojem da je obliku, počev od logičkih, faktičkih, doktrinarnih, pa sve do zdravorazumskih. Zagovornici kolektivne kamme je veoma dobri u generalizacijama, ali nemarni prema detaljima. Kako, na primer, kamma uspeva da organizuje čitav taj ogroman broj uzroka i posledica? Kako i u kom obliku skladišti i obrađuje sve informacije neophodne da jedna osoba doživljava ove kammičke posledice, a druga doživljava one? Koja to logistika garantuje da će se velik broj ljudi preporoditi u isto vreme, unutar iste grupe i na istoj lokaciji, kako bi doživela dejstvo iste patnje. I koja je to sila ili energija uz pomoć koje kamma izvodi sve ove neverovatno kompleksne kombinacije? Nikakvo objašnjenje za sve ovo nije na vidiku.
Ako istražimo specifične primere onoga za šta se tvrdi da jesu primeri kolektivne kamme, videćemo koliko je zapravo ova ideja problematična. Razmotrimo monstruozne zločine nacista prema evropskim Jevrejima tokom drugog svetskog rata. Ako nekakva kolektivna kamma deluje, onda bi nešto ovakvo bilo neophodno. Kamma bi trebalo da trebalo tako da manipuliše stvarima da se šest milioa zločinaca preporodi u onome to će postati nacizmom porobljena Evropa i da tu živi između 1939. i 1945. Zatim bi trebalo unapred da isplanira takvu socijalnu i političku situaciju u Nemačkoj da na vlast dođu fanatični antisemiti. Paralelno sa tim bi bilo nužno odabrati milione ljudi da se preporode u Nemačkoj, sa takvim svetonazorom da podržavaju nacizam, odnosno da su apatični ili suviše zastrašeni da mu se odupru. I kada je neophodnih šest miliona Jevreja jednom dovoljno propatilo za svoja prošla nedela, tada je kamma trebalo da uredi i izmanipuliše bezbroj kompleksnih uzroka i posledica tako da se rat okonča. Dakle, ta kamma mora biti moćna i inteligentna koliko i neko vrhovno biće!
Razmotrimo sada cunami iz 2004, još jedan događaj koji se često citira kao primer kolektivne kamme. Ogroman talas je ubio otprilike 200.000 ljudi, povredio milion i stotine hiljada ostavio bez krova nad glavom. Čak i najneobaveštenija osoba zna da je direktno uočljiv uzrok cunamija bio zemljotres izazvan pomeranje tektonskih ploča na morskom dnu blizu obale Sumatre. Ovo je oslobodilo ogromnu količinu energije, koja je sa svoje strane izazvala formiranje ogromnih talasa. Da bi sve ovo bio slučaj kolektivne kamme, potrebno je nekoliko stvari. Kao i sa holokaustom, kamma je trebalo da unapred isplanira stvari, tako da se ogroman broj ljudi nađe u pogođenom području, bilo da su tu rođeni i živeli ili da ga posete u tačno određen dan, to jest u kasno prepodne 26. decembra. Uz to, u sred haosa potopa, panike, rušenja zgrada i otpada koje nosi bujica, kamma je trebalo da tako sve podesi pa da hiljade žrtava dobije svoju tačno određenu kammičku kaznu, ni težu, ni lakšu — tako da oni čija je kamma zahtevala da budu ubijeni budu zaista ubijeni, da oni čija je kamma zahtevala da budu teško povređeni budu zaista ako i povređeni, da oni koji je trebalo da prođu samo s alakšim povredama tako zaista i prođu, a da oni čija je kamma zahtevala da im samo kuće budu uništene, tako i prođu. I tako dalje i tako dalje. Ali ono što je najneobičnije, da bi kamma bila odgovorna za cunami, neophodno je prihvatiti da je u stanju da utiče i na Zemljine tektonske ploče, tako da se one pomeraju upravo koliko treba i u pravom trenutku da od toga nastali talasi budu egzekutori kamme hiljada ljudi. Sem što sve ovo uverljivost ove teorije rasteže do granica pucanja, ja lično odbijam ideju kolektivne kamme i zato što ukoliko takva stvar zaista postoji, Buda bi je makar pomenuo. A nije.