O Brahmi
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Mnogobrojna vedska božanstva se pominju u Tipitaki, od kojih su neka Inda (takođe se naziva Sakka), zatim Aggi, Suriya, Ćanda, Varuna, Pađapati, Šri, Venhu (sanskrit: Višnu), Soma i Yama. Do 5. veka pre naše ere jedan bog je postao dominantan u okviru bramanizma i to je Brahma. Opisivan je kao „Svevideći, Svemoćni, Gospodar, Tvorac, Stvoritelj i Vladar, onaj koji postavlja i kontroliše, otac svega što jeste i što će biti“ (M.I,327).
On „sjajem nadmašuje sve druge bogove“ i „kada se pojavi, uzima grublji oblik, jer njegov prirodan oblik se ne može opaziti okom“ (D.II,210). Verovalo se da je dobroćudno božanstvo, puno ljubavi i bez srdžbe ili mržnje u sebi (D.I,247). Sledbenici su slavili Brahmu, prizivali ga u pomoć i prinosili mu darove i žrtve. Gajili su nadu da će ih voditi i štititi u ovom životu, a posle smrti će se naći u njegovom društvu (Brahmasahavyata, D.I,235). Tako je po više osnova Brahma ekvivalent vrhovnog božanstva u glavnim teističkim religijama.
I dok je Buda priznavao postojanje Brahme, dovodio je u sumnju skoro svaku tvrdnju u vezi sa njim, čineći tako na indirektan način besmislenim njegovo obožavanje i predanost. Daleko od toga da bude nepromenljiv, Brahma je podložan promeni i prolaznosti (annathattam atthi viparinamo, A.V,60), kao i sve drugo. Brahma mislio da je on sve stvorio, ali on zapravo pogrešno tumači činjenice (D.I,18 i dalje), a kada je Buda one koji u to stvaranje veruju upitao kako se to tačno dogodilo, „nisu mogli da daju uverljiv odgovor“ (te maya puttha na sampayanti, D.III,28). Brahma je verovao da je sveznajući, ali je imao i bolje trenutke kada bi priznao da nema pojma o mnogim stvarima (D.I,222). Ovo navodno božansko sveznanje Buda je dalje potkopao tvrdnjom da je Brahma često dolazio kod njega da ga hvali ili pita o stvarima koje nije znao, naročito u vezu sa duhovnim stvarima (M.I,168; 326; S.I,139; 153).
U Đatakama se postavlja pitanje, ako je Brahma tako svemoćan i pun ljubavi za svakoga, zašto nije učinio nešto u vezi sa svem tom patnjom i zlom u svetu. „Zašto Brahma ne popravi ovaj svet? Ako je zaista onaj koji nadzire, najviši, gospodar svih bića, zašto je čitav ovaj svet u takvoj zbrci? Zašto ne učini ovaj svet srećnijim mestom? Ako je zaista onaj koji nadzire, najviši, gospodar svih bića, zašto je toliko obmane, laži i nepravde na svetu? Ako je zaista onaj koji nadzire, najviši, gospodar svih bića, onda on sam mora biti nepravedan i okrutan, jer on je taj koji je sve ovo stvorio“ (Đa.VI,208).
Reč brahma dolazi od korena brh- što znači vrhovni, moćni, izvrsni i Buda je taj termin koristio za neke od svojih doktrinarnih kategorija. Tako je život u celibatu nazvao brahmaćariya, četiri najviše emocije su brahma vihare, plemeniti osmostruki put se takođe naziva brahmayana, a Dhamma je brahmaćakka (M.I,69; 147; S.I,5). Kada je Buda rekao da je „postao Brahma“ (brahmabhuto, D.III,84), nije time želeo da kaže da je postigao jedinstvo sa Bogom u vedskom smislu reči, već pre da je dosegao najviše stanje, tj. nirvanu.
Zanimljivo da je ideja kako „u hinduizmu postoje tri božanstva: Brahma stvoritelj, Višnu održitelj i Šiva uništitelj“ poznatija i prihvaćenija na Zapadu, više nego što je to ikada bila u Indiji. Negde možda u ranom Gupta periodu (IV vek) nekoliko teologa pokušalo je da izmiri različita božanstva, a trimurti je bio najbolji primer toga. Prof. A. L. Basham s pravom kaže da je takvo božansko trojstvo bilo „veštačka tvorevina“ koja je „imala sasvim neznatan uticaj“ i „nikada se nije raširila u narodu“. Ono je dobro poznato na Zapadu najverovatnije zato što podseća na hrišćansku ideju trojstva. U kasnijoj ikonografiji Brahma je prikazivan sa četiri lica, četiri ruke i kako jaši na guski (hamsa). Obožavanje Brahme je skoro potpuno nestalo u Indiji, ali da ironija bude veća veliki broj budista poštuje ga u Tajlandu, gde je znan pod imenom Phra Prom.