Proslavljanje Vesākhe
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Među budističkim praznicima Vesākha je onaj koji slavi najveći broj budista u svetu. Prema tradiciji, veruje se da je Buda na isti dan u godini rođen, postao probuđen i ušao u konačnu nirvanu, a to je dan punog Meseca drugog meseca u starom indijskom kalendaru, koji se zvao vesākha, a odgovara aprilu-maju u našem današnjem kalendaru. Poslednjih 60 godina Vesākha je često nazivan i Vesak, što je način izgovora na Šri Lanki. Ali zašto ne tajlandski način (Waistkha), tibetanski (Sa Ga Dawa) ili vijetnamski (Phat Dan)? Zato što je 1950. na prvom susretu World Fellowship of Buddhists, koji su Šrilankanci organizovali, finansirali i na njemu dominirali, taj oblik postao dominantan. Meni se čini da pošto osnivača svoje religije zovemo njegovim pāli imenom Buda, a ne po sinhaleški Buddharađanwahanse, jedino je logično i ispravno da danu kojim se slavi njegov dolazak i duhovna postignuća damo pāli naziv Vesākha ili barem sanskritski oblik Vaiśākha.
Vesākha nije oduvek bio veliki praznik u svim budističkim zemljama. U Tajlandu je sve do pre 50 godina to bio manje bitan praznik, baš kao i Magha Puđa i Wan Asanha Bucha. Veliki praznici bili su oni bramanski: Songkran, Loi Krathong itd., a na severu zemlje Inthakin i nekoliko drugih. Malezijski budisti jedva da su ga i slavili sve dok ga agilni američki monah Sumangalo nije popularizovao i počeo da šalje peticije vladi, koja ga je proglasila za državni praznik 1950. godine. Zanimljivo je da ima vrlo malo informacija o tome kako ili kada tačno je Vesākha proslavljana u većini budističkih zemalja u stara vremena. Zapisa o tome nema, sem za Indiju i Šri Lanku. Kineski hodočasnik Xuanzang u svom putopisu po Indiji opisuje kako budisti slave Budino rođenje, probuđenje i smrt:
„Bodhisattva je rođen osmog dana druge polovine meseca vesākhe… Ali sthavira škola ga obeležava 15. dana druge polovine meseca vesākhe“.
„U drevnim spisima se kaže da je Buda ušao u parinirvanu… 15. dana druge polovine vesākhe… Ali prema sarvastivada školi, u parinirvanu je ušao 8. dana druge polovine meseca karthike“. „Tathāgata je puno probuđenje dosegao 8. dana druge polovine vesākhe, prema indijskom kalendaru. No, prema sthavira školi ovaj događaj se dogodio 15. dana druge polovine vesākhe.“
“Bodhisattva je rođen 8. Dana druge polovine vesākhe… Ali sthavira škola smatra da je to bilo 15. dana druge polovine vesākhe.“
Tako se čini da se mahayana i sthavira (indijska verzija theravade) škole nisu slagale oko dana kada su se ovi događaji odigrali, ali ne i oko meseca. Xuanzang nam ne daje informacije kako su te proslave konkretno izgledale. Međutim, on kaže ponešto o proslavama Vesākhe u Bodh Gayi. „Svake godine na taj dan vladari različitih država, monasi i nezaređeni iz različitih krajeva okupljaju se na stotine i hiljade i polivaju bodhi drvo mirisnom vodom i mlekom, uz muziku, cveće i lampe koje neprekidno gore, takmičeći se u prinošenju darova drvetu.“
Početkom petog veka, jedan raniji kineski hodočasnik, Faxian, bio je svedok kako je Vesāka proslavljana u Patni. „Osmog dana drugog meseca (tj. vesākhe) organizovana je povorka kipova. Naprave se kola sa četiri točka, a na njih postavi kula od bambusa koja ima pet nivoa i učvršćena je centralnim stubom… tako da liči na stupu. Onda je prekriju finim belim platnom, koje kasniej oboje živim bojama. Kada su napravili likove božanstava i ukrasili ih zlatom i srebrom, postave ih ispod kupole od vezene svile. Zatim na svakom od četiri ugla tih kola načine male hramove, u koje smeste kipove Bude u sedećem položaju, sa čijih strana su bodhisattve. Dvadesetak takvih kola su u povorci i svaka su različito dekorisana. Na dan procesije monasi i nezaređeni se okupe u velikom broju, uz recitovanje, muziku i prinošenje cveća. Pošto ih pozovu brahmaćariye (nezaređeni koji se toga dana pridržavaju deset pravila vrline?), kola ulaze u grad i tu se zaustave. Čitavu noć sviraju ljudi iz različitih krajeva zemlje“. Ovo je veoma zanimljivo, jer je to najranije pominjanje praznika povorke zaprega kakve se još uvek održavaju u Nepalu i nekim delovima Indije.
Najranije pominjanje proslave Vesākhe na Šri Lanki je iz prvog veka pre naše ere. Verovatno je to bio najveći religijski praznik. U Mahavamsi vladavine nekih kraljeva se mere po tome koliko Vesākhi su proslavili na tronu. No, nemamo informacija kako su te proslave tačno izgledale. Kineski hodočasnik Faxian je proveo dve godine na Šri Lanki početkom V veka. Tu je prisustvovao proslavi relikvije Budinog zuba, kada su sa svake strane puta postavljane slike sa scenama iz Đataka priča o prethodnim Budinim rođenjima, „potpuno verno prikazane kao da su žive“. I ovo je veoma zanimljivo, zato što bi mogao biti i opis načina na koji se Vesākha slavi na Šri Lanki danas. Na glavnim raskrsnicama u mnogim gradovima postave se velike ploče od iverice i oslikaju ilustracijama iz Đataka ili Budinog poslednjeg života. U novije vreme mnogi od tih pandola, kako ih zovu, osvetljeni su hiljadama sijalica, neki od likova se pomeraju, a preko zvučnika se objašnjava svaka od oslikanih priča.
No, kako god i gde god da slavite Vesākhu, nadam se da da je to vreme radosti i za vas i za vašu porodicu.