Pušenje i pet pravila vrline
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Pet pravila vrline čine minimum budističkog morala. Biti iskreni budista uključuje mnogo više od pukog pridržavanja tih pravila, ali bilo šta manje od toga nam oduzima pravo da sebe zovemo budistom. Ako nekoga upitate zašto bi trebalo poštovati ta pravila ili koja je korist od toga, obično će vam reći: „Da se izbegne stvaranje loše kamme.“
U želji da izbegnu „stvaranje loše kamme“, ljudi ponekad pitaju da li i pušenje predstavlja kršenje pravila vrline, naročito petog pravila. Ove dve stvari se verovatno povezuju zbog raširenog mišljenja da oni koji piju obično i puše. Kada se pokrene diskusija o ovome, mišljenja se obično kreću u rasponu od „Pušenje nije kršenje petog pravila“ do „Da, ono je protiv petog pravila“.
Oni u prvom taboru će opravdavati svoj stav rečima, sasvim tačnim, da u staroj Indiji nije postojao duvan, da otuda ljudi nisu pušili i zato peto pravilo mora isključiti iz svog opsega pušenje. Ali taj odgovor treba malo bolje razmotriti, zato što je u isto vreme i tačan i pogrešan. Tačno je da duvan nije postojao u staroj Indiji. Izvan Severne Amerike postao je poznat tek posle XVI veka. Međutim, to ne znači da ljudi drevne Indije nisu pušili. Zapravo, mi znamo da jesu! Dva stara indijska medicinska teksta, Susruta samhita i Ćaraka samhita, pominju pušenje. U prvom se čak opisuje kako napraviti cigarete i kako ih koristiti. Cigarete (dhumavatti), pušene radi užitka i navodne zdravstvene koristi, pravljene su mlevenjem kardamona, šafrana, sandalovine i drveta aloe, od čega je pravljena fina pasta. Ona je nanošena oko stabljike trske, tako da je bila oko 15 centimetara dugačka i debljine palca. Kada bi se pasta osušila, uklanjana je trska, a preostalu šuplju cigaretu bi premazali prečišćenim buterom ili uljem od sandalovine, pre nego što bi je zapalili. Ćaraka samhita preporučuje da se tokom pušenja sedi u uspravnom, ali udobnom položaju, da se povuku tri dima jedan za drugim, uz udisanje i na nos i na usta, a izdisanje samo na nos. Iako je ovakav način pušenja bilo nešto što se radi iz zadovoljstva, uglavnom je preporučivano iz medicinskih razloga. Smatralo se da je dobar purgativ, lek protiv umora, depresije, problema sa grlom i nosom, kao i da je blagotvorno za trudnice. Ovakve cigarete nisu stvarale zavisnost kao duvan i takođe nisu u sebi sadržale toksične hemikalije poput njega, ali udisanje bilo kakvog dima svakako nije dobro za pluća. Najstariji delovi Susruta samhite i Ćaraka samhite datiraju iz perioda nekoliko vekova posle Bude, ali moguće da se pušilo i u njegovo vreme. Kako god, cigarete se ne pominju u Tipitaki, budističkom kanonu.
No u Tipitaki se pominje jedan drugi način pušenja. Čini se da su određene biljke spaljivane i dim udisan kroz tanku metalnu cev (dhumanetta). Ova cev bila je zakrivljena, tako da se jedan kraj stavi u usta, a drugi blizu nozdrva. Duvanjem u cev teran je dim ka nozdrvama i onda udisan. Buda nije imao ništa protiv takve vrste pušenja i u Vinayi, monaškim pravilima, dopustio je monasima i monahinjama da imaju takve cevi za pušenje (Vin. I,204). Ali jasno je da je razlog za to bilo mišljenje da je takvo pušenje dobro za zdravlje. U Dasa brahmana đataki, međutim, za korišćenje cevi za pušenje radi zadovoljstva se kaže da nije dostojno pravog monaha. Drugim rečima, pušenje iz neterapeutskih razloga smatrano je neprihvatljivim. Toliko o argumentu da pušenje nije u suprotnosti sa petim pravilom vrline! A šta je sa onim suprotnim argumentom?
Pre nego što se time pozabavimo, neophodno je razumeti zašto je uzdržavanje od alkohola jedan od osnovnih budističkih etičkih principa. Suština mnogo toga što je Buda rekao tiče se uma, njegove prirode, različitih stanja, metoda transformisanja i njihovih rezultata. Zato nije slučajnost da prvi stihovi Dhammapade, najpopularnijeg budističkog svetog teksta, počinju rečima: „Manopubbaṅgammā dhammā… itd.“ („Um je preteča svih stvari…“)
Put ka nirvani, krajnjem budističkom cilju, vodi preko transformacije uma. Takođe je iz Tipitake veoma jasno kako je Buda, poput mnogih pre i posle njega, razumeo da čak i mala količina alkohola loše utiče na um. Njegove kočnice postaju labavije, što vodi pogrešnom zaključivanju, lošoj proceni rizika, grubim rečima i ponašanju itd., često sa negativnim socijalnim posledicama. Studije u SAD pokazuju da je 84% uhapšenih zbog ozbiljnih prestupa prethodno konzumiralo alkohol. Staro budističko pravilo da kršenje petog pravila vrline može voditi do kršenja i svih ostalih zaista je tačno! Zato je razlog pridržavanja petog pravila održavanje uma racionalnim i bistrim, kako bi se izbegli problemi sada, a kasnije dosegli vredni duhovni ciljevi.
I tako dolazimo do narednog pitanja: „Da li pušenje negativno utiče na um?“ Nema dokaza za to. Zapravo, šoljica jake kafe više utiče na našu svest nego tuce cigareta popušenih jedna za drugom. Otuda se čini da pušenje ne predstavlja kršenje petog pravila, jer ne utiče negativno na um i nema u sebi etičku komponentu. Neko može biti blag, pošten, obziran prema drugima itd., a da je ipak redovan pušač u isto vreme. Nema sumnje da je mnogo takvih ljudi. Međutim, kao što je već pomenuto, pet pravila su zaista minimum budističkog morala. Mnogo je više stvari od toga koje čine dobrog budistu. Mnogo više!
Jedan aspekt pet pravila je izbegavanje negativnog (varita) i praktikovanje pozitivnog (ćarita). Pozitivni aspekti pet pravila su: (1) ne oduzimati, već pomagati život, (2) ne uzimati ono što pripada drugima, već deliti sa drugima ono što pripada nama, (3) ne koristiti druge za sopstveni užitak, već poštovati njihovo pravo izbora kako i sa kim će uživati, (4) ne lagati, već govoriti istinu na osnovu nama raspoloživih činjenica, (5) ne zamagljivati svoj um, već ga održavati jasnim, racionalnim i budnim.
No, postoji još jedan aspekt Pravila koji se sasvim retko pominje; to je aspekt u vezi sa sobom (atta) i drugima (para). Pomenuo sam na početku ovog teksta kako većina ljudi smatra da je glavni cilj poštovanja ovih pravila to da izbegnemo lošu kammu. Ali kao što je to jasno na osnovu varita i ćarita aspekta, pridržavanje pravila bi trebalo da bude na dobrobit koliko nas, toliko i drugih. Buda je poštovanje ovih pravila nazivao obzirnošću prema drugima, koja „stvara ljubav i poštovanje, podstiče na uzajamno pomaganje, nesukobljavanje, slogu i jedinstvo“. Pridržavanje pravila video je kao dar koji dajemo drugima, a od toga koristi imaju kako davalac, tako i primalac tog poklona. Jednom prilikom Buda je rekao: „Kada plemeniti učenik praktikuje ovih pet pravila, on dar slobode od straha, mržnje i zlovolje poklanja bezgraničnom broju bića. Dajući taj dar, i on sam zadobija bezgraničnu slobodu od straha, mržnje i zlovolje.“ Jednom drugom prilikom, Buda je vrlinu nazvao „darovateljem slobode“ „pomoći u koncentraciji“, pominjući da je jedna od najvažnijih koristi praktikovanja pravila to što doživljavamo „sreću čiste savesti“. Drugim rečima, iskreni budisti trebalo bi da se pridržavaju pet pravila zato što im je stalo do dobrobiti i sreće za sebe, kao i za druge, a ne zato što žele da „izbegnu stvaranje loše kamme“.
I tako, sledeće logično pitanje je: „Je li pušenje štetno za nas i druge?“ Odgovor je naravno veliko DA. Odavno je poznato da pušenje izaziva niz ozbiljnih i po život opasnih bolesti. Nedavno je takođe pokazano da „pasivno pušenje“, tj. udisanje dima tuđe cigarete jeste skoro podjednako opasno.
Buda je često govorio da neke postupke treba izbegavati ili činiti „radi sopstvene koristi, radi koristi drugog, radi koristi oboje.“ Biti nepušač ili prestati da pušimo svakako spada u ponašanje koje je u skladu sa tim rečima.
I na kraju još nešto! Budistički monasi bilo gde ne smeju da piju alkohol. Ali u Tajlandu, Burmi i Kambodži dopušteno im je da puše, dok se na Šri Lanki na to gleda sa velikim neodobravanjem, tako da monasi na Šri Lanki ne puše, barem ne javno. Ali je u svim budističkim zemljama sasvim prihvatljivo da monasi žvaću betelove listove!? Za takvo žvakanje utvrđeno je u svakoj od ovih zemalja da jeste ozbiljan uzročnik raka usne duplje, grla i jezika. Ono je opasno koliko i pušenje. Dakle, ako je pušenje protivno čitavom budističkom načinu življenja, zašto isto ne važi i za žvakanje betela? Možda je vreme za ozbiljnu diskusiju i o tom pitanju.