Sal drvo
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Kada je Buda na svom poslednjem putovanju stigao u Kusinaru i legao između dva salova drveta, oni se procvetali iako im nije bilo vreme, te ga posuli laticama. Ananda se zapanjio da i samo drveće iskazuje poštovanje prema njemu. Na to Buda reče: „Ananda, ova dva salova drveta odaju poštu Tathagati i prekriše laticama njegovo telo… Ali monah ili monahinja, nezaređeni sledbenik ili sledbenica koji živi praktikujući Dhammu na pravi način i bez greške ostvaruje Dhammu, on ili ona odaju počast, poštovanje i predanost Tathagati na najviši mogući način“ (DN II,137-8). Pošto nam se približava mesec vesak (maj), prilika je da se nešto kaže o sal drveću.
Sal (Shorea robusta) jeste sala na paliju, a ponekad i assakanna, zato što njegovo lišće podseća na konjsko uvo (Đa VI,528). Sal je veličanstveno drvo visoko i do 45 metara, sa deblom prečnika do 3,5 metra, duguljastim ovalnim listovima i svetložutim cvetovima. Danas je teško pronaći veliko sal drvo, pošto ga poseku i pre nego što postane ono što Buda naziva „vladarem šuma“ (vanaspati, SN IV,302). Jednom sam na rubovima Corbett nacionalnog parka (najstarijeg u Indiji) video drvo koje je moralo biti blizu 40 metara, a kažu da u Royal Chitwan nacionalnom parku u Nepalu rastu i veća. Sal se opisuje da ima tamnozelene listove, pravo stablo i predstavlja prekrasan prizor za posmatrača (Đa V,251). U svetlu priče s početka i verovanja da je Buda umro tokom meseca vesaka, zanimljivo je primetiti da sal obično cveta u periodu mart-april, a tek povremeno u maju, ukoliko je izuzetno kišan period. Ogromno sal drveće koje je raslo u donjim delovima Himalaja imalo je lišće i cvetove, koru i izdanke, meki i tvrdi deo debla (DN II,152). Buda je jednom opisao kako da čovek napravi čamac od salovog debla. Prvo će pronaći u šumi veliko drvo sala i poseći sekirom. Pošto ga je okresao spolja i izdubio iznutra, nastaviće da ga oblikuje uz pomoć renda i da ga glača brusnim kamenom. Na kraju, uglaviće kormilo, napraviti par vesala i potom kliznuti niz reku (AN II,201). Buda takođe opisuje čoveka koji odlazi u šumu u blizini svog sela kako bi raskrčio ostalo drveće i loše salove izdanke, te time omogućio zdravim salovim mladicama da rastu prave i do svoje pune visine (MN I,125). Sal nekada uguše parazitske puzavice (Dhp. 162). Buda jednom reče da je njegova Dhamma toliko ubedljiva da ako bi ogromni sal ima svest i mogao da razume, čak bi i on imao koristi od toga (AN II,193). Jedne noći obasjane mesečinom Ananda i Revata posetili su Sariputtu u salovoj šumi Gosinga, koja beše „divna… salove krošnje su u cvatu i čini se kao da se nebeski mirisi šire na sve strane (MN I,212).
Nekada je kaša spravljana od ili začinjena salom, bilo cvetovima ili možda njegovom smolom (AN III,48). Sal nastavlja čak i danas da bude važan izvor drvene građe za tržište Indije. Slika na vrhu načinjena je u salovoj šumi u Uttaranchalu.