Šravasti Dhammika
Šumski ljudi
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Jedna od reči koju možemo naći tu i tamo u Tipitaki jeste i milakkha ili njezine varijanate milakkhu i milaća. Njen sanksritski ekvivalent jeste mleććha, a dolazi od osnove mleććh, što je u stvari onomatopeja za brbljanje na nekom nerazumljivom jeziku. Reč je slična grčkoj barbarus, u značenju „mucanje“, kako su Grci opisivali govor na stranom jeziku, a odakle je posle nastala i reč varvari. Za Budu i njegove savremenike reč milakkha je označavala plemena koja su živela u šumama, u to vreme još uvek vrlo gustim i prostranim u dolini Ganga. Bud aje rekao da je velika prednost ne preporoditi se u rubnim oblastima (paććantimesu đanapadesu) gde nerazumljivi šumski ljudi (avinnataresu milakkhesu) žive (AN IV,226; SN V,466). Ovo se verovatno odnosilo na ona mesta gde se obrađivana polja završavala, a počinjala šuma i gde su arijevski doseljenici dolazili u kontakt sa lovačkim i sakupljačkim plemenima. Buda je takođe pominjao da jedan od strahova koji progone majku jeste da neće stići da zgrabi svog sina u trenutku kada selo napadnu šumski ljudi (atavi sankopa, AN I,178). Đatake pominju ova plemena kako love ptice i obožavaju vodu (Đa. IV,291; VI,207).
Danas se ovi ljudi na hindiju nazivaju Adivasi, „onaj koji živi (vāsī) od početka (ādi), dakle „domoroci“ ili „aboridžini“. Zanimljivo je da neki od njih još uvek žive na stari način u južnim, šumskim delovima Bihara i Uttar Pradeš, u istom onom delu severne Indije u kojem je i Buda živeo. Najveće pleme u toj oblasti naziva se Santals. Sudbina domorodoca svuda u svetu je vrlo slična – lišeni sopstvene zemlje, tretirani sa gnušanjem među „civilizovanim“ osvajačima, desetkovani alkoholom i potom ili potpuno iskorenjeni ili asimilovani među najniže slojeve društva. Ovakva priča nije zaobišla ni Indiju. Zakoni o zaštiti šuma ih često odvajaju od njihovog prirodnog okruženja, indijski zelenaši često koriste njihovu naivnost, a strani misionari se često na njih obrušavaju kao na sasvim laku metu. Ovaj poslednji problem nedavno je doveo do nasilja u nekim od plemenskih teritorija Orisse.
Pa ipak, uprkos viševekovnoj eksploataciji, mnoga Adivisi plemena nastavljaju da opstaju i žive u skladu sa svojom drevnom tradicijom. Zapanjujuće je pomisliti da u zemlji koja je toliko prenaseljena kao što je Indija, nuklernoj sili koja je nedavno lansirala u svemir sopstveni lunarni modul, postoje ljudi koji još uvek love strelama i žive skoro isto onako kako su živeli u Budino vreme. Adivisi iz Čorta Nagpura (južni Bihar) vodili su dugu seriju bitaka sa Britancima i iako nisu imali mnogo izgleda na pobedu, dobro su se držali. Nedavno, posle decenija lobiranja, konačno su dobili svoju državu nazvanu Jharkhand. Indijski ustav Adivise naziva autohtona plemena i daje im posebne privilegije, iako im to do sada nije u praksi donelo neku veliku dobrobit.