Vimala Thakar
Šravasti Dhammika
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Sreo sam mnogo njih – Sai Baba, Ramesh Belsakar, 16. Gyalwa Karmapa, Amma Amritananda, Sakya Trizin, Guru Bhava, Achan Yantra, Thich Nhat Hanh, Dalai lama, Krišnamurti, Namki Norbu, U Pandita – ali je najjači utisak od svih na mene ostavila Vimala Takar. Dalai Lama i Thich Nhat Hanh su joj blizu, dok su ostali raspoređeni na različitim mestima naniže. Karmapa je poslednji. Sada kada je sebe podelio na dve inkarnacije, moraću da sretnem obe polovine pre nego što preispitam svoj utisak. Kako da oslovim dva nova Karmape? Njegova svetost ½ 17. Karmape i Njegova svetost Drugih ½ 17. Karmape? Ja sam samo običan monah, tako da ne razumem najbolje protokol tibetanske monaške hijerarhije.
Popeo sam se na planinu Abu kako bih sreo Vimalu Takar i posle malo traženja pronašao njezinu kuću. Pokucah na vrata, pojavila se njezina sekretarica i kada sam je upitao mogu li da vidim Vimalađi, zamolila me da pričekam i nestala u kući. Ubrzo se ponovo pojavila i uvela me unutra, sve do sobe u kojoj je sedela Vimalađi u komotnoj fotelji. Vimalađi ustade dok sam ulazio i ljubazno me pozdravi. Bila je niska, temeljne konstitucije, sede kose i na sebi je imala tanak beli sari. Takođe je imala jedva primetan, ali spokojan osmeh i tamne, pronicljive oči. Predstavio sam se i pošto sam joj preneo pozdrave zajedničkih prijatelja sa Šri Lanke, zapodenusmo razgovor koji je potrajao nekih sat i po. O onome što mi je govorila pisaću na nekom drugom mestu. Bilo je veoma slično Krišnamurtijevom učenju, ali bez one dvostruke veze "ako pitaš kako da to uradiš, već to pokazuje da ne razumeš" i izrečeno bez njegovog naglašenog, nestrpljivog tona. Vimalađi je bila jasna, konzistentna i odavala je utisak nekoga ko "zna šta govori". I dok je dubok utisak na mene ostavilo to što je govorila, podjednako sam bio impresioniran onim što je bila. Za razliku od svih drugih "velikih" učitelja koje sam sreo, Vimala Takar je bila prirodna, nenametljiva i potpuno neformalna. Na mnoge načine bila je sasvim obična žena — što verovatno objašnjava zašto nikada nije stekla slavu mnogih drugih učitelja. Nije čak imala ni takav elegantan šešir kao Karmapa. Ja, niko i ništa, pojavio sam se na njezinim vratima i istog trenutka sam mogao da je vidim. Potpuno mi se posvetila dok smo razgovarali i ja sam bio taj, a ne ona, koji je tu diskusiju i okončao. Rado je dopustila da postavljam pitanja koliko god sam želeo, Kada sam odlazio i Vimalađina sekretarica me pratila do dvorišne kapije, opazih s desne strane veliko drvo banjana i sedišta raspoređena oko njega u krug. "Ako organizujete diskusije, da li bih mogao da vam se pridružim?" Sekretarica je odgovorila: "Debate su završene za ovu godinu. Zapravo, Vimalađi je ozbiljno bolesna i sutra će se spustiti sa planine. Pakovala se kad ste došli." Izvinio sam se zbog uznemiravanja Vimalađi pred put. "Sve je u redu", reče mi sekretarica uz osmeh. "Vimalađi se raduje da porazgovara sa svakim ko dođe."
U Vimamsaka sutti Buda ohrabruje potencijalnog učenika da pažljivo osmotri učitelja pre nego što postane njegov učenik i da to istraživanje nastavi još neko vreme. Njegova svrha je da učenik vidi da li učitelj ima one kvalitete za koje tvrdi da ih ima i da li i radi ono što podučava. Danas je ovo vrlo teško sprovesti sa većinom učitelja. Većinu je okružio (ili su se sami okružili) određeni "uži krug", koji ljubomorno čuva svoju poziciju i sve ostale drži što podalje. Ako i prođete tu barijeru, tada vas ubeđuju kako ste privilegovani što ste u prilici da sretnete "Njegovu Svetost", "Guruđija", "Učitelja", "Rimpočea". Mnogo pre nego što ste u prilici da makar vidite učitelja ili ga čujete kako govori, sjajne brošure, lični ukrasi i grandiozne titule (moj favorit je "Emanacija Manđušrija") stvaraju utisak. I tako, kada dođe veliki trenutak, ni ne znate doživljavate li ono što jeste tu ili ono što vam je rečeno da će biti tu.
Sva moja proučavanja Tipitake odaju utisak da se Buda, u ovom pogledu, nije mnogo razlikovao od Vimale Takar. Bio je dostupan svakome, ništa nije skrivao, niti projektovao bilo kakvu sliku o sebi. To što ste videli zaista je bilo pred vašim očima. Njegovo prisustvo nije bilo preuveličavano zlatnim tronovima, svilenim brokatom ili šeširima načinjenim od kose neke dakini. Niste čak morali ni da kupite kartu kako biste ga slušali dok propoveda Dhammu. Kao što rekoh, Vimala Takar bila je najimpresivniji učitelj kojeg sam ikada sreo i mogao sam da od nje nešto naučim jednostavno zato što mi je dopustila da je sretnem.