Theravāda budističko društvo
Download PDF

Neizbežnost kamme

Druga rasprostranjena zabluda, povezana sa ovom prvom, jeste da kammičke konsekvence moraju da se dogode. Prema ovom shvatanju, suđeno nam je da doživimo vipāku svake kamme koju smo stvorili. Na primer, ako neko počini ubistvo, neizbežno je da će biti ubijen u narednom životu. Možemo ovu ideju nazvati neizbežnošću kamme. Sledbenici neke teističke religije upoređuju je sa učenjem o božanskom oprostu, dajući ovom drugom prednost, jer Bog će oprostiti grehe, ali „nikada ne možeš pobeći od svoje kamme“. Da vidimo sada šta Buda ima da kaže o svemu ovome.

U jednom jezgrovitom stihu iz Dhammapade Buda čini se opisuje ideju neizbežnosti kamme. (3) Ali u detaljnijim govorima jasno je da nije o tome reč. U jednom od njih rekao je da će nemoralno ili negativno delo koje učini neko čiji je karakter pretežno moralan imati mnogo slabiji efekat nego neko ko nema takav karakter. I obrnuto, nekoliko moralnih postupaka nekog čiji je karakter pretežno nemoralan i negativan neće mnogo promeniti stvari. (4) Jasno je da kammičko delo nema nužno vipāku iste jačine, već pre može biti modifikovano ili „razblaženo“ opštim kvalitetom uma ili kasnijim postupcima.

U jednom drugom govoru, Buda je rekao da neko ko je rođen u vrlo nepovoljnom okruženju (zbog svoje loše kamme?) može kasnije, zahvaljujući dobrim delima koje čini, čak dostići i probuđenje. (5) I ovo potvrđuje da negativna kamma iz prošlosti može biti prekrivena, zaustavljena ili razblažena (pithīyati) pozitivnim delima u sadašnosti. (6a,b)

Kammički paralelizam

Jedna zabluda o kammi koja uvek privuče pažnju, obično sasvim skeptičnu pažnju i podosta podsmešljivih komenatra, jeste tvrdnja da kammički plod, tj. vipāka, uvek tačno dogovara delu koje ga je stvorilo ili da su barem vrlo slični. Navodno je to sasvim doslovno „oko za oko i zub za zub“ ili „Ko od mača živi, od mača i gine“. Nekoliko primera ovakvog shvatanja dato je već ranije, ali evo ih još, odabranih iz savremene budističke literature. Ako psujete, imaćete loš zadah iz usta u narednom životu. Ako ste škrti, imaćete finansijskih poteškoća u narednom životu, a čovek koji pokloni lekove monasima biće u sledeće životu zdrav. Nekoliko je Budinih govora koje je moguće tumačiti tako kao da sugerišu ovakvu vrstu paralelizma. Međutim, kasnije ćemo videti da se možda ipak ne radi o tome.

Kosmička kamma

Nedavno je John Horgan objavio članak u časopisu Scientific American pod naslovom ‘Why I Don’t Dig Buddhism’, u kojem je izneo zanimljivo zapažanje o ovoj religiji, mada sa ogradom „barem u svojim tradicionalnim oblicima“. Horgan je tako napisao: „Jedna od stvari koja je kod budizma veoma privlačna za razočarane katolike poput mene jeste da je on navodno raskrstio sa Bogom i drugim natprirodnim besmislicama. Ali takva tvrdnja je netačna. Budizam, barem u svojim tradicionalnim oblicima, jeste funkcionalno teističan, čak i ako ne priziva vrhovno božanstvo. Učenja o kammi i reinkarnaciji podrazumevaju postojanje neke vrste kosmičkog moralnog sudije koji, slično Deda Mrazu, odmerava naše nevaljastvo ili dobročinstvo pre nego što nas nagradi nirvanom ili preporađanjem u obliku budašvabe.“ 2 Horganova zapažanja su sasvim na mestu. Mnoga budistička objašnjenja kamme odaju utisak da je to neka vrsta univerzalne sile, energije ili uticaja sposobnog da vodi evidenciju svih naših postupaka i onda za svako određuje i odgovarajuću vipāku. Jedan proučavalac budizma nedavno ju je opisao kao „neumoljivi moralni zakon ugrađen u tkivo kosmosa“. Kamma se predstavlja kao nešto poput gravitacije, inercije ili magnetizma; nekakva eterična energija izvan pojedinca, inteligentna poput natprirodnog bića, samo bez većine uobičajenih božanskih atributa, kao što su čovečiji oblik, ličnost, sposodnost da čuje i odgovori na molitve itd. Ova tajanstvena sila, tvrdi se, navodno je u stanju da zna i zabeleži svaku misao, reč i delo svih šest milijardi ljudi na svetu i potom prilagodi fizičko okruženje, tako da svako od njih upravo ono što zaslužuje. Prema ovome, kama je po svemu ista kao vrhovno božanstvo, samo ne zove tako. Kao št oćemo videti, ništa slično se ne sugeriše ni u jednom od budinih govora.

Uvek negde drugde, uvek negativna

Iz sasvim nejasnih razloga, preovlađujuće viđenje kamme je da se ona uvek tiče ili prošlih ili budućih života i prvenstveno se odnosi na ono negativno. Priča obično ide ovako: „Ako si siromašan u ovom životu, to je zato što si bio škrt u prethodnom“ ili „Ako is škrt u ovom životu, bićeš siromašan u sledećem“. Tek povremeno kaže se da kamma može izazvati efekat ubrzo pošto je učinjena ili barem u nekom trenutku sadašnjeg života. Podjednako retko se razgovara o pozitivnim kammičkim rezultatima. 3

Ovo parcijalno, jednostrano naglašavanje stvara utisak da se kamma tiče ili prošlih ili budućih života, kao i loših dela i njihovih posledica. Komentari kao što su: „Nikad ne možeš umaći svojoj kammi“ impliciraju isti stvar. A čak kada se i pomene pozitivna kamma, diskusija retko odmakne dalje od ili/ili, dobro/loše polariteta. Nasuprot tome, Budino objašnjenje kamme bilo je više nijansirano, realistično i na osnovu ličnog iskutva. Tako je učio da se vipāka može ispoljiti u sadašnjem životu, sledećem ili nekom od narednih. (7) Govorio je o određenoj kammi koja ima neposredan rezultat (ānantarika kamma, A.III,439). Pretpostaviti je da se to odnosi na dela čiji se efekat doživi odmah ili ubrzo pošto su bila učinjena. Kada s epotrudite da pomognete strancu, ne morate da čekate naredni život  kako biste iskusili rezultat tako dobrog dela. Obično se taj stranac zahvali i zbog toga se dobro osećate. I čak i ako ne primite zahvalnost, dobro se osećate zbog saznanja da ste učini ispravnu stvar. Buda je nekada govorio o kammičkim rezultatima koji su „ni neprijatni ni prijatni“ (adukkham-asukkhaṁ), dakle rezultatima dela koja su etički neutralna. Drugom prilikom pominjao je postupke koji su „etički pomešani“ (vītimissa dhamma, M.I,318). On je bio dovoljno pronicljiv psiholog da zna kako smo nekada „na dva koloseka“ u vezi sa izborom koji treba da načinimo, stvarima koje radimo ili smo ih već učinili. (8) Neke, možda mnoge od stvari koje radimo imaju iza sebe pomešan motiv pozitivnih i negativnih namera i tako imamo i pomešanu vipāku.(9) Ovakve suptilne distinkcije i njihove implikacije retko bivaju čak i pomenute u razgovorima o kammi.