Predgovor

Ako reč “karma” unesete u pretraživač na sajtu Amazon books, rezultat će vam pokazati da se bez sumnje radi o temi koja je u žiži pažnje. Postoji preko sto knjiga sa rečju „karma“ u naslovu i većina njih tvrdi da će vam objasniti šta je to karma. A sudeći po naslovim, kamma se vrlo lako može uklopiti u astrologiju, božansku svesnost, dobar seks, tarot, evoluciju duše i mnogo, mnogo toga drugog, ona je drevna mudrost, sila, nauka, kosmička energija i način isceljenja vaše prošlosti i budućnosti. Dva naslova su mi naročito zapala za oko. Prvi je Dobra karma razvoda: izbegnite sudski spor, prekrenite negativne emocije u pozitivne postupke i nastavite dalje svoj život, a druga je Vodič kroz svakodnevnu karmu: Karmička štednja i druge novčane transakcije. Budisitčki pisci su takođe proizveli mnoštvo knjiga o kammi, a jedna od najnovijih je ona Pa-auk Sayadawa Putevi kamme. Već na samom početku knjige autor kaže: „Putevi kamme i njen rezultat je toliko kompleksan i težak zs agledavanje da je jedino Budino znanje u stanju da sve to vidi jasno. Njegovi učenici ne poseduju to znanje, čak ni arahanti.“ Očigledno nepokoleban ovakvom tvrdnjom, autor hrabro nastavlja da objašnjava kammu na na rednih 362 strane, uz mnoštvo tabela i dijagrama, skoro hiljadu fusnota i 46 stranica beležaka na kraju knjige. Pri tome se oslanja na Tipitaku, ali dalek oviše na komentare, potkomentare i dela kao što su Visuddhimagga i Abhidhammatthasangaha.

Knjiga koju držite u rukama ima drugačiji pristup. Ona govori o kammi i s njom povezanim učenjem o preporađanju isključivo na način kako je sve to objasnio Siddhattha Gotama, poznat u istoriji kao Buda i osnivač religije poznate kao budizam. U vekovima posle Bude, njegovo učenje bilo je predmet analize različitih mislilaca i učenjaka; oni su ga tumačili i proširivali, komentarisali i razvijali. Tokom tog procesa nekada su dublja značenja bila izvučena na površinu i nejasni detalji razjašnjavani. Ali podjednako često takva egzegeza je zamagljivala i iskrivljavala Budino izvorno učenje, a ponekad vodila i do neutemeljenih zaključaka. Ovo se naročito odnosi na kammu i preporađanje.

Danas, informacije u većini knjiga o kammi i preporađanju budističkih pisaca jesu zapravo amalgam ideja koje je podučavao Buda, zajedno sa onim razvijenim nekada i nekoliko vekova posle njegove smrti. I sve je to predstavljeno kao da suto reči samoga Bude. Ovo bi bilo isto kao kada bismo citirali Tomu Akvinskog ili Kjerkegora, a to pripisali Isusu. Često, ono što se predstavlja kao Budino učenje o kammi i preporađanju jesu zapravo ideje izložene u Milindapañhi, delu napisanom možda 400 do 500 godina posle Bude, ili ideje Buddhaghose ,koj ije živeo nekih 900 godina posle Bude, ili Anuruddhe, autora  Abhidhammatthasaṅgahe, koji je živeo 1400 godina posle Bude. Ovo ne znači nužno da su te kasnije ideje pogrešne. Neke od njih pomažu da se ono što je Buda rekao bolje razjasni ili iz toga izvode dalje, logične zaključke. Ali one su ipak sve produkt naučničkih spekulacija i stvaranja hipoteza, dok je ono što je Buda izrekao bilo plod njegovog iskustva probuđenja. Otuda će ova knjiga gledati na kammu i preporađanje na osnovu toga kako su te ideje bile predstavljene u pali Tipitaki, najstarijem i najautentičnije zapisu Budinog učenja.

Manji brojevi u tekstu odnose se na beleške na kraju knjige. Veći masni brojevi se odnose na Budine govore u Dodatku 1, koji dalje razjašnjavaju tekst. Dodatak 2 je članak napisan ubrzo posle katastrofe na Indijskom okeanu koju je 2004. izazvao cunami i pokušaj je da se ova tragedija objasni iz budističke perspektive. Ovaj članak je izazvao dosta pažnje, često je bio citiran i pominjan na internetu, tako da sam smatrao vrednim uvrstiti ga u ovu knjigu.

Želeo bih da zahvalim monahu Anandađotiju, koji je pročitao rukopis i načinio niz korekcija i korisnih sugestija. Kao i uvek, velikodušno je uložio vreme i umeće kkao bi knjiga bila što bolja, naravne ne uvek saglasan sa onim što sam napisao.