Čemu je Buda podučavao
Walpola Rahula
Za sajt pripremio: Marijan Vučinac
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
TREĆA PLEMENITA ISTINA
Nirodha: "Dokončanje dukkhe"
TREĆA plemenita istina kaže da postoji izbavljenje, oslobađanje od patnje, od trajnosti dukkhe. Ona se naziva plemenitom istinom o dokončanju dukkhe (dukkhanirodha-ariyasaćća), a to je nibbana, poznatija po svome sanskritskom obliku nirvana.
Da bismo eliminisali dukkhu moramo eliminisati glavni koren dukkhe, a to je "žeđ" (tanha), kao što smo to već videli. Tako je nirvana takođe poznata pod nazivom tanhakkhaya, "iskorenjivanje žeđi". Sada ćete upitati: Ali šta je nirvana? Napisani su tomovi da bi se odgovorilo na ovo sasvim prirodno i jednostavno pitanje; time je samo pravljena sve veća zbrka oko ovoga pitanja. Jedini razuman odgovor na njega je da se ne može rečima formulisati potpun i zadovoljavajući odgovor, pošto je čovekov jezik suviše oskudan da bi izrazio pravu prirodu ili krajnju realnost koju predstavlja nirvana. Jezik su stvarale i koristile mase ljudskih bića da bi izrazile stvari i ideje koje su iskusili njihovi organi čula i njihov um: Nadzemaljsko iskustvo kakvo je apsolutna istina ne pripada takvoj kategoriji. Otuda i ne postoje reči kojima bi se izrazilo takvo iskustvo, baš kao što ni riba u svome rečniku nema reč za čvrsto kopno. Kornjača je pričala svojoj prijateljici ribi da je upravo pre no što je skočila u jezero šetala po kopnu. "Naravno", reče riba, "htela si da kažeš da si plivala." Kornjača je pokušavala da objasni da se na kopnu ne može plivati, da je ono čvrsto i da se po njemu hoda. Ali riba je insistirala da tako nešto ne postoji, da mora biti tečno poput jezera, sa talasima i da na njemu mora da je moguće gnjuranje i plivanje.
Reči su simboli koji predstavljaju stvari i nama poznate ideje; ti simboli ne odgovaraju pravoj prirodi čak i najobičnijih stvari. U pogledu razumevanja Istine, jezik se smatra obmanjujućim i varljivim. Tako se u Lankavatara sutri kaže da se neznalice zaglibljuju u reči poput slona u mulju. [1]
Istina je, ne možemo bez jezika. No ako nirvanu treba da izrazimo i objasnimo pozitivnim pojmovima, skloni smo da se uhvatimo za neku ideju povezanu sa tim pojmovima, mada ona može biti nešto sasvim suprotno. Zato se ona izražava najčešće negativnim pojmovima [2] – što je možda manje opasan način. Tako se ona često pominje pod takvim negativnim pojmovima kao što je tanhakkhaya "iskorenjivanje žeđi", asankhata "jedinstvena", "neuslovljena", viraga "odsustvo želje", nirodha "utrnuće", nibbana "ugasnuće" ili "iskorenjivanje".
Razmotrimo sada nekoliko definicija i opisa nirvane koje nalazimo u originalnim pali tekstovima: "To je potpuni nestanak upravo te 'žeđi' (tanha), odustajanje od nje, odbacivanje, oslobađanje, odvajanje od nje." [3]
"Smirivanje svih uslovljenih stvari, odustajanje od svakog prljanja, iskorenjenje 'žeđi', odvajanje, nestanak, nirvana." [4]
"O prosjaci, šta je Apsolut (asamkhata, neuslovljeno)? To je, o prosjaci, iskorenjivanje želje (ragakkhayo), iskorenjivanje mržnje (dosakkhayo), iskorenjivanje obmanutosti (mohakkhayo). To se, o prosjaci, naziva Apsolutom.”[5]
"O Rada, iskorenjivanje 'žeđi' (tanhakkhayo) jeste nirvana." [6]
"O prosjaci, kakve god bile stvari, uslovljene ili neuslovljene, među njima je neprijanjanje (viraga) najuzvišenije. Ono znači oslobođenost samoljublja, razaranje požude, prestanak vezivanja, presecanje kontinuiteta, iskorenjivanje 'žeđi' (tanha), odvraćenost, prestanak, nirvanu." [7] Odgovor Saripute, glavnog Budinog učenika, na direktno pitanje "Šta je nitvana?", koje mu je postavio Parivrađaka, identičan je sa definicijom asamkhate koju je dao Buda: "Iskorenjivanje želje, iskorenjivanje mržnje, iskorenjivanje obmanutosti." [8]
"Napuštanje i razaranje želje i požude za tih pet sastojaka prijanjanja: to je prestanak dukkhe." [9]
"Prestanak kontinuiteta preporađanja (bhavanirodha) jeste nirvana.” [10]
I dalje, u vezi sa nirvanom Buda kaže: "O prosjaci, postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo nerođenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za rođeno, odraslo i uslovljeno. Pošto postoji nerođeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za rođeno, odraslo i uslovljeno." [11]
"Tu četiri elementa čvrstoće, tečnosti; toplote i kretanja nemaju mesta; pojmovi dužine i širine; velikog i malog, dobra i zla, imena i oblika su takođe razoreni; ni ovaj svet, ni drugi, ni dolaženje, ni odlaženje, ni ostajanje, ni smrt, ni rođenje, niti je objekte čula moguće naći." [12]
Pošto je nirvana opisana ovakvim negativnim terminima, mnogi su stekli pogrešan utisak da je ona negativna i znači samoponištenje. Nirvana ni u kom slučaju nije poništavanje sopstva, jer ni ne postoji sopstvo koje bi trebalo poništiti. Ona jedino može biti poništavanje iluzije, lažne predstave o sopstvu.
Nepravilno je reći da je nirvana negativna ili pozitivna. Ideje "negativnog" i "pozitivnog" su relativne i unutar su područja dualiteta. Ti pojmovi se ne mogu primeniti na nirvanu, apsolutnu istinu, koja je iza dvojnosti i relativnosti.
Negacija ne znači nužno i negativno stanje. Pali i sanskritska reč za zdravlje je arogya, negativan termin, koji doslovno znači "odsustvo bolesti". Ali arogya (zdravlje) ne predstavlja negativno stanje. Reč "besmrtan" (ili njezin sanskritski ekvivalent amrta ili pali amata), što je takođe sinonim za nirvanu, jeste negacija, ali ona ne označava negativno stanje. Negacija negativnih vrednosti nije negativna. Jedan od dobro poznatih sinonima za nirvanu jeste "sloboda" (pali mutti, sanskrit. mukti). Niko ne bi ustvrdio da je sloboda negativna. Ali čak i sloboda ima svoju negativnu stranu: sloboda je uvek oslobađanje od nečega što sputava, što je loše, što je negativno. Ali sloboda nije negativna. Tako nirvana, mutti ili vimutti, apsolutna sloboda, jeste sloboda od svakog zla, sloboda od želje, mržnje i neznanja, sloboda od svakog pojma dualiteta, relativnosti, vremena i prostora.
Izvesnu predstavu o nirvani kao apsolutnoj istini daje nam Dhatuvibbanga-sutta, 140. govor u Mađđhima-nikayi. Ovaj izuzetno važan govor održao je Buda (već pomenutom) Pukusatiju, za kojeg je Učitelj ustanovio da je pošten i inteligentan, našavši ga jedne noći u grnčarskoj kolibi. Ovo bi bila suština važnijih delova sutte:
Čovek je sastavljen od šest elemenata: čvrstog, tečnog, toplog, pokretnog, prostora i svesti. On ih analizira i utvrđuje da nijedan od njih nije "moj", "ja" ili "moje sopstvo". Zatim tumači kako svest nastaje i prestaje, kako prijatni, neprijatni i neutralni opažaji nastaju i nestaju. Zahvaljujući takvom znanju um mu ostaje neprivučen bilo čim. Tada u sebi pronalazi čistu ravnodušnost (upekha), koju može usmeriti ka bilo kojem uzvišenom duhovnom stanju, i zna da će takva čista ravnodušnost veoma dugo potrajati: Ali onda pomisli:
"Ako ovu pročišćenu i nepomućenu ravnodušnost usmerim ka sferi omeđenog prostora i razvijam um u skladu sa njom, to je mentalna kreacija (samkhatam). [13] Ako ovu pročišćenu i nepomućenu ravnodušnost usmerim ka sferi beskrajne svesti.., ka sferi ništavila… ili ka sferi ni-opažanja-ni-neopažanja i razvijam um u skladu sa njom, to je mentalna kreacija." Potom on napušta i mentalnu kreaciju, kao i želju za produžavanjem i ponovnim postojanjem (bhava) ili poništavanjem (vibhava). [14] Pošto više ne stvara, niti želi produžavanje i ponovno nastajanje, niti poništavanje, on ne prijanja ni za šta na svetu; pošto više ne prijanja, nije nespokojan; pošto više nije nespokojan, u sebi je potpuna miran. I on zna: "Nema više rođenja, proživljen je život, učinjeno je ono što je trebalo učiniti, ništa više ne preostaje." [15] Sada kada doživljava prijatno, neprijatno ili neodređeno osećanje, on zna da je ono prolazno, da ga ne sputava, da u njemu ne budi strast: Kakvo god da je osećanje, doživljava ga on bez vezivanja za njega (visamyutto). Zna da će sva ta osećanja uminuti kada se telo raspadne, baš kao što i plamen umine kada nestane ulja i dogori fitilj.
"Zato, o prosjače, onaj ko je tako opremljen, opremljen je apsolutnom istinom, jer znanje o okončanju celokupne dukkhe jeste apsolutna plemenita mudrost."
Ovakvo njegovo oslobođenje, utemeljeno u Istini, jeste definitivno: O prosjače, ono što nije stvarnost (mosadharnma), lažno je; ono što je stvarnost (arnosadhamma), nirvana, jeste Istina (saćća). Zato, o prosjače, onaj ko je tako opremljen, opremljen je apsolutnom istinom. Jer apsolutna plemenita istina (paramam ariyasaććam) jeste nirvana, jeste stvarnost."
Drugde Buda očigledno koristi reč istina umesto reči nirvana: "Poučavaću vas Istini i putu koji vodi do Istine." [16] Sasvim izvesno da ovde Istina znači nirvanu.
Dakle, šta je apsolutna istina? Prema budizmu, apsolutna istina je da nema ničeg apsolutnog na svetu, da je sve relativno, uslovljeno i prolazno, da ne postoji nepromenljiva, trajna, apsolutna supstanca zvana sopstvo, duša ili atman, bilo unutra, bilo spolja. To je apsolutna istina. Istina nikada nije negativna, mada postoji raširen izraz kakav je "negativna istina". Shvatanje te istine, tj. sagledavanje stvari onakvim kakve one jesu (yathabhutam) bez iluzija ili neznanja (avijja), [17] jeste iskorenjivanje želje, "žedi" (tanhakkhaya), i prestanak (nirodha} dukkhe, a to je nirvana. Interesantno je i korisno zapamtiti ovde mahayansko stanovište o nirvani kao nečemu što se ne razlikuje od samsare. [18] Ista stvar je i samsara i nirvana, već u zavisnosti od načina na koji je posmatramo – subjektivno ili objektivno. Ovakvo stanovište ie verovatno razviieno iz ideja koie su se prvobitno nalazile u theravadskim tekstovima, na koje smo se upravo pozvali u ovom kratkom razmatranju.
Nepravilno je misliti da je nirvana prirodan rezultat iskorenjivanja želje. Nirvana nije rezultat bilo čega. Kada bi bila rezultat, onda bi ona predstavljala posledicu izazvanu uzrokom. Bila bi samkhata "proizvedena" i "uslovljena". Nirvana nije ni uzrok ni posledica. Ona nije stvorena poput mističnog, duhovnog, mentalnog stanja kakvo je dhyana ili samadhi. ISTINA JESTE. NIRVANA JESTE. Jedina stvar koju možete učiniti je da je uvidite, shvatite. Postoji put ka ostvarivanju nirvane. Ali nirvana nije rezultat toga puta. [19] Moguće je popeti se stazom na planinu, ali planina nije rezultat, nije posledica puta. Moguće je videti svetlost, ali svetlost nije rezultat vida.
Ljudi često pitaju: Šta je iza nirvane? Ovo pitanje je nemoguće postaviti, jer nirvana je krajnja istina. Pošto je krajnja, ne može biti bilo čega iza nje. Kada bi bilo ičega iza nirvane, onda bi to bilo krajnja istina, a ne nirvana. Monah po imenu Radha postavio je to pitanje Budi u nešto drugačijem obliku: "Kakvu svrhu (ili cilj) ima nirvana?" Ovo pitanje pretpostavlja nešto posle nirvane, pošto pretpostavlja neku svrhu ili cilj njezin. Zato je Buda odgovorio: "O Radha, odgovor na to pitanje nema granica (tj. pitanje je bez smisla). Monah živi svoj sveti život sa nirvanom kao konačnim uranjanjem (u apsolutnu istinu), kao svojim ciljem, kao krajnjom svrhom." [20]
Neki vrlo rašireni, ali nepravilno sročeni izrazi kao što je, recimo, "Buda je stupio u nirvanu ili parinirvanu posle svoje smrti" podstakli su nastanak niza neosnovanih spekulacija o nirvani. [21] Jer u trenutku kad čujete izraz da je "Buda stupio u nirvanu ili parinirvanu" počinjete nirvanu da smatrate nekakvim stanjem ili područjem, položajem u kojem postoji neka vrsta egzistencije, i pokušavate da je zamislite u pojmovima vezanim za značenje reči "postojanje" kakvo je ono vama poznato. Takvi izrazi kao što je "stupio je u nirvanu" ne pojavljuju se u originalnim tekstovima. Ne postoji takva stvar kao što je "stupanje u nirvanu posle smrti". Postoji reč parinibbuto, koja označava smrt Budinu ili nekog arahanta koji je dosegao nirvanu, ali ona ne znači "stupanje u nirvanu". Parinibbuto jednostavno znači: "potpuno utrnuće", "potpuno gašenje" ili "potpuno iskorenjivanje", jer Buda ili arahant posle svoje smrti ne stupa u novi život
Sada se javlja novo pitanje: Šta se događa se Budom ili arahantom posle njegove smrti, posle parinirvane? I ono pripada kalegoriji pitanja na koja nema odgovora (avyakata). [22] Čak i kad je Buda o ovome govorio, ukazivao je da u našem rečniku nema reči koja bi objasnila šta se dešava arahantu posle njegove smrti. U odgovoru parivrađaki po imenu Vaća Buda je rekao da pojmovi "rođen" ili "nerođen" ne odgovaraju u slučaju arahanta, jer takve stvari kao što su: materija, osećaj, opažaj, izrazi volje i svest, sa kojima su pojmovi "rođen" i "nerođen" povezani, potpuno su uništene i iskorenjene i nikada se ponovo neće pojaviti posle njegove
smrti. [23]
Arahant se posle smrti često upoređuje sa vatrom koja se ugasila jer nema više drveta ili lampom što se gasi kad nestane fitilja i ulja. [24] Ovde mora biti jasno da to što se upoređuje sa plamenom ili lampom nije nirvana, već "biće" sastavljeno od pet sastojaka koje je doseglo nirvanu. Ovo treba naglasiti zato što je velik broj ljudi, čak i neki ugledni naučnici, pogrešno razumeo i pogrešno interpretirao ovo poređenje tako kao da se odnosi na nirvanu. Nirvana se nikada ne upoređuje sa ugašenim plamenom ili lampom.
Postoji još jedno često pitanje: Ako ne postoji sopstvo, atman, ko onda dostiže nirvanu? Pre no što nastavimo sa nirvanom, postavimo sledeće pitanje: Ko ovo sada čita, ako ne postoji sopstvo? Već ranije smo videli da je misao ta koja misli, da iza nje nema mislioca. Na isti način, mudrost (pañña), dostignuće, jeste to koje doseže. Ne postoji neko drugo sopstvo iza dostignuća. Kada smo raspravljali o poreklu dukkhe videli smo da šta god nešto bilo – biće, stvar, sistem – ukoliko je nastalo, ono u svojoj prirodi sadrži klicu svoga nestanka; svoga razaranja. Dakle i dukkha i samsara, krug neprestanog nastanka i nestanka, jesu nastali; tako oni moraju i da nestanu. Dukkha nastaje zahvaljujući "žeđi" (tanha) i nestaje zahvaljujuči mudrosti (pañña). "Žed" i mudrost su oboje unutar pet sastojaka, kao što smo to već ranije videli. [25]
Tako je klica i nastanka i nestanka sadržana unutar samih pet sastojaka. To je pravo značenje dobro poznate Budine tvrdnje: "Unutar ovog ni dva metra visokog tela sadržan je svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put koji vodi do prestanka sveta." [26] To znači da su sve četiri plemenite istine sadržane unutar pet sastojaka, tj. unutar nas samih. (Ovde reč "svet" [loka] stoji umesto dukkha). To takođe znači da ne postoji neka spoljašnja sila koja izaziva nastanak i neslanak dukkhe. Kada je mudrost razvijena i odnegovana u skladu sa četvrtom plemenitom istinom, ona vidi tajnu života, realnost stvari kakve one zaista jesu: Kada je tajna otkrivena, kada je Istina sagledana, sve sile što grozničavo produžavaju samsaru i njezinu iluziju slabe i postaju nesposobne da proizvedu nove karmičke naboje; jer nema više iluzije, nema više "žeđi" za produžavanjem. To je slično mentalnoj bolesti koja je izlečena onog trenutka kada je uzrok ili tajna bolesti otkrivena i pacijent ju je uvideo. U skoro svim religijama summum bonum je moguće postići jedino posle smrti. A nirvanu je moguće postići još u ovom životu; nije nužno čekati da umremo da bismo je "postigli".
Onaj koji je shvatio Istinu, nirvanu, najsrećnije je biće na svetu. Oslobođen je svih "kompleksa" i opsesija, briga i nevolja što razapinju ostale. Njegovo mentalno zdravlje je savršeno. Ne kaje se zbog prošlosti, niti sniva o budućnoćti: Do kraja živi u sadašnjosti. [27] Tako on prihvata i uživa u stvarima u najčistijem obliku, ne uplićući u njih i sebe. Veseo je, razdragan, uživa u čistom životu, zadovoljan, osIobođen napetosti, smiren i opušten. [28] Pošto je lišen sebičnosti, mržnje, neznanja, taštine, samoljublja i svih sličnih "nečistoća", čist je i blag, ispunjen sveopštom ljubavlju, saosećanjem, ljubaznošću, simpatijom, razumevanjem i tolerancijom. Njegovo služenje, drugima je sasvim čisto, jer on ne razmišlja o sopstvu. Ne dobija ništa, ne gomila ništa, čak ni bilo šta duhovno, jer je oslobođen iluzije o sopstvu i "žeđi" za postojanjem.
Nirvana je izvan bilo kakvih pojmova dualiteta i relativiteta. Ona je otuda izvan naših pojmova o dobru i zlu, ispravnom i pogešnom, postojanju i nepostojanju. Čak i reč "sreća" (sukha), koja se koristi da se opiše nirvana ima ovde jedno potpuno drugačije značenje. Sariputa jednom reče: "O prijatelju, nirvana je sreća! Nirvana je sreća!" Onda Udaji upita: "Ali, prijatelju Sariputa, kakva je to sreća ako nemaš osećanja?" Sariputin odgovor beše visoko filozofski i izvan uobičajenog shvatanja: "Baš u tom odsustvu osećanja jeste sreća".
Nirvana je izvan logike i rezonovanja (atakkavacara). Ma koliko se trudili, najčešće kroz uzaludno intelektualno poigravanje, da visoko spekulativnim raspravljanjem shvatimo nirvanu, krajnju istinu ili stvarnost, nikada nam to neće poći za rukom na taj način. Dete koje još nije krenulo u školu ne treba da se svađa oko teorije relativnosti. Umesto toga, ako strpljivo i s elanom prione na učenje jednog će je dana razumeti. Nirvanu će "mudri spoznati u samima sebi" (paccattam veditabbo viññuhi). Ako strpljivo i istrajno sledimo Put, ako sebe iskreno vežbamo i pročišćujemo i postignemo neophodni duhovni razvoj, možemo je jednoga dana prepoznati u sebi – a da sebe ne opterećujemo zbunjujućim i visokoparnim rečima.
Okrenimo se zbog toga sada Putu koji vodi do nirvane.
Beleške
[2] Ponekad se za označavanje nirvane koriste pozitivni pojmovi kao siva “povoljna” , “dobra”, khema “sigurnost”, suddhi “čistota” , dipa “ostrvo” , sarana "utočište", tana "zaštita", para "suprotna obala", "druga strana”, santi "mir", "smirenost". Postoje 32 sinonima za nirvanu u Asamkhata samyutti, delu Samyutta nikaye. Oni su uglavnom metaforični. [Natrag]
[3] Mhvg. (Alutgama,1922) str. 10; S V str. 421. Interesantno je zapaziti da ova definicija nirodhe "nestanak dukkhe", koja se nalazi u prvoj Budinoj propovedi u Sarnatu, ne sadrži reč nirvana, mada definicija to znači. [Natrag]
[5] Isto IV, str. 359. [Natrag]
[6] Isto Ill, str.190. [Natrag]
[7] A (PTS) II, str. 34. [Natrag]
[8] S (PTS) IV; str. 251. [Natrag]
[9] Sariputine reči. M I (P'TS) str.191. [Natrag]
[10] Reči Muzile, još jednog Budinog učenika. S II (PTS) str.117. [Natrag]
[11] Ud. (Kolombo,1929) str.172. [Natrag]
[12] Isto str.128; D I (Kolombo,1929) str.172. [Natrag]
[13] Treba uočiti da su sva duhovna i mistična stanja, ma kako bila čista i uzvišena, u stvari mentalne kreacije, dela uma, uslovljena i složena (samkhara). Ona nisu ni stvarnost, ni istina (saćća). [Natrag]
[14] Ovo znači da on ne stvara novu karmu, jer je sada osloboden "žeđi", volje, želje. [Natrag]
[15] Ovaj izraz znači da je on sada arahant. [Natrag]
[16] S V (PTS) str. 369. [Natrag]
[17] Upor. Lanka. str. 200; "O mahamati, nirvana znači videti stvari onakvim kakve jesu." [Natrag]
[18] Nagarđuna jasno kaže da se "samsara uopšte ne razlikuje od nirvane, niti nirvana od samsare" (Madhya. XXV, 19). [Natrag]
[19] Ovde treba zapamtiti da među devet nadzemaljskih dharma (navalokuttaradhamma) nirvana jeste iza magga (puta) i phala (ploda). [Natrag]
[20] S III (PTS) str.189. [Natrag]
[21] lma onih koji pišu: "posle Budine nitvane" umesto: "posle Budine parinirvane". Besmisleno je reći "posle Budine nirvane" i takva sintagma nepoznata je u budističkoj literaturi. Uvek je izraz: “posle Budine parinirvane". [Natrag]
[22] S IV (PTS) str. 375 i dalje. [Natrag]
[23] M 1 (P'1'S) str. 486. [Natrag]
[24] Isto I, str. 487; 111, str. 245; Sn (PTS), stih 232 (str. 41). [Natrag]
[25] Vidi sastojke izraza volje na str. 32 i 43. [Natrag]
[26] A (Kolombo,192d) str. 218. [Natrag]