Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 140

Dhātuvibhanga sutta
Razjašnjenje elemenata


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi lutao zemljom Magadha i na kraju stigao do Rāđagahe. Tu on otide do grnčara Bhaggave i reče mu:

2. „Ako ti nije smetnja, Bhaggava, prenoćio bih jednu noć u tvojoj radionici.“

„Nije mi smetnja, poštovani gospodine, ali već je jedan lutalica u njoj. Ako se saglasi, onda ostanite koliko želite, poštovani gospodine.“

3. A u to vreme mladić iz dobre porodice po imenu Pukkusāti je napustio dom i otišao u beskućnike ispunjen poverenjem u Blaženog, te se već bio smestio u grnčarevoj kolibi. [1] Tako Blaženi dođe do poštovanog Pukkusātiju i reče mu: "Ako ti nije smetnja, monaše, prenoćio bih jednu noć u ovoj radionici".

"Radionica je prostrana, prijatelju. [2] Neka poštovani ostane koliko želi."

4. Tako Blaženi uđe u grnčarevu radionicu, prostre seno na jednoj strani i sede skrštenih nogu, uspravnog tela i sabrane pažnje. Veći deo noći provede on sedeći [u meditaciji], a poštovani Pukusati takođe provede veći deo noći sedeći [u meditaciji]. Onda se u Blaženom javi misao: "Način na koji se ovaj mladić iz dobre porodice ponaša uliva poverenje! Kako bi bilo da ga malo propitam?" Tako on upita poštovanog Pukkusātija:

5. "Iz predanosti kome si ti, monaše, otišao u beskućnike? Ko je tvoj učitelj? Čije učenje ti slediš?" [3]

"Postoji, prijatelju, asketa Gotama, sin naroda Sakya, koji napusti pleme Sakya. I onda se ovakav glas raširi o poštovanom Gotami: 'Zaista je Blaženi dostojan poštovanja, potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. 'Dom napustih iz predanosti Blaženome. Blaženi je moj učitelj. I ja sledim učenje tog Blaženog."

"Ali gde, monaše, sada živi taj Blaženi, dostojan poštovanja i potpuno probuđeni?"

"Prijatelju, ima na severu grad po imenu Sāvatthi. Tamo sada živi taj Blaženi, dostojan poštovanja i potpuno probuđeni."

"Jesi li ti ikada ranije video Blaženog? I kad bi ga video, da li bi ga prepoznao?"

"Ne, prijatelju. Nikada ranije nisam video Blaženog, niti bih ga prepoznao kada bih ga video."

6. Onda se Blaženom javi misao: "Iz posvećenosti meni je ovaj mladić iz dobre porodice napustio dom i otišao u beskućnike. Kako bi bilo da ga podučim Dhammi?" I ovako Blaženi  reče poštovanom Pukkusātiju: "Poučiću te Dhammi, monaše. Dobro slušaj i zapamti šta ću ti reći." – „Da, prijatelju“, odgovori poštovani Pukkusāti.  A Blaženi ovako reče:

7. "Monaše, ova osoba se sastoji od šest elemenata, šest osnova čulnog kontakta, osamnaest vrsta mentalnog istraživanja i ima četiri temelja. [4] Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kada ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, on se naziva utihnulim mudracem. Ne treba zanemariti mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdavanje i  vežbati se u miru. To je sažetak razjašnjenja šest elemenata.

8. ’Monaše, ova osoba se sastoji od šest elemenata.’ [5] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno? Postoji elemenat zemlje, elemenat vode, elemenat vatre, elemenat vazduha, elemenat prostora i elemenat svesti. U vezi sa tim je rečeno: ’Monaše, ova osoba se sastoji od šest elemenata.’

9. ’Monaše, ova osoba se sastoji od šest osnova čulnog kontakta.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno? Postoji osnova kontakta okom, osnova kontakta uhom, osnova kontakta nosom, osnova kontakta jezikom, osnova kontakta telom i osnova kontakta umom. U vezi sa tim je rečeno: ’Monaše, ova osoba se sastoji od šest osnova čulnog kontakta’.

10. ’Monaše, ova osoba se sastoji od osamnaest vrsta mentalnog istraživanja.’ [6] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno? Kad vidi okom oblik, čovek istražuje oblik koji može stvoriti radost, istražuje oblik koji može stvoriti tugu, istražuje oblik koji može stvoriti spokojstvo. Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma, čovek istražuje objekat uma koji može stvoriti radost, istražuje objekat uma koji može stvoriti tugu, istražuje objekat uma koji može stvoriti spokojstvo. U vezi sa tim je rečeno: ’Monaše, ova osoba se sastoji od osamnaest vrsta mentalnog istraživanja’.

11. ’Monaše, ova osoba ima četiri temelja.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno? Postoji temelj mudrosti, temelj istine, temelj obuzdavanja i temelj mira. [7] U vezi sa tim je rečeno: ’Monaše, ova osoba ima četiri temelja’.

12. ’Ne treba zanemariti mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdavanje i vežbati se u miru.’ [8] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno?

13. Kako to, monaše, neko zanemaruje mudrost? [9] Postoji ovih šest elemenata: elemenat zemlje, elemenat vode, elemenat vatre, elemenat vazduha, elemenat prostora i elemenat svesti.

14. A šta je to, monaše, elemenat zemlje? Elemenat zemlje može biti unutrašnji ili spoljašnji. Koji je to unutrašnji elemenat zemlje? Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, trajno i za njega je vezana, dakle dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, creva, stomak, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i za njega je vezana, to se zove unutrašnji elemenat zemlje. Unutrašnji i spoljašnji elemenat zemlje zajedno čine elemenat zemlje. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.

15. A šta je to, monaše, elemenat vode? Elemenat vode može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji elemenat vode? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je tečno, vodnjikavo i za njega je vezana, dakle žuč, šlajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća ili šta god drugo unutrašnje, unutar osobe što je tečno, vodnjikavo i za njega je vezana, to se zove unutrašnji elemenat vode. Unutrašnji i spoljašnji elemenat vode zajedno čine element vode. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom vode i u umu nestaje strast prema elementu vode.

16. A šta je to, monaše, elemenat vatre? Elemenat vatre može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji elemenat vatre? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je vatreno, vrelo i za njega je vezana, dakle ono čime se (telo) zagreva, stari i iscrpljuje groznicom; ono čime se sve pojedeno, popijeno, sažvakano i okušano pravilno svari, ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vatreno, vrelo i za njega je vezana, to se zove unutrašnji elemenat vatre. Unutrašnji i spoljašnji elemenat vatre zajedno čine element vatre. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu vatre.

17. A šta je to, monaše, elemenat vazduha? Elemenat vazduha može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji elemenat vazduha? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je vetar, pokretno i za njega je vezana, dakle uzlazni gasovi, silazni gasovi, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji prolaze kroz telo, udisanje i izdisanje, ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vetar, pokretno i za njega je vezana, to se zove unutrašnji elemenat vazduha. Unutrašnji i spoljašnji elemenat vazduha zajedno čine elemenat vazduha. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom vazduha i u umu nestaje strast prema elementu vazduha.

18. A šta je to, monaše, elemenat prostora? Elemenat prostora može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji elemenat prostora? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je prostor, šupljina i za njega je vezana, dakle ušne šupljine, nozdrve, usna duplja i ono čime jedemo, pijemo, gutamo i varimo, tamo gde se to izbacuje nadole ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je prostor, šupljina i za njega je vezana, to se zove unutrašnji elemenat prostora. Unutrašnji i spoljašnji elemenat prostora zajedno čine elemenat prostora. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’. Kada ga vidimo takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, prestajemo da budemo opčinjeni elementom prostora i u umu nestaje strast prema elementu prostora.

19. Tada ostaje jedino svest, pročišćena i sjajna. [10] I šta čovek spoznaje takvom svešću? On spoznaje: ’[Ovo je] prijatno’; on spoznaje: ’[Ovo je] bolno’; on spoznaje: ’[Ovo je] ni bolno ni prijatno’. Na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan javlja se prijatan osećaj. [11] Kada čovek oseća prijatan osećaj, on razume: ’Osećam prijatan osećaj’. On razume: ’Sa nestankom tog kontakta koji osećam kao prijatan, njemu odgovarajući osećaj – prijatan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan – slabi i nestaje’. Na osnovu kontakta koji se oseća kao bolan javlja se prijatan osećaj. Kada čovek oseća bolan osećaj, on razume: ’Osećam bolan osećaj’. On razume: ’Sa nestankom tog kontakta koji osećam kao bolan, njemu odgovarajući osećaj – bolan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se oseća kao bolan – slabi i nestaje’. Na osnovu kontakta koji se oseća kao ni bolan ni prijatan javlja se ni bolan ni prijatan osećaj. Kada čovek oseća ni bolan ni prijatan osećaj, on razume: ’Osećam ni bolan ni prijatan osećaj’. On razume: ’Sa nestankom tog kontakta koji osećam kao ni bolan ni prijatan, njemu odgovarajući osećaj – ni bolan ni prijatan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se oseća kao ni bolan ni prijatan – slabi i nestaje’. Monaše, baš kao što se iz kontakta i trenja dva štapa za paljenje stvara toplota i potom vatra, a sa razdvajanjem i razmeštanjem ta dva štapa za paljenje toplota koju oni stvaraju slabi i nestaje; isto tako, na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan… koji se oseća kao bolan… koji se oseća kao ni bolan ni prijatan, javlja se ni bolan ni prijatan osećaj…  Čovek razume: ’Sa nestankom tog kontakta koji osećam kao ni bolan ni prijatan, njemu odgovarajući osećaj… slabi i nestaje’.

20. Tada ostaje jedino spokojstvo, pročišćeno i sjajno, elastično, prilagodljivo i blistavo. [12] Zamisli, monaše, da vešt zlatar ili zlatarev pomoćnik pripremi peć, užari posudu za topljenje, uhvati mašicama komad zlata i stavi ga u posudu. S vremena na vreme raspiruje ga, s vremena na vreme poprska ga vodom, s vremena na vreme pažljivo ispita komad. Tako to zlato postane pročišćeno, veoma pročišćeno, potpuno pročišćeno, bez nečistoća, bez primesa, elastično, prilagodljivo i blistavo. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli – zlatan lanac, minđuše, ogrlicu ili zlatan venac, zlato će poslužiti toj svrsi. Isto tako, monaše, tada ostaje jedino spokojstvo, pročišćeno i sjajno, elastično, prilagodljivo i blistavo.

21. On razume ovako: ’Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačnog prostora i ka razvijanju svog uma u skladu sa tim, tada bi ovo moje spokojstvo, potpomognuto tim područjem, vezujući se za njega, ostalo za dugo vremena. [13] Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačne svesti… ka području ništavila… ka području ni opažanja ni neopažanja i ka razvijanju svog uma u skladu sa tim, tada bi ovo moje spokojstvo, potpomognuto tim područjem, vezujući se za njega, ostalo za dugo vremena’.

22. On razume ovako: ’Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačnog prostora i ka razvijanju svog uma u skladu sa tim, to bi bilo uslovljeno. [14] Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačne svesti… ka području ništavila… ka području ni opažanja ni neopažanja i ka razvijanju svog uma u skladu sa tim, to bi bilo uslovljeno’. On ne formira niti generiše bilo kakvu vrstu volje naklonjene ka bivanju ili ne-bivanju. [15] Pošto ne formira niti generiše bilo kakvu vrstu volje naklonjene ka bivanju ili ne-bivanju, ne vezuje se za bilo šta ovome svetu. Kada se ne vezuje, nije uznemiren. Kada nije uznemiren, on sam za sebe dostiže nibbānu. I ovako razume: ‘Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu’. [16]

23. Ako oseća prijatan osećaj, [17] on razume: ’I on je prolazan; nema vezivanja za njega; nema slasti u njemu’. Ako oseća bolan osećaj, on razume: ’I on je prolazan; nema vezivanja za njega; nema slasti u njemu’. Ako oseća ni bolan ni prijatan osećaj, on razume: ’I on je prolazan; nema vezivanja za njega; nema slasti u njemu’.

24. Ako oseća prijatan osećaj, oseća ga odvojenim od sebe; ako oseća bolan osećaj, oseća ga odvojenim od sebe; ako oseća ni bolan ni prijatan osećaj, oseća ga odvojenim od sebe. Kada oseća osećaj kojim prestaje telo, on razume: ’Osećam osećaj kojim prestaje telo’. Kada oseća osećaj kojim prestaje život, on razume: ’Osećam osećaj kojim prestaje život’. [18] On razume: ’Posle raspada tela, sa okončanjem života, sve što je osećano, ako nema ushićenja time, postaće ohlađeno upravo ovde’. [19] Monaše, kao što lampa gori zahvaljujući ulju i fitilju, a kada ulje i fitilj izgore, ako se ne dospe novo gorivo, ona se gazi usled nedostatka goriva; isto tako, kada on oseća osećaj kojim prestaje telo… osećaj kojim prestaje život, on razume: ’Osećam osećaj kojim prestaje život’. On razume: ’Posle raspada tela, sa okončanjem života, sve što je osećano, ako nema ushićenja time, postaće ohlađeno upravo ovde’.

25. Zato, monah koji poseduje [takvu mudrost] poseduje i nenadmašan temelj mudrosti. Jer to je, monaše, nenadmašna plemenita mudrost, dakle znanje o iskorenjivanju svake patnje. [20]

26. Njegovo oslobođenje, pošto je zasnovana na istini neopozivo je. Jer lažno je ono, monaše, što je po svojoj prirodi obmana, a istinito je ono što po svojoj prirodi nije obmana – a to je nibbāna. Zato, monah koji poseduje [takvu istinu] poseduje i nenadmašan temelj istine. Jer ono je, monaše, nenadmašna plemenita istina, dakle nibbāna, što po svojoj prirodi nije obmana.

27. Ranije, dok je bio neznalica, bio je zaokupljen i uživao u tekovinama; [21] sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio sa njima, tako da za njih nema ponovnog nastanka. Zato, monah koji poseduje [takvu obuzdanost] poseduje i nenadmašan temelj obuzdavanja. Jer to je, monaše, nenadmašna plemenita obuzdanost, dakle napuštanje svih tekovina.

28. Ranije, dok je bio neznalica, doživljavao je gramzivost, žudnju i požudu; sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio sa njima, tako da za njih nema ponovnog nastanka. Ranije, dok je bio neznalica, doživljavao je bes, zlovolju i mržnju; sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio sa njima, tako da za njih nema ponovnog nastanka. Ranije, dok je bio neznalica, doživljavao je neznanje i obmanu; sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio sa njima, tako da za njih nema ponovnog nastanka. Zato, monah koji poseduje [takav mir] poseduje i nenadmašan temelj mira. Jer to je, monaše, nenadmašni plemeniti mir, dakle smirivanje požude, mržnje i obmanutosti.

29. U vezi sa čim je tako rečeno: ’Ne treba zanemariti mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdavanje i vežbati se u miru’.

30. ’Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kada ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, on se naziva utihnulim mudracem.’ [22] Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?

31. Monaše, ’ja sam’ jeste obmana; ’ja sam ovo’ jeste obmana; ’ja ću biti’ jeste obmana; ’ja neću biti’ jeste obmana; ’imaću oblik’ jeste obmana; ’biću bez oblika’ jeste obmana; ’biću onaj koji zamišlja’ jeste obmana; ’biću onaj koji ne zamišlja’ jeste obmana; ’neću biti ni onaj koji zamišlja, ni onaj koji ne zamišlja’ jeste obmana. Zamišljanje jeste bolest, zamišljanje jeste tumor, zamišljanje jeste strela. Ko prevaziđe svako zamišljanje, monaše, njega nazivaju utihnulim mudracem. A utihnuli mudrac nije rođen, ne stari, ne umire; on nije potresen, niti uznemiren. Jer u njemu nema ničeg čime bi on mogao biti rođen. [23] Pošto nije rođen, kako može da ostari? Pošto ne stari, kako može da umre? Pošto ne umire, kako može biti potresen. Pošto nije potresen, kako može biti uznemiren?

32. Dakle, u vezi sa tim je rečeno: ’Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kada ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, on se naziva utihnulim mudracem.’ Monaše, dobro zapamti ovo kratko razjašnjenje ovih šest elemenata.“

33. Na to poštovani Pukkusāti pomisli: „Zaista, Učitelj je došao do mene! Uzvišeni je došao do mene! Potpuno probuđeni je došao do mene!“ Onda ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena i poklonivši se do nogu Blaženog, reče: „Poštovani gospodine, zaista sam pogrešio, poneo se kao budala, pometen pogreših, te se Blaženom obratih sa ’prijatelju’. Poštovani gospodine, neka mi Blaženi oprosti grešku, na koju ću dobro motriti u budućnosti.“

„Naravno, monaše, zaista si pogrešio, poneo se kao budala, pometen pogreši, te se Blaženom obrati sa ’prijatelju’. Ali pošto svoju grešku vidiš na takav način i ispravljaš sebe u skladu sa Dhammom, opraštam ti. Jer onaj je zreo u praksi Plemenitog kada svoju grešku vidi na taj način, ispravlja sebe u skladu sa Dhammom i obuzdava sebe ubuduće.“

34. „Poštovani gospodine, želeo bih da primim puno zaređenje od Blaženog.“

„Imaš li ti čitav ogrtač i prosjačku zdelu, monaše?“

“Poštovani gospodine, nemam čitav ogrtač i prosjačku zdelu.“

„Monaše, Tathāgata ne daje puno zaređenje onome ko nema čitav ogrtač i prosjačku zdelu.“

35. Onda poštovani Pukkusāti, ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta i pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, krete u potragu za ogrtačem i prosjačkom zdelom. I dok je poštovani Pukkusāti tragao za ogrtačem i zdelo, pobesnelo govedo nasrnu na njega i ubi ga.

36. Onda jedna grupa monaha dođe do Blaženog i pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i rekoše mu: „Poštovani gospodine, mladić iz dobre porodice po imenu Pukkusāti, kojeg je Blaženi kratko podučio, mrtav je. Koje je njegovo odredište? Koji je njegov budući smer?“

„Monasi, mladić iz dobre porodice po imenu Pukkusāti bio je mudar. Vežbao je u skladu sa Dhammom i nije mi zadavao glavobolje u tumačenju Dhamme. Sa razaranjem pet nižih okova, monah Pukkusāti se spontano preporodio [u Čistim boravištima] i dostići će konačnu nibbānu, a da se nikada više ne vrati iz tog sveta.“ [24]

Ovako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Prema Komentaru za MN, Pukkusāti je bio kralj Takkasile i postao je prijatelj sa Bimbisārom, kraljem Magadhe zahvaljujući trgovcima koji su putovali između ove dve države. Tako je Bimbisāra poslao Pukkusātiju zlatni pladanj, na kojem su ispisani opisi Tri dragulja i različita objašnjenja Dhamme. Kada je Pukkusāti pročitao napisano, ispuni ga radost i odluči da napusti svetovni život. I bez formalnog zaređenja, obrijao je glavu, obukao žuti ogrtač i napustio palatu. Zaputio se u Rāđagahu, u nameri da sretne Budu, koji je u to vreme boravio u Sāvatthiju, otprilike 450 kilometara dalje. Svojim duhovnim okom Buda je video Pukkusātija i pošto je prepoznao u njemu sposobnost da dostigne puteve i plodove, sam se zaputio peške do Rāđagahe da ga sretne. Kako ga ovaj ne bi prepoznao, Buda je snagom volje prikrio svoje posebne fizičke karakteristike, kao što su obeležja velikog čoveka i pojavio se samo kao običan lutajući monah. Ubrzo pošto se Pukkusāti smestio u grnčarevoj radionici, s namerom da sutradan produži ka Sāvatthiju i sretne Budu, ovaj je stigao. [Natrag]

[2] Pukkusāti, nesvestan da je pridošlica Buda lično, oslovljava ga na uobičajeni način sa „āvuso“. [Natrag]

[3] Komentar za MN: Buda je ova pitanja postavio tek kao način da započne komunikaciju, jer je već znao da je Pukkusāti zbog njega otišao u beskućnike. [Natrag]

[4] Komentar za MN: Pošto je Pukkusāti već bio pročistio preliminarnu praksu puta i bio u stanju da dostigne četvrto zadubljenje kroz sabranost pažnje na disanje, Buda je započeo direktno govorom o meditaciji uvida, objašnjavajući krajnju prazninu, koja je temelj za dostizanja stanja arahanta. [Natrag]

[5] Komentar za MN: Ovde Buda putev privida objašnjava ono što zaista postoji; jer elementi zaista postoje, ali ne i osoba, koja je tek sklop. Ovde je značenje: „To što opažaš kao osobu sastoji se od šest elemenata. U krajnjoj suštini ovde nema osobe. ’Osoba’ je tek jedan pojam.“ [Natrag]

[6] Kao u MN 137.8. [Natrag]

[7] Paññādhiṭṭhāna, saććādhiṭṭhāna, ćāgādhiṭṭhāna, upasamādhiṭṭhāna. Komentar za MN ādhiṭṭhāna zamenjuje rečju patiṭṭhā, koja jasno znači temelj, i objašnjava značenje iskaza ovako: „“Ova osoba koja se sastoji od šest elemenata, šest osnova kontakta i osamnaest vrsti mentalnog pristupa – kada se okrene od toga i dostigne stupanj arahanta, najveće postignuće, čini to oslanjajući se na ove četiri osnove“. Ta četiri temelja su razjašnjena jedan po jedan u pasusima 12 do 29. [Natrag]

[8] Komentar za MN: Od samog početka ne treba zanemariti mudrost rođenu iz koncentracije i uvida, kako bi se prodrlo do mudrosti ploda stanja arahanta. Treba sačuvati istinit govor da bi se stiglo do nibbāne, krajnje istine. Treba negovati obuzdavanje mentalnih nečistoća, kako bismo obuzdali sve mentalne nečistoće sledeći put ka stanju arahanta. Od samog početka treba se vežbati u smirivanju nečistoća, kako bismo smirili sve mentalne nečistoće sledeći put ka stanju arahanta. Tako se o mudrosti itd. rođenim iz smirenja i uvida govori kao o preliminarnim temeljima za postizanje temelja mudrosti itd. (karakterističnim za stupanj arahanta). [Natrag]

[9] Komentar za MN: Ne-zapostavljanje mudrosti objašnjeno je uz pomoć meditacije na elemente. Analiza elemenata ovde identična je sa MN 28.6, 11, 16, 21 i MN 62.8-12. [Natrag]

[10] Komentar za MN: Ovo je šesti elemenat, koji „ostaje“ utoliko što Buda treba da ga objasni, a Pukkusāti razume. Ovde je objašnjen kao svest, koja obavlja posao kontemplacije uvida u elemente. Pod ovim nazivom „svest“ uključena je takođe kontemplacija osećaja. [Natrag]

[11] Ovaj odeljak pokazuje uslovljenost osećaja i njegovu prolaznost kroz nestanak uslova koji us ga stvorili. [Natrag]

[12] Komentar za MN poistovećuje ovo sa spokojstvom četvrtog zadubljenja. Prema potkomentaru za MN, Pukkusāti je već dosegao četvrto zadubljenje i snažno se vezao za njega. Buda prvo hvali ovo spokojstvo, kako bi Pukkusātija nadahnuo poverenjem, a potom ga postepeno odvodi do nematerijalnih zadubljenja i dostizanja puteva i plodova. [Natrag]

[13] Smisao je: Ako dosegne područje beskonačnog prostora i umre dok je još uvek vezan za njega, preporodiće se u svetu beskonačnog prostora i proživeće čitav životni vek od 20.000 eona određen za taj svet. U tri viša nematerijalna sveta životni vek je 40.000 eona, 60. 000 eona i 64.000 eona. [Natrag]

[14] Komentar za MN: Ovo je rečeno da bi se pokazala opasnost u nematerijalnim zadubljenjima. Sintagmom „Ovo bi bilo uslovljeno“, on pokazuje: „Iako je tu životni vek 20.000 eona, to je uslovljeno, oblikovano, načinjeno. Otuda je prolazno, nestabilno, ne traje, nepostojano; skopčano je sa nestankom, razlaganjem, rastakanjem; skopčano je rođenjem, starenjem i smrću, utemeljeno u patnji. To nije sklonište, mesto sigurnosti, utočište. Kad neko umre tu kao običan čovek, moguće je još uvek da se preporodi u nekom od četiri stanja uskraćenosti.“ [Natrag]

[15] So n'eva abhisaṅkharoti nābhisañcetayati bhavāya vā vibhavāya. Ova dva glagola sugerišu pojam volje kao tvoračke sile koja nosi trajanje uslovljene egzistencije. Prestanak volje za bivanje ili ne-bivanje ukazuje na iskorenjivanje žudnje za večnim postojanjem ili uništenjem, što kulminira dostizanjem stupnja arahanta.[Natrag]

[16] Komentar za MN kaže da je na ovom mestu Pukkusāti pronikao u tri puta i ploda, postavši tako ne-povratnik. Shvatio je da je njegov učitelj sam Buda, ali nije mogao da izrazi taj svoj uvid, jer je Buda još uvek nastavljao svoj govor. [Natrag]

[17] Ovaj deo pokazuje arahantov boravak u elementu nibbāni sa preostalim tragovima (elemenata uslovljene egzistencije, sa-upādisesa nibbānadhātu). Iako nastavlja da doživljava osećaje, oslobođen je žudnje za prijatnim osećajima, odbojnosti pre bolnim osećajima i neznanja o neutralnim osećajima.  [Natrag]

[18] To jest, nastavlja da doživljava osećaje samo dotle dok telo, zajedno sa svojim čulima, nastavlja da funkcioniše, ali ne i iza toga.[Natrag]

[19] Ovo se odnosi na dostizanje elementa nibbāne, bez preostalih tragova (anupādisesa nibbānadhātu) – prestanak svake uslovljene egzistencije u trenutku konačne smrti. [Natrag]

[20] Ovim se završava izlaganje o prvom temelju, započetom u pasusu 13. Komentar za MN kaže da znanje o iskorenjivanju svake patnje jeste mudrost koja pripada plodu stupnja arahanta. [Natrag]

[21] Komentar za MN pominje četiri vrste tekovina (upadi) ovde: videti napomenu 4 u MN 66. [Natrag]

[22] „Plime zamišljanja“ (maññussavā), kao što će to pokazati naredni pasus, jesu misli i pojmovi koji izviru iz tri korena opsene – žudnja, obmana i gledišta. Radi potpunijeg objašnjenja videti napomenu 6 u MN 1. „Utihnuli mudrac (muni santo) jeste arahant. [Natrag]

[23] Ono čega u njemu nema jeste žudnja za postojanjem, koja posle smrti one u kojima je još ima vodi do novog rođenja. [Natrag]

[24] Komentar za MN kaže da se preporodio u Čistom boravištu zvanom Avihā i odmah potom postao arahant. Takođe citira stihove iz Saṁyutta nikāye (SN 1:50), gde se pominje Pukkusāti kao jedan od sedam monaha koji su se preporodili u Avihi i sebi obezbedili oslobođenje nadišavši nebeske okove. [Natrag]