Pet plemenitih pravila
Thich Nhat Hanh
(iz knjige: Da bi budućnost bila moguća – Komentari o pet divnih pravila)
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Uvod
Na Zapadu živim već dvadest sedam godina i tokom poslednjih deset vodio sam kurseve meditacije u Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Tokom tih kurseva, moji studenti i ja čuli smo mnogo priča o patnji i ostali šokirani pred činjenicom koliki deo te patnje je izazvan alkoholizmom, zloupotrebom droga i sličnim postupcima koji se prenose sa generacije na generaciju.
Bolest je uhvatila duboke korene u društvu. I kada jedno mlado biće stavimo u takvo društvo a da ne pokušamo da ga zaštitimo, ono je izloženo nasilju, mržnji, strahu i nesigurnosti svaki dan, da bi na kraju i samo obolelo. Naši razgovori, TV programi, reklame, novine i časopisi zalivaju to semenje patnje u mladim ljudima, a i u onima ne više tako mladima. U sebi osećamo neku vrstu vakuuma i pokušavamo da ga popunimo jedenjem, čitanjem, razgovorom, pušenjem, pijenjem, gledanjem TV-a, odlaskom u bioskop ili čak prekomernim radom. Nalaženje utočišta u tim stvarima samo nas čini još gladnijima i manje zadovoljnima, tako da poželimo da konzumiramo još više toga. Zato su nam potrebna nekakva uputstva, nekakav lek kojim ćemo zaštititi sebe i ponovo postati zdravi. Moramo pronaći lek za našu bolest. Moramo pronaći nešto što je dobro, lepo i istinito i u čemu možemo pronaći utočište.
Kada vozimo kola, očekuje se da poštujemo određena pravila, kako ne bismo izazvali nesreću. Pre dve i po hiljade godina Buda je ponudio određena uputstva za svoje nezaređene učenike, kako bi im pomogao da žive mirnim, korisnim i srećnim životom. Bilo je to Pet plemenitih pravila i u osnovi svakog od njih leži sabranost pažnje. Uz pažnju, svesni smo šta se događa sa našim telima, naših osećajima, našim umovima i sa svetom oko nas, tako da izbegavamo da sebi i drugima nanosimo štetu. Pažnja štiti nas, naše porodice i naše društvo, obezbeđuje sigurnu i srećnu sadašnjost i sigurnu i srećnu budućnost.
U budizmu, pravila, koncentracija i uvid uvek idu zajedno. Nemoguće je govoriti i o jednom od njih a bez ostala dva. To se zove trostruko vežbanje – sila, praktikovanje pravila morala, samadhi – vežbanje koncentracije i prađna – vežbanje uvida. Pravila, koncentracija i uvid su međusobno isprepleteni. Praktikovanje pravila podstiče koncentraciju, a koncentracija je neophodna za uvid. Sabranost pažnje je osnova za koncentraciju, koncentracija nam omogućuje da pogledamo dublje, a uvid je plod dubljeg sagledavanja. Kada smo sabrani, u stanju smo da vidimo da ako se uzdržimo da učinimo “ovo”, time sprečavamo da se dogodi “ono”. Ovu vrstu uvida nije nam nametnuo nekakav spoljašnji autoritet. On je plod našeg posmatranja. Zato, praktikovanje tih pravila pomaže nam da budemo smireniji i koncentrisaniji, donoseći nam uvid i prosvetljenje, a time, opet, naše praktikovanje pravila dobija još čvršću osnovu. Sva tri elementa se prožimaju, svaki potpomaže druga dva i sva tri nas vode bliže konačnom oslobađanju – kraju “curenja” Pomažu nam da ne padnemo ponovo u obmanu i patnju. Kada smo u stanju da iskoračimo iz bujice patnje, to se zove anasvara, “prestati curiti”. Sve dok i dalje curimo, nalik smo brodu sa pukotinom i neizbežno ćemo potonuti u patnju, jad i obmanutost.
Pet plemenitih pravila su sama ljubav. Voleti znači razumeti, štititi i doneti blagostanje objektu naše ljubavi. To se postiže praktikovanjem pravila. Štitimo sebe i štitimo druge.
Tumačenje Pet plemenitih pravila izloženo u ovoj knjizi je novo. Ono je rezultat uvida stečenog na osnovu prakse čitave naše zajednice. Duhovna tradicija je poput drveta. Potrebno ju je zalivati kako bi iznikli novi listovi i izdanci, i onda ono nastavlja da bude živa stvarnost. Mi rast drveta budizma potpomažemo živeći duboko u sadašnjosti, u praktikovanju pravila, koncentraciji i uvidu. Ukoliko nastavimo da zaista predano praktikujemo ova pravila, u vezi sa našim društvom i kulturom, uveren sam da će naša deca i njihova deca još bolje razumeti Pet pravila i time dostići još dublji mir i radost.
U budističkim krugovima, jedan od prvih izraza naše želje da praktikujemo put razumevanja i ljubavi jeste da formalno primimo Pet plemenitih pravila od učitelja. Tokom te ceremonije učitelj čita svako od pravila i učenik ga potom ponavlja, zavetujući se da će ga proučavati i pridržavati ga se. Zaista je upečatljivo videti mir i sreću onoga ko tog trenutka prima pravila. Pre nego što je doneo odluku da ih primi možda se osećao zbunjenim, ali sa donošenjem odluke da se praktikuju ova pravila mnoge spone vezanosti i pometnje su presečene. Pošto je ceremonija završena, na licima onih koji uzimaju zavet može se videti veliko olakšanje.
Kada se obavežete da ćete poštovati makar jedno pravilo, takva čvrsta odluka proizašla iz vašeg uvida vodi do prave slobode i sreće. Zajednica je tu da vam pomogne i da svedoči o rođenju vašeg uvida i odlučnosti. Ceremonija uzimanja pravila ima moć oslobađanja i građenja. Posle ceremonije, kako nastavite praktikovanje pravila, nastojeći da steknete što dublji uvid u stvarnost, vaš mir i oslobođenost će rasti. Način na koji poštujete pravila otkriva dubinu vašeg mira i dubinu vašeg uvida.
Kad god se neko formalno zavetuje da proučava, praktikuje i poštuje Pet plemenitih pravila, on istovremeno uzima utočište u Tri dragulja – Budi, Dharmi i Sanghi. Praktikovanje pet plemenitih pravila jeste konkretan izraz našeg poštovanja i poverenja prema Tri dragulja. Buda je sama sabranost, Dharma jeste put razumevanja i ljubavi, a Sangha jeste zajednica koja pomaže našu praksu.
Pet pravila i tri dragulja su dragoceni predmeti za našu veru. Oni uopšte nisu nešto apstraktno – možemo ih učiti, istraživati, proširivati i proveravati na osnovu sopstvenog iskustva. Njihovo proučavanje i praktikovanje zasigurno će doneti mir i sreću nama, ljudima oko nas i našem društvu. Nama ljudskim bićima potrebno je nešto u šta ćemo verovati, nešto što je dobro, lepo i istinito, nešto što možemo opipati. Vera u praktikovanje sabranosti pažnje – u Pet plemenitih pravila i Tri dragulja – jeste nešto što svako može otkriti, proceniti i uključiti u sopstveni svakodnevni život.
Pet plemenitih pravila i Tri dragulja imaju svoje ekvivalente u svim duhovnim tradicijama. Oni su proizašli iz naše duboke unutrašnjosti i kada ih praktikujemo to nam pomaže da se još jače ukorenimo u sopstvenu tradiciju. Pošto ste proučili Pet plemenitih pravila i Tri dragulja, nadam se da ćete se vratiti sopstvenoj tradiciji i osvetliti one dragulje koji su u njoj oduvek postojali. Pet pravila su lek za naše vreme. Podstičem vas da ih sprovedete u život na način na koji su ovde izloženi ili onako kako se podučavaju u vašoj tradiciji.
Koji je najbolji način da se praktikuju ova pravila? Ne znam. I ja još uvek učim, zajedno sa vama. Dopada mi se izraz koji se koristi u Pet pravila: “učiti se načinu”. Mi ne znamo sve. Ali svoje neznanje možemo smanjiti. Konfučije je rekao: “Kad znaš da ne znaš, to je početka znanja.” Mislim da je to dobar način vežbanja. Treba da budemo skromni i otvoreni, tako da smo u stanju da zajednički učimo. Potrebna nam je Sangha, zajednica, da nas podrži, i potrebno je da ostanemo u bliskoj vezi sa svojim društvom da bismo pravila praktikovali dobro. Mnogi od današnjih problema nisu postojali u Budino vreme. Otuda, moramo zajednički da pogledamo dublje i razvijamo onaj uvid koji će pomoći nama i našoj deci da pronađemo bolje načine da živimo plodonosne, srećne i zdrave živote.
Kada neko pita: “Je li ti stalo?” Je li ti stalo do mene? Je li ti stalo do života? Je li ti stalo do Zemlje? najbolji način da odgovorimo jeste da praktikujemo Pet plemenitih pravila. To znači podučavati delima, a ne samo rečima. Ako vam je zaista stalo, molim vas, praktikujte ova pravila za sopstveno dobro i za dobro drugih ljudi i živih bića. Ako u toj praksi date sve od sebe, tada ima budućnosti za nas, našu decu i njihovu decu
(…)
PRVO PRAVILO
Svestan patnje izazvane razaranjem života, zavetujem se da ću negovati saosećanje i naučiti načine da sačuvam živote ljudi, životinja, biljaka i minerala. Odlučan sam da ne ubijam, niti da dopustim drugima da ubijaju; da bilo kakav čin ubijanja na ovome svetu ne opravdavam svojim razmišljanjem i svojim načinom života.
Pogledajte detaljnije objašnjenje: Prvo pravilo
DRUGO PRAVILO
Svestan patnje izazvane eksploatacijom, društvenom nepravdom, krađom i potčinjavanjem, zavetujem se da ću negovati saosećajnu ljubav i naučiti načine da radim za dobrobit ljudi, životinja, biljaka i minerala. Zavetujem se da praktikujem velikodušnost, deleći svoje vreme, energiju i materijalna dobra sa onima kojima je to zaista potrebno. Odlučan sam da ne kradem i ne posedujem bilo šta što treba da pripada nekome drugom. Poštovaću imovinu drugih, ali ću sprečavati druge da izvlače korist iz ljudske patnje ili patnje drugih živih bića na Zemlji.
Pogledajte detaljnije objašnjenje: Drugo pravilo
TREĆE PRAVILO
Svestan patnje izazvane zloupotrebom seksa, zavetujem se da ću negovati odgovornost i naučiti načine da očuvam sigurnost i integritet pojedinca, parova, porodica i društva. Odlučan sam da ne stupam u seksualnu vezu bez ljubavi i vezanosti na duže. Da bih sačuvao sreću, svoju i drugih, odlučan sam da poštujem svoje obaveze i obaveze drugih. Učiniću sve što je u mojoj moći da zaštitim decu od seksualne zloupotrebe i da sprečim raspad bračnih veza i porodica zbog zloupotrebe seksa.
Pogledajte detaljnije objašnjenje: Treće pravilo
ČETVRTO PRAVILO
Svestan patnje izazvane nepromišljenim govorom i nesposobnošću da se saslušaju drugi, zavetujem se da ću negovati dobronameran govor i sposobnost slušanja drugih, kako bih i drugima doneo užitak i sreću i oslobodio ih njihove patnje. Znajući da reči mogu da stvore i sreću i nesreću, zavetujem se da ću govoriti istinito, da će moje reči podsticati samopouzdanje, zadovoljstvo i nadu. Odlučan sam da ne prenosim vesti za koje nisam siguran da su istinite i da neću kritikovati ili odbacivati stvari za koje nisam siguran. Uzdržaću se od izgovaranja reči koje mogu izazvati podele ili svađu ili koje mogu izazvati raspad porodice ili zajednice. Učiniću sve da izgladim i rešim svaki konflikt, ma koliko on bio mali.
Pogledajte detaljnije objašnjenje: Četvrto pravilo
PETO PRAVILO
Svestan patnje izazvane nepromišljenim konzumiranjem, zavetujem se da ću negovati dobro zdravlje, i fizičko i mentalno, za sebe, moju porodicu i moje društvo, vežbajući se pažljivosti dok jedem, pijem ili bilo šta drugo unosim u sebe. Zavetujem se da ću uzimati samo ono što čuva mir, blagostanje i radost u mome telu, u mojoj svesti i u kolektivnom telu i svesti moje porodice i šire zajednice. Odlučan sam da ne uzimam alkohol ili bilo šta drugo što izaziva zavisnost, da ne koristim hranu ili druge stvari koje sadrže toksine, kao i da se klonim nekih emisija na TV, časopisa, knjiga, filmova i razgovora. Svestan sam da trovanje moga tela ili svesti ovim otrovima predstavlja izdaju za moje pretke, moje roditelje, moju zajednicu i buduće generacije. Radiću na tome da transformišem nasilje, strah, bes i zbunjenost u sebi, praktikujući jednu takvu dijetu za sebe i za društvo. Shvatam da je ispravna fizička i mentalna dijeta ključna za moj preobražaj i za preobražaj društva.
Pogledajte detaljnije objašnjenje: Peto pravilo
Thich Nhat Hanh je zen budistički monah, mirovni aktivista i pesnik. On je osnivač Van Hanh budističkog univerziteta u Sajgonu, predavao je na Kolumbija univezitetu i na Sorboni, a sada živi na jugu Francuske, baveći se baštovanstvom, humanitarnim radom i podučavanjem “veštini sabranog življenja”. Martin Luter King nominovao ga je za Nobelovu nagradu za mir 1967, rekavši pri tom: “Ne poznajem nikog drugog ko bi bio dostojniji Nobelove nagrade za mir od ovog blagog monaha iz Vjetnama.”