Peto pravilo:
Dijeta za društvo promišljenih pojedinaca
Thich Nhat Hanh
Prevod Branislav Kovacevic
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Svestan patnje izazvane nepromišljenim konzumiranjem, zavetujem se da ću negovati dobro zdravlje, i fizičko i mentalno, za sebe, moju porodicu i moje društvo, vežbajući se pažljivosti dok jedem, pijem ili bilo šta drugo unosim u sebe. Zavetujem se da ću uzimati samo ono što čuva mir, blagostanje i radost u mome telu, u mojoj svesti i u kolektivnom telu i svesti moje porodice i šire zajednice. Odlučan sam da ne uzimam alkohol ili bilo šta drugo što izaziva zavisnost, da ne koristim hranu ili druge stvari koje sadrže toksine, kao i da se klonim nekih emisija na TV, časopisa, knjiga, filmova i razgovora. Svestan sam da trovanje moga tela ili svesti ovim otrovima predstavlja izdaju za moje pretke, moje roditelje, moju zajednicu i buduće generacije. Radiću na tome da transformišem nasilje, strah, bes i zbunjenost u sebi, praktikujući jednu takvu dijetu za sebe i za društvo. Shvatam da je ispravna fizička i mentalna dijeta ključna za moj preobražaj i za preobražaj društva.
Kad god se tuširamo možemo pogledati svoje telo i videti da nam je ono dar od naših roditelja i njihovih roditelja. Iako mnogi od nas ne žele da imaju mnogo veze sa svojim roditeljima – možda su nas nekada davno jako povredili – kada se bolje zagledamo vidimo da nikada ne možemo da se potpuno oslobodimo identifikacije sa njima. Kako peremo deo po deo tela možemo se zapitati: “Kome pripada ovo telo? Ko mi je preneo to telo? Šta je preneto?” Meditirajući na taj način, otkrićemo da postoje tri komponente: prenosilac, ono što se prenosi i onaj koji to prima. Prenosilac su naši roditelji. Mi smo produžetak naših roditelja i njihovih predaka. Objekat koji se prenosi je sâmo naše telo. A onaj koji prima smo mi. Ako nastavimo da meditiramo o tome, jasno ćemo videti da su prenosilac, objekat koji se prenosi i primalac jedno. Svi troje su prisutni u našem telu. Kada smo u dubokoj vezi sa sadašnjim trenutkom možemo videti da su svi naši preci i potomci prisutni u nama. Uvidevši to, znaćemo šta da činimo i šta da ne činimo – za nas, naše pretke, našu decu i njihovu decu.
U početku, kada pogledate svoga oca, verovatno ne vidite da ste vi i vaš otac jedno. Možda se ljutite na njega zbog mnogih stvari. Ali u trenutku kada razumete i volite svoga oca, razumete prazninu prenošenja. Shvatate da voleti sebe znači voleti sopstvenog oca i da voleti svoga oca znači voleti sebe. Održavati svoje telo i svoju svest zdravim znači činiti to isto i za svoje pretke, svoje roditelje i buduće generacije. Činite to za svoje društvo i za svakoga, ne samo za sebe. Prva stvar koju treba da imate na umu je da to ne činite kao izdvojena jedinka. Šta god da jedete, činite to za svakoga. Svi vaši preci i sva buduća pokolenja jedu to zajedno sa vama. To je pravo značenje praznine prenošenja. Peto pravilo treba praktikovati u tom duhu.
Ima ljudi koji piju alkohol i opijaju se, koji razaraju svoje telo, porodice i društvo. Oni treba da se uzdrže od pijenja. Ali vi koji ste pili čašu vina jednom nedeljno tokom poslednjih trideset godina, a da niste naškodili sebi, zašto bi trebalo da prestanete da pijete? Kakva je korist od pridržavanja ovog pravila ako pijenje alkohola ne škodi ni vama niti drugim ljudima? Premda niste povredili sebe što ste tokom trideset godina pili samo jednu ili dve čaše vina svake nedelje, činjenica je da to može uticati na vašu decu, vaše unuke i društvo u kojem živite. Potrebno je samo da se zagledamo malo dublje da bismo to videli. Vi se ne držite pravila samo radi sebe, već za sve druge. Možda u vašoj deci drema sklonost za alkoholom i, videvši vas da pijete vino svake nedelje, neko od njih može postati alkoholičar u budućnosti. Ako se odreknete svoje dve čaše vina, to je da pokažete svojoj deci, svojim prijateljima i svome društvu da vaš život nije samo radi vas. Vaš život je za vaše pretke, buduće generacije i takođe za čitavo društvo. Prestati piti dve čaše vina svake nedelje je veoma ozbiljno vežbanje, čak i ako vam to prethodno nije nanelo nikakvo zlo. To je uvid bodhisattve koji zna da sve što čini jeste učinjeno za sve njegove pretke i buduće potomke. Praznina prenosa jeste osnova Petog pravila. Upotreba droga, toliko raširena među mladima, može takođe biti zaustavljena ovakvom vrstom uvida.
U današnje vreme ljudi misle da njihovo telo pripada samo njima i da sa njime mogu da čini što god im je volja. “Imam prava da živim sopstveni život.” Kada tako nešto kažete, zakon vas podržava. To je jedna od manifestacija individualizma. Ali prema učenju o praznini, vaše telo nije vaše. Vaše telo pripada vašim precima, vašim roditeljima i budućim potomcima. Ono takođe pripada društvu i svim ostalim živim bićima. Svi oni morali su da se udruže da bi to telo bilo stvoreno – drveće, oblaci, sve. Održavajući svoje telo zdravim, izražavate zahvalnost čitavom kosmosu, svim precima, pri tome takođe ne izdajući svoje potomstvo. Praktikujemo ovo pravilo radi celog kosmosa., čitavog društva. Ako smo zdravi, svako može imati koristi od toga – ne samo svaki član društva muškaraca i žena, već svako u društvu životinja, biljaka i minerala. To je pravilo bodhisattve. Kada praktikujemo Pet pravila mi smo već na putu bodhisattve.
Kada nam pođe za rukom da se iskobeljamo iz oklopa sopstvenog malog “ja” i uvidimo da smo povezani sa svime i svakim, tada ujedno vidimo da svaki naš postupak jeste povezan sa celinom čovečanstva, čitavim kosmosom. Održavati sopstveno zdravlje znači biti dobar prema svojim precima, svojim roditeljima, potomstvu i svom društvu. Zdravlje nije samo telesno zdravlje, već i mentalno. Peto pravilo tiče se zdravlja i izlečenja.
“Svestan patnje izazvane nepromišljenim konzumiranjem, zavetujem se da ću negovati dobro zdravlje, i fizičko i mentalno, za sebe, moju porodicu i moje društvo..” Zato što to ne činite samo zbog sebe, prestati piti čašu-dve vina nedeljno jeste istinski postupak bodhisattve. Činite to zbog svih. Na prijemu, kada vam neko ponudi čašu vina, možete se nasmešiti i odbiti: “Ne, hvala. Ne pijem alkohol. Bio bih vam zahvalan ako mi ponudite čašu soka ili vode.” Činite to blago, sa osmehom. To veoma mnogo pomaže. Dajete primer mnogim prijateljima, uključujući i mnogu decu koja su prisutna. Iako to može biti učinjeno na veoma učtiv, skroman način, to je istinski postupak bodhisattve, davanje primera sopstvenim životom.
Sve što majka pojede, popije, zbog čega se brine ili se plaši, imaće posledice za fetus u njoj. Iako je dete u njoj tek začeto, sve to ostaje u njemu. Ukoliko buduća majka nije svesna prirode “međubića”, može naneti štetu i sebi i svome detetu u isto vreme. Ako pije alkohol, uništiće u određenoj meri moždane ćelije svoga deteta. Savremena istraživanja su to pokazala.
Promišljeno konzumiranje jeste predmet ovoga pravila. Mi smo ono što konzumiramo. Ako dobro pogledamo ono što konzumiramo svakoga dana, bićemo u prilici da saznamo i svoju prirodu. Moramo da jedemo, pijemo, konzumiramo, ali ako to činimo nepromišljeno, možemo uništiti svoja tela i svoju svest, pokazujući nezahvalnost prema svojim precima, našim roditeljima i budućim generacijama.
Kada jedemo sa svešću, tada smo u bliskom kontaktu sa hranom. Hrana koju jedemo dolazi nam od prirode, od živih bića i iz kosmosa. Dodirnuti je našom svešću znači iskazati zahvalnost. Sabrano jedenje može biti velika radost. Uzimamo hranu viljuškom, pogledamo na trenutak pre nego što je stavimo u usta i onda žvaćemo, pažljivo i sabrano, barem pedeset puta. Ukoliko tako vežbamo bićemo u kontaktu sa čitavim kosmosom.
Biti u kontaktu jeste i znati da li u hrani ima otrova. Zahvaljujući sabranosti možemo prepoznati je li hrana zdrava ili nije. Pre jela, članovi porodice mogu praktikovati lagane udahe i izdahe, pri čemu posmatraju hranu na stolu. Neko od prisutnih može izgovoriti ime svakog jela: “krompir”, “salata” i tako dalje. Nazivajući nešto njegovim imenom, pomažemo sebi da uspostavimo dublju vezu sa tim i vidimo njegovu istinsku prirodu. U isto vreme, sabranost nam otkriva prisustvo ili odsustvo toksina u svakom jelu. Deca uživaju da ovo rade, ako im pokažemo kako. Pažljivo jedenje je dobra škola. Ako izvesno vreme vežbate na ovaj način, ustanovićete da pažljivije jedete, a vaša vežba pažljivog jedenje biće primer i drugima. Prava je veština jesti na način koji u naš život unosi sabranoast.
Možemo imati strogu dijetu za svoje telo i isto tako možemo imati strogu dijetu za svoju svest, svoje mentalno zdravlje. Potrebno je da se uzdržimo od konzumiranja one vrste intelektualne “hrane” koja unosi otrove u našu svest. Neke TV emisije, na primer, obrazuju nas i pomažu nam da vodimo zdraviji život i trebalo bi da imamo vremena da gledamo takav program. To može biti vežba sa svakoga u porodici.
Znamo da pušenje nije dobro za zdravlje. Trebalo je mnogo truda da se proizvođači nateraju da na svakoj pakli cigareta odštampaju: “PAŽNJA, PUŠENJE MOŽE BITI OPASNO PO VAŠE ZDRAVLJE”. To je ozbiljno upozorenje, ali je bilo neophodno pošto su reklame kojima se propagira pušenje vrlo zavodljive. One mladim ljudima usađuju ideju da ukoliko ne pušite ne živite na pravi način. Te reklame povezuju pušenje sa prirodom, prolećem, skupim kolima, lepim muškarcima i ženama i životom na visokoj nozi. Ta vrsta reklamiranja je vrlo opasna; ona prodire u našu podsvest. Toliko je mnogo divnih i zdravih stvari za jelo i piće. Mi treba da pokažemo na koji način ova vrsta propagande zavodi ljude na pogrešan put.
Upozorenje na kutiji cigareta nije dovoljno. Moramo da se borimo, pišemo članke i činimo sve drugo što nam je na raspolaganju u korist kampanje protiv pušenja i pijenja alkohola. Idemo u pravom smeru. Danas, između ostalog, možemo recimo da letimo avionom a da se ne gušimo u duvanskom dimu. Moramo još više napora uložiti u tom pravcu.
Znam da pijenje vina ima duboke korene u zapadnoj kulturi. U ceremoniji euharistije i pashe vino je važan element. Ali razgovarao sam sa sveštenicima i rabinima o ovome i oni su mi rekli da je moguće vino zameniti sokom od grožđa. Čak i ako uopšte ne pijemo, još uvek nas može na ulici ubiti pijani vozač. Ubediti nekoga da ne pije znači ovaj svet učiniti sigurnijim za sve nas.
Nekada ne moramo da jedemo ili pijemo onoliko koliko inače činimo, ali je to postala neka vrsta zavisnosti. Osećamo se tako usamljeni. Usamljenost je nesreća savremenog života. Slično je sa Trećim i Četvrtim pravilom – osećamo se usamljeni, pa započinjemo razgovor ili seksualnu vezu, nadajući se da ćemo odagnati osećaj usamljenosti. Pijenje i jedenje može takođe biti povezano sa usamljenošću. Želite da se napijete ili prejedete kako biste zaboravili na usamljenost, ali to što jedete može uneti otrove u vaše telo. Kad ste sami otvorite frižider, gledate TV, čitate časopise ili romane, uzmete telefon i pričate. Ali nepromišljeno konzumiranje uvek stvari učini samo gorima.
Možda u fimu koji gledate ima mnogo nasilja, mržnje i straha. Provodeći jedan sat gledajući taj film, zalivamo to semenje nasilja, mržnje i straha u sebi. Činimo to i dopuštamo i svojoj deci da isto čine. Zato bi trebalo napraviti porodični sastanak i odrediti jedan promišljen način gledanja TV programa. Možda ćemo na svoj televizor zalepiti upozorenje slično onome na kutiji cigareta: “PAŽNJA, GLEDANJE TELEVIZIJE MOŽE BITI OPASNO PO VAŠE ZDRAVLJE”. To je istina. Neka deca su se priključila uličnim bandama, a druga su vrlo agresivna, delom zbog toga što su gledala mnogo nasilja na televiziji. Moramo obratiti pažnju kako u svojoj porodici koristimo televizor.
Možemo imati koristi gledajući mnoge zdrave i korisne emisije na TV. Ne treba da uništimo svoj TV aparat, već samo da ga koristimo na mudar i obazriv način. O tome možemo raspravljati u porodici i u zajednici. Mnogo je stvari koje možemo da učinimo, kao što je zahtev TV stanicama da obrate pažnju na sadržaj programa ili davanje podrške onima koje emituju obrazovne programe. Tokom rata u Vjetnamu američka vojska je razbacala po džungli na hiljade tranzistora koji su mogli da hvataju samo jednu stanicu, onu koja je propagirala za antikomunističku stranu. To nije psihološki probitačno, ali mislim da bi se mnoge porodice obradovale TV aparatu koji bi nam omogućavao da pratimo samo zdrav program. Nadam se da ćete svojim pismima uticati na televizijske stanice u ovom pogledu.
Moramo biti zaštićeni, jer otrovi su svuda oko nas. Oni razaraju naše društvo, porodice, nas same. Moramo iskoristiti sve što nam je na raspolaganju da bismo se zaštitili. Raspravljanje o ovim idejama će izroditi mnoge druge važne ideje, kako da sebe zaštitimo od destruktivnog televizijskog programa. Takođe treba da u svojoj porodici i široj zajednici raspravljamo o časopisima koje sa uživanjem čitamao i mi i naša deca, jer treba da bojkotujemo one novine koje sipaju otrove u naše društvo. Ne samo da treba da se uzdržimo od njihovog čitanja, već i da uložimo napor da ljude upozorimo na opasnost čitanja i kozumiranja proizvoda te vrste. Isto je i sa knjigama i razgovorima.
Pošto smo usamljeni, želimo da razgovaramo, ali ti razgovori mogu takođe stvoriti mnogo otrova. S vremena na vreme, posle razgovora sa nekim, osećamo se paralizovani onim što smo upravo čuli. Sabranost pažnje će nam omogućiti da prekinemo sa takvom vrstom konverzacije koja u nas unosi još otrova.
Psihoterapeuti su ti koji pomno slušaju o patnjama svojim pacijenata. Ukoliko nemaju način da neutrališu i transformišu bol i tugu u sebi, neće biti u stanju da ostanu sveži i zdravi na duže staze.
Vežba koju predlažem ima tri tačke: prvo, dobro se zagledajte u svoje telo i svest i identifikujte one otrove koji su već u vama. Moramo biti sopstveni lekar, ne samo za telo, već i za um. Pošto smo identifikovali te toksine, možemo pokušati da ih odstranimo. Jedan od načina je da pijemo mnogo vode. Drugi je da praktikujemo masažu, da pojačamo cirkulaciju na mestima gde su naslage otrova, tako da ih krv odstrani. Treće je da duboko udišemo vazduh koji je čist i svež. To donosi više kiseonika u krv i pomaže odstranjivanju otrova iz tela. Postoje mehanizmi u telu koji pokušavaju da neutrališu i odstrane te supstance, ali moguće je da je naše telo preslabo da samo obavi taj posao. Pokušavajući da to uradimo, moramo prestati da unosimo nove otrove.
U isto vreme zavirujemo i u našu svest da vidimo kojih vrsta otrova tamo ima. Mnogo je ljutnje, očaja, straha, mržnje, žudnje i ljubomore — sve te stvari je Buda opisao kao otrove. Buda je govorio o tri glavna otrova: besu, mržnji i obmanutosti. Ima još mnogih drugih i treba da ih prepoznamo u sebi. Naša sreća zavisi od naše sposobnosti da ih transformišemo. Nismo vežbali, te nas otuda zavodi naš nepromišljen način života. Kvalitet našeg života umnogome zavisi od količine mira i radosti u našem telu i svesti. Ukoliko u telu i svesti imamo suviše otrova, mir i radost u nama neće biti dovoljno snažni da nas učine srećnim. Otuda je prvi korak identifikovati i prepoznati otrove koji se već nalaze u nama.
Drugi deo vežbanja je da budete svesni šta sve unosite u svoje telo i svest. Koje sam sve otrove danas uneo u svoje telo? Koje filmove sam danas gledao? Koje sam knjige čitao? Koji časopis? O čemu sam razgovarao. Pokušajte da uočite otrove.
Treći deo vežbanja je da sami sebi propišete neku vrstu dijete. Svestan činjenice da je toliko mnogo otrova u mome telu i umu, svestan činjenice da ih konzumiram svakodnevno, izazivajući sopstvenu bolest i patnju svojih bližnjih, odlučujem da sebi propišem odgovarajuću dijetu. Zavetujem se da ću konzumirati samo stvari koje donose blagostanje, mir i radost mome telu i umu. Odlučan sam da više ne unosim otrove u svoje telo i um.
Zato ću napraviti spisak tih stvari. Znamo da ima mnogo toga što je hranljivo, zdravo i ukusno i što možemo konzumirati svakoga dana. Kad se odreknemo konzumiranja alkohola, ostaje nam više ukusnih i zdravih alternativa: voćni sokovi, čajevi i mineralna voda. Uopšte ne treba sebi da uskraćujemo radost življenja. Mnogo je lepih, informativnih i zabavnih emisija na TV. Toliko je izvrsnih knjiga i časopisa za čitanje. Toliko je divnih ljudi i mnoštvo tema o kojima treba razgovarati. Zavetujući se da konzumiramo samo ono što čuva naše zdravlje, mir i radost, kao i zdravlje, mir i radost naše porodice i društva, uopšte ne moramo sebi da uskraćujemo radost življenja. Praktikovanje ove treće vežbe donosi nam istinski mir i radost.
Praktikovanje dijete je suština ovoga pravila. Ratovi i bombe su proizvod naše svesti, individualne i kolektivne. U našoj kolektivnoj svesti toliko je nasilja, straha, žudnje i mržnje, a sve to se manifestuje kroz ratove i bombe. Bombe su proizvod našeg straha. Zato što drugi imaju razorne bombe, mi pokušavamo da napravimo još razornije. Onda drugi narodi dočuju da mi imamo strašno razorne bombe i oni pokušavaju da nas nadmaše. Ali uklanjanje bombi nije dovoljno. Čak i kad bismo sve bombe mogli da sklonimo na neku udaljenu planetu, ipak ne bismo bili bezbedni, jer koreni tih ratova i tih bombi još uvek su netaknuti u našoj kolektivnoj svesti. Transformisanje otrova u našoj kolektivnoj svesti jeste pravi put da iskorenimo rat.
Kada smo videli snimke kako Rodni Kinga premlaćuju na ulicama Los Anđelesa nismo razumeli zašto petorica policajaca treba da tuku bespomoćnu osobu i to tako krvnički. Videli smo nasilje, mržnju i strah kod policajaca. Ali to nije samo problem tih pet policajaca. Njihov postupak bio je manifestacija naše kolektivne svesti. Nisu oni jedini nasilni i puni mržnje i straha. Većina nas je takva. Toliko je nasilja u svim velikim gradovima, ne samo u Los Anđelesu, već i u San Francisku, Njujorku, Vašingtonu, Čikagu, Tokiju, Parizu i drugde. Svako jutro, odlazeći na posao, policajci kažu: “Moram da pazim inače mogu da me ubiju. I nikad se neću vratiti svojoj porodici.” Policajci osećaju strah svaki dan i zato mogu da urade stvari koje su vrlo nepromišljene. Ponekad ne postoji stvarna opasnost, ali zato što posumnja da bi mogao biti ubijen, on vadi pištolj i puca prvi. Može da puca u dete koje se igra pištoljem igračkom. Nedelju dana pre nego što je Rodni King bio premlaćen jednoj policajki su u Los Anđelesu pucali u lice i ubili je. Prirodno je da su svi policajaci iz te oblasti bili puni gneva kad su čuli za to i okupili su se na sahrani kako bi iskazali svoj bes i mržnju prema društvu, jer ih nije dovoljno zaštitilo. Ni vlade nisu sigurne — predsednike i premijere ubijaju. Zato što je društvo takvo, takvi su i policajci. “Ovo postoji zato što postoji i ono. Ovo je takvo, jer je i ono takvo.” Nasilno društvo stvara nasilne policajce. Uplašeno društvo stvara uplašene policajce. Pritvaranje policajaca ne rešava problem. Moramo da promenimo društvo iz korena, a to znači našu kolektivnu svest, gde leže koreni energija straha, besa, pohlepe i mržnje.
Ne možemo okončati rat gnevnim demonstracijama. Moramo praktikovati dijetu za sebe, svoje porodice, svoje društvo. Moramo to da činimo udruženi sa svim drugima. Da bismo imali zdraviji TV program, moramo da radimo sa umetnicima, piscima, filmadžijama, pravnicima i zakonodavcima. Moramo da pojačamo borbu. Meditacija ne treba da bude neka vrsta droge koja će nas učiniti nesvesnim stvarnih problema. Ona treba da stvori svesnost u nama, u našim porodicama i društvu. Da bismo postigli rezultat prosvetljenje mora da bude kolektivno. Moramo da prekinemo sa onim konzumiranjem koje truje našu kolektivnu svest.
Ja ne vidim nijedan drugi put sem praktikovanja ovih pravila bodhisattve. Moramo da ih praktikujemo kao društvo kako bismo načinili dramatične promene koje su nam neophodne. Da bismo praktikovali kao društvo potrebno je da se svako od nas zavetuje na praktikovanje poput bodhisattve. Ovo je velik problem. On se tiče našeg opstanka i opstanka naše vrste i planete. Nije stvar u tome da li ćete ili ne uživati u jednoj čaši vina. Ako prestanete da pijete svoju čašu vina, činite to za čitavo društvo. Znamo da je peto pravila upravo isto kao i prvo. Kada praktikujete neubijanje i znate da zaštitite živote čak i sićušnih životinja shvatate da jedenje manje mesa ima veze sa praktikovanjem ovoga pravila. Ako niste u stanju da potpuno prestanete da jedete meso, učinite makar napor da ga što više smanjite. Ako jedenje mesa i pijenje alkohola možete da prepolovite, već time ćete učiniti čudo; samo to može rešiti problem gladi u zemljama trećeg sveta. Praktikovanje pravila znači napredovati svaki dan. Zato tokom ceremonije recitovanja pravila na pitanje da li smo uložili napor proučavanja i praktikovanja pravila uvek odgovaramo svesnim disanjem. To je najbolji odgovor. Svesno disanje znači da sam uložio napor, ali da mogu još i bolje.
Tako može biti i sa Petim pravilom. Ako niste u stanju da potpuno prestanete da pijete, tada ga smanjite za četiri petine ili tri četvrtine. Razlika između Prvog i Petog pravila je u tome što alkohol nije isto što i meso. Alkohol stvara zavisnost. Jedna kap traži drugu. Zato vas ohrabrujem da ne uzimate čak ni jednu čašu vina. Jedna čaša može doneti drugu. Iako je suština ista kao kod Prvog pravila, toplo vam preporučujem da ne uzimate ni prvu čašu vina. Kada vidite da ste u opasnosti, odustajanje od prve čaše vina znak je vaše prosvetljenosti. Vi to činite za sve nas. Dajete primer za našu decu i naše prijatelje. Na francuskoj televiziji kažu: “Jedna čaša je u redu, ali tri čaše će doneti katastrofu.” (Un verre ça va; trois verres bonjour les dégâts.) Ne kažu da prva čaša donosi drugu, a druga donosi treću. Oni ne kažu to, jer pripadaju civilizaciji vina. Ovde u Šljivinom selu, u regionu Bordoa, okruženi smo vinom. Mnogi od naših suseda iznenađeni su da ne koristimo to što smo u ovom regionu, ali mi smo ostrvo otpora. Molimo vas, pomozite nam.
Kada sam bio iskušenik, naučio sam da s vremena na vreme moramo da koristimo alkohol za pripremanje leka. Mnogo je korenja i bilja koje treba namočiti u alkohol da bi se postigao efekat. U tim slučajevima alkohol je dopušten. Kada je bilje pripremljeno, stavljamo alkoholnu mešavinu u posudu i prokuvavamo. Tada ono više nema efekat trovanja Ako koristite alkohol u kuvanju, rezultat može biti isti. Pošto je hrana kuvana, alkohol u njoj više neće imati otrovan efekat. Dakle treba proceniti situaciju.
Niko ne može pravilo da praktikuje savršeno, čak ni Buda. Vegetarijanska jela koja su mu bila darivana nisu bila potpuno vegetarijanska. U kuvanom povrću bilo je mrtvih bakterija. Ne možemo praktikovati Prvo pravilo ili bilo koje od pravila savršeno. Ali zbog realne opasnosti po naše društvo — alkoholizam je uništio toliko porodica i doneo toliko mnogo nesreće — moramo nešto učiniti. Moramo da živimo na način koji će iskoreniti tu vrstu štete. Zbog toga čak i ako možete ostati sasvim zdravi i uz jednu čašu vina nedeljno, još uvek vas preklinjem svim silama da ostavite i tu jednu čašu.
Želeo bih takođe nešto da kažem o izbegavanju uzimanja droga. Kao što je alkohol bio kuga jedne generacije, droga je kuga druge. Jedna devojka iz Australije rekla mi je da ne poznaje nikoga od svojih vršnjaka koji ne uzima ovu ili onu vrstu droge. Često mladi ljudi koji su koristili droge dolaze u meditacione centre da se uhvate ukoštac sa problemom suočavanja sa životom onakvim kakav jeste. To su često talentovani i osećajni ljudi — slikari, pesnici i pisci — ali su postavši zavisni od droge, u većoj ili manjoj meri, uništili deo svojih moždanih ćelija. To znači da oni sada poseduju sasvim malo stabilnosti i podložni su nesanici ili noćnim morama. Činimo ono što možemo da ih ohrabrimo da ostanu na kursu meditacije u centru, ali pošto se oni lako obeshrabre, skloni su da dignu ruke od svega čim stvari postanu malo teže. Onima koji su bili zavisnici od droge potrebna je disciplina. Nisam siguran da je mesto kao što je Šljivino selo najbolje mesto za lečenje zavisnika od droge. Mislim da su specijalisti za to bolje opremljeni od nas. Meditacioni centar trebalo bi da može da primi edukatore i specijaliste u odvikavanju od droge, kao i žrtve zavisnosti na kratke kurseve meditacije i bude im na raspolaganju onda kada im je to zaista potrebno.
Praksa koju mi nudimo oslanja se na Peto pravilo, pre svega na spečavanje nekoga da se uopšte uplete u droge. Roditelji naročito moraju da znaju koju duhovnu hranu da ponude svojoj deci. Tako često deca osećaju duhovnu glad usled potpuno materijalističkog stava svojih roditelja. Roditelji nisu u stanju da na svoju decu prenesu vrednosti svog duhovnog nasleđa i deca pokušavaju da ispunjenje pronađu u drogama. Droge se čine kao jedino rešenje kada učitelji i roditelji ne daju bilo kakakv duhovni podsticaj. Mladim ljudima je potrebno da dotaknu onaj osećaj duboko ukorenjenog blagostanja u sebi i bez uzimanja droge i zadatak je onih koji se o njima staraju da im pomognu u pronalaženju duhovne hrane i blagostanja. Ali ako i oni sami još nisu pronašli svoj izvor duhovnog zdravlja, kako mogu pokazati mladima gde se to zdravlje nalazi?
Peto pravilo govori nam da pronađemo odgovarajuću duhovnu hranu, ne samo za sebe, već i za svoju decu i buduće generacije. Duhovna hrana može biti pronađena u Mesecu, prolećnim cvetovima i dečijem pogledu. Najosnovnije meditativne vežbe kada osvešćujemo svoje telo, svoj um i svet oko nas mogu nas dovesti u daleko bogatije stanje ispunjenosti nego što to mogu droge. Možemo da slavimo radosti koje nam dolaze i od najjednostavnijih zadovoljstava.
Upotreba alkohola i droge izaziva veliku štetu našim društvima i porodicama. Vlade se upinju da spreče trgovinu drogom. Koriste avione, oružje i vojsku. Većina ljudi zna kako je razorna droga, ali ne mogu da se odupru, jer toliko je bola i usamljenosti u njima, pa im alkohol i droga pomažu da na kratko zaborave svoju muku. Kad jednom postanu zavisni od alkohola ili droge, ljudi će učiniti bilo šta da ih se dokopaju — lagaće, krašće, pljačkaće, čak i ubiti. Sprečavanje trgovine drogom nije najbolji način da se ljudi spreče da uzimaju drogu. Najbolji način je praktikovati Peto pravilo i pomagati drugima da ga i oni praktikuju.
Konzumirati sa svešću jeste inteligentan način da prestane unošenje otrova u našu svest, a bolest se spreči da nama ovlada. Učenje veštine da se odaberu i svare osvežavajući, hranljivi i lekoviti elementi jeste način da se povrati ravnoteža i transformišu bol i usamljenost koji su već u nama. Da bismo to učinili, moramo da vežbamo zajedno. Praksa svesnog konzumiranja trebalo bi da bude nacionalni kredo. Nju treba smatrati istinskim obrazovanjem za mir. Roditelji, učitelji, vaspitači, lekari, terapeusti, advokati, pisci, novinari, filmski radnici, ekonomisti i zakonodavci moraju da vežbaju zajedno. Mora postojati način da se organizuje takva vrsta vežbanja.
Praktikovanje sabranosti pomaže nam da budemo svesni onoga što se događa. Kada jednom budemo u stanju da dublje sagledamo patnju i korene patnje, bićemo podstaknuti da delamo, da vežbamo. Energija koja nam je potrebna nije strah ili bes; potrebna nam je energija razumevanja i saosećanja. Nema potrebe da kritikujemo i osuđujemo. Oni koji uništavaju sebe, svoje porodice i svoje društvo trujući sebe, ne čine to namerno. Njihov bol i usamljenost su nepodnošljivi i oni žele da im umaknu. Njima treba pomoći, a ne kažnjavati ih. Samo nas razumevanje i saosećajnost na kolektivnom nivou mogu osloboditi. Praktikovanje ovih Pet divnih pravila jeste praktikovanje sabranosti pažnje i saosećanja. Da bi naša deca i njihova deca imala budućnost, mi moramo da ih praktikujemo.