Dakle, želite da samostalno meditirate?

Sjajno! Prvo, pročitajte kratka uputstva koja slede i – krenite. A kad jednom krenete, više puta ćete pomisliti kako ima toliko zanimljivijih stvari od sedenja, kako ste umorni, prezauzeti, neraspoloženi ili da ne napredujete onoliko brzo koliko bi trebalo. Sve su to prošli milioni onih koji su pre vas počinjali i mnogi od njih su dizali ruke od svega. Zato je druga najvažnija stvar da — nastavite. 

Zašto se gnjaviti svakodnevnom meditacijom?

Ima li u vašem životu neprijatnih stvari? Niste baš njime zadovoljni, osećate da nešto nedostaje? Želeli biste da unesete malo reda u svoje zbrkane misli? Osećate se kao da ne upravljate svojim životom, već vas okolnosti bacaju sad ovamo, sad onamo? Praktikujući meditaciju i proučavajući dhammu (Budino učenje) možete smanjiti konfuziju u sebi i razviti unutrašnji mir. Time zapravo počinjete da na svoj život gledate iz drugog ugla i tu je ključ. Jedna ista stvar može u nama izazvati različite reakcije, u zavisnosti od toga kako na nju gledamo. Zato, ne jadikujemo što ne možemo da izmenimo okolnosti u kojima smo, već nastojimo da promenimo sebe, svoje naviknute reakcije. A onda će lagano, gle čuda, i okolnosti početi da se menjaju. 

Kao rezultat vežbanja razvijate sposobnost da sve više živite u sadašnjem trenutku, ne gubeći se u razmišljanjima o prošlosti ili sadašnjosti, koje su one, bili mi toga svesni ili ne, izvan naše kontrole. Takođe, razvijate osećanje blagonaklonosti prema samima sebi i prema ljudima oko sebe. Sve ovo vam pomaže da više ne budete "objekat" svoga života ili "zle sudbine", već da preuzmete kontrolu nad njim, tačnije nad svojim reakcijama. A u suštini upravo one nas čine srećnim ili nesrećnim, a ne okolnosti. Iako vam to možda sada, na početku, baš i ne izgleda tako.

Deo I: Kako se ustaliti u svakodnevnoj sedećoj meditaciji?

Pre nego što sednete: Kao i sa svim stvarima, pođite od onoga gde ste sada. Dobra vest je da vi već imate sve što vam je potrebno. Potrebno je samo nekoliko odluka. Prvo, odlučite da ćete sedeti svaki dan. Zatim, odredite vreme, mesto i trajanje svoje sedeće meditacije.

Odaberite vreme: Jutro je često najbolje vreme, jer je um tada smireniji nego kasnije tokom dana. No, to zavisi i od vašeg dnevnog rasporeda. Ako ne možete duže da sedite, napravite dva kraća sedenja ujutru i uveče.

Odaberite mesto: Ako je moguće, odredite mesto u svom stanu isključivo za svakodnevno sedenje. Bilo bi dobro da na tom mestu možete stalno da držite svoje jastuče ili stolicu i da  mu se vraćate kad god osetite potrebu. Možda će vam se učiniti zgodnim da to mesto posebno obeležite, da stavite neku fotografiju ili statuu koja vas inspiriše, možda cvet ili mirisni štapić koji će goreti dok meditirate. Sve te spoljašnje stvari naravno nisu neophodne, ali mogu dobro doći onda kada počnete da se kolebate.

Odredite dužinu sedenja: Naš um je sklon idealizovanju i pošto naravno nismo u stanju da budemo isti kao ta idealna slika, odmah zatim dolazi osećaj krivice. Sećam se kako sam sa zaprepašćenjem gledao monahe koji se tokom jednosatne meditacije mrdaju, ustaju, kako jednome glava neprekidno klone… A ja sam ih zamišljao sve redom kao one Budine statue, nepomične, sa smeškom probuđenja na licu! Dakle, ne preterujte sa dužinom, jer je ključ uspeha u ponavljanju, a ne u jednokratnom samomučenju. 15 minuta? Može, zašto da ne. Ovo je vaše putovanje i vi određujete dužinu koraka kojim ćete putovati.

Nije loše ako možete da se držite pravila: sedim onoliko koliko mi je prijatno, plus 5 minuta. Sve zavisi od elastičnosti vaših zglobova, stanja vašeg uma i dosadašnje prakse. U početku će vam i 15-20 minuta izgledati kao večnost, ali ako sedite svakoga dana, stvari će se menjati vrlo brzo i bićete u stanju da vreme sedenja produžavate. No, još jednom: ne žurite i ne preterujte sa dužinom. Važnije je da praksu ne prekidate, makar stalno sedeli 15 minuta, nego da sedite 45 minuta tokom nedelju dana i onda vam na um padne genijalna misao: Ma, nije ovo za mene! Toliki trud a nikakav rezultat. Ostaviću to za kasnije, kad jednom odem u manastir!

Svaki put kad sednete dobro je da se na trenutak podsetite zašto sedite. Vaš cilj je da postanete otvorenija i slobodnija osoba, manje sklona kritikovanju tuđih i opravdavanju svojih postupaka. Ili obrnuto. Osoba koja će imati manje uspona i padova, biti više uravnotežena, spremna na dijalog. A od toga ćete koristi imati i vi i oni koji vas okružuju. Meditacija ili vežbanje uma jeste alat kojim taj cilj treba da ostvarite.

Položaj: Budnost ili održavanje sabranosti pažnje je jedan od dva ključna elementa svake meditacije. Da biste je održali, jako je bitan položaj tela. Sedite na stolicu, klupicu ili jastuče, uspravnih, ali ne ukočenih leđa. Svi ostali mišići koji ne pridržavaju kičmeni stub treba da su opušteni. Ruke su udobno položene u krilu ili na kolenima. Zatvorite oči i pažnju usmerite ka unutra, ka sebi.

Potpuno opuštanje: Otvorenost je drugi ključni element meditacije. Kada jednom osetite da vam je kičma u pravom položaju, opustite sve ostale delove tela. Dišite kroz nos i lagano pomerajući centar pažnje, deo po deo, od vrha glave nadole, proverite da li vam je neki deo tela napet. Opustite mišiće lica, vrata, ruku i stomaka i kada se uverite da ste opušteni spremni ste da odaberete objekat svoje pažnje. Njih je nekoliko:

• osećaj koji se javlja u području nozdrva i iznad gornje usne pri udisanju i izdisanju
• druge telesne promene pri disanju, kao što je izdizanje i spuštanje grudi ili stomaka
• zvuci koji se javljaju u telu ili izvan njega (šum disanja ili brujanje saobraćaja sa ulice)
• drugi osećaji koji se jave (pritisak tela o pod, dodir tela i odeće, svrab, toplina itd.)

Koji god objekat da odaberete zadržite se na njemu barem deset udaha i izdaha. Naravno, onog trenutka kad pokušate da fiksirate svoj um na nešto — počinje borba sa aždajom 🙂 Vaš um će iz dosade ili po navici krenuti negde drugde, u prošlost ili budućnost, samo ne tu gde već jeste! Kad uočite taj unutrašnji impuls u trenutku dok se javlja, blago vratite fokus pažnje na odabrani objekat. Uočite to skretanje i ne reagujte u vidu unutrašnjeg monologa ("Evo, opet sam odlutala! A lepo sam odlučila da ću se skoncentrisati samo na dah!"). Jer vi zapravo, meditirajući, pokušavate da zaustavite, ili bar da usporite, taj neprekidni monolog. Da dopustite stvarima u sebi i oko sebe da dođu do reči, da dopru do vas i pokažu vam šta imaju. Jer do sada je vaš um govorio u njihovo ime. I ništa strašno ako je pažnja odlutala, sve dok se vraćate na početni objekat. Dakle, istrajnost je bitna! S vremena na vreme proveravajte jesu li vam leđa uspravna i ostali mišići opušteni.

Klasični objekti meditacije: Četiri su  objekta meditacije koje je Buda izložio u Satipattana sutti, nazvavši ih temeljima sabranosti. To su

• Sabranost pažnje na telo (počev od daha)
• Sabranost pažnje na osećaje (ima ih tri – prijatni, neprijatni i neutralni) 
• Sabranost pažnje na objekte uma (misli i emocije)
• Sabranost pažnje na sve dhamme (pojave), počev od 5 prepreka (nivarana)i 7 faktora probuđenja i nastavljajući sa svim čulnim i misaonim iskustvima koja čine ljudski život. 

Metta bhavana: Postoji još jedna vrsta meditacije nazvana metta ili blagonaklonost, kojom negujemo u sebi istovremeno blagonaklonost i ljubav prema sebi i drugim bićima, ali i koncentraciju. Sastoji se u tome da u sebi ponavljate određene rečenice, šaljući dobre želje i ljubav (a) sebi, (b) svojim roditeljima, (c) svojim duhovnim učiteljima i saputnicima, (d) svojoj porodici, (e) svojim prijateljima, (f) svim drugim osobama koje znate (g) ljudima sa kojima se baš ne slažete ili ih smatrate svojim neprijateljima (jel' ovo baš mora?), (h) svim bićima bilo gde. Možete koristiti sledeću formulu:

Neka budem ispunjen ljubavlju
neka budem zaštićen od nesreće
neka budem zdrav
neka budem miran i spokojan
neka budem srećan.
Neka moji roditelji budu ispunjeni ljubavlju
neka budu zaštićeni od nesreće… (itd.)

Deo II: Napomene za meditante (ili: "Slavko, pazi metak!" "Hvala Mirko!")

Divlji bik ili um? U početku ćete biti iznenađeni koliko je aktivan i nekontrolisan vaš um. Nema razloga za brigu — zapravo budite zadovoljni što ste otkrili pravu istinu o sadašnjem stanju svoga uma. Prihvatite situaciju kakva jeste i "odsedite" šta god da se dogodi. Ne pokušavajte da stvari izmenite na silu, koristite strpljenje. Ispravite leđa, opustite se i blago vratite pažnju, opet i opet, na objekat pažnje.

Naravno, kao u svakoj dobroj avanturi, i vi kao glavni junak imate više neprijatelja. Da ih predstavimo:

• Grabljenje: želite nešto više (ili nešto drugo) od onoga što je sada ("Odlučio sam, biću najbolji meditant u gradu. Nepomično sedim i ne ustajem odavde dok se ne prosvetlim! (Pola sata kasnije) Dobro, dobro, šalio sam se.").
• Odbojnost: strah, bes, svaki oblik guranja nečega od sebe ("Čoveče, niko od ovih oko mene da se mrdne, samo se ja vrpoljim. Neću da budem najgori!")
• Uznemirenost: želja da pobegnete, ideja "iskakanja iz sopstvene kože" ("Ovo samo meni može da se desi! Oni sad tamo prave žurku, a ja ovde sedim kao kvočka na jajima.")
• Tromost i ukočenost: pospani ste, bezvoljni za bilo šta (sem naravno da što pre ustanete sa tog vražjeg jastučeta).
• Sumnja: zamka koju je teško uvideti, a time i izbeći ("Nema od ovoga koristi. Samo gubim vreme. Mora da postoji neki lakši i brži način – joga, TM, post, hipnoza, egzorcizam, relaksacija, spiritizam, čeneling, molitva, mantre, seksualna magija, tarot… a ja se uhvati baš za ovu dosadu!")

Svaki meditant se pre ili kasnije rvao sa nekim od ovih neprijatelja, a oni sa lošijom karmom možda i sa svima odjednom 🙂 Ako dok sedite primetite da se neka od ovih prepreka pojavljuje na vidiku, dobro je da je u sebi imenujete. Na primer, "grabljenje", "grabljenje" ili "sumnja", "sumnja". Ne pokušavajte da je potisnete, jer time u nju ulažete energiju i zapravo je samo još jačate. Jača je naš dobro poznati unutrašnji monolog i ono trzanje kada shvatimo: "O ne, evo je opet!" Zato, samo prepoznajte neprijatelja i nastavite meditaciju. 

Zaista je neverovatno kakav je rezonator naša glava, kako i mali svrab, recimo, ako se skoncentrišemo na to kako da ga se otarasimo može da se pretvori u paklene muke. Ja sam to iskustvo imao recimo sa bolom u nogama od dužeg sedenja. "Uf, evo opet me boli, moram da promenim položaj". Pokušavam da snagom volje ostanem u istom položaju, ali to mu dođe kao da sedim na vatri koja se polako pojačava. Dobro, promenim položaj. Pa opet… Pa opet… Sad to već ide po automatizmu. Posle desete promene mi sine: "Ajde baš da vidim šta će se dogoditi ako se odmah ne pomerim. Možda će mi otpasti noge ili će mi mozak proključati?" Skupim to malo snage što je ostalo i umesto da opet pobegnem od bola pokušavam da vidim šta je to zapravo bol, kako se javlja i čemu je nalik.  Da li je konstantan ili se menja? Gde je on, u mojoj glavi ili u mojim nogama? I upravo tu, u tom spokojnom posmatranju, bez komentara i trzanja, počinje meditacija, počinje ono razuslovljavanje našeg uma od toliko puta ponovljenih rekacija, koje su postale toliko automatske da ih smatramo svojom najdubljom prirodom.

Bol naravno — boli. Ali ako ne ustuknem pred tim prvim naletom vidim da se njegov intenzitet prvo povećava, pa onda opada, a ponekad, ako sam dovoljno smiren, čak i nestane. Uviđam da je čak i taj bol prolazan. Javi se, traje jedno vreme i onda umine. Javi se na drugom, pa na trećem mestu. I onda uviđam da je njegovo osciliranje zapravo u ritmu u kojem i moja pažnja oscilira. Da ga je na neki način moguće kontrolisati. Naravno, da ne bude zabune, pre ili kasnije, promenim položaj. Pa nisam ja Buda :)) Ali sećanje na to da je moguće kobri pogledati u oči, da ju je moguće barem na kratko ukrotiti, ostaje kao dragocen podsticaj i olakšanje.

Dakle, iako zvuči paradoksalno, pokušajte da umesto da skrećete pogled u potrazi za nečim zanimljivim, tome što vas muči pogledate pravo u oči, svom svojom pažnjom. Dopustite sebi da ga doživite, posmatrajući koje osećaje na telu ta prepreka izaziva, umesto da okrećete glavu kao da pred sobom imate aždaju sa sedam glava. Ne bivate ni obuzeti njome (razmišljanje), niti je odgurujete. Posmatrate šta se događa, ne očekujući ništa, a kada sama od sebe prođe, vratite se na objekat svoje meditacije. I kada tako jasno uvidite prolaznost svake stvari, kao i patnju što nastaje usled vezivanja za njih, prirodno ćete početi da ih napuštate.

Deo III: Istrajnost u vežbanju

Na kraju, evo nekoliko kratkih saveta kao pomoć u vežbanju:

• Sedite svaki dan, čak i ako je to sasvim kratko.
• Zapamtite da svako hoće da bude srećan, baš kao i vi. Zato manje kritikovanja drugih, a onda i sebe. Priđite svome vežbanju sa mnogo saosećanja i razumevanja.
• Ako možete da vežbate u grupi, to je velika pomoć.
• Kad posustanete, poslužite se knjigom ili snimljenim govorom kao inspiracijom. Naravno, uvek možete da svratite i na ovaj sajt, a odatle i na naš forum, ako ništa, čisto da se izjadate 🙂
• Proučavajte Budino učenje: četiri  plemenite istine, zatim plemeniti osmostruki put, a onda i razjašnjenja savremenih učitelja.
• Iskoristite priliku za kurs meditacije: jedan dan, vikend ili duže. U tako idealnim uslovima brže se napreduje.
• Ako ste propustili jedan dan, nedelju ili čitav mesec bez meditacije — umesto prebacivanja samome sebi i onda opravdavanja, uočite tu igru uma i jednostavno počnite iznova.
• Probajte da uspostavite kontakt sa iskusnijim meditantima na već pomenutoj diskusionoj grup ili sa nekim pouzdanim učiteljem. Ako niste u mogućnosti da putujete, još uvek vam ostaje internet. Najvažnija je odluka, a put ćete već nekako pronaći.

I na kraju, važno je znati da ovim putem ne idete prvi. Milioni i milioni ljudi su tokom poslednjih 2500 godina njime išli. I stigli, ko dalje, ko bliže. Neka vam najistrajniji među njima budu uzor i nadahnuće.

Dalje informacije o praktikovanje meditacije pogledajte na ovoj stranici,
a posebno odeljak Audio, gde imate vođene meditacije.