Dobra pitanja – dobri odgovori

Šravasti Dhammika

Prevod Mladen Danić, Nenad Ivanović, Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju

Pitanje: Šta je to meditacija?

Odgovor: Meditacija je svestan napor da se promeni način na koji um funkcioniše. Pali reč za meditaciju je bhavana što znači “nega”, “razvijanje” ili prosto “bivanje”.

Pitanje: Da li je meditacija važna?

Odgovor: Jeste. Bez obzira na to koliko želeli da budemo dobri, ukoliko nismo sposobni da promenimo naše želje zbog kojih se ponašamo onako kako se ponašamo, promena će biti vrlo teška. Na primer, neko može da primeti da je vrlo nestrpljiv u odnosu sa svojom suprugom i može da obeća sebi: “Od sada više neću da budem tako nestrpljiv”. Ali sat kasnije, može opet da se izdere na nju zato što nije svestan sebe samoga, pa nestrpljenje provali iz njega a da on toga nije ni svestan. Meditacija pomaže da se razvije svesnost i energija potrebna za transformaciju ukorenjenih mentalnih navika ponašanja.

Pitanje: Čuo sam da meditacija može biti opasna. Da li je to tačno?

Odgovor: So nam je potrebna da bismo živeli. Ali ako biste pojeli kilo soli, to bi vas verovatno ubilo. Da biste funkcionisali u modernom svetu, potrebna su vam kola, ali ukoliko ne poštujete pravila saobraćaja ili ukoliko vozite pijani, automobil će postati opasna mašina. Meditacija je upravo takva. Od suštinskog je značaja za naše mentalno zdravlje i blagostanje, ali ukoliko je praktikujete na loš način, može da prouzrokuje probleme. Neki ljudi imaju probleme kao što je depresija, iracionalni strahovi ili šizofrenija i misle da je meditacija instant lek za njihove probleme. Počinju da meditiraju i njihovo stanje se u nekim slučajevima pogorša. Ukoliko imate problem ovakve vrste, treba prvo da potražite pomoć stručnjaka, pa kada vam je bolje da počnete sa meditacijom. Drugi ljudi precene svoje sposobnosti. Počnu sa meditacijom i umesto da idu postepeno, korak po korak, oni ulažu previše energije u meditaciju ili meditiraju u suviše dugim periodima i vrlo brzo postanu iscrpljeni. Ali verovatno je najveći broj problema sa meditacijom posledica “kengur meditacije”. Neki ljudi idu kod jednog učitelja neko vreme i praktikuju tehniku koju on podučava. Nakon nedelju dana poznati učitelj meditacije poseti njihov grad i oni odluče da uključe neke od njegovih ideja u svoju praksu. Ako tako nastave i sa drugim učenjima na koja naiđu, uskoro postanu potpuno zbunjeni. Skakanje, kao kengur, od jednog učitelja do drugog, od jedne meditativne tehnike do druge, jeste greška. Ukoliko nemate nikakvih ozbiljnih mentalnih problema, najbolje što možete da uradite za sebe je da počnete da meditirate i da to radite koristeći svoju sposobnost rasuđivanja.

Pitanje: Koliko ima vrsta meditacija?

Odgovor: Buda je podučavao mnogo različitih vrsta meditacije, od kojih je svaka bila kreirana ili za prevazilaženje određenog problema ili za razvoj određenog psihološkog stanja. Dve najčešće praktikovane i najkorisnije vrste meditacije su sabranost uma na dah – anapana sati, i meditacija blagonaklonosti i ljubavi – metta bhavana.

Pitanje: Kada bih hteo da praktikujem sabranost uma na dah, kako bi to trebalo da radim?

Odgovor: Trebalo bi da pratite sledeće proste korake – mesto, položaj tela, kako vežbate i koji se problemi javljaju. Prvo, pronađite odgovarajuće mesto, sobu koja nije bučna i gde nećete biti uznemiravani. Drugo, zauzmite udoban položaj. Dobar način da sedite je na jastuku sa prekrštenim nogama, pravim leđima, šakama u krilu i zatvorenim očima. Alternativno, možete sesti na stolicu, pod uslovom da vam je kičma prava. Sledeće je sama vežba. Dok mirno sedite zatvorenih očiju, usredsredite svoju pažnju na udah i izdah. Ovo može da se izvede ili brojanjem daha ili posmatranjem stomaka kako se diže prilikom udaha i spušta prilikom izdaha. Kada počnemo da vežbamo, određeni problemi i poteškoće će se pojaviti. Može se pojaviti iritirajući svrab po telu ili bolovi u kolenima. Ukoliko se ovo dogodi, pokušajte da održavate telo opušteno i bez pokreta i nastavite da držite pažnju na dahu. Najverovatnije će vam se pojavljivati nizovi misli i skretati vam pažnju sa daha. Jedini način da se nosite sa ovim je da svaki put strpljivo i blago vratite pažnju na dah. Ukoliko nastavite da radite ovo, vremenom će vam se te misli umiriti, vaša koncentracija će ojačati i doživećete trenutke duboke mentalne smirenosti i unutrašnje vedrine.

Pitanje: Koliko dugo treba da meditiram?

Odgovor: Dobro je početi sa petnaestminutnom meditacijom svakoga dana prve nedelje, a onda produžavati meditaciju za pet minuta svake nedelje dok ne dođete na 45 minuta meditiranja. Nakon nekoliko nedelja svakodnevne meditacije primetićete da vam se koncentracija poboljšava.

Pitanje: A meditacija blagonaklonosti i ljubavi? Kako se ona praktikuje?

Odgovor: Kada ste dobro upoznati sa meditacijom sabranosti uma na dah i kada je redovno upražnjavate, možete početi sa meditacijom blagonaklonosti i ljubavi. Treba je upražnjavati dva ili tri puta nedeljno nakon meditacije sabranosti uma na dah. Prvo usmerite pažnju prema sebi i uputite sebi reči kao što su: “Neka ja budem sretan i neka budem dobro. Neka sam miran i staložen. Neka sam zaštićen od svih opasnosti. Neka mi je um oslobođen svake mržnje. Neka mi je srce ispunjeno ljubavlju. Neka sam sretan. Neka budem dobro.” Zatim, jedno po jedno, razmišljajte na taj način o nekoj osobi koju volite, o “neutralnoj” osobi, što će reći osobi koju niti volite niti ne volite i na kraju o osobi koju ne volite. Poželite svakome od njih blagostanje i sreću.

Pitanje: Koje su blagodeti praktikovanja ovakve meditacije?

Odgovor: Ukoliko upražnjavate meditaciju blagonaklonosti i uvida redovno i sa pravim mentalnim stavom, moći ćete da primetite da se u vama događaju veoma pozitivne promene. Primetićete da ste mnogo sposobniji da prihvatite sebe i da oprostite sebi. Primetićete da se vaša osećanja prema voljenim osobama pojačavaju. Primetićete da postajete prijatelji sa ljudima prema kojima ste ranije bili ravnodušni i za koje niste mnogo marili. Takođe ćete primetiti da vam neprijateljstvo i mržnja koje ste imali prema nekim ljudima slabe i da vremenom potpuno iščezavaju. Ponekad, ukoliko znate nekoga ko je bolestan, nesretan ili nailazi na velike poteškoće, možete ga uključiti u svoju meditaciju i često ćete videti kako se njegova situacija poboljšava.

Pitanje: Kako je to moguće?

Odgovor: Kada je ispravno razvijen, um je veoma moćan instrument. Kada bismo mogli da naučimo da usredsređujemo svoju mentalnu energiju i da je projektujemo na druge, to bi imalo efekta na njih. Možda ste već imali slična iskustva. Možda vam se desilo da ste sa puno ljudi u nekoj sobi i da imate osećaj da vas neko gleda. Okrenete se, i zaista neko vas gleda ukočena pogleda. Dogodilo se da ste uhvatili, osetili mentalnu energiju te druge osobe. Meditacija blagonaklonosti i ljubavi je ovakva. Projektujemo našu pozitivnu mentalnu energiju na druge i to ih može postepeno promeniti.

Pitanje: Da li postoje i druge vrste meditacije?

Odgovor: Postoje. Poslednja i verovatno najvažnija vrsta meditacije se zove vipassana. Reč vipassana znači “videti unutar”, “videti duboko” i obično se prevodi kao meditacija uvida.

Pitanje: Objasnite nam meditaciju uvida.

Odgovor: Tokom meditacije uvida trudimo se da budemo svesni onoga što nam se događa, a da o tome ne razmišljamo ili na to reagujemo.

Pitanje: Šta bi bila svrha toga?

Odgovor: Na sopstvena iskustva obično reagujemo tako što ih ili volimo ili ne volimo ili im dozvolimo da pokrenu u nama lavinu misli, sanjarenja ili sećanja. Sve ove reakcije izobličuju i pomućuju naša iskustva, što nam onemogućava da ih pravilno rastumačimo. Razvijajući ne-reagujuću svesnost počinjemo polako da uviđamo zašto nešto mislimo, govorimo ili radimo na određeni način. Naravno, bolje poznavanje sebe može samo da ima pozitivan uticaj na naše živote. Sledeća prednost praktikovanja meditacije uvida je što ona nakon nekog vremena stvara rastojanje između nas i našeg iskustva. Tada, umesto da automatski i nesvesno reagujemo na svako iskušenje ili izazov, otkrivamo da smo sposobni da se povučemo jedan korak nazad, što nam omogućava da odlučimo da li da reagujemo i kako. Na taj način imamo više kontrole nad našim životom, ne zato što smo razvili čeličnu volju, nego zato što jasnije vidimo.

Pitanje: Znači u pravu sam kada kažem da nam meditacija uvida pomaže da postanemo bolji i sretniji?

Odgovor: Pa, to je početak, veoma važan početak. Meditacija ima mnogo uzvišeniji cilj od toga. Kako naša praksa sazreva i kako se naša svesnost produbljuje, počinjemo da primećujemo da je naše iskustvo vrlo bezlično, da se u stvari odvija bez da ga “ja” izaziva, čak da i ne postoji to “ja” koje ga doživljava. U početku praktikant može da ima samo povremene bleskove ovog iskustva, ali vremenom ovo saznanje postaje jasno.

Pitanje: To zvuči poprilično zastrašujuće.

Odgovor: Zvuči zastrašujuće, zar ne? Zapravo kada ljudi prvi put imaju ovakvo iskustvo, malo su uplašeni, ali ubrzo je strah zamenjen dubokim saznanjem – saznanjem da oni nisu ono što su oduvek mislili da jesu. Postepeno ego slabi i vremenom se potpuno rastvara zajedno sa osećajima “ja” i “moje”. To je momenat kada život jednoga budiste zajedno sa svim njegovim pogledima počinje da se menja. Uzmite samo koliko ličnih, društvenih, pa čak i internacionalnih sukoba imaju svoj koren u egu, u rasnom i nacionalnom ponosu, u osećanju da smo nipodaštavani, poniženi, da nam se preti ili u očajničkom vapaju “Ovo je moje”, “Ono pripada nama”. Prema budističkom učenju pravi mir i sreća se mogu naći tek kada otkrijemo svoj pravi identitet. To je ono što se zove prosvetljenje.

Pitanje: To je vrlo privlačna ideja, ali je u isto vreme i veoma alarmantna. Kako može prosvetljena osoba da funkcioniše u ovom svetu bez osećanja “ja” ili bez osećanja vlasništva.

Odgovor: Pa i prosvetljena osoba može nas s pravom da pita “Kako možete da funkcionišete sa osećanjem sopstva? Kako ste samo sposobni da izdržite sve naprijatnosti i strahove, ljubomoru, pohlepu i sujetu, vašu i drugih ljudi. Nemojte nikada dozvoliti da se razbolite od groznice beskrajnog nagomilavanja – još i još, od zaslepljenosti da uvek budete bolji ili ispred sledeće osobe, od tog užasnog straha da može da vam se desi da sve što imate izgubite?” Izgleda da se prosvetljeni ljudi sasvim dobro snalaze u ovom životu. Oni neprosvetljeni, vi i ja, jesu ti koji imaju i stvaraju probleme sebi i drugima.

Pitanje: Razumem šta hoćete da kažete. Ali koliko dugo morate da meditirate da biste se prosvetlili?

Odgovor: To je nemoguće proceniti i verovatno nije ni bitno. Što ne biste jednostavno počeli da meditirate i videli kuda vas to vodi? Ukoliko praktikujete iskreno i pametno, možete ustanoviti da vam to značajno poboljšava kvalitet života. Vremenom, možete poželeti da dublje istražite meditaciju i Dhammu. Kasnije to može da postane najvažnija stvar u vašem životu. Nemojte počinjati sa nagađanjima i brigama vezanim za više stepene prakse dok se još niste ni otisnuli na put. Idite korak po korak.

Pitanje: Da li mi treba učitelj da me pouči meditaciji?

Odgovor: Učitelj nije apsolutno neophodan, ali lično vođstvo od strane nekoga ko je upoznat sa meditacijom velika je pomoć. Nažalost, neki monasi i laici se stavljaju u ulogu učitelja meditacije, a da pri tome ne znaju šta rade. Pokušajte da nađete učitelja koji ima dobru reputaciju, uravnoteženu ličnost i koji je dosledan Budinim učenjima.

Pitanje: Čuo sam da je meditacija danas u širokoj upotrebi i u psihologiji. Da li je to tačno?

Odgovor: Tačno je. Meditacija je danas prihvaćena kao praksa koja ima visok terapeutski efekat na ljudski um i mnogi profesionalci koji rade na polju mentalnog zdravlja je koriste da kod pacijenata izazovu opuštanje, prevazilaženje strahova i poboljšanje samosvesnosti. Budin uvid u ljudski um pomaže ljudima danas isto onoliko koliko je pomagao i u drevna vremena.