Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Dobra pitanja – dobri odgovori

Šravasti Dhammika


Prevod Mladen Danić, Nenad Ivanović, Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


13. Postati budista

Pitanje: Ono što ste do sada rekli mi je veoma interesantno. Kako da postanem budista?

Odgovor: Bio jednom jedan čovek koji se zvao Upali. On je pripadao drugoj religiji i došao je kod Bude da bi se sa njime raspravljao i preobratio ga u svoju veroispovest. Ali nakon razgovora sa Budom, bio je toliko impresioniran da je odlučio da postane njegov sledbenik. No, Buda mu je rekao:

Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraživanje je dobro za tako poznatog čoveka kao što si ti.

Sada sam još sretniji kada mi je Blaženi rekao 'Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraživanje je dobro za tako poznatog čoveka kao što si ti'. Kada bi pripadnici druge veroispovesti dobili mene za sledbenika, oni bi paradirali kroz ceo grad sa povicima 'Upali je postao sledbenik naše veroispovesti!' Ali Blaženi mi je rekao 'Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraživanje je dobro za tako poznatog čoveka kao što si ti'.” (M II.379)

Najvažnija stvar u budizmu je razumevanje, a za razumevanje je potrebno vreme. Prema tome, nemojte da impulsivno srljate u budizam. Provedite neko vreme postavljajući pitanja i pažljivo razmatrajući ovu odluku, pa je tek onda donesite. Buda nije bio zainteresovan za stvaranje velikog broja sledbenika. Njemu je bilo važno da ljudi prate njegovo učenje zato što su ga prethodno pažljivo istražili i razmotrili činjenice.

Pitanje: Ukoliko bih ja učinio to što tražite (ispitao Budino učenje) i došao do zaključka da je učenje prihvatljivo, šta bih onda trebalo da uradim da bih postao budista?

Odgovor: Najbolje bi bilo da se priključite nekom budističkom hramu ili budističkoj grupi, da im date podršku, da primite podršku od njih i da nastavite još da proučavate Budino učenje. Onda, kada ste spremni, možete i formalno postali budista prihvatanjem Tri utočišta.

Pitanje: Šta su “Tri utočišta”?

Odgovor: Utočište je mesto na koje ljudi idu kada su u nevolji ili kada im treba sigurnost i zaštita. Postoji više vrsta utočišta. Kada su ljudi nesretni, oni traže utočište u svojim prijateljima, kada su zabrinuti i uplašeni, neki ljudi traže utočište u lažnim nadama i verovanjima. Kada im se smrt približi, neki ljudi traže utočište u verovanju u večni raj. Ali, kako Buda tvrdi, nijedno od ovih nije pravo, istinsko utočište, jer nijedno od njih ne daje utehu i sigurnost zasnovanu na realnosti.

Zaista ova utočišta nisu bezbedna, nisu uzvišena. Nisu utočišta u kojima je čovek oslobođen svake patnje. Ali uzeti utočište u Budi, Dhammi i Sanghi, videti sa pravim razumevanjem četiri Plemenite istine, patnju, uzrok patnje, prestanak patnje i plemeniti osmostruki put koji vodi ka prestanku patnje, to je zaista bezbedno utočište, to je zaista uzvišeno utočište. To je utočište u kome je čovek oslobođen svake patnje. Dhp. 189-192

Uzeti utočište u Budi znači prihvatiti sa sigurnošću činjenicu da je moguće postati potpuno prosvetljen i savršen, baš kao što je bio Buda. Uzeti utočište u Dhammi znači razumeti četiri Plemenite istine i bazirati svoj život na Plemenitom osmostrukom putu. Uzeti utočište u Sanghi znači potražiti podršku, inspiraciju i vođstvo od svih onih koji hodaju Plemenitim osmostrukim putem. Čineći ovo, osoba postaje budista i na taj način čini prve korake na putu koji vodi prema nibbani.

Pitanje: Koje promene su se desile u vašem životu od kada ste uzeli tri utočišta?

Odgovor: Kao i milioni drugih tokom poslednjih 2500 godina, i ja sam došao do zaključka da je Budino učenje razjasnilo ovaj zamršeni svet, dalo smisao besmislenom životu, dalo humanu i saosećajnu etiku da mi bude vodilja u životu i pokazalo mi kako mogu da ostvarim stanje čistoće i savršenstva u sledećem životu. Jedan pesnik u drevnoj Indiji je napisao o Budi:

Ići njemu po utočište, pevati njemu hvalospeve, ukazati njemu poštovanje i boraviti u njegovom učenju (Dhammi), to znači delati sa razumevanjem.

Ja se sa ovim rečima potpuno slažem.

Pitanje: Imam prijatelja koji se stalno trudi da me preobrati u svoju veroispovest. Ja zaista nisam zainteresovan za njegovu veroispovest, što sam mu i rekao, ali on neće da me ostavi na miru. Šta mogu da uradim?

Odgovor: Prvo što treba da razumete da ta osoba nije zaista vaš prijatelj. Pravi prijatelj vas prihvati onakvog kakvi jeste i poštuje vaše želje. Pretpostavljam da se ova osoba samo pretvara da je vaš prijatelj da bi vas preobratila u svoju veru. Ljudi koji pokušavaju da vam nametnu svoju volju definitivno nisu vaši prijatelji.

Pitanje: Ali on kaže da želi da deli svoju religiju sa mnom.

Odgovor: Deliti svoju religiju sa drugima je dobro. Ali ono što vam ja sugerišem je da vaš prijatelj ne zna razliku između “deliti” i “nametati”. Ukoliko imam jabuku, ponudim vam pola i vi prihvatite moju ponudu, onda sam podelio jabuku sa vama. Međutim, ukoliko mi kažete “Hvala, ali ja sam već jeo”, a ja nastavim da insistiram da uzmete pola jabuke dok napokon ne popustite pred mojim pritiskom, onda se to teško može nazvati deljenjem. Ljudi kao vaš “prijatelj” pokušavaju da preruše svoje loše ponašanje nazivajući ga “deljenjem”, “ljubavlju” ili “darežljivošću”, ali kako god da ga zovu, njihovo ponašanje je grubo, nepristojno i sebično.

Pitanje: Onda kako mogu da ga zaustavim?

Odgovor: Jednostavno. Prvo, raščistite sa sobom šta je to što želite. Drugo, kratko i jasno mu to kažite. Treće, kada počne da vam postavlja pitanja kao što su: “Kakva su tvoja verovanja u vezi sa ovom stvari?” ili “Zašto ne pođeš sa mnom na sastanak?”, jasno, učtivo i dosledno mu ponovite svoj prvobitni stav. “Hvala na pozivu, ali ja ne želim da dođem”. “Zašto ne?”. “To je zaista moja privatna stvar. Zaista ne želim da dođem”. “Ali biće puno interesantnih ljudi tamo”. “Siguran sam da će biti, ali ja ne želim da dođem”. “Pozivam te zato što brinem za tebe”. “Drago mi je da se brineš za mene, ali ja ne želim da dođem”. Ukoliko jasno, strpljivo i dosledno ponavljate svoj stav i odbijete da mu dozvolite da vas uvuče u diskusiju, on će pre ili kasnije odustati. Šteta je što morate ovo da radite, ali je važno da ljudi shvate da ne mogu da nameću svoja verovanja i svoje želje drugima.

Pitanje: Da li bi budisti trebalo da dele Dhammu sa drugima?

Odgovor: Naravno da bi trebalo. Ja verujem da većina budista ume da razluči “deliti” od “nametati”. Ako vas ljudi pitaju o budizmu, recite im. Čak im možete reći o Budinom učenju i bez da vas oni pitaju. Ali ukoliko vam oni, bilo svojim rečima ili svojim postupcima, stave do znanja da nisu zainteresovani, prihvatite to i poštujte njihove želje. Takođe je važno da imate na umu da ćete ljudima prenositi Dhammu mnogo efikasnije svojim delima, nego držeći im propovedi. Pokažite ljudima Dhammu tako što ćete uvek biti uviđavni, ljubazni, tolerantni, pravedni i iskreni. Dozvolite da se Dhamma ogleda u vašem govoru i vašim delima. Ukoliko svako od nas, vi i ja, poznaje Dhammu temeljno, praktikuje je u potpunosti i deli je darežljivo sa drugima, možemo biti od velike koristi i sebi samima, a takođe i drugima.