Dobra pitanja – dobri odgovori
Šravasti Dhammika
Prevod Mladen Danić, Nenad Ivanović, Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
8. Vegetarijanstvo
Pitanje: Budisti bi trebalo da budu vegetarijanci, zar ne?
Odgovor: To nije neophodno. Buda nije bio vegetarijanac, nije učio svoje sledbenike da to budu. Čak i danas ima puno dobrih budista koji nisu vegetarijanci. U budističkom kanonu se kaže:
“Biti grub, bez milosti, klevetati, povređivati svoje prijatelje, biti bez srca, arogantan i pohlepan – to je ono što prlja čoveka, a ne jedenje mesa. Ponašati se nemoralno, odbijati da vratite dugove, varati u poslu, uzrokovati razdor među ljudima – to je ono što prlja čoveka, a ne jedenje mesa” (Sn.246-7)
Pitanje: Ali ako jedete meso, odgovorni ste što su te životinje ubijene. Zar to nije kršenje prvog pravila morala?
Odgovor: Tačno je da ste kada jedete meso posredno ili delimično odgovorni za ubijanje životinja, ali to se može reći i za jedenje povrća. Zemljoradnik treba da prska useve insekticidima i otrovima da bi povrće stiglo do vašeg tanjira bez rupa u sebi. Zatim, životinje se ubijaju da bi se obezbedila koža za vaš kaiš ili torbu, sapun koji koristite i za hiljade drugih proizvoda. Nemoguće je živeti a da niste, na neki način, indirektno odgovorni za smrt drugog bića. Ovo je još jedan primer prve plemenite istine, obično postojanje je patnja i nezadovoljenost. Kada preuzmete na sebe prvo pravilo morala, pokušavate da izbegnete da budete direktno odgovorni za ubijanje drugih bića.
Pitanje: Mahajana budisti ne jedu meso.
Odgovor: To nije tačno. Mahajana budisti u Kini izuzetno naglašavaju vegetarijanstvo, ali i monasi i laici (nezaređeni sledbenici) mahajana tradicije u Japanu, Mongoliji i Tibetu obično jedu meso.
Pitanje: Ali ja i dalje smatram da bi budisti trebalo da budu vegetarijanci.
Odgovor: Ukoliko postoji osoba koja je veoma strogi vegetarijanac, ali koja je sebična, neiskrena i zla, a postoji druga osoba koja nije vegetarijanac, ali je obzirna prema drugima, iskrena, darežljiva i ljubazna, koja od ove dve osobe bi bila bolji budista?
Pitanje: Osoba koja je iskrena i ljubazna.
Odgovor: Zašto?
Pitanje: Zato što takva osoba očito ima dobro srce.
Odgovor: Upravo tako. Neko ko jede meso može da ima čisto srce baš kao što i onaj koji ne jede meso može da ima nečisto srce. Prema Budinom učenju, važan je kvalitet srca, a ne sadržaj jelovnika. Ima mnogo ljudi koji strogo paze da ne jedu meso, ali se ne brinu mnogo za svoju sebičnost, neiskrenost, grubost ili ljubomoru. Oni menjaju svoj način ishrane, što je lako da se uradi, a pri tome se ne trude da promene svoje srce, što je teško uraditi. Prema tome, bilo da ste vegetarijanac ili ne, ne zaboravite da je pročišćavanje uma najvažnija stvar u budizmu.
Pitanje: Ali sa budističke tačke gledišta, zar nije osoba čistog srca koja je vegetarijanac bolji budista od osobe čistog srca koja jede meso?
Odgovor: Ukoliko je za vegetarijanca čistoga srca izbegavanje mesa motivisano brigom za životinje i željom da ne bude umešan u okrutnost modernog načina uzgoja životinja, onda je takva osoba definitivno razvila svoju saosećajnost i svoju brigu za druge na viši nivo nego što bi to mogao neko ko jede meso. Mnogi ljudi otkrivaju da kako se razvijaju u Dhammi, prirodno teže ka vegetarijanstvu.
Pitanje: Neko mi je rekao da je Buda umro zato što je pojeo pokvarenu prasetinu. Da li je to tačno?
Odgovor: Ne, to nije tačno. Spisi pominju da je Budin poslednji obrok bilo jelo koje se zove sukara maddava. Mi danas ne razumemo značenje ovog izraza, ali reč sukara znači svinja tako da ta reč može da se odnosi na pripremu svinjskog mesa, ali može takođe i da se odnosi na vrstu povrća, pecivo ili nešto drugo. Šta god da je to jelo bilo, njegov pomen u spisima je naveo mnoge ljude da poveruju da je Buda umro zato što ga je pojeo. Budi je bilo 80 godina kada je napustio ovaj svet i on je već neko vreme pre smrti bolovao. Istina je da je on umro od starosti.