Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Samyutta nikāya XXI.1-12

Bhikkhu saṃyutta
Razgovori sa monasima

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


21:1 Kolita (Kolita sutta) [1]

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se poštovani Mahā-Mogallāna obrati monasima: “Prijatelji monasi!”

“Da, prijatelju,” odgovoriše monasi. Na to poštovani Mahā-Mogallāna nastavi:

“Prijatelji, dok sam boravio na usamljenom mestu, u osami, ovakva misao mi se javila: ‘Plemenita tišina, plemenita tišina’, kažu. A šta li je to plemenita tišina?’ [2]

Onda mi se javi ova misao: ‘Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To zovu plemenitom tišinom.’

Tako i ja, prijatelji, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu… ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I dok sam tako boravio, zaokupljali su me opažaj i pažnja, povezani sa mislima.

Na to, prijatelji, zahvaljujući duhovnim moćima, Blaženi dođe do mene i reče: ‘Mogallāna, Mogallāna, o brahmanu, ne budi nemaran prema plemenitoj tišini; u plemenitoj tišini um ustali, u plemenitoj tišini um koncentriši.’ Potom, prijatelji, jednom drugom prilikom, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

Ako bi, prijatelji, za bilo koga s pravom moglo da se kaže: ‘On je učenik koji je uz pomoć učitelja dostigao veličanstvenost direktnog znanja’, onda bi se to s pravom moglo reći za mene. [3]


Beleške

[1] Kolita je lično ime Mahā-Mogallāne, dok je Mogallāna u stvari ime njegovog klana. Ova sutta je gotovo identična sa SN 40:2 i mora da je jednostavno jedna od njezinih varijanata, formulisana putem plemenite tišine, umesto drugog zadubljenja. Prema MN komentaru, ovaj govor se odnosi na period tokom kojeg je Mogallāna ulagao dodatni napor da dostigne probuđenje.

[2] Komentar za MN objašnjava da se drugo zadubljenje naziva plemenitom tišinom (ariya tunhibhāva), zato što tokom nje misao i istraživanje (vitakka-vićārā) prestaju, a bez njih nema ni govora. U Kāmābhu sutti (41:6) misao i istraživanje se nazivaju verbalnom konstrukcijom (vaćisankhāra), kao mentalni faktori odgovorni za artikulaciju govora. Ali, dodaje komentar za MN, kada Buda kaže: “ili govorite o Dhammi ili se priklonite plemenitoj tišini”, to znači da se i pažnja usmerena na objekat meditacije može smatrati plemenitom tišinom.

[3] Komentar za MN: Kaže se da je učitelj tokom sedam dana pomagao svom učeniku da razvije koncentraciju u trenucima kad je ona opadala (hānabhāgiya) i tako ga vodio do “veličanstvenosti direktnog znanja” (mahābhiññatā), to jest do šest direktnih znanja.


21:2 Upatissa (Upatissa sutta)

Kraj Sāvathija. Onda poštovani Sātiputta ovako reče monasima: „Prijatelji monasi!“ — „Da, prijatelju“, odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

„Prijatelji, dok sam boravio na pustom mestu, u osami, ovakva mi se misao u umu javila: ’Ima li ičega na ovome svetu zbog čije bi se promene i nestanka u meni javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj?’ I tada mi postade jasno: ’Nema ničega na ovome svetu zbog čije bi se promene i nestanka u meni javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj’.

Kad je ovo čuo, poštovani Ānanda ovako reče poštovanom Sāriputti: „Ako bi se, prijatelju Sāriputta, naš učitelj promenio i nestao, zar se ni zbog toga u tebi ne bi javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj?“

„Prijatelju, čak i ako bi se naš učitelj promenio i nestao, ipak se u meni ne bi javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Međutim, u meni bi se javila misao: ’Učitelj, toliko uticajan, moćan i usavršen, preminuo je. Da je Blaženi poživeo još duže, to bi bilo na dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za koristi i dobrobit i sreću božanstava i ljudi’.“

„Mora biti da zbog toga što su „ja“, „moje“ i sve prikrivene sklonosti ka obmani potpuno iskorenjene u poštovanim Sāriputti zauvek, čak i ako bi se Učitelj promenio i nestao, ipak u njemu se ne bi javili tuga, naricanje, patnja, jad i očaj.“


21:3 Bure (Ghaṭa sutta)


21:4 Novozaređeni monah (Nava sutta)


21:5 Suđāta (Suđāta sutta)


21:6 Lakuṇṭaka Bhadiya (Lakuṇṭakabhadiya sutta)

U Sāvatthiju. Tada poštovani Bhaddiya Patuljak otide do Blaženog. A Blaženi ga ugleda izdaleka, pa ovako reče monasima:

“Monasi, vidite li onog monaha što dolazi, ružnog, neuglednog, deformisanog, prezrenog među monasima?”

“Vidimo, poštovani gospodine.”

“Taj monah poseduje veliku duhovnu snagu i moć. Nije lako naći postignuće koje taj monah već nije ostvario. On je taj koji, razumevši sam za sebe neposrednim znanjem, još u ovom životu stiže i boravi na tom nenadmašnom cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi uglednih porodica napuštaju dom i postaju lutajuće askete.”

Tako reče Blaženi… a zatim nastavi:

„Labudovi, čaplje i paunovi, slonovi i jeleni,
svi se oni lava plaše koliko god da su veliki.

Isto tako, među ljudskim bićima. makar i patuljak, al’ obdaren mudrošću –
taj je istinski velik, a ne neka budala ogromnog tela.“


21:7 Visākha (Visākha sutta)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljastim krovom. A u isto vreme je poštovani Visākha Pañćāliputta upućivao, bodrio, podsticao i radovao monahe u sali za okupljanje, svojim govorom o Dhammi, izloženim rečima uglađenim, jasnim, preciznim, koje dobro izražavaju značenje, sveobuhvatnim, oslobađajućim.

Onda, uveče. Blaženi izađe iz osame i otide do sale za okupljanje, te se ovako obrati monasima: “Monasi, ko je to upućivao, bodrio, podsticao i radovao monahe u sali za okupljanje, svojim govorom o Dhammi, izloženim rečima uglađenim, jasnim, preciznim, koje dobro izražavaju značenje, sveobuhvatnim, oslobađajućim?”

“Bio je to poštovani Visākha Pañćāliputta, poštovani gospodine.”

Tad se Blaženi obrati poštovanom Visākha Pañćāliputti ovako: “Dobro je, dobro je, Visākha! Dobro je da tako upućuješ monahe govorom o Dhammi.”

Tako reče Blaženi… i takođe dodade:

“Kada je mudar čovek među budalama,
oni ga ne prepoznaju ukoliko ne progovori,
ali ga prepoznaju ako govori,
ukazujući na stanje besmrtnosti.

Takav i treba da zbori i objašnjava Dhammu,
takav treba da visoko podigne barjak mudraca.
Dobro izgovorene reči jesu barjak mudraca:
jer mudrima Dhamma je barjak.”


21:8 Nanda (Nanda sutta)


21:9 Tissa (Tissa sutta)


21:10 Monah po imenu Stari (Theranāmaka sutta)


21:11 Mahākappina (Mahākappina sutta)


21:12 Saputnici (Sahāyaka sutta)