Anguttara nikāya 4:1-10
Bhaṇḍagāma vagga
Selo Bhaṇḍa
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Anubuddha sutta — Razumevanje
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u plemenu Vađđi, u selu Bhaṇḍa. Tu se on obrati monasima: “Monasi!” — “Da, gospodine,” odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
“Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu četiri stvari lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja. A koje su to četiri stvari? Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu plemenite vrline lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja. Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu plemenite koncentracije lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja. Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu plemenite mudrosti lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja. Zbog nerazumevanja i neprodiranja u suštinu plemenitog oslobođenja lutali smo i preporađali se tako dugo, i vi i ja.
Ali kada se razume i prodre u suštinu plemenite vrline… plemenite koncentracije… plemenite mudrosti… plemenitog oslobođenja, tada je žudnja za preporađanjem uništena, staze ka preporađanju (žudnja i vezivanje) okončane su, više nema novog preporađanja.”
Tako reče Blaženi. Kada Srećni to izreče, on Učitelj nastavi:
Vrlinu, koncentraciju, mudrost
i nenadmašno oslobođenje:
te stvari je veliki Gotama
sopstvenim naporom razumeo.
Videvši ih sopstvenim iskustvom,
Buda je monahe podučio Dhammi.
Probuđeni Učitelj, okončatelj patnje,
onaj sa vizijom, dostiže nibbanu.
2. Papatita sutta — Otpao [pāli]
Za onoga ko ne poseduje četiri kvaliteta, monasi, kaže se: “Otpao je od učenje i discipline”. Koja četiri? Za onoga ko ne poseduje kvalitet plemenite vrline se kaže: “Otpao je od učenje i discipline”. Za onoga ko ne poseduje kvalitet plemenite koncentracije se kaže: “Otpao je od učenje i discipline”. Za onoga ko ne poseduje kvalitet plemenite mudrosti se kaže: “Otpao je od ućenje i discipline”. Za onoga ko ne poseduje kvalitet plemenitog oslobođenja se kaže: “Otpao je od učenje i discipline”. Za onoga ko ne poseduje ova četiri kvaliteta, monasi, kaže se: “Otpao je od učenje i discipline”.
Za onoga ko poseduje četiri kvaliteta, monasi, kaže se: “Nije otpao od učenje i discipline”. Koja četiri? Za onoga ko poseduje kvalitet plemenite vrline se kaže: “Nije otpao od učenje i discipline”. Za onoga ko poseduje kvalitet plemenite koncentracije se kaže: “Nije otpao od učenje i discipline”. Za onoga ko poseduje kvalitet plemenite mudrosti se kaže: “Nije otpao od učenje i discipline”. Za onoga ko poseduje kvalitet plemenitog oslobođenja se kaže: “Nije otpao od učenje i discipline”. Za onoga ko poseduje ova četiri kvaliteta, monasi, kaže se: “Nije otpao od učenje i discipline”.
Otpali u smrt padaju, pohlepom i požudom ispunjeni,
a koji su onome što učiniti treba predani i tome se raduju,
ti su srećom ispunjeni.
3. Paṭhamakhata sutta — Osakaćen (1) [pāli]
Monasi, kada poseduje četiri osobine, glup, neuk, rđav čovek čini sebe osakaćenim i ranjenim, krivim, predmetom kritike mudrih i mnogo loših zasluga nakupi. Koje četiri? (1) Bez istraživanja i promišljanja, hvali onog koji zaslužuje kritiku. (2) Bez istraživanja i promišljanja, kritikuje onog koji zaslužuje pohvalu. (3) Bez istraživanja i promišljanja, veruje u stvar koja ne zaslužuje poverenje. (4) Bez istraživanja i promišljanja, ne veruje u stvar koja zaslužuje poverenje. Kada poseduje ove četiri osobine, glup, neuk, rđav čovek čini sebe osakaćenim i ranjenim, krivim, predmetom kritike mudrih i mnogo loših zasluga nakupi.
Monasi, kada poseduje četiri osobine, mudar, učen, valjan čovek čini sebe celovitim i zdravim, ispravnim, takav nije predmet kritike mudrih i mnogo dobrih zasluga nakupi. Koje četiri? (1) Pošto je dobro istražio i promislio, kritikuje onog koji zaslužuje kritiku. (2) Pošto je dobro istražio i promislio, hvali onog koji zaslužuje pohvalu. (3) Pošto je dobro istražio i promislio, ne veruje u stvar koja ne zaslužuje poverenje. (4) Pošto je dobro istražio i promislio, veruje u stvar koja zaslužuje poverenje. Kada poseduje ove četiri osobine, mudar, učen, valjan čovek čini sebe celovitim i zdravim, ispravnim, takav nije predmet kritike mudrih i mnogo dobrih zasluga nakupi.
Ko hvali toga što prekor zaslužuje
i kori onoga što pohvalu zaslužuje,
svojim jezikom na pogrešnu kartu igra,
sa njome sreće za njega nema.
Mala je nesreća bacanje kocke
kojim neko bogatstvo izgubi,
izgubi sve, i sebe uključujući,
mnogo je gore bacanje kocke
kad neko mržnju gaji prema Srećnima.
Celih sto hiljada i trideset šest
nirabuddhi i još pet abbudi
ogovarač plemenitih u ćistilištu provede,
jer ocrni ih zlim rečima i umom.
4. Dutiyakhata sutta — Osakaćen (2) [pāli]
Monasi, kada se prema četiri osobe loše ponaša, glup, neuk, rđav čovek čini sebe osakaćenim i ranjenim, krivim, predmetom kritike mudrih i mnogo loših zasluga nakupi. Koje četiri? (1) Kada se loše ponaša prema majci, glup, neuk, rđav čovek čini sebe osakaćenim i ranjenim, krivim, predmetom kritike mudrih i mnogo loših zasluga nakupi. (2) Kada se loše ponaša prema ocu… (3) Kada se loše ponaša prema Tathāgati… (4) Kada se loše ponaša prema Tathāgatinom učeniku, glup, neuk, rđav čovek čini sebe osakaćenim i ranjenim, krivim, predmetom kritike mudrih i mnogo loših zasluga nakupi. Kada se prema ove četiri osobe loše ponaša, glup, neuk, rđav čovek čini sebe osakaćenim i ranjenim, krivim, predmetom kritike mudrih i mnogo loših zasluga nakupi.
Monasi, kada se prema četiri osobe dobro ponaša, mudar, učen, valjan čovek čini sebe celovitim i zdravim, ispravnim, takav nije predmet kritike mudrih i mnogo dobrih zasluga nakupi. Koje četiri? (1) Kada se dobro ponaša prema majci, mudar, učen, valjan čovek čini sebe celovitim i zdravim, ispravnim, takav nije predmet kritike mudrih i mnogo dobrih zasluga nakupi. (2) Kada se dobro ponaša prema ocu… (3) Kada se dobro ponaša prema Tathāgati… (4) Kada se dobro ponaša prema Tathāgatinom učeniku, mudar, učen, valjan čovek čini sebe celovitim i zdravim, ispravnim, takav nije predmet kritike mudrih i mnogo dobrih zasluga nakupi. Kada se prema ove četiri osobe dobro ponaša, mudar, učen, valjan čovek čini sebe celovitim i zdravim, ispravnim, takav nije predmet kritike mudrih i mnogo dobrih zasluga nakupi.
5. Anusota sutta — Niz tok
“Ove četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu. Koje četiri? Onaj koji ide niz tok, onaj koji ide uz tok, onaj koji je blizu i onaj ko je prešao bujicu, prešao na drugu stranu, koji stoji na čvrstom tlu, braman.
A ko je taj koji ide niz tok? Ima slučajeva kada se neko prepušta zadovoljstvima čula i čini loša dela. Za njega se kaže da ide niz tok.
A ko je taj koji ide uz tok? Ima slučajeva kada se neko ne prepušta zadovoljstvima čula i ne čini loša dela. I mada se može javiti bol, mada se može javiti tuga, mada može zaplakati, lica oblivenog suzama, on živi svetačkim životom koji je savršen i pročišćen. Za njega se kaže da ide uz tok.
A ko je taj koji je blizu? Ima slučajeva kada se neko potpuno oslobodi prve grupe od pet okova i biće preporođen [u Uzvišenom boravištu], a tamo potpuno nesputan, da se nikada više ne vrati iz tog sveta. Za njega se kaže da je blizu.
A ko je taj ko je prešao bujicu, prešao na drugu stranu, koji stoji na čvrstom tlu, braman. Ima slučajeva kada neko, uklanjanjem svih mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje u oslobođenoj svesti i oslobođenom uvidu, upoznao ih je i manifestovao za sebe ovde i sada. Za njega se kaže da je prešao bujicu, prešao na drugu stranu, stoji na čvrstom tlu, da je braman.
To su četiri vrste ljudi je moguće naći na ovome svetu.
Ljudi neobuzdani u čulnim zadovoljstvima,
obuzeti strašću, neotporni na žeđ čula:
takvi se vraćaju za rađanje i starenje,
uvek iznova — zarobljeni željom, niz tok plove.
A oni prosvetljeni, s pažnjom dobro ustaljenom,
ne povlađuju čulima i slabostima,
makar to i bol donosilo, i razbludnost napuštaju.
Takve nazivaju onima što uz tok plove.
Ko god, napustivši sasvim pet načina prljanja,
jeste savršen u ponašanju, tome sudbina nije da se vraća,
jer vešt je u svesnosti, vrlina pročišćenih:
takvog nazivaju onaj koji je blizu.
U onome ko je, putem znanja, osobine uzvišene i niske iskorenio,
stigao im na kraj, tako da više ne postoje:
taj se naziva majstorom znanja, proživeo je svetački život,
stigao na kraj ovoga sveta, otišao na drugu obalu.
“Monasi, postoje ove četiri vrste jarmova. Koje četiri? Jaram čulnosti, jaram egzistencije, jaram gledišta i jaram neznanja.
(1) A kakav je to jaram čulnosti? Monasi, ima slučajeva kada neko ne razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu čulnosti. Kada ne razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada su požuda za čulnim, ushićenje čulnim, privrženost čulnom, zaluđenost čulnim, žeđ za čulnim, strast za čulnim, vezanost za čulno i žudnja za čulnim u njemu duboko usađeni u pogledu zadovoljstava čula. To se naziva jarmom čulnosti.
(2) Takav je jaram čulnosti. A kakav je to jaram egzistencije? Monasi, ima slučajeva kada neko ne razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu različitih stanja egzistencije. [1] Kada ne razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada su požuda za egzistencijom, ushićenje egzistencijom, privrženost egzistenciji, zaluđenost egzistencijom, žeđ za egzistencijom, strast za egzistencijom, vezanost za egzistenciju i žudnja za egzistencijom u njemu duboko usađeni u pogledu različitih stanja egzistencije. To se naziva jarmom egzistencije.
(3) Takvi su jaram čulnosti i jaram egzistencije. A kakav je to jaram gledišta? Monasi, ima slučajeva kada neko ne razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu različitih gledišta. Kada ne razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada su požuda za gledištima, ushićenje gledištima, privrženost gledištima, zaluđenost gledištima, žeđ za gledištima, strast za gledištima, vezanost za gledišta i žudnja za gledištima u njemu duboko usađeni u pogledu različitih gledišta. To se naziva jarmom gledišta.
(4) Takvi su jaram čulnosti, jaram egzistencije i jaram gledišta. A kakav je to jaram neznanja? Monasi, ima slučajeva kada neko ne razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu neznanja. Kada ne razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada su neznanje i neznalaštvo u njemu duboko usađeni u pogledu šest osnova za kontakt. To se naziva jarmom neznanja. Takvi su jaram čulnosti, jaram egzistencije, jaram gledišta i jaram neznanja.
Čovek je tada okovan lošim, štetnim stanjima koja ga prljaju, vode do preporađanja, mučna su, plod im je patnja, vode do rođenja, starost i smrti; zato se za takvoga kaže da “nije bezbedan od jarma”. To su četiri jarma.
Postoje, monasi, takođe i ova četiri oslobađanja od jarma. Koja četiri? Oslobađanje od jarma čulnosti, oslobađanje od jarma egzistencije, oslobađanje od jarma gledišta i oslobađanje od jarma neznanja.
(1) A kakvo je to oslobađanje od jarma čulnosti? Monasi, ima slučajeva kada neko razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu čulnosti. Kada razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada požuda za čulnim, ushićenje čulnim, privrženost čulnom, zaluđenost čulnim, žeđ za čulnim, strast za čulnim, vezanost za čulno i žudnja za čulnim u njemu nisu duboko usađeni u pogledu zadovoljstava čula. To se naziva oslobađanjem od jarma čulnosti.
(2) Takvo je oslobađanje od jarma čulnosti. A kakvo je to oslobađanje od jarma egzistencije? Monasi, ima slučajeva kada neko razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu različitih stanja egzistencije. Kada razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada požuda za egzistencijom, ushićenje egzistencijom, privrženost egzistenciji, zaluđenost egzistencijom, žeđ za egzistencijom, strast za egzistencijom, vezanost za egzistenciju i žudnja za egzistencijom nisu u njemu duboko usađeni u pogledu različitih stanja egzistencije. To se naziva oslobađanjem od jarma egzistencije.
(3) Takvi su oslobađanje od jarma čulnosti i oslobađanje od jarma egzistencije. A kakvo je to oslobađanje od jarma gledišta? Monasi, ima slučajeva kada neko razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu različitih gledišta. Kada razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada požuda za gledištima, ushićenje gledištima, privrženost gledištima, zaluđenost gledištima, žeđ za gledištima, strast za gledištima, vezanost za gledišta i žudnja za gledištima nisu u njemu duboko usađeni u pogledu različitih gledišta. To se naziva oslobađanjem od jarma gledišta.
(4) Takvi su oslobađanje od jarma čulnosti, oslobađanje od jarma egzistencije i oslobađanje od jarma gledišta. A kakvo je to oslobađanje od jarma neznanja? Monasi, ima slučajeva kada neko razume, onako kako to zaista jeste, nastanak i prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu neznanja. Kada razume te stvari, onako kako to zaista jeste, tada neznanje i neznalaštvo nisu u njemu duboko usađeni u pogledu šest osnova za kontakt. To se naziva oslobađanjem od jarma neznanja. Takvi su oslobađanje od jarma čulnosti, oslobađanje od jarma egzistencije, oslobađanje od jarma gledišta i oslobađanje od jarma neznanja.
Čovek je tada nije okovan lošim, štetnim stanjima koja ga prljaju, vode do preporađanja, mučna su, plod im je patnja, vode do rođenja, starost i smrti; zato se za takvoga kaže da jeste “bezbedan od jarma”. To su četiri oslobađanja od jarma.
Okovana jarmom čulnosti
i jarmom egzistencije,
okovana jarmom gledišta,
a prethodi im neznanje,
bića nastavljaju kroz samsāru,
hrle kroz sve nova rađanja i umiranja.
Ali oni koji potpuno razumeju
zadovoljstva čula i jaram egzistencije,
koji su raskinuli jaram gledišta
i razvejali neznanje,
takvi mudraci su presekli sve okove;
takvi su otišli iza svakog jarma.
Beleške
[1] Bhavānam. Komentar za AN razlikuje kāmayoga kao žudnju povezanu sa pet objekata čulnih užitaka i bhavayoga kao žudnju i požudu za postojanjem u svetovima vidljive i nevidljive forme. [Natrag]