Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Anguttara nikāya 4:51-60

Puññābhisanda vagga
Akumulacije zasluga

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


51. Puññābhisanda sutta — Akumulacije zasluga (1)

“Monasi, postoji četiri akumulacije zasluga, akumulacije dobroga, hrane za sreću — nebeske, što dozrevaju u sreći. obezbeđuju nebeski svet — koja vodi ka  poželjnom, dragom i prijatnom, vode ka dobrobiti i sreći. Koje četiri?

(1) Kada monah uđe i boravi u nemerljivoj koncentraciji uma dok koristi ogrtač [koji mu je neko darovao], stiče nemerljivu akumulaciju zasluga, akumulaciju dobroga, hranu za sreću… koja vodi… ka dobrobiti i sreći. (2) Kada monah uđe i boravi u nemerljivoj koncentraciji uma dok koristi hranu [koju mu je neko darovao], stiče nemerljivu akumulaciju zasluga, akumulaciju dobroga, hranu za sreću… koja vodi… ka dobrobiti i sreći. (3) Kada monah uđe i boravi u nemerljivoj koncentraciji uma dok koristi smeštaj [koji mu je neko darovao], stiče nemerljivu akumulaciju zasluga, akumulaciju dobroga, hranu za sreću… koja vodi… ka dobrobiti i sreći. (4) Kada monah uđe i boravi u nemerljivoj koncentraciji uma dok koristi lekove i druge potrepštine za oboleloga [koji mu je neko darovao], stiče nemerljivu akumulaciju zasluga, akumulaciju dobroga, hranu za sreću… koja vodi… ka dobrobiti i sreći.

To su četiri akumulacije zasluga, akumulacije dobroga, hrane za sreću — nebeske, što dozrevaju u sreći. obezbeđuju nebeski svet — koja vodi ka  poželjnom, dragom i prijatnom, vode ka dobrobiti i sreći.

Monasi, kada monah poseduje te četiri akumulacije zasluga, akumulacije dobroga, hrane za sreću, nije lako izmeriti njegove zasluge ovako: ‘Upravo tolika je njegova akumulacija, akumulaciju dobroga… koja vodi… ka dobrobiti i sreći’; umesto toga, ona se smatra jednostavno nemerljivom, nesagledivom, ogromnom masom zasluga.

Monasi, baš kao što nije lako izmeriti količinu vode u velikom okeanu: ‘Ima toliko i toliko litara vode’ ili ‘Ima toliko i toliko hiljada litara vode’ ili ‘Ima toliko i toliko stotina hiljada litara vode’, već se ona smatra jednostavno nemerljivom, nesagledivom, ogromnom masom; isto tako, kada monah poseduje te četiri akumulacije zasluga… ona se smatra jednostavno nemerljivom, nesagledivom, ogromnom masom zasluga.”

Kao što mnoge reke što ih koriste bezbrojni ljudi,
tekući naniže, stignu na kraju do okeana,
do velike mase vode, bezgraničnog mora,
zastrašujuće spremište gomile dragulja;
isto tako akumulacije zasluga pronalaze mudroga
koji daje hranu, piće i odeću;
[one stižu do] darovatelja ležaja, sedišta i pokrivača
poput reka čija voda stiže do mora.


52. Puññābhisanda sutta — Akumulacije zasluga (2)

“Monasi, postoji četiri akumulacije zasluga, akumulacije dobroga, hrane za sreću — nebeske, što dozrevaju u sreći. obezbeđuju nebeski svet — koja vodi ka  poželjnom, dragom i prijatnom, vode ka dobrobiti i sreći. Koje četiri?

(1) Tako, plemeniti učenik poseduje nepokolebljivo poverenje u Budu: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ To je prva akumulacija zasluga…

(2) I opet, plemeniti učenik poseduje nepokolebljivo poverenje u Dhammu: ‘Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, vodi nas ka nama samima, mudri treba da je upoznaju svako sam za sebe.’ To je druga akumulacija zasluga…

(3) I opet, plemeniti učenik poseduje nepokolebljivo poverenje u Sanghu: ‘Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način, vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.’ To je treća akumulacija zasluga…

(4) I opet, plemeniti učenik poseduje vrlinu u postupcima kakvu vole plemeniti, neprekidnu, savršenu, bez mrlja, neukaljanu, oslobađajuću, kakvu mudri hvale, nepobedivu, koja vodi ka koncentraciji. To je četvrta akumulacija zasluga…

To su četiri akumulacije zasluga, akumulacije dobroga, hrane za sreću — nebeske, što dozrevaju u sreći. obezbeđuju nebeski svet — koja vodi ka  poželjnom, dragom i prijatnom, vode ka dobrobiti i sreći.”

Kada neko ima poverenje u Tathāgatu,
nepokolebljivu i čvrsto ukorenjenu,
ponašanje čije merilo je čestitost,
takvoga plemeniti vole i hvale;
kad neko ima poverenje u Sanghu
a njegova gledišta su dobro usmerena,
za njega kažu da nije siromah,
da život svoj nije proživeo uzalud.

Zbog toga oštrouman čovek,
držeći na umu Budino učenje,
treba da razvija poverenje i dobra dela,
svoje pouzdanje i viđenje Dhamme.


53. Saṃvāsa sutta — Zajedničko življenje (1)

Jednom je prilikom Blaženi putovao glavnim putem između Madhure i Verañđe. Istim putem išao je jedan broj kućedomaćina sa svojim ženama. Onda Blaženi siđe sa puta i sede u podnožje nekog drveta. A oni kućedomaćini i njihove žene videše Blaženog kako tu sedi, te mu priđoše, pokloniše i sedoše sa strane. Tada im Blaženi reče:

“Kućedomaćini, postoje četiri načina zajedničkog življenja. Koja četiri? Jadnik živi sa jadnicom [1]; jadnik živi sa boginjom; božanstvo živi sa jadnicom; božanstvo živi sa boginjom.

(1) A kako to, kućedomaćini, jadnik živi sa jadnicom? Tako muž uništava život, uzima ono što mu nije dato, vrši preljubu, laže i opija se, što je sve osnova za nemar; nemoralan je, lošeg karaktera; boravi u svom domu srca zatrovanog otrovom pohlepe; vređa i ruži askete i brahmane. A i njegova žena uništava život… vređa i ruži askete i brahmane. Na takav način jadnik živi sa jadnicom.

(2) A kako to jadnik živi sa boginjom? Tako muž uništava život… vređa i ruži askete i brahmane. Ali njegova žena je odustala od uništavanja života, od uzimanja onoga što joj nije dato, od preljube, od laganja i opijanja, što je sve osnova za nemar; čestita je, dobrog karaktera; boravi u svom domu srca lišenog otrova pohlepe; ne vređa i ne ruži askete i brahmane. Na takav način jadnik živi sa boginjom.

(3) A kako to božanstvo živi sa jadnicom? Tako muž je odustao od uništavanja života, od uzimanja onoga što joj nije dato, od preljube, od laganja i opijanja, što je sve osnova za nemar; čestit je, dobrog karaktera; boravi u svom domu srca lišenog otrova pohlepe; ne vređa i ne ruži askete i brahmane. Ali njegova žena uništava život… vređa i ruži askete i brahmane. Na takav način božanstvo živi sa jadnicom.

(4) A kako to božanstvo živi sa boginjom? Tako muž je odustao od uništavanja života… ne vređa i ne ruži askete i brahmane. I njegova žena je odustala od uništavanja života… ne vređa i ne ruži askete i brahmane. Na takav način božanstvo živi sa boginjom.

To su četiri načina zajedničkog življenja.”

Kad su oboje nemoralni,
škrti i naprasiti,
muž i žena
žive zajedno poput jadnika.

Muž je nemoralan,
škrt i naprasit,
ali je žena njegova čestita,
spremna da pomogne i darežljiva.
Ona jeste boginja što živi
sa mužem jadnikom.

Muž je čestit,
spreman da pomogne i darežljiv,
ali je žena njegova nemoralna,
škrta i naprasita..
Ona je jadnica što živi
sa mužem božanstvom.

I muž i žena poseduju poverenje,
spremni da pomognu i obuzdani,
žive svoj život vođeni pravednošću,
jedno drugom upućuju prijatne reči.
Tada mnogi blagoslovi njima dopadaju
i oni žive skladno.
Neprijatelji njihovi time su rastuženi
kad ih vide jedno drugom ravne u vrlini.

Pošto su Dhammu praktikovali ovde,
ravnopravni u delima dobrim i dužnostima,
ushićeni [posle smrti] u nebeskom svetu,
raduju se, uživaju u zadovoljstvima čula.

[1] Ćhava, doslovno: leš. Mp: “Takva osoba se naziva lešom zato što je mrtva, u smislu da je u njoj umrla vrlina.” [Natrag]


54. Saṃvāsa sutta — Zajedničko življenje (2)

“Monasi, postoje četiri načina zajedničkog življenja. Koja četiri? Jadnik živi sa jadnicom; jadnik živi sa boginjom; božanstvo živi sa jadnicom; božanstvo živi sa boginjom.”

[Ostatak govora, uključujući i stihove, isti je kao i u prethodnoj sutti 4:53, samo što je ovaj upućen monasima.]


55. Samađīvī sutta — Život u skladu (1) [pali]

Jednom je prilikom Blaženi boravio među Bhagama, u Jelenjem parku Bhesakala gaja, blizu Krokodilovog lovišta. Onda se rano izjutra Blaženi obuče, uze svoj ogrtač i zdelu za prošenje hrane, te se zaputi ka domu domaćina Nakulapite. Kad je stigao, sede na unapred pripremljeno sedište. Onda Nakulapitā i Nakulamātā izađoše pred Blaženoga. Kad stadoše pred njega, pokloniše se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, Nakulapitā ovako reče Blaženome: “Gospodine, još od kad je Nakulamātā kao mlada devojka bila dovedena u moju kuću, u vreme kad sam i ja bio mladić, nisam primetio da sam joj bio ikada neveran, čak ni u mislima, a kamoli telesno. Mi želimo da budemo jedno kraj drugog dokle god ovaj život traje, ali isto tako i u budućem.”

A Nakulamātā ovako reče Blaženome: “Gospodine, još od kad sam kao mlada devojka bila dovedena u Nakulapitinu kuću, u vreme kad je i on bio mladić, nisam primetila da sam mu ikada bila neverna, čak ni u mislima, a kamoli telesno. Mi želimo da budemo jedno kraj drugog dokle god ovaj život traje, ali isto tako i u budućem.”

Na to im Blaženi ovako reče: “Ako i muž i žena žele da budu jedno kraj drugog dokle god ovaj život traje, ali isto tako i u budućem, trebalo bi da imaju isto poverenje, isti moral, istu velikodušnost, istu mudrost; tada će biti jedno kraj drugog dokle god ovaj život traje, ali isto tako i u budućem.

Kad su oboje ispunjeni poverenjem i darežljivi
sami sebe obuzdavaju, ispravno žive,
tada koračaju zajedno kao muž i žena
puni ljubavi jedno za drugo.

Mnogo blagoslova zadobijaju na tom putu,
živeći zajedno u sreći,
njihovi neprijatelji ostaju poraženi
kada su ravni jedno drugom u vrlini.

Pošto su proživeli u Dhammi u ovome svetu,
jednaki po vrlini i poštovanju pravila,
raduju se posle smrti u svetu božanstava
zajedno uživaju u obilju sreće.”


56. Samađīvī sutta — Život u skladu (2) [pali]

“Monasi, ako i muž i žena žele da budu jedno kraj drugog dokle god ovaj život traje, ali isto tako i u budućem, trebalo bi da imaju isto poverenje, isti moral, istu velikodušnost, istu mudrost; tada će biti jedno kraj drugog dokle god ovaj život traje, ali isto tako i u budućem.”

Kad su oboje ispunjeni poverenjem i darežljivi
sami sebe obuzdavaju, ispravno žive,
tada koračaju zajedno kao muž i žena
puni ljubavi jedno za drugo.

Mnogo blagoslova zadobijaju na tom putu,
živeći zajedno u sreći,
njihovi neprijatelji ostaju poraženi
kada su ravni jedno drugom u vrlini.

Pošto su proživeli u Dhammi u ovome svetu,
jednaki po vrlini i poštovanju pravila,
raduju se posle smrti u svetu božanstava
zajedno uživaju u obilju sreće.”


57. Suppavāsā sutta — Govor Supavāsi [pali]

Jednom je prilikom Blaženi boravio među narodom Koliya, u trgovačkog gradu po imenu Sađđanela. Onda rano izjutra Blaženi, pošto je obukao svoj ogrtač i uzeo prosjačku zdelu, otide do Suppavāse, kćeri plemena Koliya. Kad je tamo stigao, sede na unapred pripremljeno sedište.

Onda Suppavāsā, kći plemena Kolija, svojim rukama posluži Blaženog ukusnom hranom i pićem. Kada je Blaženi dovoljno pojeo i svoju zdelu odložio, Suppavāsā sede sa strane. Dok je tako sedela sa strane, Blaženi joj ovako reče:

“Suppavāsā, kada plemenita sledbenica nekome daruje hranu, time onome ko to prima daruje četiri stvari. Koje četiri? Daje mu život, daje mu lepotu, daje mu sreću, daje mu snagu. Zaista, dajući život ona i sama dobija život, bilo među bogovima, bilo među ljudima. [1] Dajući lepotu ona i sama dobija lepotu, bilo među bogovima, bilo među ljudima. Dajući sreću ona i sama dobija sreću, bilo među bogovima, bilo među ljudima. Dajući snagu ona i sama dobija snagu, bilo među bogovima, bilo među ljudima. Kada plemenita sledbenica nekome daruje hranu, time onome ko to prima daruje ove četiri stvari.

Dobro pripremljenu hranu dajući, čistu i ukusnu,
Usavršenome, na dobar put izlazimo,
Znalac svetova to hvali, kao najveću zaslugu,
jer time razgonimo sebičnost i mesto na nebu obezbeđujemo.”

[1] To znači da svojim darivanjem akumulira povoljnu kammu, dakle ujedno daruje i sebi sve te četiri stvari u ovom i u sledećem životu, bilo da se preporodi u nebeskom svetu ili u svetu ljudi. [Natrag]


58. Sudatta sutta — Sudatta [pali]

Jednom kućedomaćin Anāthapiṇḍika dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče:

“Kućedomaćine, kada daje hranu, plemeniti učenik onima koji je primaju daje četiri dobra. Koja četiri? Daje im dug život, daje im lepotu, daje im sreću i daje im snagu. (1) A kada daje dugovečnost, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. (2) Kada daje lepotu, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. (3) Kada daje sreću, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. (4) Kada daje snagu, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. Kućedomaćine, kada daje hranu, plemeniti učenik onima koji je primaju daje ta četiri dobra.

Kada u pravo vreme, s poštovanjem hranu daje
obuzdanima što jedu samo ono što dobiju,
četiri im dobra obezbeđuje:
dugovećnost, lepotu, sreću i snagu.

Takav čovek što poklanja dug život i lepotu,
što poklanja sreću i snagu,
i sam će dugovečan i na dobrom glasu biti
gde god da se preporodi.”


59. Bhođana sutta — Hrana [pali]

“Monasi, kada daje hranu, dobrotvor onima koji je primaju daje četiri dobra. Koja četiri? Daje im dug život, daje im lepotu, daje im sreću i daje im snagu. (1) A kada daje dugovečnost, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. (2) Kada daje lepotu, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. (3) Kada daje sreću, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. (4) Kada daje snagu, i sam od nje baštini, bilo u svetu božanstava, bilo u svetu ljudi. Monasi, kada daje hranu, plemeniti učenik onima koji je primaju daje ta četiri dobra.

Kada u pravo vreme, s poštovanjem hranu daje
obuzdanima što jedu samo ono što dobiju,
četiri im dobra obezbeđuje:
dugovećnost, lepotu, sreću i snagu.

Takav čovek što poklanja dug život i lepotu,
što poklanja sreću i snagu,
i sam će dugovečan i na dobrom glasu biti
gde god da se preporodi.”


60. Gihi­sāmīći­ sutta — Ispravna praksa nezaređenoga [pali]

Jednom kućedomaćin Anāthapiṇḍika dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče:

“Kućedomaćine, plemeniti učenik koji ima ova četiri kvaliteta, ide ispravnim putem za nezaređene, putem koji donosi ugled i vodi ka preporađanju među božanstvima. Koja četiri?

Tako plemeniti učenik daruje monaškoj zajednici ogrtače, daruje monaškoj zajednici hranu, daruje monaškoj zajednici prenoćište, daruje monaškoj zajednici lekove i ono što je potrebno bolesnima.  Kućedomaćine, plemeniti učenik koji ima ta četiri kvaliteta, ide ispravnim putem za nezaređene, putem koji donosi ugled i vodi ka preporađanju među božanstvima.

Kada mudri idu putem
valjanim za nezaređene, oni daruju
čestite monahe, savršenog ponašanja,
ogrtačima, hranom, smeštajem i lekovima:

njihove zasluge rastu
i dalju i noću,
učinivši ono što najbolje je,
iznova se među bogovima rode.”