Anguttara nikāya 2:11-21
Adhikarana vaggo
Razmatranje
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
11. Monasi, postoje dve snage. Koje dve? Snaga rasuđivanja i snaga negovanja uma. A šta je to snaga rasuđivanja? Kada, monasi, neko ovako razmišlja: "Od lošeg postupka telom rđav plod zaista sledi i u ovom i u narednom životu; od lošeg postupka govorom rđav plod sledi i u ovom i u narednom životu; od lošeg postupka umom rđav plod sledi i u ovom i u narednom životu." Ovako razmišljajući, od lošeg postupka telom odustavši, dobre postupke telom neguje; od lošeg postupka govorom odustavši, dobre postupke govorom neguje; od lošeg postupka umom odustavši, dobre postupke umom neguje; svoju čistotu štiti. Monasi, to se zove snaga rasuđivanja.
A šta je to, monasi, snaga negovanja uma? To je zapravo snaga onog koji uči (sekha). Kada je u njemu takva snaga, on odustaje od žudnje, odustaje od mržnje, odustaje od obmanutosti. I odustavši od žudnje, odustavši od mržnje, odustavši od obmanutosti, ono što je štetno on ne čini, ono što je loše on ne praktikuje. Monasi, to se zove snaga negovanja uma.
Ovo su, monasi, dve snage.
12. Monasi, postoje dve snage. Koje dve? Snaga rasuđivanja i snaga negovanja uma. A šta je to snaga rasuđivanja? Kada, monasi, neko ovako razmišlja: "Od lošeg postupka telom rđav plod zaista sledi i u ovom i u narednom životu; od lošeg postupka govorom rđav plod sledi i u ovom i u narednom životu; od lošeg postupka umom rđav plod sledi i u ovom i u narednom životu." Ovako razmišljajući, od lošeg postupka telom odustavši, dobre postupke telom neguje; od lošeg postupka govorom odustavši, dobre postupke govorom neguje; od lošeg postupka umom odustavši, dobre postupke umom neguje; svoju čistotu štiti. Monasi, to se zove snaga rasuđivanja.
A šta je to, monasi, snaga negovanja uma? Ovde, monasi, monah neguje svesnost kao sastavni deo prosvetljenja (satisambođđhanga), zasnovanu na osamljenosti (viveka), na odsustvu žudnje (virāga), na prestanku (nirodha), napuštanju (vosagga), neguje istraživanje istine (dhammavićaya) kao sastavni deo prosvetljenja… neguje vrlinu (vīriya) kao sastavni deo prosvetljenja… neguje radost (pīti) kao sastavni deo prosvetljenja… neguje vedrinu (passaddhi) kao sastavni deo prosvetljenja… neguje koncentraciju (samādhi) kao sastavni deo prosvetljenja… neguje spokojstvo (upekkhā) kao sastavni deo prosvetljenja, zasnovanu na osamljenosti, na odsustvu žudnje, na prestanku, napuštanju. Monasi, to se zove snaga negovanja uma.
Ovo su, monasi, dve snage.
13. Monasi, postoje dve snage. Koje dve? Snaga rasuđivanja i snaga negovanja uma. A šta je to snaga rasuđivanja? Kada, monasi, neko ovako razmišlja: "Od lošeg postupka telom rđav plod zaista sledi i u ovom i u narednom životu; od lošeg postupka govorom rđav plod zaista sledi i u ovom i u narednom životu; od lošeg postupka umom rđav plod zaista sledi i u ovom i u narednom životu." Ovako razmišljajući, od lošeg postupka telom odustavši, dobre postupke telom neguje; od lošeg postupka govorom odustavši, dobre postupke govorom neguje; od lošeg postupka umom odustavši, dobre postupke umom neguje; svoju čistotu štiti. Monasi, to se zove snaga rasuđivanja.
A šta je to, monasi, snaga negovanja uma? Ovde, monasi, odvojen od čulnih užitaka, odvojen od štetnih stanja uma, monah dostiže i boravi u prvom zadubljenju, praćenom usmerenošću uma (vitakka) i istraživanjem (vićāra), sa ushićenjem (piti) i srećom (sukha) rođenim iz osame. Sa smirivanjem usmerenosti uma i istraživanja on ulazi i boravi na drugom stupnju zadubljenja, praćenim unutrašnjim pouzdanjem i sabranošću uma; bez usmerenosti i istraživanja, nastaju ushićenje i sreća rođeni iz koncentracije. Sa prestankom ushićenja boravi on spokojan, sa svesnošću i jasnim razumevanjem, doživljava fizički osećaj sreće; tako on dostiže i boravi na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "spokojan i svestan, ima on prijatno boravište." Monasi, to se zove snaga negovanja uma.
Ovo su, monasi, dve snage.
14. Dva su, monasi, Tathāgatina učenja. Koja dva? Ukratko izloženo učenje i detaljno izloženo učenje. To su. monasi, dva Tathāgatina učenja.
15-18 . . .
19. Monasi, napustite ono što je štetno. Moguće je, monasi, napustiti štetno. Kada ne bi bilo moguće napustiti štetno, ne bih govorio ovako: "Monasi, napustite ono što je štetno". Upravo zato što jeste moguće napustiti štetno, zbog toga kažem: "Monasi, napustite ono što je štetno". Ako bi napuštanje onoga što je štetno vodilo ka gubitku i patnji, tada ne bih govorio: "Monasi, napustite ono što je štetno". Ali zato što napuštanje onoga što je štetno vodi ka dobitku i sreći, zbog toga kažem: "Monasi, napustite ono što je štetno".
Monasi, razvijajte ono što je korisno. Moguće je, monasi, razvijati ono što je korisno. Kada ne bi bilo moguće razvijati ono što je korisno, ne bih govorio ovako: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". Upravo zato što jeste moguće razvijati ono što je korisno, zbog toga kažem: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". Ako bi razvijanje onoga što je korisno vodilo ka gubitku i patnji, tada ne bih govorio: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". Ali zato što razvijanje onoga što je korisno vodi ka dobitku i sreći, zbog toga kažem: "Monasi, razvijajte ono što je korisno". [1]
20. Dve su stvari, monasi, koje vode ka konfuziji i nestanku istinskog Učenja. Koje dve? Loše objašnjeno Učenje i loše primenjeno Učenje. Od loše objašnjenog i loše primenjenog Učenje samo loše nastaje. To su, monasi, dve stvari koje vode ka konfuziji i nestanku istinskog Učenja.
21. Dve su stvari, monasi, koje ne vode ka konfuziji i nestanku istinskog Učenja. Koje dve? Dobro objašnjeno Učenje i dobro primenjeno Učenje. Od dobro objašnjenog i dobro primenjenog Učenje samo dobro nastaje. To su, monasi, dve stvari koje ne vode ka konfuziji i nestanku istinskog Učenja.
Beleška
[1] Na ovom mestu Buda jednostavnim i vrlo upečatljivim rečima ukazuje na čovekov potencijal da čini dobro, što očigledno govori protivno čestoj zamerci budizmu da je pesimističan. No, pošto ljudska bića, kao što dobro znamo, imaju čini se neograničen potencijal i za zlo, nema osnova ni za bezrezervni optimizam. Šta će od ova dva naša potencijala, za dobro i za zlo, postati stvarnost, zavisi jedino od našeg izbora. Upravo to i čini jedno ljudsko biće, ta mogućnost izbora i njeno iskorišćavanje. Raspon tih izbora i naše razumevanje da oni postoje širiće se kako u nama rastu svesnost i mudrost. A sa snaženjem ova dva kvaliteta, uočavamo da one sile za koje nam se čini da nas "uslovljavaju" i čak prisiljavaju da krenemo u pogrešnom smeru postaju sve slabije. Zaista je ovo pravi Budin "lavovski rik" kad tvrdi da je dobro moguće ostvariti i zlo poraziti. [Natrag]