Anguttara nikāya 2:21-32
Bāla vagga
Budala
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
21. Monasi, postoje dve vrste budala. Koje dve? Onaj ko prekršaj pravila ne vidi kao prekršaj i onaj koji priznanje o prekršaju pravila dato u skladu sa Učenjem ne prihvata. To su dve vrste budala.
Monasi, postoje dve vrste mudraca. Koje dve? Onaj ko prekršaj pravila vidi kao prekršaj i onaj koji priznanje o prekršaju pravila dato u skladu sa Učenjem prihvata. To su dve vrste mudraca.
22. Monasi, dvojica su onih koji krivotvore Tathāgatine reči. Koja dvojica? Onaj ko je pun mržnje i naprasit je, kao i onaj ko veruje u ono što je pogrešno shvatio. Ta dvojica krivotvore Tathāgatine reči.
23. Monasi, dvojica su onih koji krivotvore Tathāgatine reči. Koja dvojica? Onaj ko za ono što Tathāgata nije rekao tvrdi da je Tathāgata rekao. I onaj ko za ono što je Tathāgata rekao tvrdi da Tathāgata nije rekao. Ta dvojica krivotvore Tathāgatine reči.
24. Monasi, dvojica su onih koji ne krivotvore Tathāgatine reči. Koja dvojica? Onaj ko za ono što Tathāgata nije rekao tvrdi da Tathāgata nije rekao. I onaj ko za ono što je Tathāgata rekao tvrdi da Tathāgata jeste rekao. Ta dvojica ne krivotvore Tathāgatine reči.
25. Monasi, dvojica su onih koji krivotvore Tathāgatine reči. Koja dvojica? Onaj koji suttu čije značenje tek treba izložiti objašnjava kao suttu čije je značenje već do kraja izvedeno. I onaj koji suttu čije značenje je do kraja izloženo objašnjava kao suttu čije značenje tek treba izvesti Ta dvojica krivotvore Tathāgatine reči.
26. Monasi, dvojica su onih koji ne krivotvore Tathāgatine reči. Koja dvojica? Onaj koji suttu čije značenje tek treba izložiti objašnjava kao suttu čije je značenje tek treba izvesti. I onaj koji suttu čije značenje je do kraja izloženo objašnjava kao suttu čije značenje je do kraja izvedeno. Ta dvojica ne krivotvore Tathāgatine reči.
27. Monasi, onog ko skriva svoja dela dva sigurna odredišta čekaju: pakao ili životinjska materica. Monasi, onog ko ne skriva svoja dela dva sigurna odredišta čekaju: svet bogova ili svet ljudi.
28. Monasi, onoga sa pogrešnim razumevanjem dva sigurna odredišta čekaju: pakao ili životinjska materica.
29. Monasi, onoga sa ispravnim razumevanjem dva sigurna odredišta čekaju: svet bogova ili svet ljudi.
30. Monasi, nemoralnome dve stvari sleduju: pakao ili životinjska materica. Monasi, moralnome dve stvari sleduju: svet bogova ili svet ljudi.
31. Imajući u vidu dva dobra razloga, monasi, ja boravim u džungli, na pustom mestu, u osami. Koja dva? Zbog svog prijatnog boravka ovde i sada i iz saosećanja za buduće generaciije. Imajući u vidu dva dobra razloga, monasi, boravim u džungli, na pustom mestu, u osami.
32. Monasi, dva su kvaliteta koja čine istinsko znanje. [1] Koja dva? Smirenje (samatha) i uvid (vipassanā). [2] Kada je smirenje razvijeno, koji je plod? Um je razvijen. A kada je um razvijen, koji je plod? Svaka strast je napuštena. [3]
Monasi, kada je uvid razvijen, koji je plod? Mudrost je razvijena. A kada je mudrost razvijena, koji je plod? Neznanje je napušteno. [4]
Monasi, zatrovan strašću, um se ne oslobađa. Zatrovan neznanjem, uvid se ne razvija. Zato, prestankom strasti oslobađanje uma (ćetovimutti) nastaje. Nestankom neznanja, oslobađanje mudrošću (paññavimutti) nastaje. [5]
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Viđđābhāgiyā, to jest oni su sastavni delovi jasnog znanja (viđđā). Ovo se može odnositi ili na tri istinska znanja (teviđđā), koja se često pominju u govorima: (1) znanje o svojim prethodnim životima; (2) znanje o krugu u kojem se preporađaju živa bića; (3) znanje o razaranju nečistoća, tj. dostizanju stanja svetosti; ili se može odnositi na osmodelnu podelu: (1) znanje uvida (vipassanā-ñāna), (2) moć stvaranja oblika uz pomoć uma (manomayā iddhi), (3-8) šest neposrednih znanja (abhiñña) [Natrag]
[2] Smirenje (samatha) jeste koncentracija koja kulminira u đhānama, kao stanjima krajnjeg smirenja i utihnulosti; uvid (vipassanā), prema Komentaru, jeste “znanje potpunog razumevanja sastojaka bića” (sankhāra-pariggāhaka-ñāna) kao prolaznih, bolnih i bez trajne suštine. [Natrag]
[3] Kada se smirenje razvija nezavisno od uvida, ono donosi slabljenje pet prepreka, od kojih je prva čulna želja, i rezultira “višim umom” četiri đhāne, koji karakteriše odsustvo takve žudnje. Ali samo kada je smirenje razvijeno zajedno sa uvidom, može ono dovesti do plemenitog puta, jer se tako iskorenjuje duboko skrivena sklonost ka čulnoj želji (stizanjem na stupanj ne-povratnika) i vezanost za postojanje (stizanjem do stupnja arahanta). Komentar na ovom mestu smirenje tumači u ovom drugom smislu — verovatno na osnovu poslednje rečenice u sutti. [Natrag]
[4] Komentar: “Mudrost puta” (magga-paññā) jeste ta koja biva razvijena, tj. ona je proširena i uvećana. “Neznanje je napušteno” jeste ono veliko neznanje u korenu kruga preporađanja. To neznanje je nekompatibilno sa mudrošću puta, kao što je mudrost puta nekompatibilna sa neznanjem… Kada se neznanje javi, ono sprečava nastanak mudrosti puta i uništava njegovu osnovu; ali kada se mudrost puta javi, ono iskorenjuje i uklanja neznanje. Na taj način postoje dva fenomena jedan uz drugi: svest puta (magga-ćitta) i mudrost puta (magga-paññā).” [Natrag]
[5] Stupanj arahanta se često opisuje kao “oslobađanje uma od svih nečistoća, oslobađanje mudrošću” (anāsava-ćetovimutti-paññāvimutti) Komentar “oslobađanje uma” objašnjava kao koncentraciju povezanu sa plodom (stanjem arahanta; phala-samādhi), a “oslobađanje mudrošću” (paññāvimutti) kao mudrost povezanu sa plodom. [Natrag]