Anguttara nikāya 2:33-42
Samaćitta vagga
Uravnoteženost uma
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
33. „Monasi, podučiću vas području lošeg čoveka i području čestitog čoveka. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći." "Da, poštovani gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
„Kakvo je to, monasi, područje lošeg čoveka? Loš čovek je nezahvalan i neblagodaran. Pošto loši hvale nezahvalnost i neblagodarnost, one potpuno pripadaju području lošeg čoveka.
A kakav je to, monasi, područje čestitog čoveka? Čestiti čovek je zahvalan i blagodaran. Pošto čestiti hvale zahvalnost i blagodarnost, one potpuno pripadaju području čestitog čoveka.
34. Monasi, dve su osobe za koje kažem da im se nije lako odužiti. Koje dve? Majka i otac. Čak i kada bi neko, monasi, nosio majku na jednom ramenu i nosio oca na drugom ramenu, i tako poživeo stotinu godina, dočekao starost od stotinu godina; i ako bi ih mazao melemima, masirao, kupao i trljao i ruke i noge, a oni pri tom čak na istom mestu mokrili i vršili veliku nuždu — čak i to ne bi bilo dovoljno da se oduži svojim roditeljima. Čak i ako bi neko svoje roditelje postavio kao vrhovne gospodare i upravljače ovom zemljom, tako bremenitom sa sedam bogatstava, čak i tada im se ne bi odužio. A zašto? Roditelji toliko toga čine za svoju decu: podižu ih, hrane i vode kroz ovaj svet.
Ali, monasi, kada nečijim roditeljima manjka vere, a on ih ohrabruje, bodri i učvršćuje u veri; kada su nečiji roditelji nemoralni, a on ih ohrabruje, bodri i učvršćuje u vrlini; kada su nečiji roditelji tvrdice, a on ih ohrabruje, bodri i učvršćuje u velikodušnosti; kada su nečiji roditelji nepromišjeni, a on ih ohrabruje, bodri i učvršćuje u mudrosti — takav je, monasi, dovoljno učinio za svoje roditelje, odužio im se i više nego odužio za to što su učinili za njega.
35-37 . . .
38. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Mahākaććāna boravio kraj Varane, na obali Blatnog jezera. [1] Onda braman Ārāmadanda otide do poštovanog Mahākaććāne i pozdravi se sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i srdačno porazgovarali, sede on sa strane i ovako upita poštovanog Mahākaććānu:
"Šta je uzrok, šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se vladari spore sa vladarima, da se bramani spore sa bramanima, da se domaćini spore sa domaćinima?"
"Bramanu, zbog strasti za čulnim zadovoljstvima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti čulnm zadovoljstvima vladari se spore sa vladarima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima."
"Ali šta je razlog, učitelju Kaććāno, da se askete spore sa asketama?"
"Bramanu, zbog strasti za gledištima, zbog prijanjanja, vezanosti, nezasitosti, opsednutosti i omamljenosti gledištima askete se spore sa asketama"
"A postoji li bilo ko na ovome svetu, učitelju Kaććāno, ko je prevazišao tu strast i omamljenost čulnim zadovoljstvima, kao i strast i omamljenost gledištima?"
"Postoji, bramanu."
"A ko je to , učitelju Kaććāno?"
"U istočnim krajevima nalazi se grad Sāvatthī, kraj kojeg sada boravi Blaženi, arahant, potpuno prosvetljeni. On je, bramanu, prevazišao tu strast i omamljenost čulnim zadovoljstvima, kao i strast i omamljenost gledištima." [2]
Kada ovo bi izrečeno, braman Ārāmadanda ustade sa svog sedišta, namesti gornji ogrtač preko jednog ramena, kleknu sa desnim kolenom na tlu i sklopivši šake u visini grudi u znak pozdrava Blaženom, izgovori tri puta ovaj nadahnuti uzvik:
Poštovanje Blaženom, oslobođenome, potpuno prosvetljenome! Poštovanje Blaženom, oslobođenome, potpuno prosvetljenome! Poštovanje Blaženom, oslobođenome, potpuno prosvetljenome, koji je prevazišao strast i omamljenost čulnim zadovoljstvima, strast i omamljenost gledištima.
Odlično, učitelju Kaććāno! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Kaććāna — na više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Kaććāna prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!" [3]
39-42 . . .
Beleške
[1] Mahākaććāna je jedan od najistaknutijih Budinih prosvetljenih učenika, koji se naročito isticao svojom sposobnošću da do detalja objasni Učiteljeva kratke iskaze. [Natrag]
[2] Pošto je i sam arahant, Mahākaććāna je mogao i sebe da predstavi kao primer nekoga ko je prevazišao opsednutost čulnim zadovoljstvima i gledištima, ali je očigledno iz skromnosti uputio sagovornika na Budu. [Natrag]
[3] Ovo je standardna formula "uzimanja utočišta", inicijalni čin kojim neko postaje Budin sledbenik. Uobičajeno je u Kanonu da se ova formula izgovara pred Budom. [Natrag]