Anguttara nikāya 3:103-112
Sambodha vagga
Probuđenje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
103. Pubbevasambodha sutta — Pre probuđenja [pāli]
"Pre mog probuđenja, monasi, dok sam još bio bodhisatta, pade mi na pamet ova misao: 'Šta je zadovoljenje u ovome svetu, šta je opasnost u ovome svetu, šta je izlaz iz ovoga sveta?' Onda pomislih: 'Kakvo god da je zadovoljstvo i užitak u ovome svetu, to je zadovoljenje u ovome svetu; to što je ovaj svet nepostojan, povezan sa patnjom i podložan promeni, to je opasnost u ovome svet; uklanjanje i napuštanje žudnje i žeđi za ovim svetom, to je izlaz iz ovoga sveta.'
I sve dok nisam, monasi, neposredno video onakvima kakve one jesu, zadovoljenje u ovome svetu kao zadovoljenje, njegovu opasnost kao opasnost i izlaz iz ovoga sveta kao beg, sve dotle nisam tvrdio da sam se probudio za nenadmašno, potpuno probuđenje u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, demonima i Bramom, u ovoj generaciji sa njenim asketama i bramanima, bogovima i ljudima.
Ali kada sam neposredno video sve to, tada sam tvrdio da sam se probudio za nenadmašno, potpuno probuđenje u ovome svetu, sa njegovim… bogovima i ljudima. U meni se javiše znanje i viđenje: 'Neopozivo je oslobođenje moga uma; ovo je moje poslednje rođenje; za mene više preporađanja nema'."
104. Paṭhamāssāda sutta — Zadovoljenje (1)
105. Dutiyāssāda sutta — Zadovoljenje (2)
106. Samaṇabrāhmaṇa sutta — Askete i brahmani
107. Ruṇṇa sutta — Nema
108. Atitthi sutta — Nema zadovoljenja
109. Paṭhamakuta sutta — Šiljasti krov (1)
Tada domaćin Anāthapindika ode do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu se obrati:
"Domaćine, kada je um nezaštićen, telesni, verbalni i mentalni postupci su takođe nezaštićeni.
Kada su nečiji telesni, verbalni i mentalni postupci nezaštićeni, tada njegovi telesni, verbalni i mentalni postupci postaju puni otrova. Kada su nečiji telesni, verbalni i mentalni postupci puni otrova, tada njegovi telesni, verbalni i mentalni postupci postaju truli. A onaj čiji su telesni, verbalni i mentalni postupci truli nema laku smrt.
Zamisli kuću sa šiljastim krovom koji je loš: tada su sleme krova, krovne grede i zidovi kuće nezaštićeni; sleme krova, krovne grede i zidovi kuće postaju puni vlage; sleme krova, krovne grede i zidovi kuće postaju truli.
Na isti način, domaćine, kada je um nezaštićen, telesni, verbalni i mentalni postupci su takođe nezaštićeni… A onaj čiji su telesni, verbalni i mentalni postupci truli nema laku smrt.
Ali kada je um zaštićen, telesni, verbalni i mentalni postupci su takođe zaštićeni.
Kada su nečiji telesni, verbalni i mentalni postupci zaštićeni, tada njegovi telesni, verbalni i mentalni postupci ne postaju puni otrova. Kada nečiji telesni, verbalni i mentalni postupci nisu puni otrova, tada njegovi telesni, verbalni i mentalni postupci ne postaju truli. A onaj čiji telesni, verbalni i mentalni postupci nisu truli ima laku smrt.
Zamisli kuću sa šiljastim krovom koji je dobar: tada su sleme krova, krovne grede i zidovi kuće zaštićeni; sleme krova, krovne grede i zidovi kuće ne postaju puni vlage; sleme krova, krovne grede i zidovi kuće ne postaju truli.
Na isti način, domaćine, kada je um zaštićen, telesni, verbalni i mentalni postupci su takođe zaštićeni… A onaj čiji telesni, verbalni i mentalni postupci nisu truli ima laku smrt.
110. Dutiyakuta sutta — Šiljasti krov (2)
Tada Blaženi reče domaćinu Anāthapindiki:
"Domaćine, kada je um loš, telesni, verbalni i mentalni postupci su takođe loši. A onaj čiji su telesni, verbalni i mentalni postupci loši, neće imati laku smrt.
Zamisli kuću sa šiljastim krovom koji je loš: tada su sleme krova, krovne grede i zidovi kuće loši. Isto tako, kada je um loš, telesni, verbalni i mentalni postupci su takođe loši. A onaj čiji su telesni, verbalni i mentalni postupci loši, neće imati laku smrt.
Domaćine, kada um nije loš, telesni, verbalni i mentalni postupci nisu loši. A onaj čiji telesni, verbalni i mentalni postupci nisu loši, imaće laku smrt.
Zamisli kuću sa šiljastim krovom koji je dobar: tada sleme krova, krovne grede i zidovi kuće nisu loši. Isto tako, kada um nije loš, telesni, verbalni i mentalni postupci takođe nisu loši. A onaj čiji telesni, verbalni i mentalni postupci nisu loši, imaće laku smrt.
111. Paṭhamanidāna sutta — Uzroci (1) [pāli]
Postoje, monasi, ova tri uzroka nastanka postupaka (kamma). Koja tri? Pohlepa (lobha) je uzrok postupka. Mržnja (dosa) je uzrok postupka. Obmanutost (moha) je uzrok postupka.
Onaj postupak, monasi, koji je učinjen iz pohlepe, rođen iz pohlepe, uzrok mu je pohlepa, nastao je iz pohlepe, taj je postupak štetan, taj je postupak vredan prekora, taj postupak za plod ima patnju, taj postupak vodi ka nastanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka prestanku novih postupaka.
Onaj postupak, monasi, koji je učinjen iz mržnje, rođen iz mržnje, uzrok mu je mržnja, nastao je iz mržnje, taj je postupak štetan, taj je postupak vredan prekora, taj postupak za plod ima patnju, taj postupak vodi ka nastanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka prestanku novih postupaka.
Onaj postupak, monasi, koji je učinjen iz obmanutosti, rođen iz obmanutosti, uzrok mu je obmanutost, nastao je iz obmanutosti, taj je postupak štetan, taj je postupak vredan prekora, taj postupak za plod ima patnju, taj postupak vodi ka nastanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka prestanku novih postupaka.
To su, monasi, tri uzroka nastanka postupaka.
Postoje, monasi, ova [druga] tri uzroka nastanka postupaka. Koja tri? Odsustvo pohlepe je uzrok postupka. Odsustvo mržnje je uzrok postupka. Odsustvo obmanutosti je uzrok postupka.
Onaj postupak, monasi, koji je učinjen iz odsutva pohlepe, rođen iz odsustva pohlepe, uzrok mu je odsustvo pohlepa, nastao je iz odsustva pohlepe, taj je postupak koristan, taj je postupak vredan pohvale, taj postupak za plod ima sreću, taj postupak vodi ka prestanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka nastanku novih postupaka.
Onaj postupak, monasi, koji je učinjen iz odsustva mržnje, rođen iz odsustva mržnje, uzrok mu je odsustvo mržnje, nastao je iz odsustva mržnje, taj je postupak koristan, taj je postupak vredan pohvale, taj postupak za plod ima sreću, taj postupak vodi ka prestanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka nastanku novih postupaka.
Onaj postupak, monasi, koji je učinjen iz odsutva obmanutosti, rođen iz odsutva obmanutosti, uzrok mu je odsutvo obmanutosti, nastao je iz odsutva obmanutosti, taj je postupak koristan, taj je postupak vredan pohvale, taj postupak za plod ima sreću, taj postupak vodi ka prestanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka nastanku novih postupaka.
To su, monasi, tri uzroka nastanka postupaka.
112.Dutiyanidāna sutta — Uzroci (2) [pāli]
Postoje, monasi, ova tri uzroka nastanka postupaka (kamma). Koja tri? (1) Želja se javlja prema prošlim stvarima koje su osnova za želju i požudu. (2) Želja se javlja prema budućim stvarima koje su osnova za želju i požudu. (3) Želja se javlja prema sadašnjim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
(1) A kako se to, monasi, javlja želja prema prošlim stvarima koje su osnova za želju i požudu? Neki čovek misli i u glavi razrađuje stvari prošle koje su osnova za želju i požudu. I dok to čini, javlja se želja. Kada želja nastane, čovek je okovan tim stvarima. Mentalna opsednutost je ono što ja nazivam okovom. Upravo na taj način se javlja želja prema prošlim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
(2) A kako se to, monasi, javlja želja prema budućim stvarima koje su osnova za želju i požudu? Neki čovek misli i u glavi razrađuje stvari buduće koje su osnova za želju i požudu. I dok to čini, javlja se želja. Kada želja nastane, čovek je okovan tim stvarima. Mentalna opsednutost je ono što ja nazivam okovom. Upravo na taj način se javlja želja prema budućim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
(3) A kako se to, monasi, javlja želja prema sadašnjim stvarima koje su osnova za želju i požudu? Neki čovek misli i u glavi razrađuje stvari sadašnje koje su osnova za želju i požudu. I dok to čini, javlja se želja. Kada želja nastane, čovek je okovan tim stvarima. Mentalna opsednutost je ono što ja nazivam okovom. Upravo na taj način se javlja želja prema sadašnjim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
To su, monasi, tri uzroka nastanka postupaka.
Postoje, monasi, ova [druga] tri uzroka nastanka postupaka. Koja tri? (1) Želja se ne javlja prema prošlim stvarima koje su osnova za želju i požudu. (2) Želja se ne javlja prema budućim stvarima koje su osnova za želju i požudu. (3) Želja se ne javlja prema sadašnjim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
(1) A kako se to, monasi, ne javlja želja prema prošlim stvarima koje su osnova za želju i požudu? Čovek razume buduću posledicu prošlih stvari koje su osnova za želju i požudu. Pošto je razumeo buduću posledicu, izbegava ih. Pošto ih izbegava, um mu postaje sve mirniji i, prozrevši ih mudrošću, on vidi. Na taj način se ne javlja želja prema prošlim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
A kako se to, monasi, ne javlja želja prema budućim stvarima koje su osnova za želju i požudu? Čovek razume buduću posledicu budućih stvari koje su osnova za želju i požudu. Pošto je razumeo buduću posledicu, izbegava ih. Pošto ih izbegava, um mu postaje sve mirniji i, prozrevši ih mudrošću, on vidi. Na taj način se ne javlja želja prema budućim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
A kako se to, monasi, ne javlja želja prema sadašnjim stvarima koje su osnova za želju i požudu? Čovek razume buduću posledicu sadašnjih stvari koje su osnova za želju i požudu. Pošto je razumeo buduću posledicu, izbegava ih. Pošto ih izbegava, um mu postaje sve mirniji i, prozrevši ih mudrošću, on vidi. Na taj način se ne javlja želja prema sadašnjim stvarima koje su osnova za želju i požudu.
To su, monasi, [druga] tri uzroka nastanka postupaka.