Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Anguttara nikāya 3:21-30

Puggala vagga
Osobe


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


21. Saviṭṭha — Poštovani Saviṭṭha

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda poštovani Saviṭṭha i poštovani Mahākoṭṭhita dođoše do poštovanog Sāriputte i pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Tada poštovani Sāriputta reče poštovanom Saviṭṭhi:

"Prijatelju Saviiṭha, postoje tri vrste osoba na ovome svetu. Koje tri? Neposredni svedok, onaj ko je učvrstio gledište i oslobođen poverenjem. [1] Te tri vrste osoba postoje na ovome svetu. Koju od njih smatraš najboljom i najuzvišenijom?"

"Prijatelju Sāriputta, među te tri vrste osoba, oslobođenog poverenjem smatram najboljim i najuzvišenijim. [2] A zašto? Zato što kod te vrste osoba poverenje preovlađuje."

Potom poštovani Sāriputta reče poštovanom Mahākoṭṭhiti: "Prijatelju Koṭṭhita, postoje tri vrste osoba na ovome svetu… Koju od njih smatraš najboljom i najuzvišenijom?"

"Prijatelju Sāriputta, među te tri vrste osoba, neposrednog svedoka smatram najboljim i najuzvišenijim. A zašto? Zato što kod te vrste osoba koncentracija preovlađuje."

Na to poštovani Mahākoṭṭhita reče poštovanom Sāriputti: "Prijatelju Sāriputta, postoje tri vrste osoba na ovome svetu… Koju od njih smatraš najboljom i najuzvišenijom?"

"Prijatelju Koṭṭhita, među te tri vrste osoba, onog ko je učvrstio gledište smatram najboljim i najuzvišenijim. A zašto? Zato što kod te vrste osoba mudrost preovlađuje."

Potom se poštovani Sāriputta obrati poštovanom Saviṭṭhi i poštovanom Mahākoṭṭhiti: "Prijatelji, izneli smo svaki svoje mišljenje u skladu sa svojim idealom. Hajdemo do Blaženog i ispričajmo mu naš razgovor. Dobro ćemo zapamtiti šta nam Blaženi bude objasnio."

"Dobro, prijatelju", poštovani Saviṭṭha i poštovani Mahākoṭṭhita odgovoriše. I tako poštovani Sāriputta, poštovani Saviṭṭha i poštovani Mahākoṭṭhita odu do Blaženoga, poklone mu se i sednu sa strane. A poštovani Sāriputta zatim ispriča njihov razgovor.

[Na to Blaženi odgovori:] "Nije lako, Sāriputta, dati konačan odgovor u toj stvari i reći: 'Među te ti vrste osoba, ova je najbolja i najuzvišenija'.

(1) Zato što je moguće da osoba oslobođena poverenjem vežba do stupnja arahanta, dok neposredni svedok i onaj ko je učvrstio gledište budu jednom-povratnici ili nepovratnici. Nije lako, Sāriputta, dati konačan odgovor u toj stvari i reći: 'Među te ti vrste osoba, ova je najbolja i najuzvišenija'.

(2) Moguće je da neposredni svedok vežba do stupnja arahanta, dok oslobođen poverenjem i onaj ko je učvrstio gledište budu jednom-povratnici ili nepovratnici. Nije lako, Sāriputta, dati konačan odgovor u toj stvari i reći: 'Među te ti vrste osoba, ova je najbolja i najuzvišenija'.

(3) Moguće je da onaj ko je učvrstio gledište vežba do stupnja arahanta, dok oslobođen poverenjem i neposredni svedok budu jednom-povratnici ili nepovratnici. Nije lako, Sāriputta, dati konačan odgovor u toj stvari i reći: 'Među te ti vrste osoba, ova je najbolja i najuzvišenija'.

Beleške

[1] Sve tri vrste su sekha, učenici u rasponu od onoga ko je ušo u tok do onoga koji je na putu arahanta. Kao opšte kategorije, oni se razlikuju ne po svojoj poziciji u odnosu na konačni cilj, već po svojoj dominantnoj duhovnoj sposobnosti. Neposredni svedok (kāyasakkhī) daje prednost konectraciji i dostiže "mirna bezoblična oslobođenja". Onaj ko je učvrstio gledište (diṭṭhippatta) daje prednost mudrosti i ne dostiže bezoblična oslobođenja. Oslobođen poverenjem (saddhāvimutta) daje prednost poverenju i ne dostiže bezoblična oslobođenja. Pošto ove tri kategorije obuhvataju osobe koje stoje u rasponu od ulaska u tok sve do puta arahanta, njihovi članovi se ne mogu unapred oceniti kao superiorni ili inferiorni samo na osnovu toga što pripadaju određenoj kategoriji. Takve ocene moguće su samo ako znamo njihov položaj u odnosu na šest nivoa koji svaki od njih obuhvata. Neposredni svedok, posle dostizanja stupnja arahanta, postaje "oslobođen u oba pogleda" (ubhatobhāgavimutta). Druga dvojica postaju "oslobođeni mudrošću" (paññāvimutta). O ove dve vrste arahanta videti MN 70.15-16. [Natrag]

[2] U pāli tekstu svaki učesnik u razgovoru ponavlja početnu tvrdnju o tri vrste osoba, pre nego što iznese svoje mišljenje. Da bismo izbegli suvišno gomilanje, izostavili smo ta ponavljanja. [Natrag]


22. Gilana sutta — Bolesnici [pāli]

"Na ovom svetu, monasi, ima tri vrste bolesnika. Koje tri?

Ima slučajeva kada se bolesnik — bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuću hranu, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajući lek, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuću negu — neće oporaviti od bolesti. Ima slučajeva kada će se bolesnik — bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuću hranu, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajući lek, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuću negu — oporaviti od bolesti. I ima slučajeva kada će se bolesnik oporaviti od bolesti ukoliko dobije odgovarajuću hranu, odgovarajući lek, odgovarajuću negu, a ako ih ne dobije neće.

A to je zbog bolesnika koji će se oporaviti od bolesti ukoliko dobije odgovarajuću hranu, odgovarajući lek, odgovarajuću negu — a ako ih ne dobije neće — da je data odgovarajuća hrana, odgovarajući lek, odgovarajuća nega. I zbog te vrste bolesnika se neguje i ona druga vrsta bolesnika [u nadi da će se i oni oporaviti od takve nege].

To su tri vrste bolesnika na ovome svetu.

Na isti način, ove tri vrste ljudi, poput tri vrste bolesnika, mogu se naći na ovome svetu. Koje tri?

Ima slučajeva kada se čovek — bez obzira da li susretne ili ne Tathāgatu, bez obzira da li čuje ili ne Dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathāgata — neće otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta. Ima slučajeva kada će čovek — bez obzira da li susretne ili ne Tathāgatu, bez obzira da li čuje ili ne Dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathāgata — otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta. I ima slučajeva kada će čovek otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta ukoliko susretne Tathāgatu i čuje Dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathāgata, a ako ih ne čuje neće.

A to je zbog čoveka koji će otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta ukoliko susretne Tathāgatu i čuje Dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathāgata — a ako ih ne čuje neće — da je učenje o Dhammi dato. I zbog te vrste ljudi se i ona druga vrsta ljudi podučava Dhammi takođe [u nadi da će možda i oni imati koristi od podučavanja]. [1]

To su tri vrste ljudi, poput tri vrste bolesnika, koje se mogu naći na ovome svetu."

Beleška

[1] Prema komentaru, prvi od ove trojice se naziva pada-parama, tj. "onaj za kojeg su pute reči [Učenja] najviše što može postići"; on neće dostići stupanj probuđenja u ovom životu. Drugi se naziva ugghatitaññu, tj. onaj koji proniče u istinu čim mu se da kratka poduka. Treći tip se naziva vipacitaññu, tj. onaj koji proniče u istinu pošto je primio detaljnu poduku i to više puta; ova kategorija takođe uključuje tip nazvan neyya, koji može proniknuti u istinu posle izvesnog perioda vežbanja. Ovi tipovi šire su objašnjeni u Puggalapaññatti, 41. Komentar dalje kaže da poduka data prvom tipu može da mu pomogne u narednoj egzistenciji. Ako se podučava drugi tip, to će ubrzati njegovo napredovanje ka krajnjem cilju. Ali trežem tipu je preko potrebna dugotrajna poduka i vođstvo. [Natrag]


23. Saṅkhāra sutta — Voljni postupci

"Monasi, postoje tri vrste osoba na ovome svetu. Koje tri?

(1) Tako neka osoba čini telesne postupke koji su bolni, verbalne postupke koji su bolni i mentalne postupke koji su bolni. [1] Kao posledica toga, ona se preporađa u svetu koji je bolan. Kada se preporodi u svetu koji je bolan, ima kontakte koji su bolni, oseća bolne osećaje, izuzetno bolne, kao što je to slučaj sa bićima koja borave u čistilištu.

(2) Neko drugi takođe čini telesne postupke koji nisu bolni, verbalne postupke koji nisu bolni i mentalne postupke koji su bolni. Kao rezultat toga, ona se preporađa u svetu koji nije bolan. Kada se preporodi u svetu koji nije bolan, ima kontakte koji nisu bolni, oseća osećaje koji nisu bolni, već izuzetno prijatni, kao što je to slučaj sa božanstvima  koja borave u čistilištu.

Beleška

[1] Devā subhakiṇhā. To su božanstva nebeskog svetu koji odgovara trećoj đhāni. Videti AN 4:123. [Natrag]


24. Bahukāra sutta — Velika pomoć [pāli]

"Monasi, tri su osobe od velike pomoći drugome. Koje tri?

(1) Onaj zahvaljujući kome je neko drugi uzeo Budu za svoje utočište, uzeo Dhammu za svoje utočište, uzeo Sanghu za svoje utočište. Taj je od velike pomoći drugome.

(2) Isto tako, monasi, onaj zahvaljujući kome je neko razumeo onako kako jeste: 'Ovo je patnja'; razumeo onako kako jeste: 'Ovo je nastanak patnjea'; razumeo onako kako jeste: 'Ovo je prestanak patnje'; razumeo onako kako jeste: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Taj je od velike pomoći drugome. [1]

(3) Isto tako, monasi, onaj zahvaljujući kome je, sa iskorenjivanjem nečistoća uma, neko dostigao za sebe putem neposrednog znanja, još u ovome životu, potpuno oslobođenje uma, oslobođenje mudrošću i dostigavši ga u njemu i živi. Taj je od velike pomoći drugome.

Ove tri osobe su od velike pomoći drugome.

Kažem vam, monasi, ne postoji niko ko je od veće pomoći drugome od ove trojice. Kažem vam, takođe, da nije lako odužiti se takvim ljudima predanošću, ustupajući im mesto, pozdravljajući ih s poštovanjem, ispravnim ponašanjem i darujući im ogrtače, hranu, smeštaj, lekove i sve drugo u slučaju bolesti.


Beleška

[1] Pod razumevanje četiri plemenite istine misli se na dostizanje "ulaska u tok". Iskorenjivanje nečistoća uma, u narednom pasusu, označava dostizanje stupnja arahanta. [Natrag]


25. Vađirūpama sutta — Poput dijamanta

"Na ovom svetu, monasi, ima tri vrste ljudi. Koje tri?

Ima ljudi čiji je um poput otvorene rane; ima ljudi čiji je um poput munje; ima ljudi čiji je um poput dijamanta. A kakav je to čovek čiji je um poput otvorene rane? To je onaj koji je uvek ljutit i kratkih živaca. Ako ga neko kritikuje i za najmanju stvar, on gubi strpljenje i obuzima ga bes i nemir, tvrdoglav je, ispoljava svoj bes, mržnju i ogorčenje. Baš kao što će, na primer, iz gnojne rane, ako po njoj udari štap ili neki komad drveta, šiknuti gnoj, isto tako i onaj ko je uvek ljutit i kratkih živaca… ispoljava svoj bes, mržnju i ogorčenje. Takav čovek ima um poput otvorene rane.

A kakav je to čovek čiji je um poput munje? To je onaj koji razume onako kako jeste: 'Ovo je patnja'; on razume onako kako jeste: 'Ovo je uzrok patnje'; on razume onako kako jeste: 'Ovo je prestanak patnje'; on razume onako kako jeste: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Baš kao što je neko oštrog vida u stanju da zahvaljujući munji vidi predmete u noći, isto tako i čovek razume ove četiri istine onako kakve one jesu. Takav je čovek čiji je um poput munje.

A kakav je to čovek čiji je um poput dijamanta? To je onaj koji, uklanjanjem nečistoća u umu, još u ovom životu dostiže i boravi u čistom oslobođenju uma, oslobođenju putem mudrosti, iskusivši ga lično kroz neposredno znanje. Baš kao što ne postoji ništa što može da reže dijamant, bilo da je dragi kamen ili stena, isto tako onaj koji je uklonio nečistoće u umu, još u ovom životu dostiže i boravi u čistom oslobođenju uma, oslobođenju putem mudrosti, iskusivši ga lično kroz neposredno znanje. Takav je čovek čiji je um poput dijamanta. [1]

To su tri vrste ljudi koje postoje na ovome svetu."


Beleška

[1] Čovek ćoji je um "poput munje" (viđđūpamaćitto) jeste učenik (sekha), on je proniknuo istinu Učenja, ali nije do kraja iskusio isitinu. Onaj čiji je um "poput dijamanta" (vađirūpamaćitto) jeste arahant, on je uništio svaku nečistoću u svom umu. [Natrag]


26. Sevitabba sutta – Uzor [pāli]

Monasi, tri vrste ljudi se mogu naći na ovome svetu. Koje tri? Postoji, monasi, čovek kojeg ne treba slediti, sa kojim se ne treba družiti, na kojeg se ne treba obazirati. Postoji, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati. I postoji, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću.

A koji je to čovek, monasi, kojeg kojeg ne treba slediti, sa kojim se ne treba družiti, na kojeg se ne treba obazirati? Kada je neko gori od nas po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga ne treba slediti, sa takvim se ne treba družiti, na takvoga se ne treba obazirati, izuzev iz brižnosti, izuzev iz saosećanja.

A koji je to čovek, monasi, kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati? Kada nam je neko ravan po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati. A zbog čega? Monasi, ovako razmišljajte: pošto smo obojica jednaki po moralu, naš razgovor biće o moralu i to će nam obojici biti na našu korist, na našu radost. Pošto smo obojica jednaki po koncentraciji… jednaki po mudrosti, naš razgovor biće o mudrosti i to će nam obojici biti na našu korist, na našu radost. Takvog čoveka treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati.

A koji je to, monasi, čovek kojeg treba slediti, sa kojim se treba družiti, na kojeg se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću? Kada je neko bolji od nas po vrlini, koncentraciji i mudrosti. Takvoga treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću. A zbog čega? Monasi, ovako razmišljajte: na taj način usavršiću svoju još neusavršenu vrlinu; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo i mudrost. Na taj način usavršiću svoju još neusavršenu koncentraciju; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo i mudrost. Na taj način usavršiću svoju još neusavršenu mudrost; ili ako je usavršena, pridodaću joj tu i tamo još mudrosti. Takvog čoveka treba slediti, sa takvim se treba družiti, na takvoga se treba obazirati s velikim poštovanjem i usrdnošću.

To su tri vrste ljudi koje postoje na ovome svetu.

U lošem društvu čovek propada,
ko je sa sebi ravnima ne greši,
boljima od sebe sklon brzo se diže.
Zbog toga, služite od sebe bolje."


27. Điguććhitabba sutta


28. Gūthabhāṇī sutta


29. Andha sutta


30. Avakuđđa sutta