Anguttara nikāya 3:92-102
Loṇakapalla vagga
Grumen soli
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
92. Aćayika sutta — Hitro
Monasi, postoje ove tri neodložne obaveze svakog seoskog domaćina. Koje tri?
Ima slučajeva kada seoski domaćin svoju njivu hitro uzore i podrlja. Pošto ju je hitro uzorao i podrljao, on hitro baca seme. Pošto je hitro bacio seme, on ga hitro zaliva. To su tri neodložne obaveze svakog seoskog domaćina.
Istina, taj domaćin nema čarobnu formulu ili moć da kaže: “Neka moje žito proklija danas, neka klasa sutra, a neka bude zrelo prekosutra.” Ali kada dođe vreme, žito seoskog domaćina će proklijati, potom će klasati i onda sazreti.
Isto tako, monasi, postoje tri neodložne obaveze svakog monaha. Koje tri?
Nastojanje da pročisti svoju vrlinu, nastojanje da pročisti svoj um i nastojanje da pročisti svoj uvid. To su tri neodložne obaveze svakog monaha. Istina, monah nema čarobnu formulu ili moć da kaže: “Neka moj um bude oslobođen nečistoća zahvaljujući neprijanjanju i to još danas, sutra ili prekosutra.” Ali kada dođe vreme njegov um biće oslobođen nečistoća zahvaljujući neprijanjanju.
Tako bi, monasi, trebalo sebe da vežbate: “Jaka će biti naša želja za nastojanjem da pročistimo vrlinu. Jaka će biti naša želja za nastojanjem da pročistimo um. Jaka će biti naša želja za nastojanjem da pročistimo uvid.” Tako bi trebalo sebe da vežbate.
93. Paviveka sutta — Samoća
94. Sarada sutta — Jesen
95. Parisā sutta — Zajednice
96. Paṭhamāajānīya sutta — Čistokrvan (1) [pāli]
Monasi, kada kraljevski moćni ždrebac dobre pasmine poseduje tri kvaliteta, tada je on dostojan kralja, pogodan da ga kralj jaši, tada se on smatra kraljevim osloncem. A koje tri? Kada ždrebac dobre pasmine poseduje lepotu, kada poseduje snagu i kada poseduje brzinu. Kada kraljevski moćni ždrebac dobre pasmine poseduje ova tri kvaliteta, tada je on dostojan kralja, pogodan da ga kralj jaši, tada se on smatra kraljevim osloncem.
Isto tako, monasi, kada monah poseduje tri kvaliteta, tada je on dostojan poštovanja, gostoprimstva, poklona, učtivih pozdrava, tada je on nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet. A koje tri? Kada monah poseduje lepotu, kada poseduje snagu i kada poseduje brzinu.
A kada to, monasi, monah poseduje lepotu? Kada je monah ustaljen u vrlini, kad živi obuzdan u skladu sa Patimokkhom [1], kad dobro zna svoje polje delovanja, kad i u malom prekršaju vidi opasnost. Prihvativši monaška pravila, on sebe vežba u njima. Na taj način, monasi, monah poseduje lepotu.
A kada to, monasi, monah poseduje snagu? Kada je monah istrajan u naporu da napusti loše kvalitete, a da u sebi razvija dobre kvalitete. On je jak, energičan, ne zanemaruje svoju posvećenost dobrim stvarima. Na taj način, monasi, monah poseduje snagu.
A kada to, monasi, monah poseduje brzinu? Kada monah jasno zna: “Ovo je patnja”, kada jasno zna: “Ovo je nastanak patnje”; kada jasno zna: “Ovo je prestanak patnje”; kada jasno zna: “Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje”. Na taj način, monasi, monah poseduje brzinu. Kada monah poseduje ova tri kvaliteta, tada je on dostojan poštovanja, gostoprimstva, poklona, učtivih pozdrava, tada je on nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet.
Beleška
[1] Pravila ponašanja za monahe, deo Vinaya pitake. [Natrag]
97. Dutiyāajānīya sutta — Čistokrvan (2) [pāli]
Monasi, kada kraljevski moćni ždrebac dobre pasmine poseduje tri kvaliteta, tada je on dostojan kralja, pogodan da ga kralj jaši, tada se on smatra kraljevim osloncem. A koje tri? Kada ždrebac dobre pasmine poseduje lepotu, kada poseduje snagu i kada poseduje brzinu. Kada kraljevski moćni ždrebac dobre pasmine poseduje ova tri kvaliteta, tada je on dostojan kralja, pogodan da ga kralj jaši, tada se on smatra kraljevim osloncem.
Isto tako, monasi, kada monah poseduje tri kvaliteta, tada je on dostojan poštovanja, gostoprimstva, poklona, učtivih pozdrava, tada je on nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet. A koje tri? Kada monah poseduje lepotu, kada poseduje snagu i kada poseduje brzinu.
A kada to, monasi, monah poseduje lepotu? Kada je monah ustaljen u vrlini, kad živi obuzdan u skladu sa Patimokkhom [1], kad dobro zna svoje polje delovanja, kad i u malom prekršaju vidi opasnost. Prihvativši monaška pravila, on sebe vežba u njima. Na taj način, monasi, monah poseduje lepotu.
A kada to, monasi, monah poseduje snagu? Kada je monah istrajan u naporu da napusti loše kvalitete, a da u sebi razvija dobre kvalitete. On je jak, energičan, ne zanemaruje svoju posvećenost dobrim stvarima. Na taj način, monasi, monah poseduje snagu.
A kada to, monasi, monah poseduje brzinu? Kada monah raskinuvši pet okova koji ga vezuju za niže svetove, više ne podleže novom rođenju u ovom svetu, dosegao je utnuće. Na taj način, monasi, monah poseduje brzinu. Kada monah poseduje ova tri kvaliteta, tada je on dostojan poštovanja, gostoprimstva, poklona, učtivih pozdrava, tada je on nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet.
Beleška
[1] Pravila ponašanja za monahe, deo Vinaya pitake. [Natrag]
98. Tatiyāajānīya sutta — Čistokrvan (3) [pāli]
Monasi, kada kraljevski moćni ždrebac dobre pasmine poseduje tri kvaliteta, tada je on dostojan kralja, pogodan da ga kralj jaši, tada se on smatra kraljevim osloncem. A koje tri? Kada ždrebac dobre pasmine poseduje lepotu, kada poseduje snagu i kada poseduje brzinu. Kada kraljevski moćni ždrebac dobre pasmine poseduje ova tri kvaliteta, tada je on dostojan kralja, pogodan da ga kralj jaši, tada se on smatra kraljevim osloncem.
Isto tako, monasi, kada monah poseduje tri kvaliteta, tada je on dostojan poštovanja, gostoprimstva, poklona, učtivih pozdrava, tada je on nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet. A koje tri? Kada monah poseduje lepotu, kada poseduje snagu i kada poseduje brzinu.
A kada to, monasi, monah poseduje lepotu? Kada je monah ustaljen u vrlini, kad živi obuzdan u skladu sa Patimokkhom [1], kad dobro zna svoje polje delovanja, kad i u malom prekršaju vidi opasnost. Prihvativši monaška pravila, on sebe vežba u njima. Na taj način, monasi, monah poseduje lepotu.
A kada to, monasi, monah poseduje snagu? Kada je monah istrajan u naporu da napusti loše kvalitete, a da u sebi razvija dobre kvalitete. On je jak, energičan, ne zanemaruje svoju posvećenost dobrim stvarima. Na taj način, monasi, monah poseduje snagu.
A kada to, monasi, monah poseduje brzinu? Kada monah uklonivši sve mentalne nečistoće, živi potpuno čistog uma, postiže oslobađanje uma, oslobađanje uvidom, kad savršeno znanje iskusi sam za sebe i u sebi. Na taj način, monasi, monah poseduje brzinu. Kada monah poseduje ova tri kvaliteta, tada je on dostojan poštovanja, gostoprimstva, poklona, učtivih pozdrava, tada je on nenadmašno polje za sticanje zasluga za ovaj svet.
Beleška
[1] Pravila ponašanja za monahe, deo Vinaya pitake. [Natrag]
99. Potthaka sutta — Kora drveta
100. Loṇakapalla sutta — Grumen soli
“Monasi, ako bi neko rekao ovako: ‘Čovek doživljava kammu na potpuno isti način na koji ju je i stvorio’, tada ne bi bilo življenja svetačkog života, niti bi postojala prilika da se potpuno okonča patnja. [1] Ali ako bi neko rekao: ‘Kada neko stvara kammu koja će biti doživljena na poseban način, on doživljava njen rezultat upravo na taj način’, u takvom slučaju svetački život jeste moguć i postoji prilika da se potpuno okonča patnja. [2]
Tako, monasi, neka osoba je stvorila malo loše kamme, pa ipak je ona vodi u pakao, dok neka druga osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
A koja to vrsta osobe stvori malo loše kamme i ona je odvede u pakao? Tako, neka osoba je nerazvijena u telu, vrlini, umu i mudrosti; ograničena je i ima loš karakter, [3] ona boravi u patnji. Kada takva osoba stvori malo loše kamme, ona je odvede u pakao.
A koja to osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg? Tako, neka osoba je razvijena telom, vrlinom, umom i mudrošću. Neograničena je, ima plemenit karakter, živi bez ograničenja. [4] Kada takva osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg. [5]
(1) Zamislite čoveka koji stavi grumen soli u malu posudu sa vodom. Šta mislite, monasi? Da li bi ta voda bila slana i da li bi je bilo moguće popiti?
“Da, poštovani gospodine. A zašto? Zato što je voda u toj posudi ograničena, grumen soli bi je učinio slanom i bilo bi je nemoguće popiti.”
“Ali zamislite čoveka koji taj grumen soli ubaci u reku Gang. Šta mislite, monasi? Da li bi ta voda bila slana i da li bi je bilo moguće popiti?
“Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što je mnogo vode u reci Gang, grumen soli ne bi je učinio slanom i bilo bi je moguće popiti.”
Isto tako, monasi, neka osoba stvori malo loše kamme, pa ipak je ona vodi u pakao, dok neka druga osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
A koja to vrsta osobe stvori malo loše kamme i ona je odvede u pakao? Tako, neka osoba je nerazvijena u telu, vrlini, umu i mudrosti. Kada takva osoba stvori malo loše kamme, ona je odvede u pakao.
A koja to osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg? Tako, neka osoba je razvijena telom, vrlinom, umom i mudrošću. Kada takva osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
(2) Tako, monasi, nekog zatvore zbog toga što je ukrao pola kahapane [6], jednu kahapanu ili stotinu kahapana, dok nekog drugog ne pritvore zbog krađe iste količine novca. Koja je to osoba koju zatvore zbog toga što je ukrala pola kahapane, jednu kahapanu ili stotinu kahapana? Tako, neko je siromašan, sa malo stvari i imetka. Takvu osobu zatvore zbog toga što je ukrala pola kahapane, jednu kahapanu ili stotinu kahapana
A koju to osobu ne pritvore zbog krađe iste količine novca? Tako, neko je bogat, sa mnogo novca i imetka. Takvu osobu ne zatvore zbog toga što je ukrala pola kahapane, jednu kahapanu ili stotinu kahapana
Isto tako, monasi, neka osoba stvori malo loše kamme, pa ipak je ona vodi u pakao, dok neka druga osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
A koja to vrsta osobe stvori malo loše kamme i ona je odvede u pakao? Tako, neka osoba je nerazvijena u telu… i mudrosti. Kada takva osoba stvori malo loše kamme, ona je odvede u pakao.
A koja to osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg? Tako, neka osoba je razvijena telom, vrlinom, umom i mudrošću. Kada takva osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
(3) Monasi, uzmite slučaj trgovca ovcama ili mesara, koji može da ubije, zatvori, oglobi ili na neki drugi način kazni onoga ko mu je ukrao neku od njegovih ovaca, ali ne može isto to da učini nekome drugom koji mu je ukrao ovcu.
A koju to osobu trgovac ovcama ili mesar može da ubije, zatvori, oglobi ili na neki drugi način kazni zato što mu je ukrala neku od njegovih ovaca? Onu koja je siromašna, sa malo stvari i imetka. Trgovac ovcama ili mesar može da ubije, zatvori, oglobi ili na neki drugi način kazni tu osobu zbog krađe.
A koju to osobu trgovac ovcama ili mesar ne može da ubije, zatvori, oglobi ili na neki drugi način kazni zato što mu je ukrala neku od njegovih ovaca? Onu koja je bogata, sa mnogo novca i imetka, kralja ili kraljevog savetnika. Trgovac ovcama ili mesar ne može da ubije, zatvori, oglobi ili na neki drugi način kazni tu osobu zbog krađe. Sve što može jeste da je zamoli: ‘Gospodine, vratite mi moju ovcu ili platitet za nju’.
Isto tako, monasi, neka osoba stvori malo loše kamme, pa ipak je ona vodi u pakao, dok neka druga osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
A koja to vrsta osobe stvori malo loše kamme i ona je odvede u pakao? Tako, neka osoba je nerazvijena u telu, vrlini, umu i mudrosti; ograničena je i ima loš karakter, ona boravi u patnji. Kada takva osoba stvori malo loše kamme, ona je odvede u pakao.
A koja to osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg? Tako, neka osoba je razvijena telom, vrlinom, umom i mudrošću. Neograničena je, ima plemenit karakter, živi bez ograničenja. Kada takva osoba stvori isto toliko malo loše kamme, pa ipak je ona proživi u ovom životu, bez i malog ostatka, a kamoli nekog većeg.
Ako bi, monasi, neko ovako rekao: ‘Čovek doživljava kammu na potpuno isti način na koji ju je i stvorio’, tada ne bi bilo življenja svetačkog života, niti bi postojala prilika da se potpuno okonča patnja. [1] Ali ako bi neko rekao: ‘Kada neko stvara kammu koja će biti doživljena na poseban način, on doživljava njen rezultat upravo na taj način’, u takvom slučaju svetački život jeste moguć i postoji prilika da se potpuno okonča patnja.’
Beleške
[1] Tačna razlika između ovog i narednog stava nije očigledna. Komentar objašnjava: “Na potpuno isti način: Ako neko kaže: ‘Čovek doživljava rezultat kamme na potpuno isti način na koji ju je i stvorio’, tada, pošto nije moguće sprečiti rezultat kamme koja je jednom stvorena, sigurno bismo doživljavali bilo koje kamme koja je stvorena. Tada ne bi bilo življenja svetačkog života: kamma prestala da se doživi posle novog rođenja, a načinjena pre nego što je razvijen put, morala bi biti proživljena bilo da neko živi svetačkim životom ili ne. Niti bi postojala prilika da se potpuno okonča patnja: pošto u takvom slučaju počinilac akumulira kammu i doživljava njezin rezultat, ne ukazuje se prilika za okončavanje patnje u krugu saṃsāre.”
Ono što komentar želi da kaže je, čini se, da ako neko treba da proživi rezultat svake kamme koju je stvorio, takvog tipa da je treba proživeti posle preporađanja, kao i svake kamme takvog tipa da je treba proživeti u nekom od budućih života, tada bi ta osoba morala da nastavi da se preporađa u narednom i u neodređenom broju budućih života, kako bi sve te rezultate proživela. U takvom slučaju, zato što je za sve te kamme nužno da donesu plod, ta osoba bi morala ostati unutar saṃsāre zauvek, kako bi proživela sve te plodove. Međutim, iz same sutte uopšte nije očigledno da je sve ovo nameravano značenje. Pre izgleda da sutta govori kako osoba ne mora proživeti rezultat kamme na potpuno isti način na koji je stvorena (tako, na primer, neko ko je ubio čoveka ne mora zbog toga nužno da bude kažnjem tako što će i sam biti ubijen). Poenta je, otuda, da kada nečina povoljna i nepovoljna kama dozre, ona će morati biti proživljena kao prijatna i kao neprijatna, iako ukupan zbir zadovoljstva i bola ne odgovara moralnoj snazi izvornih postupaka.
[2] Komentar objašnjava ovo u skladu sa Abhidhamma teorijom da kammu stvara sedam đavana-ćitta, kammički aktivnih mentalnih događaja unutar kognitivnog procesa. Prva đavana je takvog tipa da biva proživljena u ovom životu (diṭṭhadhammavedanīya); ako propusti šansu da dozre u ovom životu, postaje nefukncionalna (ahosi). Sedma đavana se proživljava posle preporađanja, u narednom životu (upapađđavedanīya), a ako propusti šansu da dozre u tom životu, postaje nefukncionalna. Srednjih pet đavana biće proživljeno nekom drugom prilikom (aparapariyāyavedanīya), što znači da mogu dozreti u bilo kojem trenutku posle narednog života, sve dok se osoba nalazi u krugu saṃsāre. Pošto je ova teorija nastala posle vreme u kojem su formirane Nikāye, malo je verovatno da je ovo pravo značenje ovog odlomka u sutti. Kao što sam objasnio u prethodnoj fusnoti, čini se da tekst jednostavno kaže da kada neko stvori nepovoljnu kammu, doživeće njen rezultat kao bolan, u većem ili manjem intenzitetu, ali on se ne može kruto povezati sa težinom originalnog postupka. Suprotno važi za povoljnu kammu, koja će biti doživljena kao prijatna. I upravo ova varijabilnost dopušta nekoj osobi, kroz razvijanje puta, da prevaziđe posledice izuzetno štetne kamme i tako dostigne kraj patnje unutar saṃsāre. Čini se da ovakvo tumačenje odgovara primerima datim u sutti.
[3] Paritto appātumo: Komentar objašnjava: “On je ograničen zato što su njegove vrline ograničene (parittaguṇo). Njegovo sopstvo (āumā) je njegovo telo (attabhāvo); iako njegovo telo može biti veliko, ima ‘loš karakter’, zato što su njegove vrline ograničene.
[4] Aparitto mahattā: “Živi bez ograničenja zato što njegove vrline nisu ograničene; čak i kada je njegovo telo malo, ima ‘veliki karakter’, zbog veličine njegovih vrlina” (guṇamahantatāya mahattā). Komentar smatra kako svi ovi termini impliciraju da se radi o arahantu, što je zbunjujuće, jer pre Abhidhamma filozofiji, koja je u osnovi komentara, arahant uopšte ne stvara bilo kakvu kammu.
[5] To je ostatak koji ostaje da bude proživljen u budućim životima.
101. Paṃsudhovaka sutta — Prečišćivač 
U zlatu ima krupnih nečistoća: prljavi pesak, mulj i kamenčići. Ispirač nečistoće, ili njegov pomoćnik, nasuvši zlato u sito, ispira ga, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.
Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju manje nečistoće: sitan pesak i prašina. On ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.
Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju najsitnije nečistoće: najfiniji pesak i najfinija prašina. Ispirač nečistoće, ili njegov pomoćnik ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere.
Kada se toga oslobode, ostaje samo zlatna prašina. Zlatar, ili njegov pomoćnik, stavivši ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje nečistoće. Zlato, sve dok nije prečišćeno do tačke kada u njemu više nema nečistoća, nije prilagodljivo, kovljivo, ni sjajno. Ono je krto i nije pogodno za obradu. Ali onda dođe vreme kada zlatar, ili njegov pomoćnik, stavivši ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje nečistoće. Zlato, pošto je prečišćeno do tačke kada u njemu više nema nečistoća, sada je prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli — pojas, minđušu, ogrlicu ili zlatan lančić — zlato će poslužiti toj svrsi.
Na isti način, u monahu koji teži pročišćenju uma ima ovih krupnih nečistoća: loše ponašanje govorom, rečju i mišlju. Njih monah — svestan i sposoban za to po prirodi — napušta, razara, odbacuje i uništava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju manje nečistoće: misli ispinjene željom, zlovolja i zlonamernost. Njih on napušta, razara, odbacuje i uništava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju sitne nečistoće. misli o njegovom društvenom položaju, misli o zavičaju, misli o tome kako ne želi da bude prezren. Njih on napušta, razara, odbacuje i uništava
Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju samo misli o Dhammi. Njegova koncentracija nije ni smirena ni rafinirana, još nije postigao vedrinu ili jedinstvo i ometa ga misao o prisilnom ograničavanju. Ali onda dođe vreme kada se njegov um iznutra stabilizuje, smiri, postane jedinstven i skoncentrisan. Njegova koncentracija je smirena i rafinirana, postigao je vedrinu i jedinstvo i više ga ne ometa misao o prisilnom ograničavanju.
I tada, ka kojem god višem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, on može upotrebiti mnogostruke natprirodne moći. Od jednog može postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoćom prolazi kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje čak i Sunce i Mesec, tako je moćan i snažan. Svojim telom utiče čak i na svetove Brame. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, on čuje — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaje um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaje napredan um [onaj koji još nije na najviše nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, seća se svojih mnogobrojnih prošlih života [bukvalno: prošlih domova], to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: “Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo.” Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života do u detalje. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, on vidi — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. “Ova bića — opterećena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u području uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu.” Tako — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — on vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, sa okončanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja, i sve to mu je znano i očigledno upravo ovde i sada. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
102. Nimitta sutta — Znaci
Monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme bi trebalo da se vraća na tri teme: trebalo bi da se vraća na temu koncentracije, trebalo bi da se vraća na temu poletnosti, trebalo bi da se vraća na temu ravnodušnosti. Ukoliko bi se monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme vraćao samo na temu koncentracije, moguće je da bi njegov um postao sklon lenjosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi poletnosti, moguće je da bi njegov um postao sklon uznemirenosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi ravnodušnosti, moguće je da njegov um ne bi bio na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća. Ali kada se s vremena na vreme vraća na temu koncentracije, kada se s vremena na vreme vraća na temu poletnosti, kada se s vremena na vreme vraća na temu ravnodušnosti, njegov um je elastičan, prilagodljiv, bistar, a ne krhak. On je na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća.
Baš kao što se zlatar ili zlatarev pomoćnik spremaju za topljenje zlata. Spremivši se, oni zagrevaju posudu za topljenje. Pošto su je zagrejali, hvataju mašicama komad zlata i stavljaju ga u posudu. S vremena na vreme raspiruju ga, s vremena na vreme poprskaju ga vodom, s vremena na vreme pažljivo ispituju komad. Ukoliko bi ga samo raspirivali, moguće je da bi zlato pregorelo. Ukoliko bi ga samo prskali vodom, moguće je da bi se zlato ohladilo. Ako bi ga samo pažljivo ispitivali, moguće je da zlato ne bi bilo sasvim savršeno. Ali ako ga s vremena na vreme raspiruju, s vremena na vreme ga poprskaju vodom, s vremena na vreme ga pažljivo ispituju, zlato postaje prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli — pojas, minđušu, ogrlicu ili zlatan lančić — zlato će poslužiti toj svrsi.
Na isti način, monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme bi trebalo da se vraća na tri teme: trebalo bi da se vraća na temu koncentracije, trebalo bi da se vraća na temu poletnosti, trebalo bi da se vraća na temu ravnodušnosti. Ukoliko bi se monah koji namerava da pročisti svoj um s vremena na vreme vraćao samo na temu koncentracije, moguće je da bi njegov um postao sklon lenjosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi poletnosti, moguće je da bi njegov um postao sklon uznemirenosti. Ukoliko bi se vraćao samo temi ravnodušnosti, moguće je da njegov um ne bi bio na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća. Ali kada se s vremena na vreme vraća na temu koncentracije, kada se s vremena na vreme vraća na temu poletnosti, kada se s vremena na vreme vraća na temu ravnodušnosti, njegov um je elastičan, prilagodljiv, bistar, a ne krhak. On je na pravi način koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih nečistoća.
I tada, ka kojem god višem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, može da ga svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, on može upotrebiti mnogostruke natprorodne moći. Od jednog može postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoćom prolazi kroz zidove, utvrđenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedeći prekrštenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje čak i Sunce i Mesec, tako je moćan i snažan. Svojim telom utiče čak i na svetove Brame. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, on čuje — uz pomoć svoga božanskog sluha, pročišćenog i superiornog ljudskom — obe vrste zvukova: božanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, može da pronikne u svest drugih bića, drugih pojedinaca, obujmivši ih svojom svešću. Prepoznaje um ispunjen strašću kao um ispunjen strašću. Prepoznaje um ispunjen odbojnošću kao um ispunjen odbojnošću. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ograničen um prepoznaje kao ograničen um i raspršen um kao raspršen um. Proširen um prepoznaje kao proširen um i neproširen um kao neproširen um. Prepoznaje napredan um [onaj koji još nije na najviše nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje oslobođen um kao oslobođen um i neoslobođen um kao neoslobođen um. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, seća se svojih mnogobrojnih prošlih života (bukvalno: prošlih domova), to jest, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa [sećajući se]: “Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doživljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga života. Prelazeći iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo.” Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života do u detalja. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, on vidi — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. “Ova bića — opskrbljena lošim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila u području uskraćenosti, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali ona bića — koja su bila opskrbljena dobrim ponašanjem telom, govorom i mišlju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovišta i postupala u skladu sa tim stanovištima — sa propašću tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odredištima, u nebeskom svetu.” Tako — uz pomoć svoga božanskog vida, pročišćenog i superiornog ljudskom — on vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.
Ukoliko želi, sa okončanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lišenom izliva, oslobođene svesti i oslobođenog rasuđivanja, i sve to mu je znano i očigledno upravo ovde i sada. On to može da svedoči sam za sebe gde god da mu je početak.