Anguttara nikāya 4:151-160
Indriya vaggo
Kvalitet
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
151. Indriya sutta — Kvalitet [pāli]
Monasi, postoje četiri kvaliteta. Koja četiri? Kvalitet poverenja, kvalitet vrline, kvalitet svesnosti i kvalitet koncentracije. To su, monasi, četiri kvaliteta.
152. Saddhābala sutta — Snaga poverenja [pāli]
Monasi, postoje četiri snage. Koje četiri? Snaga poverenja, snaga vrline, snaga svesnosti i snaga koncentracije. To su, monasi, četiri snage.
153. Paññābala sutta — Snaga mudrosti [pāli]
Monasi, postoje četiri snage. Koje četiri? Snaga mudrosti, snaga vrline, snaga neporočnosti i snaga monaške zajednice. To su, monasi, četiri snage.
154. Satibala sutta — Snaga svesnosti [pāli]
Monasi, postoje četiri snage. Koje četiri? Snaga svesnosti, snaga koncentracije, snaga neporočnosti i snaga monaške zajednice. To su, monasi, četiri snage.
155. Patisankhānabala sutta — Snaga jasnog razlučivanja [pāli]
Monasi, postoje četiri snage. Koje četiri? Snaga jasnog razlučivanja, snaga meditacije, snaga neporočnosti i snaga monaške zajednice. To su, monasi, četiri snage.
156. Kappa sutta — Eon [pāli]
Monasi, postoje četiri nemerljiva eona. Koja četiri. Onaj eon, monasi, kada svet propada nije lako izmeriti — ovoliko godina, ovoliko stotina godina, ovoliko hiljada godina, ovoliko stotina hiljada godina.
Onaj eon, monasi, kada je svet u haosu nije lako izmeriti — ovoliko godina, ovoliko stotina godina, ovoliko hiljada godina, ovoliko stotina hiljada godina.
Onaj eon, monasi, kada je svet u formiranju nije lako izmeriti — ovoliko godina, ovoliko stotina godina, ovoliko hiljada godina, ovoliko stotina hiljada godina.
Onaj eon, monasi, kada je svet u ravnoteži nije lako izmeriti — ovoliko godina, ovoliko stotina godina, ovoliko hiljada godina, ovoliko stotina hiljada godina. To su, monasi, četiri nemerljiva eona.
157. Roga sutta — Bolest [pāli]
Monasi, postoje dve vrste bolesti. Koje dve. Bolest teka i bolest uma. Monasi, moguće je na ovom svetu videti bića koja ne pate od bolesti tela godinu dana, dve godine, tri, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset godina; čak i onih koji ne pate od bolesti tela sto godina. Ali je, monasi, teško naći na ovome svetu bića koja ne pate od bolesti uma čak i za trenutak, izuzev onih čije su mentalne nečistoće uklonjene.
Monasi, postoje četiri bolesti onih koji su napustili domaćinski život i postali beskućnici. Koje četiri? Takav može biti pohlepan, pun nemira, nezadovoljan onim što dobije, bilo da je to ogrtač ili hrana, smeštaj, sedište, lekovi i melemi. Pošto je pohlepan, pun nemira, nezadovoljan onim što dobije, u njemu se rađa žudnja za poštovanjem, dobitkom, ugledom i slavom. On sebe podstiče, upinje se, nastoji da sve te stvari dobije. Sa tim ciljem odlazi u porodice, sa tim ciljem zauzima mesto, sa tim ciljem govori o Dhammi, sa tim ciljem se uzdržava čak i nuždu da obavi. To su, monasi, četiri bolesti onih koji su napustili domaćinski život i postali beskućnici.
Zato, monasi, ovako treba sebe da vežbate. Nećemo biti pohlepni, puni nemira, nezadovoljni onim što dobijemo, bilo da je to ogrtač ili hrana, smeštaj, sedište, lekovi i melemi. Nećemo razvijati žudnju za poštovanjem, dobitkom, ugledom i slavom. Nećemo sebe podsticati, upinjati se, nastojati da sve te stvari dobijemo. Trpećemo hladnoću, glad, žeđ, muve i komarce, vetar i kišu, gmizavce. Mirno ćemo podnositi psovke i uvrede. Mirno ćemo podnositi bolne telesne osećaje, neprijatne, oštre, razdiruće, ometajuće i uznemirujuće. Tako, monasi, treba sebe da vežbate.
159. Bhikkhuni sutta — Monahinja
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom poštovani Ānanda boravio u Kosambiju, u Ghošitinom parku. I tada jedna monahinja reče jednome čoveku: “Otidi, dobri čoveče, do poštovanog Ānande i, kad stigneš, pokloni mu se do nogu u moje ime, te mu reci: ‘Monahinja po imenu tom i tom, vrli gospodine, bolesna je, u mukama, razdirana bolešću. Ona se do zemlje klanja poštovanom Ānandi i kaže mu: ‘Bilo bi dobro ukoliko bi vrli Ānanda otišao do mesta gde borave monahinje i iz milosrđa posetio bolesnu monahinju’.”
“Uradiću tako”, odgovori taj čovek, otide do poštovanog Ānande i, stigavši, poklonivši mu se, sede sa strane. Sedeći tako sa strane obrati se on poštovanom Ānandi: “Monahinja po imenu tom i tom, vrli gospodine, bolesna je, u mukama, razdirana bolešću. Ona se do zemlje klanja poštovanom Ānandi i kaže mu: ‘Bilo bi dobro ukoliko bi vrli Ānanda otišao do mesta gde borave monahinje i iz milosrđa posetio bolesnu monahinju’.”
Poštovani Ānanda prihvati ćutke ovaj poziv.
Tako u rano jutro, obukavši svoj ogrtač i uzevši svoju zdelu za prošenje hrane, otide on do mesta gde borave monahinje. A ona monahinja još izdaleka ugleda poštovanog Ānandu kako dolazi. Ugledavši ga, leže ona u krevet i pokri se preko lica.
Onda poštovani Ānanda stiže do monahinje i, stigavši, sede na unapred pripremljeno mesto. I dok je tako sedeo, obrati se monahinji:
“Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujući hrani. A ipak, oslanjajući se na hranu, oslobađamo se hrane.
Ovo telo nastaje zahvaljujući želji. A ipak, oslanjajući se na želju, oslobađamo se želje.
Ovo telo nastaje zahvaljujući oholosti. A ipak, oslanjajući se na oholost, oslobađamo se oholosti.
Ovo telo nastaje zahvaljujući seksualnom odnosu. Seksualni odnos treba napustiti. Buda seksualni odnos naziva rušenje mosta.
‘Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujući hrani. A ipak, oslanjajući se na hranu, oslobađamo se hrane.’ Tako je rečeno. A zbog čega je tako rečeno? Ima slučajeva, sestro, kada monah, dobro razmislivši, uzima hranu — ne radi zabave, ne radi omamljivanja, ne radi gojenja, ne radi ulepšavanja — već jednostavno radi preživljavanja i dalje egzistencije toga tela, radi okončanja telesnih nedaća, kao potporu svetačkom životu, [razmišljajući]: ‘Ovako ću uništiti stara osećanja [gladi] i neću stvoriti nova osećanja [prekomerne sitosti]. Nahraniću sebe, ne dajući povoda za prekore i živeti spokojno.’ Tako se, vremenom, oslobađa on hrane, oslanjajući se na hranu. ‘Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujući hrani. A ipak, oslanjajući se na hranu, oslobađamo se hrane.’ Tako je rečeno i zbog toga je tako rečeno.
‘Ovo telo nastaje zahvaljujući želji. A ipak, oslanjajući se na želju, oslobađamo se želje.’ Tako je rečeno. A zbog čega je tako rečeno? Ima slučajeva, sestro, kada monah čuje: ‘Monah po imenu tom i tom, okončavši nemir, ušao je i boravi u stanju neuznemirenosti, oslobođene svesti i oslobođenog uvida, upoznavši ih i ostvarivši ih za sebe, ovde i sada.’ Onda se u njemu javi ovakva misao: ‘Nadam se da ću i ja — okončavši nemir — ući i boraviti u stanju neuznemirenosti, oslobođene svesti i oslobođenog uvida, upoznati ih i ostvariti ih za sebe, ovde i sada.’ Tako se, vremenom, oslobađa on želje, oslanjajući se na želju. ‘Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujući želji. A ipak, oslanjajući se na želju, oslobađamo se želje.’ Tako je rečeno i zbog toga je tako rečeno.
‘Ovo telo nastaje zahvaljujući oholosti. A ipak, oslanjajući se na oholost, oslobađamo se oholosti.’ Tako je rečeno. A zbog čega je tako rečeno? Ima slučajeva, sestro, kada monah čuje: Monah po imenu tom i tom, okončavši nemir, ušao je i boravi u stanju neuznemirenosti, oslobođene svesti i oslobođenog uvida, upoznavši ih i ostvarivši ih za sebe, ovde i sada.’ Onda se u njemu javi ovakva misao: ‘Monah po imenu tom i tom, okončavši nemir, ušao je i boravi u stanju neuznemirenosti, oslobođene svesti i oslobođenog uvida, upoznavši ih i ostvarivši ih za sebe, ovde i sada. A zašto to ne bih mogao i ja?’ Tako se, vremenom, oslobađa on oholosti, oslanjajući se na oholost. ‘Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujući oholosti. A ipak, oslanjajući se na oholost, oslobađamo se oholosti.’ Tako je rečeno i zbog toga je tako rečeno.
Ovo telo nastaje zahvaljujući seksualnom odnosu. Seksualni odnos treba napustiti. Buda seksualni odnos naziva rušenje mosta.”
Onda monahinja — ustajući iz kreveta, prebacujući svoj gornji ogrtač preko jednog ramena i poklonivši se do nogu poštovanom Ānandi — reče: “Grešna misao me zavela, poštovani gospodine, te sam bila toliko glupa, plitkoumna i zavedene da se ponašam na ovakav način. Može li poštovani Ānanda prihvatiti moje priznanje, te da mogu sebe obuzdati u budućnosti.”
“Da, sestro, grešna misao te zavela, te si bila toliko glupa, plitkoumna i zavedene da se ponašaš na takav način. Ali zato što uviđaš svoju pogrešku i ispravljaš je u skladu sa Dhammom, prihvatam tvoje priznanje. Jer to je podstrek učvršćivanju u Dhammi i disciplini plemenitih kada, uvidevši da smo pogrešili, ispravljamo tu pogrešku u skladu sa Dhammom i ubuduće se vežbamo u obuzdanosti.”
Tako reče poštovani Ānanda. Oduševljena, monahinja izrazi svoju saglasnost sa rečima poštovanog Ānande.