Anguttara nikāya 4:71-80
Apannaka vagga
Nepokolebljiv
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
71. Padhāna sutta — Nastojanje [pāli]
Monasi, kada neki monah poseduje četiri kvaliteta, on je stupio na put sa kojeg ga ništa ne može skrenuti, položio temelj za uklanjanje svih nečistoća uma. Koja četiri? Takav monah neguje vrlinu, mnogo zna, energičan je i pronicljiv. Kada poseduje ova četiri kvaliteta, on je stupio na put sa kojeg ga ništa ne može skrenuti, položio temelj za uklanjanje svih nečistoća uma.
72. Sammādiṭṭhi sutta — Ispravno razumevanje [pāli]
Monasi, kada neki monah poseduje četiri kvaliteta, on je stupio na put sa kojeg ga ništa ne može skrenuti, položio temelj za uklanjanje svih nečistoća uma. Koja četiri? Njegova misao je obuzdana, u njoj nema zlovolje, niti mržnje, odlikuje ga ispravno razumevanje. [1] Kada poseduje ova četiri kvaliteta, on je stupio na put sa kojeg ga ništa ne može skrenuti, položio temelj za uklanjanje svih nečistoća uma.
[1] Ispravno razumevanje (sammādiṭṭhi) prvi je deo plemenitog osmostrukog puta. Ostale tri vrste misli zapravo čine njegov drugi deo: ispravnu misao ili ispravnu nameru (sammā sankappa).
73. Sappurisa sutta — Dobar čovek
Monasi, kada poseduje četiri osobine, čovek se može smatrati rđavom osobom. Koja četiri?
(1) Monasi, ima slučajeva kada rđava osoba govori o manama drugih, čak i kada je ne pitaju, a kamoli kada je pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, podstaknuta pitanjima, govori o manama drugih bez rezervi i ograda, nadugačko i naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste rđava”.
(2) Takođe, rđava osoba ne govori o vrlinama drugih, čak i kada je pitaju, a kamoli kada je ne pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, iako podstaknuta pitanjima, govori o vrlinama drugih s rezervom i ogradom, ni nadugačko, niti naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste rđava”.
(3) I opet, rđava osoba ne govori o svojim manama, čak i kada je pitaju, a kamoli kada je ne pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, iako podstaknuta pitanjima, govori o svojim manama s rezervom i ogradom, ni nadugačko, niti naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste rđava”.
(4) Na kraju, rđava osoba govori o svojim vrlinama, čak i kada je ne pitaju, a kamoli kada je pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, podstaknuta pitanjima, govori o svojim vrlinama bez rezervi i ograda, nadugačko i naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste rđava”.
Onaj ko poseduje ove četiri osobine, može se smatrati rđavom osobom.
Monasi, kada poseduje [druge] četiri osobine, čovek se može smatrati dobrom osobom. Koja četiri?
(1) Monasi, ima slučajeva kada dobra osoba ne govori o manama drugih, čak i kada je pitaju, a kamoli kada je ne pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, iako podstaknuta pitanjima, govori o manama drugih s rezervom i ogradom, ni nadugačko, niti naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste dobra”.
(2) Takođe, dobra osoba govori o vrlinama drugih, čak i kada je ne pitaju, a kamoli kada je pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, podstaknuta pitanjima, govori o vrlinama drugih bez rezervi i ograda, nadugačko i naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste dobra”.
(3) I opet, dobra osoba govori o svojim manama, čak i kada je ne pitaju, a kamoli kada je pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, podstaknuta pitanjima, govori o svojim manama bez rezervi i ograda, nadugačko i naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste dobra”.
(4) Na kraju, dobra osoba ne govori o svojim vrlinama, čak i kada je pitaju, a kamoli kada je ne pitaju. A kada je pitaju o tome, tada, iako podstaknuta pitanjima, govori o svojim vrlinama s rezervom i ogradom, ni nadugačko, niti naširoko. Po tome se zna: “Ova osoba jeste dobra”.
Onaj ko poseduje ove četiri osobine, može se smatrati dobrom osobom.
Monasi, [2] kada je nevesta dovedena u kuću, bilo po noći ili u sred dana, ona u početku razvija brižan karakter moralnog stida i moralnog straha prema svojoj svekrvi, svekru, mužu i čak njegovim robovima, nadničarima i slugama.Ali posle izvesnog vremena, kao rezultat zajedničkog života, u bliskosti sa njima, ona kaže svojoj svekrvi, svekru i mužu: ‘Beži! Šta ti znaš?’
Isto tako, kada neki monah napusti domaćinski život i ode u beskućnike, bilo po noći ili u sred dana, on u početku razvija brižan karakter moralnog stida i moralnog straha prema monasima, monahinjama, nezaređenim sledbenicima, nezaređenim sledbenicama i čak prema manastirskim radnicima i iskušenicima. Ali posle izvesnog vremena, kao rezultat zajedničkog života, u bliskosti sa njima, on kaže čak i svom učitelju i onome ko ga je zaredio : ‘Beži! Šta ti znaš?’
Zato, monasi, sebe ovako treba da vežbate: ‘Živećemo sa umom poput tek dovedene neveste’. Na taj način sebe treba da vežbate.
[2] Različite redakcije Pāli kanona tretiraju ovaj deo kao nastavak ove sutte ili kao početak naredne 4:74. Komentar za AN tvrdi da je ovo nastavak sutte, u kojem je dat primer karaktera rđave osobe.
74. Paṭhamāgga sutta — Najbolje (1)
Monasi, postoje četiri stvari koje su najbolje. Koje četiri? Najbolja vrlina, najbolja koncentracija, najbolja mudrost i najbolje oslobođenje. To su, monasi, četiri stvari koje su najbolje.
75. Dutiyāgga sutta — Najbolje (2)
Monasi, postoje četiri stvari koje su najbolje. Koje četiri? Najbolji oblik, najbolji osećaj, najbolji opažaj i najbolji oblik egzistencije. To su, monasi, četiri stvari koje su najbolje.
76. Kusināra sutta – Kusināra [pāli]
Jednom je prilikom, pred svoje potpuno oslobođenje, Blaženi boravio kraj Kusināre, u Upavattana sālovom gaju, između dva sālova drveta. Tu se on ovako obrati monasima: “Monasi!”
“Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
“Monasi, ako u nekom od vas još ima nedoumica, sumnji u Budu, Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do cilja, pitajte monasi, nemojte posle da se kajete: ‘Naš učitelj je bio tu, a nismo ga pitali direktno‘.“ Na to monasi ostadoše u tišini.
Po drugi put… Po treći put Blaženi reče: “Monasi, ako u nekom od vas još ima nedoumica, sumnji u Budu, Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do cilja, pitajte monasi, nemojte posle da se kajete: ‘Naš učitelj je bio tu, a nismo ga pitali direktno’.” I po treći put monasi ostadoše u tišini. Na to Blaženi nastavi: “Monasi, možda ne pitate iz poštovanja prema svom učitelju. Neka onda vaš prijatelj pita umesto vas.” I posle ovoga monasi ostadoše u tišini.
Na to poštovani Ānanda reče Blaženom:
“Zadivljujuće je to, čudesno je to. Potpuno sam siguran da u ovoj monaškoj zajednici nema nijednog monaha koji ima nedoumica, sumnji u Budu, Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do cilja.”
“Ānanda, ti govoriš iz poverenja, ali Tathāgata to zna. Nema u ovoj monaškoj zajednici nijednog monaha koji ima nedoumica, sumnji u Budu, Dhammu i Sanghu, u put i kako stići do cilja. Među ovih petsto monaha, najniži po postignuću je onaj koji je ušao u tok. Njegova je priroda je da se više nikada neće preporoditi u svetu patnje i sigurno će stići do konačnog oslobođenja.
77. Aćintita sutta — O nedokučivim stvarima
“Postoje ove četiri nedokučive stvari, oko kojih ne treba lupati glavu, jer će one doneti ludilo i nevolju svakome ko je njima zaokupljen. Koje četiri?
“Doseg Budine moći [tj. u kojoj meri se razvijaju moći Bude kao rezultat probuđenja] jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njome zaokupljen.
Doseg đhāna moći [tj. u kojoj meri se razvijaju moći onoga ko je u potpunom zadubljenju]…
Precizno delovanje zakona kamme…
Poreklo i nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njome zaokupljen.
To su četiri nedokučive stvari, oko kojih ne treba lupati glavu, jer će one doneti ludilo i nevolju svakome ko je njima zaokupljen.”
78.
79. Vāniđđa sutta — Trgovac
Onda poštovani Sāriputta otide do Blaženoga i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane reče on Blaženome: “Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se trgovina, kad je preduzmu neki ljudi, pretvori u neuspeh? Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, ne završi onako kako je nameravano? Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, završi onako kako je nameravano? Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, završi i bolje nego što je nameravano?”
“Ima slučajeva, Sāriputta, kada neka osoba, otišavši do monaha ili askete, načini ovakvu ponudu: ‘Kaži mi, gospodine, šta ti treba od četiri osnovne potrepštine.’ Ali ne da ono što je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se pretvori u neuspeh.
Ima zatim slučajeva, Sāriputta, kada neka osoba, otišavši do monaha ili askete, načini ovakvu ponudu: ‘Kaži mi, gospodine, šta ti treba od četiri osnovne potrepštine.’ Ali mu da nešto drugo od onoga što je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se ne završi onako kako je nameravao.
Ima zatim slučajeva, Sāriputta, kada neka osoba, otišavši do monaha ili askete, načini ovakvu ponudu: ‘Kaži mi, gospodine, šta ti treba od četiri osnovne potrepštine.’ Onda mu i da ono što je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se završi onako kako je nameravao.
Ima zatim slučajeva, Sāriputta, kada neka osoba, otišavši do monaha ili askete, načini ovakvu ponudu: ‘Kaži mi, gospodine, šta ti treba od četiri osnovne potrepštine.’ Onda mu da i više od onoga što je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se završi i bolje nego što je nameravao.
To je razlog, Sāriputta, to je uzrok da se trgovina, kad je preduzmu neki ljudi, pretvori u neuspeh; da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, ne završi onako kako je nameravano; da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, završi onako kako je nameravano i da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, završi i bolje nego što je nameravano?”