Anguttara nikāya IX.11
Sīhanāda sutta
Lavlji rik
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Jednom je prilikom Blaženi boravio u Sāvatthiju, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I onda poštovani Sāriputta otide do Blaženog. Pošto mu se poklonio, sede sa strane i ovako mu reče:
"Gospodine, sada sam završio boravak u Sāvatthiju tokom perioda monsuna i želeo bih da krenem dalje."
"Sāriputta, možeš otići kud god želiš." Poštovani Sāriputta ustade sa svog mesta, pozdravi Blaženog i ostavljajući ga sa svoje desne strane otide.
Ne dugo pošto je poštovani Sāriputta otišao, jedan monah reče Blaženom: "Poštovani Sāriputta me je udario i sad je otišao a da mi se nije ni izvinuo." [1]
Onda Blaženi dozva drugog monah i reče mu: "Idi, monaše, i pozovi poštovanog Sāriputtu ovim rečima: 'Učitelj te zove, Sāriputta'." [2] Monah i učini kako mu bi rečeno, a poštovani Sāriputta odgovori rečima: "Da, prijatelju."
A poštovani Mahamoggallana i poštovani Ānanda su krenuli unaokolo po monaškom boravištu i govorili: "Dođite, vrla gospodo, dođite! Jer danas će poštovani Sāriputta objaviti svoj lavlji rik u prisustvu Blaženog."
A poštovani Sāriputta otide do Blaženoga i pošto mu se poklonio sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: "Jedan od tvojih monaha saputnika požalio se da si ga udario i otišao bez izvinjenja."
"Gospodine, onaj u kojem sabranost pažnje usmerena na telo ne postoji svakako da može udariti monaha saputnika i otići bez izvinjenja. Baš kao što, gospodine, ljudi bacaju na zemlju čiste i nečiste, izmet, mokraću, pljuvačku, gnoj i krv, a ipak prema svemu tome zemlja nema odbojnost, mučninu ili gađenje, [3] isto tako, gospodine, i ja boravim srca nalik zemlji, ogromnog, uzvišenog i bezgraničnog, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem sabranost pažnje usmerena na telo ne postoji svakako da može udariti monaha saputnika i otići bez izvinjenja.
Baš kao što, gospodine, ljudi koriste vodu da operu stvari čiste i nečiste, stvari uprljane izmetom, mokraćom, pljuvačkom, gnojem i krvlju, a ipak prema svemu tome voda nema odbojnost, mučninu ili gađenje, isto tako, gospodine, i ja boravim srca nalik vodi, ogromnog, uzvišenog i bezgraničnog, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem… i otići bez izvinjenja.
Baš kao što, gospodine, vatra sagoreva stvari čiste i nečiste, stvari uprljane izmetom, mokraćom, pljuvačkom, gnojem i krvlju, a ipak prema svemu tome vatra nema odbojnost, mučninu ili gađenje, isto tako, gospodine, i ja boravim srca nalik vatri, ogromnog, uzvišenog i bezgraničnog, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem… i otići bez izvinjenja.
Baš kao što, gospodine, vetar duva po stvarima čistim i nečistim, po izmetu, mokraći, pljuvački, gnoju i krvi, a ipak prema svemu tome vetar nema odbojnost, mučninu ili gađenje, isto tako, gospodine, i ja boravim srca nalik vetru, ogromnog, uzvišenog i bezgraničnog, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem… i otići bez izvinjenja.
Gospodine, baš kao što pajalica paje po stvarima čistim i nečistim, po stvarima uprljanim izmetom, mokraćom, pljuvačkom, gnojem i krvlju, a ipak prema svemu tome pajalica nema odbojnost, mučninu ili gađenje, isto tako, gospodine, i ja boravim srca nalik pajalici, ogromnog, uzvišenog i bezgraničnog, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem… i otići bez izvinjenja.
Gospodine, baš kao što dečak ili devojčica iz najniže kaste, sa posudom za prošenje i odeće u ritama, ulazi u selo ili grad poniznog srca, isto tako, gospodine, i ja boravim srca nalik srcu toga deteta, srca koje je ogromno, uzvišeno i bezgranično, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem… i otići bez izvinjenja.
Gospodine, baš kao što bik sa rogovima posečenim, krotak, dobro ukroćen i dobro izdresiran, kada tumara od ulice do ulice, od trga do trga, neće nikoga povrediti svojim kopitima ili rogovima, isto tako, gospodine, i ja boravim nalik biku sa rogovima, srca koje je ogromno, uzvišeno i bezgranično, bez neprijateljstva i mržnje. Međutim, onaj u kojem… i otići bez izvinjenja.
Gospodine, baš kao što bi žena ili muškarac, mladi, vitalni i skloni ukrašavanju, koji su upravo oprali glavu, bili puni odbojnosti, mučnine ili gađenja ako bi im neko oko vrata stavio leš zmije, psa ili čoveka, isto tako sam, gospodine, i ja pun odbojnosti, mučnine ili gađenja prema ovom mom propadljivom telu. Međutim, onaj u kojem sabranost pažnje usmerena na telo ne postoji, svakako da može udariti monaha saputnika i otići bez izvinjenja.
Gospodine, baš kao što bi neko nosio unaokolo posudu sa tečnošću punu rupa i pukotina, tako da iz nje stalno curi i kaplje, isto tako i ja, gospodine, nosim ovom moje telo puno rupa i pukotina, tako da iz njega stalno curi i kaplje. Međutim, onaj u kojem sabranost pažnje usmerena na telo ne postoji, svakako da može udariti monaha saputnika i otići bez izvinjenja."
Onda onaj monah koji je izneo optužbu ustade sa svog mesta, prebaci svoj gornji ogrtač preko ramena i poklonivši se do zemlje kraj nogu Blaženog reče: "Gospodine, načinio sam prekršaj kad sam bio toliko budalast, glup i nepromišljen da lažno, pogrešno i bez osnova optužim poštovanog Sāriputtu. Neka Blaženi prihvati moje priznanje prekršaja i oprosti mi, a ja ću se ubuduće vežbati u obuzdanosti."
"Istina je, monaše, počinio si prekršaj kad si bio toliko budalast, glup i nepromišljen da lažno, pogrešno i bez onova optužiš poštovanog Sāriputtu. Ali pošto si uvideo svoju pogrešku kao takvu i ispravio je u skladu sa pravilima, opraštamo ti. Jer to jeste znak rasta u Disciplini plemenitih kada neko prepoznaje svoje prekršaje, ispravlja ih u skladu sa pravilima i u buduće vežba sebe u obuzdanosti."
Blaženi se tada okrenu poštovanom Sāriputti i reče: "Oprosti ovom nepromišljenom čoveku, Sāriputta, pre nego što mu se glava rasprsne na sedam delova upravo na ovom mestu."
"Oprostiću mu, gospodine, ako me ovaj poštovani zamoli za to. A neka i on oprosti meni."
Beleške
[1] Komentar objašnjava da je monah smatrao da ga Sāriputta zapostavlja, i želeći da mu napakosti, pomislio je: "Sprečiću ga da dalje putuje." Dok je odlazio, Sāriputta je prolazio pored grupe monaha i nošen vetrom koji je dunuo, kraj njegovog ogrtača je udario po licu tog monaha. Ovo je on iskoristio kao razlog za pritužbu. Ovu priču je, uz neke dodatke, moguće pronaći i u komentaru za stih 95 Dhammapade. [Natrag]
[2] Prema Komentaru, Buda je vrlo dobro znao da Sāriputta nije u stanju da bilo koga povredi, ali da bi izbegao prigovor da je pristrasan, ipak ga je pozvao da se vrati. [Natrag]
[3] Poređenja sa četiri elementa se takođe javlja u Maha-Rahulovada sutta (MN 62), iako su tako razvijena malo drugačije. [Natrag]