Anguttara nikāya 5:1-10
Sekhabala vaggo
Moći onoga ko vežba
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
5:1 Saṃkhitta sutta — Ukratko [pāli]
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: „Monasi“. “Da, gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:
„Monasi, postoji pet moći onoga ko sebe vežba. Kojih pet? Moć poverenja, moć stida zbog činjenja loših dela, moć straha od posledica loših dela, moć energičnosti i moć mudrosti. To je, monasi, pet moći onoga ko sebe vežba.
Zato, monasi, ovako sebe treba da vežbate: ’Posedovaćemo moć poverenja, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć stida zbog činjenja loših dela, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć straha od posledica loših dela, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć energičnosti, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć mudrosti, kao moć onoga ko sebe vežba.’ Tako, monasi, sebe treba da vežbate. Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.
5:2 Vitthata sutta — Detaljno [pāli]
“Monasi, postoji pet moći onoga ko sebe vežba. Kojih pet? Moć poverenja, moć stida zbog činjenja loših dela, moć straha od posledica loših dela, moć energičnosti i moć mudrosti.
A šta je to, monasi, moć poverenja? Tako plemeniti učenik poseduje poverenje, uveren je u Tathāgatino probuđenje: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ To se, monasi, naziva moć poverenja.
A šta je to, monasi, moć stida? Tako plemeniti učenik oseća stid, oseća sramotu da nešto loše učini telom, govorom ili mišlju, oseća stid da stiče loša, štetna svojstva. To se, monasi, naziva moć stida (savesti).
A šta je to, monasi, moć straha? Tako plemeniti učenik oseća strah, plaši se da nešto loše učini telom, govorom ili mišlju, zazire od toga da stiče loša, štetna svojstva. To se, monasi, naziva moć straha.
A šta je to, monasi, moć energičnosti? Tako plemeniti učenik živi odlučan da napusti loša svojstva i da razvija u sebi povoljne svojstva. Istrajan je, uporan u svom naporu, ne odustaje od negovanja povoljnih svojstava. To se, monasi, naziva moć energičnosti.
A šta je to, monasi, moć mudrosti? Tako je plemeniti učenik mudar, poseduje mudrost jasnog viđenja nastanka i prestanka, koja je plemenita i prodorna, vodi do potpunog iskorenjivanja patnje. To se, monasi, naziva moć mudrosti.
To je, monasi, pet moći onoga ko sebe vežba. Zato ovako sebe treba da vežbate: ’Posedovaćemo moć poverenja, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć stida, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć straha, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć energičnosti, kao moć onoga ko sebe vežba. Posedovaćemo moć mudrosti, kao moć onoga ko sebe vežba.’ Tako, monasi, sebe treba da vežbate.
5:3 Patnja – Dukkha sutta [pāli]
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, tada već u ovom životu živi u patnji, obuzet nemirom, očajanjem i groznicom, a posle sloma tela, posle smrti, loše odredište se može očekivati za njega. Kojih pet? Tako je monah bez poverenja, bez stida zbog činjenja loših dela, bez straha od posledica loših dela, bez energičnosti i bez mudrosti. Kada neki monah poseduje ovih pet svojstava, tada već u ovom životu živi u patnji, obuzet nemirom, očajanjem i groznicom, a posle sloma tela, posle smrti, loše odredište se može očekivati za njega.
Monasi, ako neki monah poseduje ovih pet svojstava, tada već u ovom životu živi u sreći, bez nemira, očajanja i groznice, a posle sloma tela, posle smrti, srećno odredište se može očekivati za njega. Kojih pet? Tako, u monahu postoji poverenje, stid zbog činjenja loših dela, strah od posledica loših dela, energičnost i mudrost. Kada neki monah poseduje ovih pet svojstava, tada već u ovom životu živi u sreći, bez nemira, očajanja i groznice, a posle sloma tela, posle smrti, srećno odredište se može očekivati za njega.
5:4 Kao da je donet – Yathābhata sutta
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, tada se hitro nađe u čistilištu kao da ga je neko tu doneo. Kojih pet? Tako je monah bez poverenja, bez stida zbog činjenja loših dela, bez straha od posledica loših dela, bez energičnosti i bez mudrosti. Kada neki monah poseduje ovih pet svojstava, tada se hitro nađe u čistilištu kao da ga je neko tu doneo.
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, tada se hitro nađe u nebeskom svetu kao da ga je neko tu doneo. Kojih pet? Tako, u monahu postoji poverenje, stid zbog činjenja loših dela, strah od posledica loših dela, energičnost i mudrost. Kada neki monah poseduje ovih pet svojstava, tada se hitro nađe u nebeskom svetu kao da ga je neko tu doneo.
5:5 Sikkha sutta – Vežbanje
Monasi, svaki monah ili monahinja koji napuste vežbanje i vrate se laičkom životu zaslužuju da ih već u ovom životu s pravom kritikuju na pet načina i da budu osuđivani. Kojih pet? (1) “Nisi imao poverenje u [negovanje] povoljnih kvaliteta. (2) Nisi imao osećaj stida u [negovanju] povoljnih kvaliteta. (3) Nisi imao osećaj straha u [negovanju] povoljnih kvaliteta. (4) Nisi imao energije u [negovanju] povoljnih kvaliteta. (5) Nisi imao mudrosti u [negovanju] povoljnih kvaliteta.” Svaki monah ili monahinja koji napuste vežbanje i vrate se laičkom životu zaslužuju da ih već u ovom životu s pravom kritikuju na ovih pet načina i da budu osuđivani.
Monasi, svaki monah ili monahinja koji žive potpunim i čistim duhovnim životom, čak i ako ih muče bolovi i potištenost, a suze oblivaju lice, zaslužuju da ih već u ovom životu s pravom hvale na pet načina. Kojih pet? (1) “Imao si poverenje u [negovanje] povoljnih kvaliteta. (2) Imao si osećaj stida u [negovanju] povoljnih kvaliteta. (3) Imao si osećaj straha u [negovanju] povoljnih kvaliteta. (4) Imao si energije u [negovanju] povoljnih kvaliteta. (5) Imao si mudrosti u [negovanju] povoljnih kvaliteta.” Svaki monah ili monahinja koji žive potpunim i čistim duhovnim životom, čak i ako ih muče bolovi i potištenost, a suze oblivaju lice, zaslužuju da ih već u ovom životu s pravom hvale na ovih pet načina.
5:6 Samāpatti sutta – Pad
Monasi, nema pada u ono što je loše sve dotle dok je čvrsto poverenje u [negovanje] povoljnih kvaliteta. Ali kada nestane poverenja i prevlada nedostatak poverenja, tada nastaje pad u ono što je loše.
Monasi, nema pada u ono što je loše sve dotle dok je čvrst osećaj stida u [negovanju] povoljnih kvaliteta. Ali kada nestane osećaja stida i prevlada nedostatak osećaja stida, tada nastaje pad u ono što je loše.
Monasi, nema pada u ono što je loše sve dotle dok je čvrst osećaj straha u [negovanju] povoljnih kvaliteta. Ali kada nestane osećaja straha i prevlada nedostatak osećaja straha , tada nastaje pad u ono što je loše.
Monasi, nema pada u ono što je loše sve dotle dok je čvrsta energija u [negovanju] povoljnih kvaliteta. Ali kada nestane energija i prevlada nedostatak energije , tada nastaje pad u ono što je loše.
Monasi, nema pada u ono što je loše sve dotle dok je čvrsta mudrost u [negovanju] povoljnih kvaliteta. Ali kada nestane mudrosti i prevlada nedostatak mudrosti, tada nastaje pad u ono što je loše.
5.7 Kāma sutta – Zadovoljstva čula [pāli]
Monasi, ljudi su uglavnom opčinjeni zadovoljstvima čula. Kada mladić iz dobre porodice napusti dom i ode u beskućnike, ostavivši za sobom srp i obramicu, takvog je prikladno nazvati “onaj koji je iz poverenja otišao u beskućnike”. A zašto? Mlada osoba može sebi obezbediti čulna zadovoljstva bilo koje vrste. I bilo da su ta zadovoljstva gruba, srednja ili prefinjena, sva se ona ipak nazivaju isto: ‘ zadovoljstva čula’. Zamislite, monasi, da malo dete, još nesvesno i ležeći na leđima, zbog nepažnje negovateljice gurne u usta komad drveta ili kamenčić. A negovateljica bi, kada to primeti, brže bolje pokušala da mu to izvadi iz usta. Ako joj ne uspe, zgrabila bi detetu glavu jednom šakom, savila prst na drugoj i makar ga povredila da krv poteče, gurnula bi mu prst duboko u usta kako bi taj predmet izvadila. A zašto? “Da bi zaštitila dete, ne da bi ga povredila”, kažem vam. Negovateljica bi to trebalo da učini želeći mu dobrobit, da ga zaštiti, iz saosećanja. Ali kada to dete odraste, stekne znanje, tada ona više o njemu ne brine, zaključivši: “Sada je u stanju da pazi sam na sebe. Neće više biti nepažljiv.”
Isto tako, monasi, sve dok monah nije učvrstio u sebi poverenje negujući dobre osobine, nije u sebi učvrstio stid od činjenja loših dela negujući dobre osobine, nije u sebi učvrstio strah od posledica loših dela negujući dobre osobine, nije u sebi učvrstio energičnost negujući dobre osobine, nije u sebi učvrstio mudrost negujući dobre osobine, ja sve do tada moram da pazim na njega. Ali kada je monah jednom učvrstio u sebi poverenje negujući dobre osobine, učvrstio u sebi stid od činjenja loših dela negujući dobre osobine, učvrstio u sebi strah od posledica loših dela negujući dobre osobine, učvrstio u sebi energičnost negujući dobre osobine, učvrstio u sebi mudrost negujući dobre osobine, ja tada više o njemu ne brinem, zaključivši: “Sada je u stanju da pazi sam na sebe. Neće više biti nepažljiv.”
5:8 Ćavana sutta — Propadanje [pāli]
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, tada propada, tada nema oslonac u pravom učenju. Kojih pet?
Monah bez predanosti propada, nema oslonac u pravom učenju. Monah bez osećaja stida zbog činjenja loših dela propada i nema oslonac u pravom učenju. Monah bez straha od posledica loših dela propada i nema oslonac u pravom učenju. Lenj monah propada i nema oslonac u pravom učenju. Monah bez znanja propada i nema oslonac u pravom učenju. Ako poseduje tih pet svojstava, monah propada i nema oslonac u pravom učenju.
Monasi, ako neki monah poseduje ovih pet stvari, tada ne propada i učvršćen je u pravom učenju. Kojih pet?
Monah pun predanosti ne propada i učvršćen je u pravom učenju. Monah sa osećajem stida zbog činjenja loših dela ne propada i učvršćen je u pravom učenju. Monah koji zazire od posledica loših dela ne propada i učvršćen je u pravom učenju. Marljiv monah ne propada i učvršćen je u pravom učenju. Monah pun znanja ne propada i učvršćen je u pravom učenju. Ako poseduje tih pet stvari, monah ne propada i učvršćen je u pravom učenju.
5:9 Gārava sutta – Poštovanje (1) [pāli]
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, bez poštovanja je i jogunast, tada propada, tada nema oslonac u pravom učenju. Kojih pet?
Monah koji je bez poverenja, bez poštovanja i jogunast, propada, nema oslonac u pravom učenju. Monah koji je bez osećaja stida zbog činjenja loših dela, bez poštovanja i jogunast, propada i nema oslonac u pravom učenju. Monah koji je bez straha od posledica loših dela, bez poštovanja i jogunast, propada i nema oslonac u pravom učenju. Lenj monah, bez poštovanja i jogunast, propada i nema oslonac u pravom učenju. Monah koji je bez znanja, bez poštovanja i jogunast, propada i nema oslonac u pravom učenju. Ako poseduje tih pet svojstava, ako je bez poštovanja i jogunast, monah propada i nema oslonac u pravom učenju.
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, pun je poštovanja i krotak, tada ne propada, tada ima oslonac u pravom učenju. Kojih pet?
Monah pun poverenja, poštovanja i krotak, ne propada, ima oslonac u pravom učenju. Monah koji oseća stid zbog činjenja loših dela, pun poštovanja i krotak, ne propada, ima oslonac u pravom učenju. Monah koji strahuje od posledica loših dela, pun poštovanja i krotak, ne propada, ima oslonac u pravom učenju. Marljiv monah, pun poštovanja i krotak, ne propada, ima oslonac u pravom učenju. Monah koji poseduje znanje, pun poštovanja i krotak, ne propada, ima oslonac u pravom učenju. Ako poseduje tih pet svojstava, ako je pun poštovanja i krotak, monah ne propada i ima oslonac u pravom učenju.
5:10 Gārava sutta – Poštovanje (2) [pāli]
Monasi, ako neki monah poseduje pet svojstava, uz to je bez poštovanja i jogunast, tada nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima. Kojih pet?
Monah koji je bez poverenja, bez poštovanja i jogunast, nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima. Monah koji je bez osećaja stida zbog činjenja loših dela, bez poštovanja i jogunast, nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima. Monah koji je bez straha od posledica loših dela, bez poštovanja i jogunast, nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima. Lenj monah, bez poštovanja i jogunast, nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima. Monah koji je bez znanja, bez poštovanja i jogunast, nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima. Ako poseduje tih pet svojstava, ako je bez poštovanja i jogunast, monah nije u stanju da raste, razvija se i sazreva u ovom učenju i pravilima.