Anguttara nikāya 5:201-210
Kimbila vagga
Kimbila
Prevod sa palija Branislav Kovačević
Samo za bespaltnu distribuciju, kao dar Dhamme
201 Kimbila (Kimbila sutta)
Jednom je prilikom Blaženi živeo blizu Kimbile, u Bambusovom gaju. Onda Kimbila dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on Blaženom:
„Poštovani gospodine, šta je uzrok, šta je razlog da dobra Dhamma ne potraje dugo pošto je Tathāgata dostigao konačno utrnuće?” [1]
„(1) Tako, Kimbila, pošto je Tathāgata dostigao konačno utrnuće, monasi, monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice žive bez poštovanja i predanosti prema učitelju. (2) Oni žive bez poštovanja i predanosti prema Dhammi. (3) Oni žive bez poštovanja i predanosti prema monaškoj zajednici. (4) Oni žive bez poštovanja i predanosti prema vežbanju. (5) Oni žive bez poštovanja i predanosti jedni prema drugima. To je uzrok, to je razlog da dobra Dhamma ne potraje dugo pošto je Tathāgata dostigao konačno utrnuće.
„A šta je uzrok, poštovani gospodine, šta je razlog da dobra Dhamma traje dugo pošto je Tathāgata dostigao konačno utrnuće?”
„(1) Tako, Kimbila, pošto je Tathāgata dostigao konačno utrnuće, monasi, monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice žive ispunjeni poštovanjem i predanošću prema učitelju. (2) Oni žive ispunjeni poštovanjem i predanošću prema Dhammi. (3) Oni žive ispunjeni poštovanjem i predanošću prema monaškoj zajednici. (4) Oni žive ispunjeni poštovanjem i predanošću prema vežbanju. (5) Oni žive ispunjeni poštovanjem i predanošću jedni prema drugima. To je uzrok, to je razlog da dobra Dhamma traje dugo pošto je Tathāgata dostigao konačno utrnuće.
[1] Iz teksta nije moguće zaključiti da li se Kimbilino pitanje i Budin odgovor odnose na opšte uslove u kojima učenje nekog bude nestane ili na uslove u kojima će učenje Bude Gotame nestati. Čini se da Mp podržava prvo tumačenje. Ono objašnjava da je Kimbila postao monah u vreme prošlog Bude Kassape, u eri kada je učenje bilo u opadanju. On se sada setio tog prošlog života i poželeo da se raspita kod sadašnjeg bude o uzrocima propadanja Dhamme posle Budine smrti.
202 Slušanje Dhamme (Dhammassavana sutta)
Monasi, pet je koristi kada neko sluša Dhammu. Kojih pet? Čuje ono što do tada nije čuo; razjašnjava sebi ono što je čuo; oslobađa se zbunjenosti; razvija ispravno gledište; njegov um postaje umiren. To je, monasi, pet koristi od slušanja Dhamme.
203 Dobre pasmine (Assāđānīya sutta)
Monasi, kada poseduje pet kvaliteta, kraljev konj dobre pasmine je vredan kralja, pomoć je kralju i priznat je kao činilac kraljevskog statusa. Kojih pet? Ispravnost, brzina, blagost, strpljenje i krotkost. kraljev konj dobre pasmine je vredan kralja, pomoć je kralju i priznat je kao činilac kraljevskog statusa.
Isto tako, kada poseduje pet kvaliteta, monah je vredan darova, vredan gostoprimstva, vredan pohvala i vredan poštovanja, on je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu. Kojih pet? Ispravnost, brzina, blagost, strpljenje i krotkost. Kada poseduje ovih pet kvaliteta, monah je vredan darova, vredan gostoprimstva, vredan pohvala i vredan poštovanja, on je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.
204 Snage (Bala sutta)
Monasi, postoji pet snaga. Kojih pet? Snaga poverenje, snaga stida od činjenja loših dela, snaga straha od činjenja loših dela, snaga energičnosti i snaga mudrosti. To su pet snaga.
205 Jalovost (Ćetokhila sutta)
Monasi,. postoji pet jalovosti.[1] Kojih pet?
(1) Tako, monah ima nedoumica oko učitelja, sumnja u njega, nema poverenja u njega i ne pouzdaje se u njega. A kada monah ima nedoumica oko učitelja, sumnja u njega, nema poverenja u njega i ne pouzdaje se u njega, njegov um ne naginje naporu, vežbanju, istrajnosti i nastojanju. Pošto njegov um ne naginje naporu… i nastojanju, to je prva vrsta mentalne jalovosti.
(2) I opet, monah ima nedoumica oko Dhamme, sumnja u nju, nema poverenja u nju i ne pouzdaje se u nju. A kada monah ima nedoumica oko Dhamme, sumnja u nju, nema poverenja u nju i ne pouzdaje se u nju, njegov um ne naginje naporu, vežbanju, istrajnosti i nastojanju. Pošto njegov um ne naginje naporu… i nastojanju, to je druga vrsta mentalne jalovosti.
(3) I opet, monah ima nedoumica oko monaške zajednice, sumnja u nju, nema poverenja u nju i ne pouzdaje se u nju. A kada monah ima nedoumica oko monaške zajednice, sumnja u nju, nema poverenja u nju i ne pouzdaje se u nju, njegov um ne naginje naporu, vežbanju, istrajnosti i nastojanju. Pošto njegov um ne naginje naporu… i nastojanju, to je treća vrsta mentalne jalovosti.
(4) I opet, monah ima nedoumica oko prakse, sumnja u nju, nema poverenja u nju i ne pouzdaje se u nju. A kada monah ima nedoumica oko prakse, sumnja u nju, nema poverenja u nju i ne pouzdaje se u nju, njegov um ne naginje naporu, vežbanju, istrajnosti i nastojanju. Pošto njegov um ne naginje naporu… i nastojanju, to je četvrta vrsta mentalne jalovosti.
(5) I opet, monaha nerviraju drugi monasi, nezadovoljan je njima, ogorčen, zlonameran prema njima. Kada monaha nerviraju drugi monasi, nezadovoljan je njima, ogorčen, zlonameran prema njima, njegov um ne naginje naporu, vežbanju, istrajnosti i nastojanju. Pošto njegov um ne naginje naporu… i nastojanju, to je peta vrsta mentalne jalovosti.
Monasi,. to je pet jalovosti.
[1] Ćetokhila. U Mađđhima nikāyi cetokhila je prevedeno kao „požar u srcu“, što nije sasvim verno originalu. Prema DOP, khila znači “neplodnu, jalovu zemlju; tvrdo, suvo tlo” i “(kao grešku u razmišljanju) jalovost, sterilnost; krutost, rigidnost; neprijateljstvo, otpor”. Mp objašnjava: “Rigidnost, opustošenost, blokada uma” (ćittassa thaddhabhāvā kaćavarabhāvā, khāṇukabhāvā).
209 Intonacija (Gītassara sutta)[1]
Monasi, pet je opasnosti kada neko recituje Dhammu uz dugu, melodičnu intonaciju.[2] Kojih pet? (1) Takav postane oduševljen sopstvenom intonacijom. (2) Drugi postanu oduševljeni takvom intonacijom. (3) Kućedomaćini se žale: „Baš kao što mi pevamo, na isti način to čine ovi askete koji slede Sakyanskog sina„. (4) Nastaje prekid u koncentraciji u onome ko nastoji da pročisti svoju intonaciju. (5) Oni u sledećoj generaciji slede njegov primer. To su pet opasnosti kada neko recituje Dhamma kroz dugu, melodičnu intonaciju.
[1] Kao u MN 16:2-7.
[2] Āyatakena gītassarena dhammaṃ gāyanti. U Vinaya piṭaki, Ćūlavagga 5, izložena je izvorna priča, zbog koje je uvedeno ovo pravilo.