Anguttara nikāya 5:41-50
Muṇḍa rāđa vagga
Kralj Muṇḍa
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
41. Adiya sutta — Korišćenje
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda domaćin Anāthapiṇḍika otide do Blaženog, pokloni mu se, pa sede sa strane. A Blaženi mu reče:
“Domaćine, postoji pet načina da se koristi imetak. Kojih pet?.
(1) Tako, domaćine, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvećao ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog čela, pravedan imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik čini sebe srećnim i zadovoljnim, održava sopstvenu sreću; čini svoje roditelje srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću; čini svoju ženu i decu srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću; čini svoje robove, radnike i najamnike srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću. To je prvo korišćenje imetka.
(2) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik čini svoje drugove i prijatelje srećnim i zadovoljnim, održava njihovu sreću. To je drugo korišćenje imetka.
(3) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik čini sve da ga zaštiti od požara ili poplave, kraljeva, lopova ili gramnzivih srodnika; sebe osigurava od svega toga. To je treće korišćenje imetka.
(4) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik prinosi pet darova: srodnicima, gostima, precima, kralju i božanstvima. To je četvrto korišćenje imetka.
(5) Zatim, kada je stekao imetak zahvaljujući sopstvenom naporu… imetak na pravedan način stečen, plemeniti učenik daruje sve one askete i brahmane koji su odustali od gordosti i nepažnje, ustalili se u strpljivosti i blagosti, sebe krote, sebe smiruju i vode sebe ka nibbāni. To je peto korišćenje imetka.
Ovo su, domaćine, pet načina da se koristi imetak. Donaćine, ako se imetak plemenitog učenika potroši korišćenjem na ovakav način, on razmišlja: ‘Koristio sam svoj imetak na ovih pet načina i tako ga utrošio.’ I ne žali što ga je tako koristio. Ali ako se imetak plemenitog učenika uvećava korišćenjem na ovakav način, on razmišlja: ‘Koristio sam svoj imetak na ovih pet načina i tako ga uvećao.’ Ni tada on ne žali što ga je tako koristio.”
‘Uživao sam u svom imetku,
izdržavao one koji od mene zavise
i umakao nevoljama.
Darivao sam one najbolje i
prinosio pet uzvišenih darova.
Pomagao sam čestite monahe,
obuzdane, što u celibatu žive.
Postigao sam onaj cilj koji
mudar čovek, kućedomaćin,
ima na umu kad poželi imetak;
to što učinih, nikakvo kajanje mi ne donosi.’
Prisećajući se svega ovoga, smrtnik
ostaje čvrst u plemenitoj Dhammi.
Zato ga mnogi hvale dok živi,
a kad umre sam se na nebu raduje.
42. Sappurisa sutta — Čestit čovek
Monasi, kada se čestit čovek rodi u porodici, to je na dobrobit, blagostanje i sreću mnogih. To je na dobrobit, blagostanje i sreću (1) njegove majke i oca, (2) njegove žene i dece, (3) njegovih slugu, radnika i najamnika, (4) njegovih prijatelja i poznanika, kao i (5) asketa i brahmana. Baš kao što se veliki kišni oblak, što hrani svaki usev, pojavljuje na dobrobit, blagostanje i sreću mnogih, isto tako kada se čestit čovek rodi u porodici, to je na dobrobit, blagostanje i sreću mnogih. To je na dobrobit, blagostanje i sreću njegove majke i oca… asketa i brahmana.
Božanstva čuvaju onoga koji je zaštićen Dhammom,
koji svoj imetak koristi za dobrobit mnogih.
Dobar glas ne gubi onaj ko je postojan u Dhammi,
učen, čija dela i postupke obeležava vrlina.
Za šta mogu da ga prekore,
njega ko čvrsto stoji u Dhammi,
usavršenog u dobrim postupcima,
govornika istine,
ko poseduje osećaj stida od nedela,
[čistog] poput zlatnika?
Čak ga i božanstva hvale,
hvali ga isto tako i sam Brahma.
Onda domaćin Anāthapiṇḍika otide do Blaženoga, pokloni mu se i sede sa strane. A Blaženi mu reče:
“Domaćine, pet je stvari poželjnih, dragih, prijatnih, ali se retko ostvaruju u ovome svetu. Kojih pet? Dug život je, domaćine, stvar poželjna, draga, prijatna, ali se retko ostvari u ovome svetu. Lepota… Sreća… Slava… Preporađanje na nebu je stvar poželjna, draga, prijatna, ali se retko ostvari u ovome svetu. To su pet stvari poželjnih, dragih, prijatnih, ali se retko ostvaruju u ovome svetu.
Za ovih pet stvari, domaćine, poželjnih, dragih, prijatnih, koje se retko ostvaruju u ovome svetu, kažem da se ne postižu molitvama i nadanjima. Kada bi tih pet stvari, domaćine, poželjnih, dragih, prijatnih, koje se retko ostvaruju u ovome svetu, bilo moguće postići molitvama i nadanjima, svako bi ih imao napretek.
(1) Domaćine, plemeniti učenik koji želi dug život ne bi trebalo da se moli za dug život, da se njime oduševljava ili da samo za njim žudi. Plemeniti učenik koji želi dug život treba da praktikuje put koji vodi ka dugom životu. Jer kada praktikuje put koji vodi ka dugom životu, on ga i odvede do dugog života i on dugo živi među božanstvima ili među ljudima.
(2) Domaćine, plemeniti učenik koji želi lepotu… (3) …koji želi sreću… (4) …koji želi slavu treba da praktikuje put koji vodi ka slavi. Jer kada praktikuje put koji vodi ka slavi, on ga i odvede do slave i on biva slavan među božanstvima ili među ljudima.
(5) Domaćine, plemeniti učenik koji želi preporađanje na nebu ne bi trebalo da se moli za preporađanje na nebu, da se njime oduševljava ili da samo za njim žudi. Plemeniti učenik koji želi preporađanje na nebu treba da praktikuje put koji vodi ka preporađanju na nebu. Jer kada praktikuje put koji vodi ka preporađanju na nebu, on ga i odvede do preporađanja na nebu i on boravi među božanstvima.
Onome ko priželjkuje dug život i zdravlje,
lepotu, nebesa i plemenito poreklo,
najveća zadovoljstva, jedno za drugim
mudri savetuju prilježnost
u činjenju dobrih dela.
Mudrac koji je prilježan,
osigurava sebi dve vrste dobra:
dobro vidljivo već u ovome životu
i dobro u životu što tek sledi.
Ko je postojan, te tako dobrim sebe obezbedi,
njega mudracem nazivaju.
44. Manāpadāyī sutta — Darovatelj prijatnog
Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Vesālija, u dvorani sa šiljastim krovom, u Velikoj šumi. Onda se jednoga jutra Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put kuće domaćina Ugge u Vesāliju, gde sede na unapred pripremljeno mesto. A domaćin Ugga priđe Blaženom, pokloni mu se, sede sa strane i reče:
“Gospodine, u prisustvu Blaženog čuo sam i naučio ovo: ‘Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.’ Gospodine, moja pirinčana kaša je prijatna. Molim Blaženog da je iz saosećanja primi od mene.” I Blaženi je primi iz saosećanja.
“Gospodine, u prisustvu Blaženog čuo sam i naučio ovo: ‘Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.’ Gospodine, moj kari sa svinjetinom, sa dodatkom jujube je prijatan. Molim Blaženog da ga iz saosećanja primi od mene.” I Blaženi ga primi iz saosećanja.
“Gospodine, u prisustvu Blaženog čuo sam i naučio ovo: ‘Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.’ Gospodine, moje kuvano povrće sa začinima je prijatno. Molim Blaženog da ga iz saosećanja primi od mene.” I Blaženi ga primi iz saosećanja.
“Gospodine, u prisustvu Blaženog čuo sam i naučio ovo: ‘Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.’ Gospodine, moj probrani pirinač skuvan i pomešan sa različitim sosovima i začinima je prijatan. Molim Blaženog da ga iz saosećanja primi od mene.” I Blaženi ga primi iz saosećanja.
“Gospodine, u prisustvu Blaženog čuo sam i naučio ovo: ‘Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.’ Gospodine, moja tkanina iz Kāsija je prijatna. Molim Blaženog da je iz saosećanja primi od mene.” I Blaženi je primi iz saosećanja.
“Gospodine, u prisustvu Blaženog čuo sam i naučio ovo: ‘Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.’ Gospodine, moj ležaj, prekriven ćilimima, prostirkama i prekrivačima, zajedno sa prostirkom od antilopine kože, sa zastorom odgorei crvenim jastucima na obe strane je prijatan. Iako znam da za Blaženog to nije dopušteno, sandalovo drvo koje je upotrebljeno vredi čitavo bogatstvo. Molim Blaženog da ga iz saosećanja primi od mene.” I Blaženi ga primi iz saosećanja.
Onda Blaženi izgovori svoju pohvalu domaćinu Uggi iz Vesālija:
“Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno,
kada svojom voljom daje onima koji zaslužuju
odeću, postelju, hranu i piće,
kao i različite druge potrepštine.
Znajući da su arahanti poput polja
za ono čega se odričemo i što darujemo, a ne zadržavamo,
dobar čovek daje ono što nije lako dati:
darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno.”
Pošto je izrekao pohvalu domaćinu Uggi iz Vesālija, Blaženi ustade sa mesta na kojem je sedeo i otide. Posle izvesnog vremena preminu domaćin Ugga iz Vesālija. Posle smrti domaćin Ugga iz Vesālija preporodio se među određenom vrstom umom stvorenih [božanstava]. A tom prilikom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anātthapiṇḍika. I kada je noć već poodmakla, mlado božanstvo Ugga, divnog izgleda, koje je svojim sjajem obasjalo čitav Đetin gaj, dođe do Blaženoga, pokloni mu se i stade sa strane. A Blaženi mu reče: “Nadam se, Ugga, da sada živiš onako kako si priželjkivao.”
“Svakako, gospodine, sada živim onako kako sam priželjkivao.”
Na to se Blaženi stihovi obrati mladom božanstvu Uggi:
“Darovatelj prijatnog stiče ono što je prijatno,
darovatelj najvišeg stiče ono što je najviše;
darovatelj izvanrednog stiče ono što je izvanredno;
darovatelj najboljeg dostiže najbolje stanje.
Čovek koji daje najbolje,
darovatelj najvišeg,
darovatelj izvanrednog
dugovečan je i na dobrom glasu
gde god da se preporodi.”
45. Puññābhisanda sutta – Tokovi
46. Sampadā sutta — Postignuća
47. Dhana sutta — Imetak
48. Alabbhanīyaṭhāna — Situacije
49. Kosala sutta — Kosala
Napomena: Ovaj govor daje Budine preporuke kako se nositi sa žalošću. Odlomak koji govori o pohvalama pokojniku, žalopojkama itd. odnosi se na pogrebne običaje tako uobličene da osećanja ožalošćenih kanališu u produktivnom pravcu. Kao što Buda primećuje, sve dok oni izgledaju kao da služe svojoj svrsi, učestvujte u njima. kada jednom to izgleda da nije slučaj, i čovek počne da se prepušta samosažaljenju, tada treba da se vrati važnim obavezama svoga života.
Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženoga i kad stiže tamo, sede sa strane. I u to vreme umre kraljica Mallikā. Onda neki čovek otide do kralja i prošapta mu na uvo: “Vaše visočanstvo, kraljica Mallikā je umrla.” Pošto je to bilo rečeno, Pasenadi, kralj Kosale, ostade da sedi sav potišten, ucveljenog srca, povijen, klonule glave, ophrvan crnim mislima, potpuno zanemeo. I Blaženi vide kralja kako sedi sav potišten, ucveljena srca… potpuno zanemeo, pa mu reče: “Pet je stvari, veliki kralju, koje ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. Kojih pet?
‘Da ono što je podložno starenju ne stari.’ To je nešto što ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu.
‘Da ono što je podložno bolesti ne oboli.’ To je nešto što ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu.
‘Da ono što je podložno smrti ne umre.’ To je nešto što ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu.
‘Da se ono što je podložno okončavanju ne okonča.’ To je nešto što ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu.
‘Da se ono što je podložno razaranju ne razori.’ To je nešto što ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu.
I onda se dogodi nekom neupućenom, nepromišljenom čoveku da ono što je podložno starenju i ostari. Dok ono što je podložno starenju stari, on ne razmišlja: ‘To se ne događa samo meni da ono što je podložno starenju i ostari. Gde god postoje bića — prošla i buduća, koja umiru i ponovno nastaju — događa se svima njima da ono što je podložno starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga što je podložno starenju, ja tužim, naričem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neću moći ni da okusim, telo će mi postati jadno, poslove ću zapostaviti, moji će neprijatelji biti srećni, a prijatelji nesrećni.’ I tako on, sa starenjem onoga što je podložno starenju, tuži, nariče, lupa se po grudima i postaje rastresen. Za to se kaže da jedan neupućen, nepromišljen čovek proboden otrovnom strelom žalosti muči sam sebe.
Sem toga, dogodi nekom neupućenom, nepromišljenom čoveku da ono što je podložno bolesti oboli… da ono što je podložno smrti umre… da se ono što je podložno okončavanju okonča, da se ono što je podložno razaranju razori. Sa razaranjem onoga što je podložno razaranju, on ne razmišlja: ‘To se ne događa samo meni da ono što je podložno starenju i ostari. Gde god postoje bića — prošla i buduća, koja umiru i ponovno nastaju — događa se svima njima da ono što je podložno starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga što je podložno starenju, ja tužim, naričem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neću moći ni da okusim, telo će mi postati jadno, poslove ću zapostaviti, moji će neprijatelji biti srećni, a prijatelji nesrećni.’ I tako on, sa razaranjem onoga što je podložno razaranju, tuži, nariče, lupa se po grudima i postaje rastresen. Za to se kaže da jedan neupućen, nepromišljen čovek proboden otrovnom strelom žalosti muči sam sebe.
I onda se dogodi nekom upućenom sledbeniku plemenitih da ono što je podložno starenju i ostari. Dok ono što je podložno starenju stari, on razmišlja: ‘To se ne događa samo meni da ono što je podložno starenju i ostari. Gde god postoje bića — prošla i buduća, koja umiru i ponovno nastaju — događa se svima njima da ono što je podložno starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga što je podložno starenju, ja tužim, naričem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neću moći ni da okusim, telo će mi postati jadno, poslove ću zapostaviti, moji će neprijatelji biti srećni, a prijatelji nesrećni.’ I tako on, sa razaranjem onoga što je podložno razaranju, on ne tuži, ne nariče, ne lupa se po grudima i nije rastresen. Za toga se kaže da je jedan upućen sledbenik plemenitih, potpuno nesputan u samome sebi.
Sem toga, dogodi nekom upućenom sledbeniku plemenitih da ono što je podložno bolesti oboli… da ono što je podložno smrti umre… da se ono što je podložno okončavanju okonča, da se ono što je podložno razaranju razori. Sa razaranjem onoga što je podložno razaranju, on razmišlja: ‘To se ne događa samo meni da se ono što je podložno okončavanju okonča. Gde god postoje bića — prošla i buduća, koja umiru i ponovno nastaju — događa se svima njima da ono što je podložno starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga što je podložno starenju, ja tužim, naričem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neću moći ni da okusim, telo će mi postati jadno, poslove ću zapostaviti, moji će neprijatelji biti srećni, a prijatelji nesrećni.’ I tako on, sa razaranjem onoga što je podložno razaranju, on ne tuži, ne nariče, ne lupa se po grudima i nije rastresen. Za toga se kaže da je jedan upućen sledbenik plemenitih, potpuno nesputan u samome sebi.
Tih pet stvari je, veliki kralju, koje ne može osvojiti asketa, sveštenik, božanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu.
Žaljenje i naricanjem se nijedan cilj ne postiže ovde, ni onaj najmanji. Znajući da si obuzet tugom i bolom, tvoji neprijatelji likuju. Ali kada mudrac sa osećajem da odredi šta mu je cilj ne poklekne pred nesrećom, njegovi neprijatelji su ožalošćeni, videći njegovo lice nepromenjeno. Tamo i kada se neki cilj postiže pohvalama pokojniku, žalopojkama, poslovicama, poklonima i porodičnim običajima, sledi ih marljivo tu i na takav način. Ali ako uvidiš da tvoj ili cilj drugih nije postignut na taj način, povinuj se [prirodi stvari] bez tuge, s mišlju: ‘Šta li ja to sada radim?’