Anguttara nikāya 5:71-80

Yodhāđiva vagga
Ratnik

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

71. Ćetovimuttiphala sutta — Oslobođenje uma (1)

“Monasi, pet stvari kada se razvijaju i neguju imaju oslobođenje uma kao svoj plod, oslobođenje uma kao svoj plod i korist; one imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod, imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod i korist. Kojih pet? Tako monah boravi kontemplirajući neprivlačnost tela, opažajući odbojnost prema hrani, opažajući nezanesenost čitavim svetom, kontemplirajući prolaznost svih uslovljenih pojava; isto tako, u sebi ima čvrsto uspostavljeno opažanje smrti. Tih pet stvari kada se razvijaju i neguju imaju oslobođenje uma kao svoj plod, oslobođenje uma kao svoj plod i korist; one imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod, imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod i korist.

Kada je tako oslobođenog uma i oslobođen svesnošću, monah se naziva onim čije je dno probijeno, čiji je rov zatrpan, čiji je noseći stub oboren, onim koji nema ograda, plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, ko je bez okova.

A kako je to monah onaj čije je dno probijeno? Ima primera da monah napusti neznanje, saseče ga u korenu, načini ga poput palminog panja, okonča ga, tako da se ono više ne javlja. Tako je monah onaj čije je dno probijeno.

A kako je to monah onaj čiji je rov zatrpan? Ima primera kada monah napusti krug preporađanja koji donosi nova rođenja, saseče ga u korenu… tako da se više ne javlja. Tako je monah onaj čiji je rov zatrpan.

A kako je to monah onaj čiji je noseći stub oboren? Ima primera kada monah napusti žudnju, saseče je u korenu… tako da se ona više ne javlja. Tako je monah onaj čiji je noseći stub oboren.

A kako je to monah onaj koji nema ograda? Ima primera kada monah napusti pet nižih okova, saseče ih u korenu… tako da se više ne javljaju. Tako je monah onaj koji nema ograda.

A kako je to monah plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, koji je bez okova? Ima primera kad monah napusti obmanu ‘ja sam’, saseče je u korenu… tako da se ona više ne javlja. Tako je monah plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, ko je bez okova.”

72. Ćetovimuttiphala sutta — Oslobođenje uma (2)

“Monasi, pet stvari kada se razvijaju i neguju imaju oslobođenje uma kao svoj plod, oslobođenje uma kao svoj plod i korist; one imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod, imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod i korist. Kojih pet? Opažanje prolaznosti, opažanje patnje u prolaznom, opažanje odsustva sopstva u onome što je patnja, opažanje napuštanja, opažanje hlađenja strasti. Tih pet stvari kada se razvijaju i neguju imaju oslobođenje uma kao svoj plod, oslobođenje uma kao svoj plod i korist; one imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod, imaju oslobođenje mudrošću kao svoj plod i korist.

A kako je to monah onaj čije je dno probijeno? [isto kao u sutti 5:71]… Tako je monah plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, ko je bez okova.”

73. Onaj koji živi u Dhammi (1)

Jednom neki monah otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane, pa reče:

“Rečeno je, poštovani gospodine, ‘onaj koji živi u Dhammi, onaj koji živi u Dhammi’. Na koji način je monah neko ko živi u Dhammi?”

(1) “Takav monah, monaše, uči Dhammu — govore, strofe, izlaganja, stihove, nadahnuća, izreke, priče o rođenjima,
čudesne povesti i odgovore na pitanja. Dan provodi u učenju Dhamme, ali zapostavlja osamu i ne posvećuje pažnju smirenju uma. Takav se naziva monahom koji je uronjen u učenje, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(2) Takođe, monah druge podučava Dhammi do detalja, onako kako ju je i sam čuo i naučio. Dan provodi u razgovoru o Dhammi, ali zapostavlja osamu i ne posvećuje pažnju smirenju uma. Takav se naziva monahom koji je uronjen u razgovor, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(3) Takođe, monah recituje Dhammu do detalja, onako kako ju je i sam čuo i naučio. Dan provodi u recitovanju, ali zapostavlja osamu i ne posvećuje pažnju smirenju uma. Takav se naziva monahom koji je uronjen u recitovanje, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(4) Takođe, monah promišlja, ispituje i analizira Dhammu, onako kako ju je i sam čuo i naučio. Dan provodi u razmišljanju o Dhammi, ali zapostavlja osamu i ne posvećuje pažnju smirenju uma. Takav se naziva monahom koji je uronjen u razmišljanje, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(5) Takođe, monah uči Dhammu — govore, strofe, izlaganja, stihove, nadahnuća, izreke, priče o rođenjima,
čudesne povesti i odgovore na pitanja — ali ne provodi dan [isključivo] u učenju Dhamme. Ne zapostavlja osamu, već posvećuje pažnju smirenju uma. Takav se naziva monahom koji živi u Dhammi.

Tako sam ti, monaše, objasnio ko je uronjen u učenje, uronjen u razgovor, uronjen u recitovanje, uronjen u razmišljanje, a ko živi u Dhammi. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, monaše, ne oklevaj ili ćeš kasnije zažaliti. To je moje uputstvo tebi.”

74. Onaj koji živi u Dhammi (2)

Jednom neki monah otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane, pa reče:

“Rečeno je, poštovani gospodine, ‘onaj koji živi u Dhammi, onaj koji živi u Dhammi’. Na koji način je monah neko ko živi u Dhammi?”

(1) “Takav monah, monaše, uči Dhammu — govore, strofe, izlaganja, stihove, nadahnuća, izreke, priče o rođenjima,
čudesne povesti i odgovore na pitanja — ali ne ide dublje, kako bi mudrošću razumeo njezino značenje. Takav se naziva monahom koji je uronjen u učenje, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(2) Takođe, monah druge podučava Dhammi do detalja, onako kako ju je i sam čuo i naučio, ali ne ide dublje, kako bi mudrošću razumeo njezino značenje. Takav se naziva monahom koji je uronjen u razgovor, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(3) Takođe, monah recituje Dhammu do detalja, onako kako ju je i sam čuo i naučio, ali ne ide dublje, kako bi mudrošću razumeo njezino značenje. Takav se naziva monahom koji je uronjen u recitovanje, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(4) Takođe, monah promišlja, ispituje i analizira Dhammu, onako kako ju je i sam čuo i naučio, ali ne ide dublje, kako bi mudrošću razumeo njezino značenje. Takav se naziva monahom koji je uronjen u razmišljanje, ali ne i onim koji živi u Dhammi.

(5) Takođe, monah uči Dhammu — govore, strofe, izlaganja, stihove, nadahnuća, izreke, priče o rođenjima,
čudesne povesti i odgovore na pitanja — ali ide i dublje, pa tako mudrošću razume njezino značenje. Takav se naziva monahom koji živi u Dhammi.

75. Paṭhama-yodhāđiva sutta — Ratnik (1) [1]

“Monasi, postoji pet vrsta ratnika na ovom svetu. Kojih pet?

Ima ratnika koji, kad vidi oblak prašine (koji je podigla neprijateljska vojska), postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Neki ratnici su takvi. To je prva vrsta ratnika na ovom svetu.

Zatim ima ratnika koji može podneti oblak prašine, ali kada vidi vrh neprijateljskog barjaka postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Neki ratnici su takvi. To je druga vrsta ratnika na ovom svetu.

Zatim ima ratnika koji može podneti oblak prašine i vrh neprijateljskog barjaka, ali kad čuje tutanj (nadolazeće vojske) postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Neki ratnici su takvi. To je treća vrsta ratnika na ovom svetu.

Zatim ima ratnika koji može podneti oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka i tutanj, ali kad dođe do borbe prsa u prsa biva proboden i pada ranjen. Neki ratnici su takvi. To je četvrta vrsta ratnika na ovom svetu.

Zatim ima ratnika koji može podneti oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka, tutanj i borbu prsa u prsa. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ratnici su takvi. To je peta vrsta ratnika na ovom svetu.

To su pet vrsta ratnika koji postoje na ovom svetu.

Na isti način, monasi, postoji među monasima pet vrsta ljudi nalik ovim ratnicima. Kojih pet?

[1] “Ima monaha koji, kad vidi oblak prašine, postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne može da nastavi svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, on napušta vežbanje i okreće se nižem životu. Šta je za njega taj oblak prašine? Ima monaha koji čuje: ‘U tom selu ili gradu ima žena ili devojka lepo građena, lepo izgleda, šarmantna, obdarena savršenom ženstvenošću.’ Kad to čuje, on postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne može da nastavi svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, on napušta vežbanje i okreće se nižem životu. To je za njega onaj oblak prašine? Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji kad vidi oblak prašine, postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Neki ljudi su takvi. To je prva vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[2] “Ima zatim monaha koji može savladati oblak prašine, ali kad vidi vrh neprijateljskog barjaka postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne može da nastavi svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, on napušta vežbanje i okreće se nižem životu. Šta je za njega taj vrh neprijateljskog barjaka? Ima monaha koji ne samo da čuje: ‘U tom selu ili gradu ima žena ili devojka lepo građena, lepo izgleda, šarmantna, obdarena savršenom ženstvenošću.’ On i sam vidi da u tom selu ili gradu ima žena ili devojka lepo građena, lepo izgleda, šarmantna, obdarena savršenom ženstvenošću. Kad to vidi, on postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne može da nastavi svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, on napušta vežbanje i okreće se nižem životu. To je za njega onaj vrh neprijateljskog barjaka? Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji može savladati oblak prašine, ali kad vidi vrh neprijateljskog barjaka postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Neki ljudi su takvi. To je druga vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[3] “Ima zatim monaha koji može savladati oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka, ali kad čuje tutanj (nadolazeće vojske) postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, on napušta vežbanje i okreće se nižem životu. Šta je za njega taj tutanj? Ima monaha koji ode u divljinu, u podnožje drveta ili na otvoren prostor. Onda naiđe neka žena i počne da se osmehuje na njega, doziva ga, naglas smeje i začikava ga. I kad se ona osmehuje na njega, doziva ga, naglas smeje i začikava ga, on postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne može da nastavi svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, on napušta vežbanje i okreće se nižem životu. To je za njega onaj tutanj. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji može savladati oblak prašine i vrh neprijateljskog barjaka, ali kad čuje tutanj postaje kolebljiv, malakše, ne postavi se odlučno, ne kreće u borbu. Neki ljudi su takvi. To je treća vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[4] “Ima zatim monaha koji može savladati oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka i tutanj, ali kad dođe do borbe prsa u prsa biva proboden i pada ranjen. Šta je za njega ta borba prsa u prsa? Ima monaha koji ode u divljinu, u podnožje drveta ili na otvoren prostor. Onda naiđe neka žena i sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega. Kad ona sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega on — ne odbacujući vežbanje, ne objavljujući svoju slabost — ima sa njom snošaj. To je za njega ona borba prsa u prsa. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji može savladati oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka i tutanj, ali kad dođe do borbe prsa u prsa biva proboden i pada ranjen. Neki ljudi su takvi. To je četvrta vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[5] “Ima zatim monaha koji može savladati oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka, tutanj i borbu prsa u prsa. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Šta je za njega ta pobeda u bici? Ima monaha koji ode u divljinu, u podnožje drveta ili na otvoren prostor. Onda naiđe neka žena i sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega. Kad ona sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega on se izmakne, oslobodi i ode kud mu je volja.

On nalazi utočište na osamljenom mestu u divljini, u podnožju drveta, na planini, u klisuri, pećini, na zgarištu, u šumi, na otvorenom, u plastu sena. Otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na otvoren prostor, on sedne, prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje.

Napuštajući gramzivost prema ovome svetu, on boravi svesti lišene gramzivosti. On svoj um pročišćuje od gramzivosti. Napuštajući zlovolju i ljutnju, on boravi svesti lišene zlovolje i ljutnje, saosećajući za dobrobit svih bića. On svoj um pročišćuje od zlovolje i ljutnje. Napuštajući tromost i pospanost, on boravi svesti lišene tromosti i pospanosti, sabran, budan, uočavajući svetlost. On svoj um pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući nemir i teskobu, on boravi nepomućen, uma potpuno smirenog. On svoj um pročišćuje od nemira i teskobe. Napuštajući neizvesnost, on boravi prevladavši neizvesnost, bez ikakvih dilema u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. On svoj um pročišćuje od neizvesnosti.

Napustivši tih pet prepreka, bolesti svesti koje kvare uvid, potom — potpuno se povukavši od senzualnosti, povukavši se od štetnih [mentalnih] svojstava — ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz povučenosti, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. Smirujući usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, sažimanju svesnosti, lišene usmerene misli i vrednovanja — unutrašnjem pouzdanju. Sa bleđenjem ushićenja, ostaje on u ravnodušnosti, sabran i budan, fizički osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u trećem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: ‘Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište.’ Napuštajući zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u četvrtom zadubljenju: čistoti ravnodušnosti i sabranosti, ni-zadovoljstvu-ni-bolu.

Uma tako skoncentrisanog, pročišćenog i blistavog, neukaljanog, lišenog manjkavosti, gipkog, elastičnog, postojanog i nepokolebljivog, on ga usmerava i okreće ka znanju o iskorenjivanju svih mentalnih nečistoća. On uviđa, ovde i sada: ‘Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do prestanka patnje… Ovo su mentalne nečistoće… Ovo je nastanak nečistoća… Ovo je nestanak nečistoća… Ovo je put koji vodi do nestanka nečistoća.’ Njegovo srce, tako znajući, tako uviđajući, oslobođeno je nečistoća senzualnosti, nečistoća bivanja, nečistoća neznanja. Sa oslobađanjem dolazi saznanje: ‘Oslobođen’. On uviđa da: nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti: ‘Ništa više nije ostalo da se učini na ovome svetu.’

To je za njega ona pobeda. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji može savladati oblak prašine, vrh neprijateljskog barjaka, tutanj i borbu prsa u prsa. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ljudi su takvi. To je peta vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

To su pet vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.”

Beleška

[1] Ovaj govor je upućen monasima i tiče se njihove borbe da održe svoj zavet celibata i u toj borbi izađu kao pobednici. Buda takvog monaha pobednika poredi sa ratnikom pobednikom, što je poređenje koje je verovatno trebalo u monasima da podstakne njihov muški ponos (videti AN VII:48). U ovoj analogiji, onaj koji poštuje celibat nije slabić, već ratnik najvišeg stupnja. Pošto se onaj ko pokušava da održi celibat prvo sukobljava sa privlačnošću prema ženama, žene u ovom govoru imaju ulogu najbližeg neprijatelja. Na žalost, nemamo nikakvih svedočanstava o tome kako je Buda savetovao svoje sledbenice da čuvaju svoj celibat, pa ne znamo da li bi koristio analogiju sa ratnicom kad bi ih podučavao odupiranju privlačnosti prema muškarcima ili bi možda upotrebio neku drugu analogiju ne bi li efikasnije podstakao njihov ženski ponos (videti takođe AN VII:48). Međutim, ima govora u Pali kanonu u kojima se opisuju monahinje koje su sačuvale svoj celibat pri susretu sa muškarcima u šumi. Najbolji primer je Therigatha XIV, a ima i drugih primera kad su se monahinje oduprle iskušenju (Bhikkhuni samyutta). Na kraju krajeva, naravno, pravi neprijatelj je u nama, a ne izvan nas. To pokazuje i činjenica da monasi u ovom govoru moraju sami da očvrsnu i okončaju nečistoće koje im stvaraju čulna zadovoljstva u sopstvenom umu pre nego što se mogu smatrati istinskim pobednicima. [Natrag]

76. Dutiya-yodhāđiva sutta — Ratnik (2)

“Monasi, postoji pet vrsta ratnika na ovom svetu. Kojih pet?

Ima ratnika koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga obore i dokrajče. Neki ratnici su takvi. To je prva vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini. Ali dok odnose rođacima, pre nego što je do njih stigao, umire on na putu. Neki ratnici su takvi. To je druga vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, ali on ipak umre od te rane. Neki ratnici su takvi. To je treća vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, pa se on oporavi od rane. Neki ratnici su takvi. To je četvrta vrsta ratnika na ovom svetu.

Ima zatim ratnika koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ratnici su takvi. To je peta vrsta ratnika na ovom svetu.

To su pet vrsta ratnika koji postoje na ovom svetu.

Na isti način, monasi, postoji među monasima pet vrsta ljudi nalik ovim ratnicima. Kojih pet?

[1] “Ima monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju — tela, govora i misli nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali požuda. Strašću raspaljenog uma, on — ne odbacujući vežbanje, ne objavljujući svoju slabost — ima sa njom snošaj. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga obore i dokrajče. Neki ljudi su takvi. To je prva vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[2] “Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju — tela, govora i misli nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali požuda. Strašću raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njemu javi misao: ‘Šta ako odem do manastira i kažem monasima: “Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.” I zaputi se potom on ka manastiru, ali pre nego što tamo i stigne, na putu, objavi on svoju slabost u vežbanju, odbaci vežbanje i vrati se nižem životu. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini. Ali dok odnose rođacima, pre nego što je do njih stigao, umire on na putu. Neki ljudi su takvi. To je druga vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[3] “Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju — tela, govora i misli nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali požuda. Strašću raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njemu javi misao: ‘Šta ako odem do manastira i kažem monasima: “Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.” Otišavši do manastira, kaže on monasima: ‘Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.’

Onda ga njegovi drugovi u svetačkom životu posavetuju i upute: ‘Prijatelju, Blaženi je rekao da je malo zadovoljstvo od čulnih užitaka, a mnogo je patnje, mnogo očajanja i da su one velika prepreka. Blaženi je čulna zadovoljstva poredio sa gomilom kostiju — mnogo patnje, mnogo očajanja, a velika prepreka. On je čulna zadovoljstva poredio sa komadom mesa… bakljom od slame… rupom punom žeravice… snom… pozajmljenom stvari… plodom voćke… klanicom… kopljima i mačevima… otrovnom zmijom — mnogo patnje, mnogo očajanja, a velika prepreka. Pronađi radost, prijatelju, u svetačkom životu. Ne objavljuj svoju slabost u vežbanju, ne odbacuj vežbanje, ne vraćaj se nižem životu.’

Na takve savete i uputstva svojih prijatelja u svetačkom životu, on kaže: ‘Iako je Blaženi rekao da je malo zadovoljstvo od čulnih užitaka, a mnogo je patnje, mnogo očajanja i da su one velika prepreka, ja ipak ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.’ Tako on objavi svoju slabost u vežbanju, odbaci vežbanje i vrati se nižem životu. Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, ali on ipak umre od te rane. Neki ljudi su takvi. To je treća vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[4] “Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju — tela, govora i misli nezaštićenih, sabranosti neučvršćene, ne motreći na svoja čula. Tamo on vidi ženu neprikladno obučenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obučenu ili polugolu, u njem use raspali požuda. Strašću raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njemu javi misao: ‘Šta ako odem do manastira i kažem monasima: “Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.” Otišavši do manastira, kaže on monasima: ‘Prijatelji, opseda me požuda, preplavljen sam požudom. Ne mogu nastaviti svetački život. Objavljujući svoju slabost u vežbanju, odbacujući vežbanje, vraćam se nižem životu.’

Na takve savete i uputstva svojih prijatelja u svetačkom životu, on kaže: ‘Potrudiću se, prijatelji. Imaću ovo na umu. Pronaći ću radost u svetačkom životu. Neću objaviti svoju slabost u vežbanju, neću odbaciti vežbanje, niti se vratiti nižem životu.’ Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, pa se on oporavi od rane. Neki ljudi su takvi. To je četvrta vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

[5] “Ima zatim monaha koji živi zavisan od određenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavši svoj ogrtač i ponevši zdelu za prošenje hrane, odlazi on u selo ili grad u prošnju — tela, govora i misli zaštićenih, sabranosti učvršćene, motreći na svoja čula. Tamo on kad vidi oblik okom ne poseže za njim na način na koji bi ga — ako ne bi bio obuzdan u pogledu čula vida — obuzela podmukla, loša stanja kao što su pohlepa ili uzbuđenje. On vežba obuzdavanje. On stražari nad čulom vida. On postiže obuzdanost u pogledu sposobnosti viđenja.

Tamo on kad čuje zvuk uvom…

Tamo on kad oseti miris nosom…

Tamo on kad oseti ukus jezikom…

Tamo on kad oseti dodir telom…

Tamo on kad prepozna neku ideju razumom ne poseže za njom na način na koji bi ga — ako ne bi bio obuzdan u pogledu čula vida — obuzela podmukla, loša stanja kao što su pohlepa ili uzbuđenje. On vežba obuzdavanje. On stražari nad razumom. On postiže obuzdanost u pogledu sposobnosti razumevanja.

Vraćajući se iz prošenja hrane, posle obroka, boravi on na osamljenom mestu: u divljini, u podnožju drveta, u planini, u klisuri, pećini, na zgarištu, u šumi, na otvorenom, u plastu sena. Otišavši u divljinu, u podnožje drveta ili na otvoren prostor, on sedne, prekrštenih nogu, uspravnog tela i usredsređene pažnje.

Takav čovek, kažem vam, jeste kao onaj ratnik koji — uzevši svoj mač i štit, luk i tobolac — jurne u bitku tamo gde je najgušće. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ljudi su takvi. To je peta vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.

To su pet vrsta ljudi među monasima nalik ovim ratnicima.”

77. Paṭhamānāgatabhaya sutta — Govor o budućim opasnostima (1)

Monasi, ovih pet opasnosti je sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno. A kojih pet?

Ima slučajeva kada monah, živeći u divljini, sebe ovako opominje: “Ja sada živim sam u divljini. Dok tako živim sam u divljini može zmija da me ugrize, škorpija može da me ubode, otrovna stonoga da me ubode. Time bi moj život bio okončan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uložim napor da postignem ono još nepostignuto, da dosegnem ono još nedosegnuto, da ostvarim ono još neostvareno.”

To je prva buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah, živeći u divljini, sebe ovako opominje: “Ja sada živim sam u divljini. Dok tako živim sam u divljini, mogu da zapnem i padnem, da se povredim; hrana koju pojeden može da me otruje; moja žuč može da se pokrene; moja sluz… razarajući gasovi (u telu) mogu da se pokrenu. Time bi moj život bio okončan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uložim napor da postignem ono još nepostignuto, da dosegnem ono još nedosegnuto, da ostvarim ono još neostvareno.”

To je druga buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah, živeći u divljini, sebe ovako opominje: “Ja sada živim sam u divljini. Dok tako živim sam u divljini, mogu da naletim na divlje zveri: na lava ili tigra, leoparda, medveda ili hijenu. Oni me mogu rastrgnuti. Time bi moj život bio okončan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uložim napor da postignem ono još nepostignuto, da dosegnem ono još nedosegnuto, da ostvarim ono još neostvareno

To je treća buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah, živeći u divljini, sebe ovako opominje: “Ja sada živim sam u divljini. Dok tako živim sam u divljini, mogu da naletim na mladiće koji su krenuli da počine neki zločin ili se vraćaju pošto su ga već počinili. Oni me mogu ubiti. Time bi moj život bio okončan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uložim napor da postignem ono još nepostignuto, da dosegnem ono još nedosegnuto, da ostvarim ono još neostvareno

To je četvrta buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah, živeći u divljini, sebe ovako opominje: “Ja sada živim sam u divljini. A u divljini ima raznih zlih neljudskih bića (duhova). Oni me mogu ubiti. Time bi moj život bio okončan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uložim napor da postignem ono još nepostignuto, da dosegnem ono još nedosegnuto, da ostvarim ono još neostvareno.

To je peta buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Ovih je pet opasnosti sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

78. Dutiyānāgatabhaya sutta — Govor o budućim opasnostima (2)

Monasi, ovih pet budućih opasnosti je sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno. A kojih pet?

Ima slučajeva kada monah sebe ovako opominje: “Ja sam sada mlad, crne kose, obdaren blagodetima mladosti, prvog dela života. Doći će vreme, međutim, kada će ovo telo savladati starost. Kada je neko savladan starošću i propadanjem, nije lako obratiti pažnju na Budino učenje. Nije lako boraviti ni sam u šumi ili divljini. Pre nego što mi se tako nešto neželjeno, neprijatno, nesrećno dogodi, hajde da uložim napor kako bih postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno, tako da ću — opskrbljen ovom Dhammom — mirno živeti i kad ostarim.

To je prva buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah sebe ovako opominje: “Ja sam sada pošteđen od bolesti i nelagode, dobrog varenja, nije mi prehladno, nije mi pretoplo, srednje sam snage i izdržljivosti. Doći će vreme, međutim, kada će ovo telo savladati bolest. Kada je neko savladan bolešću, nije lako obratiti pažnju na Budino učenje. Nije lako boraviti ni sam u šumi ili divljini. Pre nego što mi se tako nešto neželjeno, neprijatno, nesrećno dogodi, hajde da uložim napor kako bih postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno, tako da ću — opskrbljen ovom Dhammom — mirno živeti i kad ostarim.

To je druga buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah sebe ovako opominje: “Ja sada imam hrane u izobilju, lako je isprositi hranu. Lako je sebe izdržavati poklonima i prilozima. Doći će vreme, međutim, kada će biti glad. Hrane neće biti, neće biti lako isprositi hranu i neće biti lako sebe izdržavati poklonima i prilozima. Kada je glad, ljudi se sakupljaju tamo gde još ima hrane. Tamo će ih biti mnogo na malom prostoru. Kada neko živi u gomili i na malom prostoru, nije lako obratiti pažnju na Budino učenje. Nije lako boraviti ni sam u šumi ili divljini. Pre nego što mi se tako nešto neželjeno, neprijatno, nesrećno dogodi, hajde da uložim napor kako bih postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno, tako da ću — opskrbljen ovom Dhammom — mirno živeti i kad dođe glad.

To je treća buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah sebe ovako opominje: “Ljudi sada žive u slozi, ophode se prijateljski jedni prema drugima, bez svađa, kao mleko pomešano sa vodom, gledajući jedni druge sa simpatijama. Doći će vreme, međutim, kada se javi opasnost od napada divljih plemena. Ojačavši, ona će zauzeti unutrašnjost zemlje. Kada postoji opasnost, ljudi se sakupljaju tamo gde je sigurno. Tamo će ih biti mnogo na malom prostoru. Kada neko živi u gomili i na malom prostoru, nije lako obratiti pažnju na Budino učenje. Nije lako boraviti ni sam u šumi ili divljini. Pre nego što mi se tako nešto neželjeno, neprijatno, nesrećno dogodi, hajde da uložim napor kako bih postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno, tako da ću — opskrbljen ovom Dhammom — mirno živeti i kad dođe opasnost. ”

To je četvrta buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Sem toga, monah sebe ovako opominje: “Sada članovi monaške zajednice (sangha) — složni, ophodeći se prijateljski jedni prema drugima, bez svađa — žive bez rasprava oko učenja. Doći će vreme, međutim, kada će se sangha podeliti. Kada se sangha podeli, nije lako obratiti pažnju na Budino učenje. Nije lako boraviti ni sam u šumi ili divljini. Pre nego što mi se tako nešto neželjeno, neprijatno, nesrećno dogodi, hajde da uložim napor kako bih postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno, tako da ću — opskrbljen ovom Dhammom — mirno živeti i kad se sangha podeli.”

To je peta buduća opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

Ovih pet budućih opasnosti je sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji živi u divljini — sabran, marljiv i odlučan — nastavi tako da živi kako bi postigao ono još nepostignuto, dosegao ono još nedosegnuto, ostvario ono još neostvareno.

79. Tatiyānāgatabhaya sutta — Govor o budućim opasnostima (3)

Monasi, pet je budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koje će se javiti u budućnosti. Pazite na njih i, tako pažljivi, nastojte da ih izbegnete. A kojih pet?

Biće monaha neusavršenog tela [1], neusavršene vrline, neusavršenog uma, neusavršenog uvida. Oni će — pošto su neusavršenog tela, neusavršene vrline, neusavršenog uma, neusavršenog uvida — primati druge među monahe, a neće biti u stanju da ih poduče najvišoj vrlini, najvišem umu, najvišem uvidu. Tako da će i oni biti neusavršenog tela… vrline… uma… uvida. I takvi će — pošto su neusavršenog tela,… vrline… uma.. uvida — primati druge među monahe, a neće biti u stanju da ih poduče najvišoj vrlini, najvišem umu, najvišem uvidu. Tako da će i oni biti neusavršenog tela… vrline… uma.. uvida. I tako od iskvarenog učenja (Dhamma) dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma.

To je, monasi, prva od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha neusavršenog tela, neusavršene vrline, neusavršenog uma, neusavršenog uvida. Oni će — pošto su neusavršenog tela, neusavršene vrline, neusavršenog uma, neusavršenog uvida — primati druge kao svoje učenike, a neće biti u stanju da ih poduče najvišoj vrlini, najvišem umu, najvišem uvidu. Tako da će i oni biti neusavršenog tela… vrline… uma.. uvida. I takvi će — pošto su neusavršenog tela… vrline… uma… uvida — primati druge kao svoje učenike, a neće biti u stanju da ih poduče najvišoj vrlini, najvišem umu, najvišem uvidu. Tako da će i oni biti neusavršenog tela… vrline… uma.. uvida. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma.

To je, monasi, druga od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha neusavršenog tela… vrline… uma.. uvida. Oni će — pošto su neusavršenog tela… vrline… uma… uvida — kada drže govor o najvišoj Dhammi ili govor sastavljen od pitanja i odgovora zapasti u mračna mentalna stanja, a da toga nisu ni svesni. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma.

To je, monasi, treća od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha neusavršenog tela… vrline… uma.. uvida. Oni — pošto su neusavršenog tela… vrline… uma… uvida — ne slušaju kada se govori koji su reči Tathāgate — duboki, slojeviti, uzvišeni i povezani sa prazninom — recituju. Oni neće slušati, neće se potruditi da ih razumeju, neće smatrati to učenje vredno razumevanja ili ovladavanja. Ali će slušati govore koji su književna dela — radove pesnika, koji lepo zvuče, pune retorike, reči neupućenih, reči učenika — kada budu recitovani. Oni će ih slušati, potrudiće se da ih razumeju. Smatraće to učenje vrednim razumevanja i ovladavanja. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma.

To je, monasi, četvrta od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha neusavršenog tela… vrline… uma.. uvida. Oni će — tako neusavršenog tela… vrline… uma… uvida — postati stari monasi koji žive u luksuzu, nemarni, prednjačiće u izbegavanju obaveza, sve manje vremena provoditi u samoći. Oni se neće truditi da postignu ono još nepostignuto, da dosegnu ono još nedosegnuto, da ostvare ono još neostvareno. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma.

To je, monasi, peta od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

To su, monasi, pet budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koje će se javiti u budućnosti. Pazite na njih i, tako pažljivi, nastojte da ih izbegnete.

Beleška

[1] Prema MN 36, osoba usavršenog tela je ona čiji um ne opsedaju osećanja zadovoljstva, a osoba usavršenog uma je ona čiji um ne opsedaju osećanja bola. [Natrag]

80. Ćatutthānāgatabhaya sutta — Govor o budućim opasnostima (4)

Monasi, pet je budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koje će se javiti u budućnosti. Pazite na njih i, tako pažljivi, nastojte da ih izbegnete. A kojih pet?

Biće monaha monaha koji žele lepe ogrtače. Oni će, tako željni lepih ogrtača, zapostaviti praksu nošenja ogrtača napravljenih od odbačenih krpa, neće odlaziti duboko u šume i divljinu, ostajaće u varošima, gradovima i prestonicama, nastaniti se tamo za stalno. Ogrtača radi, radiće mnoge neukusne, neprikladne stvari.

To je, monasi, prva od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha koji žele ukusnu hranu. Oni će, tako željni ukusne hrane, zapostaviti praksu prošenja hrane, neće odlaziti duboko u šume i divljinu, ostajaće u varošima, gradovima i prestonicama, nastaniti se tamo za stalno i tragati za što ukusnijim zalogajem. Hrane radi, radiće mnoge neukusne, neprikladne stvari.

To je, monasi, druga od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha koji žele ugodan smeštaj. Oni će, tako željni ugodnog smeštaja, zapostaviti praksu življenja u divljini, zapostaviti boravišta u dubokoj šumi i divljini, ostajaće u varošima, gradovima i prestonicama, nastaniti se tamo za stalno. Boravišta radi, radiće mnoge neukusne, neprikladne stvari.

To je, monasi, treća od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha koji će živeti u bliskoj vezi sa monahinjama, iskušenicama i ženskim sledbenicama u manastiru. Oni će, tako u odnosu sa monahinjama, iskušenicama i ženskim sledbenicama, ili biti nezadovoljni svetačkim životom ili će načiniti neki od ozbiljnih prekršaja, te ostaviti vežbanje, vratiti se običnom životu.

To je, monasi, četvrta od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

Sem toga, biće monaha koji će živeti u bliskoj vezi sa iskušenicima i muškim sledbenicima u manastiru. Oni će, tako u odnosu sa iskušenicima i muškim sledbenicima u manastiru, biti skloni da prisvajaju i gomilaju razne vrste stvari, kao i da nadgledaju šta drugi imaju.

To je, monasi, peta od budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koja će se javiti u budućnosti. Pazite na nju i, tako pažljivi, nastojte da je izbegnete.

To su, monasi, pet budućih opasnosti, sada još nepostojećih, koje će se javiti u budućnosti. Pazite na njih i, tako pažljivi, nastojte da ih izbegnete.

Anguttara nikāya 5:71-80

Yodhāđiva vagga Ratnik

Yodhāđiva vagga
Ratnik