Anguttara nikāya 6:55-64

Mahāvagga
Veliko poglavlje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

55. Soṇa (Soṇa sutta)

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. A tom je prilikom i poštovani Soṇa boravio blizu Rāđagahe, u Senovitoj šumi. [1]

I dok je poštovani Soṇa boravio na pustom mestu, u osami, ovako poče da razmišlja: „Među sledbenicima Blaženog ja sam jedan od najenergičnijih, ali ipak nisam kroz nevezivanje oslobodio svoj um od otrova. Sa druge strane, pošto je moja porodica je bogata, mogao bih da uživam u tom bogatstvu i pri tome stičem zasluge darujući druge. Kako bi bilo da odustanem od zaređenja, vratim se običnom životu, uživam u bogatstvu i stičem zasluge darujući druge?”

Na to Blaženi, kad je shvatio kakve misli zaokupljaju Soṇu, hitro kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestade na Lešinarevoj hridi i pojavi se u Senovitoj šumi, pravo pred poštovanim Soṇom. Blaženi sede na mesto koje mu bi pripremljeno, a poštovani Soṇa se pokloni Blaženom i sede sa strane. Onda mu Blaženi ovako reče:

„Soṇa, dok si boravio na pustom mestu, u osami, nisi li ovako počeo da razmišljaš: „Među sledbenicima Blaženog ja sam jedan od najenergičnijih, ali ipak nisam kroz nevezivanje oslobodio svoj um od otrova. Sa druge strane, pošto je moja porodica bogata, mogao bih da uživan u tom bogatstvu i pri tome stičem zasluge darujući druge. Kako bi bilo da odustanem od zaređenja, vratim se običnom životu, uživam u bogatstvu i stičem zasluge darujući druge?”

„Jeste, poštovani.”

„Kaži mi, Soṇa, ranije, dok si bio domaćin, jesi li bio vešt u sviranju na lauti?”

„Jesam, poštovani.”

„I šta misliš, Soṇa, kad su žice na tvojoj lauti bile jako zategnute, je li ona bila naštimovana i pogodna za sviranje?”

„Nije, poštovani.”

„Kaži mi dalje, kad su žice na tvojoj lauti bile jako labave, je li ona bila naštimovana i pogodna za sviranje?”

„Nije, poštovani.”

„A šta misliš, kad žice na tvojoj lauti nisu bile ni jako zategnute, niti jako labave, već po meri, je li ona tada bila naštimovana i pogodna za sviranje?”

„Jeste, poštovani.”

„Na isti način, Soṇa, prevelik napor rađa uznemirenost, preslab napor rađa lenjost. Zato bi trebalo da odrediš pravu meru svog napora, da uskladiš svoje sposobnosti i onda uzmeš svoj objekat.” [2]

„Da, poštovani,” odgovori poštovani Soṇa.

Kad je tako podučio poštovanog Soṇu, Blaženi, hitro kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestade iz Senovite šume i pojavi se na Lešinarevoj hridi.

Nešto kasnije, Soṇa je uspeo da odredi pravu meru svog napora, da uskladi svoje sposobnosti i onda uzme svoj objekat. Boraveći sam, pažljiv, marljiv i odlučan, on uskoro dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike, upoznavši ga i shvativši ga sam za sebe ovde i sada. Tako je on znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Soṇa postade jedan od arahanata.

A onda, pošto je postao arahant, u poštovanom Soṇi se javi ova misao: „Kako bi bilo da odem do Blaženog i objavim svoje znanje u njegovom prisustvu?” I tako on otide do Blaženog. Stigavši, pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on Blaženom: „Poštovani gospodine, monah koji je arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem, on je potpuno predan šest stvarima: obuzdavanju, osami, dobronamernosti, iskorenjivanju žudnje, iskorenjivanju vezivanja i neobmanutosti. [3]

(1) I sad bi, poštovani, neko od prisutnih monaha možda mogao pomisliti: ’Je li ovaj monah predan obuzdavanju iz pukog poverenja?’ Ali takvo mišljenje ne bi bilo ispravno. Monah koji se oslobodio svih otrova, koji je proživeo svetački život, izvršio svoj zadatak, u sebi ne nalazi više ništa što bi trebalo učiniti, ništa što bi trebalo dodati onome već učinjenome. [4] On je predan obuzdavanju jer je kroz iskorenjivanje strasti sebe lišio strasti, jer je kroz iskorenjivanje mržnje sebe lišio mržnje, jer je kroz iskorenjivanje obmanutosti sebe lišio obmanutosti.

(2) Sad bi neko od prisutnih monaha možda mogao pomisliti: ’Je li ovaj monah predan osami jer priželjkuje dobitak, slavu i pohvalu?’ Ali takvo mišljenje ne bi bilo ispravno. Monah koji se oslobodio svih otrova, koji je proživeo svetački život, izvršio svoj zadatak, u sebi ne nalazi više ništa što bi trebalo učiniti, ništa što bi trebalo dodati onome već učinjenome. On je predan osami jer je kroz iskorenjivanje strasti sebe lišio strasti, jer je kroz iskorenjivanje mržnje sebe lišio mržnje, jer je kroz iskorenjivanje obmanutosti sebe lišio obmanutosti.

(3) Sad bi neko od prisutnih monaha možda mogao pomisliti: ’Je li ovaj monah predan dobronamernosti jer je pravila i rituale pogrešno razumeo kao suštinu?’ [5] Ali takvo mišljenje ne bi bilo ispravno. Monah koji se oslobodio svih otrova, koji je proživeo svetački život, izvršio svoj zadatak, u sebi ne nalazi više ništa što bi trebalo učiniti, ništa što bi trebalo dodati onome već učinjenome. On je predan dobronamernosti jer je kroz iskorenjivanje strasti sebe lišio strasti, jer je kroz iskorenjivanje mržnje sebe lišio mržnje, jer je kroz iskorenjivanje obmanutosti sebe lišio obmanutosti.

(4) …Ovaj monah je predan iskorenjivanju žudnje jer je kroz iskorenjivanje strasti sebe lišio strasti, jer je kroz iskorenjivanje mržnje sebe lišio mržnje, jer je kroz iskorenjivanje obmanutosti sebe lišio obmanutosti. [6]

(5) …Ovaj monah je predan iskorenjivanju vezanosti jer je kroz iskorenjivanje strasti sebe lišio strasti, jer je kroz iskorenjivanje mržnje sebe lišio mržnje, jer je kroz iskorenjivanje obmanutosti sebe lišio obmanutosti.

(6) …Ovaj monah je predan neobmanutosti jer je kroz iskorenjivanje strasti sebe lišio strasti, jer je kroz iskorenjivanje mržnje sebe lišio mržnje, jer je kroz iskorenjivanje obmanutosti sebe lišio obmanutosti.

Poštovani gospodine, kada je monah svoj um na taj način potpuno oslobodio, čak i ako moćni oblici dostupni oku uđu u njegovo vidno polje, oni ne zaokupe njegov um; oni na um uopšte ne utiču. Njegov um ostaje postojan, stabilan , a on posmatra njihov nestanak. [7] Čak i ako moćni zvukovi dostupni uhu uđu u njegovo čujno polje… Čak i ako moćni mirisi dostupni nosu uđu u njegovo polje mirisa… Čak i ako moćni ukusi dostupni jeziku uđu u njegovo polje ukusa… Čak i ako moćni dodiri dostupni telu uđu u polje njegovog tela… Čak i ako moćni pojmovi dostupni umu uđu u polje njegovog uma, oni ne zaokupe um; oni na um uopšte ne utiču. Njegov um ostaje postojan, stabilan, a on posmatra njihov nestanak.

Zamislite, poštovani, planinu — bez naprslina, bez pukotina, stenu u jednom komadu. Ako bi sa istoka naišla snažna oluja, ta planina se bi pomerila, zaljuljala, niti zatresla. Ako bi sa zapada… sa severa… sa juga naišla snažna oluja, ta planina se bi pomerila, zaljuljala, niti zatresla. Isto tako, kada je monah svoj um na taj način potpuno oslobodio, čak i ako moćni oblici dostupni oku uđu u njegovo vidno polje… Čak i ako moćni pojmovi dostupni umu uđu u polje njegovog uma, oni ne zaokupe um; oni na um uopšte ne utiču. Njegov um ostaje postojan, stabilan, a on posmatra njihov nestanak.”

Ako je neko predan obuzdavanju
i osami uma;
ako je neko predan dobronamernosti
i iskorenjivanju vezivanja;
ako je neko predan uklanjanju žudnje
i nepometenosti uma:
kad neko vidi nastanak područja čula,
tada njegov um potpuno oslobođen biva.

Za monaha stišanoga uma,
onoga ko je potpuno oslobođen,
nema ničeg što bi još učiniti trebalo,
ni potrebe uvećavati to što već učinjeno je.

Kao što kamenitu planinu, čvrstu stenu,
nikakva oluja pomeriti ne može,
isto tako ni oblici i ukusi, zvukovi,
mirisi i dodiri, kao i pojave
poželjne ili nepoželjne
pomeriti um ne mogu.
Njegov um je postojan i oslobođen,
i on prestanak posmatra.

---

Beleške