Anguttara nikāya VII.61
Paćalāyamāna sutta
Pospanost
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među Bhaggama, kraj Sumsumāragirija, u parku jelena, u Bhesakalā gaju. A u to vreme je poštovani Mahā-Moggallāna je sedeo i dremao [1] u Kallavālamuttagāmi, u Magadhi. Duhovnim okom, koje je pročišćeno i nadmašuje ljudsko, Blaženi je video poštovanog Mahā-Moggallānu kako sedi i drema. Onda, baš kao kad bi snažan čovek ispružio svoju savijenu ruku ili savio ispruženu, Blaženi u trenutku nestade iz parka jelana u Bhesakalā gaju i pojavi se pred poštovanim Mahā-Moggallānom. Blaženi sede na već pripremljeno sedište i reče:
"Dremaš li, Moggallāna? Da li dremaš?"
"Da, gospodine."
(1) "Tada, Moggallāna, kad god postaneš pospan, ne bi trebalo da motriš i razvijaš onaj objekat na koji si do tada motrio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
(2) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da misliš, istražuješ i promišljaš o Dhammi onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
(3) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da do detalja recituješ Dhammu onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
(4) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da sebe vučeš za oba uveta i trljaš dlanovima udove. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
(5) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada ustani sa svog mesta i, umivši se, gledaj u svim pravcima, a potom usmeri pogled nagore ka zvezdanom nebu. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
(6) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju svetlosti, da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju dana ovim rečima: "Kako danju, tako i noću, kako noću, tako i danju". Tako, sa umom koji je jasan i neometen, treba da razvijaš um prožet svetlošću. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
(7) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada svestan onoga što je pred tobom i iza tebe, hodaj tamo-amo čula usmerenih ka unutra i uma koji ne luta. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.
Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada lezi na desni bok, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i jasno razumevajući svesti, sa mišlju da ćeš kasnije ustati. Kasnije, pošto si se probudio, treba hitro da ustaneš [sa mišlju]: 'Ne prepuštam se užitku ležanja, užitku tromosti i užitku spavanja.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbaš.
Takođe, Moggallāna, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Nećemo dolaziti među porodice [u prošenje hrane] glave prepune gordosti.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbate. Može se dogoditi, Moggallāna, da monah dođe među porodice glave prepune gordosti. Ali ima mnogo poslova u tim porodicama koje treba obaviti i zbog toga, kada se monah pojavi, ljudi možda ne obrate pažnju na njega. U takvom slučaj monah može pomisliti: 'Ko je okrenuo ove porodice protiv mene? Izgleda da su ovi ljudi postali ravnodušni prema meni' Na taj način, pošto ništa nije dobio, javlja se osećaj poniženosti; kada je neko ponižen, tada je uznemiren; kada je uznemiren, tada ne može da se obuzda. A um onoga ko nije obuzdan daleko je od koncentracije.
Zato, Moggallāna, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Nećem ose upuštati u raspravljanje.' Tako bi sebe trebalo da vežbate. Kada ima rasprava, suviše reči se može očekivati. Kada neko izgovori suviše reči, tada je uznemiren; kada je uznemiren, tada ne može da se obuzda. A um onoga ko nije obuzdan daleko je od koncentracije.
Moggallāna, ja ne hvalim vezivanje za bilo koga, niti ja hvalim nevezivanje ni za koga. Ja ne hvalim vezivanje za domaćine i monahe, ali hvalim vezivanje za mirno i tiho boravište, daleko od ljudske vreve, daleko od ljudskih naselja i pogodno za osamu."
Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā-Moggallāna reče Blaženom: [2] "Ukratko, gospodine, kako se monah oslobađa kroz iskorenjivanje žudnje, najbolji među božanstvima i ljudima: onaj koji je dosegao krajnji zaključak, zadobio krajnju sigurnost od vezivanja, proživeo poslednji duhovni život i postigao krajnji cilj?"
"Moggallāna, kad monah čuje: 'Ništa nije vredno vezivanja', on neposredno zna sve stvari. Pošto direktno zna sve stvari, on potpuno razume sve stvari. Pošto potpuno razume sve stvari, koji god osećaj da oseća – prijatna, bolan ili ni bolan ni prijatan – on boravi kontemplirajući prolaznost u tim osećajima, kontemplirajući postepeno slabljenje tih osećaja, kontemplirajući prestanak tih osećaja, kontemplirajući okretanje od tih osećaja. I dok boravi kontemplirajući prolaznost… postepeno slabljenje… prestanak… okretanje od tih osećaja, on se ne vezuje za bilo šta na ovome svetu. A kad se ne vezuje, on nije uznemiren. A pošto je neuznemiren, on lično dostiže nibbānu. On tada razume: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više povratka u bilo koje stanje bića.'
Ukratko, Moggallāna, na taj način je monah najbolji među božanstvima i ljudima, onaj koji je dosegao krajnji zaključak, zadobio krajnju sigurnost od vezivanja, proživeo poslednji duhovni život i postigao krajnji cilj."
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Komentar za AN: "Iako je hranu dobijao u selu, Moggallāna je meditaciju vežbao u šumi. Tokom sedam dana je vrlo energično praktikovao hodajuću meditaciju i taj napor ga je potpuno iscrpeo. Tako je seo na kraj staze kojom je hodao i počeo da drema." [Natrag]
[2] Ovaj razgovor nalazi se takođe u Ćūlatanhāsankhaya sutti (MN XXXVII:2-3), s tim što je tamo sagovornik Sakka, vladar bogova. [Natrag]