Theravāda budističko društvo

AN VII.61 Paćalāyamāna sutta

Download PDF

Anguttara nikāya VII.61

Paćalāyamāna sutta
Pospanost


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među Bhaggama, kraj Sumsumāragirija, u parku jelena, u Bhesakalā gaju. A u to vreme je poštovani Mahā-Moggallāna je sedeo i dremao [1] u Kallavālamuttagāmi, u Magadhi. Duhovnim okom, koje je pročišćeno i nadmašuje ljudsko, Blaženi je video poštovanog Mahā-Moggallānu kako sedi i drema. Onda, baš kao kad bi snažan čovek ispružio svoju savijenu ruku ili savio ispruženu, Blaženi u trenutku nestade iz parka jelana u Bhesakalā gaju i pojavi se pred poštovanim Mahā-Moggallānom. Blaženi sede na već pripremljeno sedište i reče:

"Dremaš li, Moggallāna? Da li dremaš?"

"Da, gospodine."

(1) "Tada, Moggallāna, kad god postaneš pospan, ne bi trebalo da motriš i razvijaš onaj objekat na koji si do tada motrio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

(2) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da misliš, istražuješ i promišljaš o Dhammi onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

(3) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da do detalja recituješ Dhammu onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

(4) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da sebe vučeš za oba uveta i trljaš dlanovima udove. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

(5) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada ustani sa svog mesta i, umivši se, gledaj u svim pravcima, a potom usmeri pogled nagore ka zvezdanom nebu. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

(6) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju svetlosti, da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju dana ovim rečima: "Kako danju, tako i noću, kako noću, tako i danju". Tako, sa umom koji je jasan i neometen, treba da razvijaš um prožet svetlošću. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

(7) Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada svestan onoga što je pred tobom i iza tebe, hodaj tamo-amo čula usmerenih ka unutra i uma koji ne luta. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći.

Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada lezi na desni bok, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i jasno razumevajući svesti, sa mišlju da ćeš kasnije ustati. Kasnije, pošto si se probudio, treba hitro da ustaneš [sa mišlju]: 'Ne prepuštam se užitku ležanja, užitku tromosti i užitku spavanja.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbaš.

Takođe, Moggallāna, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Nećemo dolaziti među porodice [u prošenje hrane] glave prepune gordosti.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbate. Može se dogoditi, Moggallāna, da monah dođe među porodice glave prepune gordosti. Ali ima mnogo poslova u tim porodicama koje treba obaviti i zbog toga, kada se monah pojavi, ljudi možda ne obrate pažnju na njega. U takvom slučaj monah može pomisliti: 'Ko je okrenuo ove porodice protiv mene? Izgleda da su ovi ljudi postali ravnodušni prema meni' Na taj način, pošto ništa nije dobio, javlja se osećaj poniženosti; kada je neko ponižen, tada je uznemiren; kada je uznemiren, tada ne može da se obuzda. A um onoga ko nije obuzdan daleko je od koncentracije.

Zato, Moggallāna, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Nećem ose upuštati u raspravljanje.' Tako bi sebe trebalo da vežbate. Kada ima rasprava, suviše reči se može očekivati. Kada neko izgovori suviše reči, tada je uznemiren; kada je uznemiren, tada ne može da se obuzda. A um onoga ko nije obuzdan daleko je od koncentracije.

Moggallāna, ja ne hvalim vezivanje za bilo koga, niti ja hvalim nevezivanje ni za koga. Ja ne hvalim vezivanje za domaćine i monahe, ali hvalim vezivanje za mirno i tiho boravište, daleko od ljudske vreve, daleko od ljudskih naselja i pogodno za osamu."

Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā-Moggallāna reče Blaženom: [2] "Ukratko, gospodine, kako se monah oslobađa kroz iskorenjivanje žudnje, najbolji među božanstvima i ljudima: onaj koji je dosegao krajnji zaključak, zadobio krajnju sigurnost od vezivanja, proživeo poslednji duhovni život i postigao krajnji cilj?"

"Moggallāna, kad monah čuje: 'Ništa nije vredno vezivanja', on neposredno zna sve stvari. Pošto direktno zna sve stvari, on potpuno razume sve stvari. Pošto potpuno razume sve stvari, koji god osećaj da oseća – prijatna, bolan ili ni bolan ni prijatan – on boravi kontemplirajući prolaznost u tim osećajima, kontemplirajući postepeno slabljenje tih osećaja, kontemplirajući prestanak tih osećaja, kontemplirajući okretanje od tih osećaja. I dok boravi kontemplirajući prolaznost… postepeno slabljenje… prestanak… okretanje od tih osećaja, on se ne vezuje za bilo šta na ovome svetu. A kad se ne vezuje, on nije uznemiren. A pošto je neuznemiren, on lično dostiže nibbānu. On tada razume: 'Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više povratka u bilo koje stanje bića.'

Ukratko, Moggallāna, na taj način je monah najbolji među božanstvima i ljudima, onaj koji je dosegao krajnji zaključak, zadobio krajnju sigurnost od vezivanja, proživeo poslednji duhovni život i postigao krajnji cilj."


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar za AN: "Iako je hranu dobijao u selu, Moggallāna je meditaciju vežbao u šumi. Tokom sedam dana je vrlo energično praktikovao hodajuću meditaciju i taj napor ga je potpuno iscrpeo. Tako je seo na kraj staze kojom je hodao i počeo da drema." [Natrag]

[2] Ovaj razgovor nalazi se takođe u Ćūlatanhāsankhaya sutti (MN XXXVII:2-3), s tim što je tamo sagovornik Sakka, vladar bogova. [Natrag]