Anguttara nikāya VII.64
Dhammaññu sutta
Osećaj za Dhammu
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Monah koji poseduje sedam kvaliteta vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan je poštovanja, takav je neiscrpan izvor zasluga za ovaj svet. Kojih sedam? Ima slučajeva kada monah ima osećaj za Dhammu, osećaj za značenje, osećaj za sebe samoga, osećaj za umerenost, osećaj za vreme, osećaj za društvena okupljanja i osećaj za razlikovanje ljudi.
A koji to monah ima osećaj za Dhammu? Ima slučajeva kada monah zna Dhammu: govore, pripovesti sačinjene u prozi i stihu, komentare, stihove, nadahnute izjave, citate, priče o prethodnim rođenjima, neverovatne događaje, pitanja i odgovore [ovo je najranija klasifikacija Budinog učenja]. Ako ne bi znao Dhammu — govore, pripovesti sačinjene u prozi i stihu, komentare, stihove, nadahnute izjave, citate, priče o prethodnim rođenjima, neverovatne događaje, pitanja i odgovore — za njega se ne bi reklo da poseduje osećaj za Dhammu. Otuda, zato što on zna Dhammu — govore… pitanja i odgovore — za njega se kaže da ima osećaj za Dhammu. To je monah sa osećajem za Dhammu.
A koji to monah ima osećaj za značenje? Ima slučajeva kada monah zna značenje ove ili one tvrdnje — "To je značenje ove tvrdnje; ovo je značenje one tvrdnje." Ako ne bi znao značenje ove ili one tvrdnje — "To je je značenje ove tvrdnje; ovo je značenje one tvrdnje." — za njega se ne bi reklo da ima osećaj za značenje. Otuda, zato što on zna značenje ove ili one tvrdnje — "To je značenje ove tvrdnje; ovo je značenje one tvrdnje." — za njega se kaže da ima osećaj za značenje. To je monah sa osećajem za značenje. To je monah sa osećajem za Dhammu i sa osećajem za značenje.
A koji to monah ima osećaj za sebe samoga? Ima slučajeva kada monah zna: "Tako daleko sam odmakao u uverenje, vrlini, znanju, oslobađanju, uvidu, oštroumnosti." Ako ne bi imao osećaj za sebe samoga — "Tako daleko sam odmakao u uverenje, vrlini, znanju, oslobađanju, uvidu, oštroumnosti." — za njega se ne bi reklo da ima osećaj za sebe samoga. Otuda, zato što on zna sebe — "Tako daleko sam odmakao u uverenje, vrlini, znanju, oslobađanju, uvidu, oštroumnosti." — za njega se kaže da ima osećaj za sebe samoga. To je monah sa osećajem za sebe samoga. To je monah sa osećajem za Dhammu, sa osećajem za značenje i sa osećajem za sebe samoga.
A koji to monah ima osećaj za umerenost? Ima slučajeva kada monah zna za umerenost kad dobija ogrtač, hranu, prenoćište i sredstva za lečenje. Ako ne bi znao za umerenost kad dobija ogrtač, hranu, prenoćište i sredstva za lečenje, za njega se ne bi reklo da ima osećaj za umerenost. Otuda, zato što on zna za umerenost kad dobija ogrtač, hranu, prenoćište i sredstva za lečenje, za njega se kaže da ima osećaj za umerenost. To je monah sa osećajem za umerenost. To je monah sa osećajem za Dhammu, sa osećajem za značenje, sa osećajem za sebe samoga i sa osećajem za umerenost.
A koji to monah ima osećaj za vreme? Ima slučajeva kada monah zna vreme: "Ovo je vreme za recitovanje svetih tekstova, ovo je vreme za postavljanje pitanja, ovo je vreme za napor [u meditaciji], ovo je vreme za osamu” Ako ne bi znao za vreme — “Ovo je vreme za recitovanje svetih tekstova, ovo je vreme za postavljanje pitanja, ovo je vreme za napor [u meditaciji], ovo je vreme za osamu” — za njega se ne bi reklo da ima osećaj za vreme. Otuda, zato što on ima osećaj za vreme — “Ovo je vreme za recitovanje svetih tekstova, ovo je vreme za postavljanje pitanja, ovo je vreme za napor [u meditaciji], ovo je vreme za osamu" — za njega se kaže da ima osećaj za vreme. To je monah sa osećajem za vreme. To je monah sa osećajem za Dhammu, osećajem za značenje, osećajem za sebe samoga, osećajem za umerenost i osećajem za vreme.
A koji to monah ima osećaj za društvena okupljanja? Ima slučajeva kada monah zna društvena okupljanja: "Ovo je skup plemenitih ratnika, ovo je skup sveštenika, ovo je skup kućedomaćina, ovo je skup asketa; njima treba prići na ovaj način, stajati na ovaj način, ponašati se na ovaj način, sedeti na ovaj način, govoriti na ovaj način, ćutati na ovaj način." Ako ne bi znao za neko društveno okupljanje — "Ovo je skup plemenitih ratnika, ovo je skup sveštenika, ovo je skup kućedomaćina, ovo je skup asketa; njima treba prići na ovaj način, stajati na ovaj način, ponašati se na ovaj način, sedeti na ovaj način, govoriti na ovaj način, ćutati na ovaj način" — za njega se ne bi reklo da ima osećaj za društvena okupljanja. Otuda, zato što on ima osećaj za društvena okupljanja — "Ovo je skup plemenitih ratnika, ovo je skup sveštenika, ovo je skup kućedomaćina, ovo je skup asketa; njima treba prići na ovaj način, stajati na ovaj način, ponašati se na ovaj način, sedeti na ovaj način, govoriti na ovaj način, ćutati na ovaj način" — za njega se kaže da ima osećaj za društvena okupljanja. To je monah sa osećajem za društvena okupljanja. To je monah sa osećajem za Dhammu, osećajem za značenje, osećajem za sebe samoga, osećajem za umerenost, osećajem za vreme i osećajem za društvena okupljanja.
A koji to monah ima osećaj za razlikovanje ljudi? Ima slučajeva kada monah zna koji ljudi pripadaju dvema kategorijama.
Od dva čoveka — jednog koji želi da vidi plemenite i drugog koji ne želi — onoga koji ne želi treba zbog toga kritikovati, a onoga koji želi, treba zbog toga pohvaliti
Od dva čoveka koji žele da vide plemenite — jednog ko želi da čuje pravu Dhammu i drugog koji ne želi — onoga koji ne želi da čuje pravu Dhammu, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji želi da čuje pravu Dhammu, treba zbog toga pohvaliti
Od dva čoveka koji žele da čuju pravu Dhammu — onoga koji sluša pažljivo i onoga koji ne sluša pažljivo — onoga koji ne sluša pažljivo, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji sluša pažljivo, treba zbog toga pohvaliti
Od dva čoveka koji slušaju pažljivo — onoga koji, pošto je saslušao reči Dhamme, uspe i da ih zapamti i onoga koji ne uspe — onoga koji, pošto je saslušao reči Dhamme i nije uspeo da ih zapamti, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji uspe da zapamti reči Dhamme, treba zbog toga pohvaliti
Od dva čoveka koji, pošto su saslušali reči Dhamme, uspeju i da ih zapamte — jednoga koj istražuje značenje reči Dhamme koje je zapamtio i drugoga koji to ne čini — onoga koji ne istražuje značenje reči Dhamme koje je zapamtio, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji istražuje značenje reči Dhamme koje je zapamtio, treba zbog toga pohvaliti
Od dva čoveka koji istražuju značenje reči Dhamme koje su zapamtili — jednog koji ne vežba Dhammu u skladu sa Dhammom, posedujući osećaj za Dhammu, posedujući osećaj za značenje, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji vežba Dhammu u skladu sa Dhammom, posedujući osećaj za Dhammu, posedujući osećaj za značenje, treba zbog toga pohvaliti.
Od dva čoveka koji vežbaju Dhammu u skladu sa Dhammom, posedujući osećaj za Dhammu, posedujući osećaj za značenje — jednog koji vežba za svoju i dobrobit drugih i drugog koji vežba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih — onoga koji vežba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji vežba za svoju i dobrobit drugih, treba zbog toga pohvaliti.
Eto tako monah zna koji ljudi pripadaju dvema kategorijama. To je monah koji ima osećaj za razlikovanje ljudi.
Monah koji poseduje tih sedam kvaliteta vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan je poštovanja, takav je neiscrpan izvor zasluga za ovaj svet.