Anguttara nikāya 8:51
Gotamī sutta
Govor Gotamī
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Jednom je prilikom Blaženi boravio u zemlji Sakjana, kraj Kapilavatthua, u Nigrodhinom gaju. Onda Mahāpađāpatī Gotamī dođe do Blaženog, pokloni mu se, stade sa strane i reče:
“Poštovani gospodine, bilo bi dobro da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
“Dosta, Gotamī! Ne zagovaraj to da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
Po drugi put…
Po treći put Mahāpađāpatī Gotamī reče: “Poštovani gospodine, bilo bi dobro da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
Po treći put Blaženi reče: “Dosta, Gotamī! Ne zagovaraj to da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
Na to Mahāpađāpatī Gotamī, zakupljena mišlju: “Blaženi ne odobrava da žene napuste dom i postanu beskućnice”, ophrvana tugom, zaplaka. Onda se pokloni Blaženom i pazeći da joj on ostane sa desne strane, otide.
A Blaženi, pošto je ostao u Kapilavatthuu koliko je želeo, krenu put Vesalija i idući od sela do sela, stiže do njega. Tu, kraj Vesalija je Blaženi živeo u Dvorani sa zabatima, u Velikoj šumi.
A Mahāpađāpatī obrija svoju glavu i obuče žuti ogrtač, te sa mnogo kćeri iz plemena Sakya otide do Vesalija i idući od sela do sela, stiže do Dvorane sa zabatima, u Velikoj šumi. Kad je tamo stigla, noge su joj bile sve u ranama, telo prljavo i prekriveno prašinom, a ona u suzama.
Poštovani Ānanda je vide takvu kako stoji pred Dvoranom, te je upita. “Gotamī, zašto stojiš tu nogu u ranama, tela prljavog i prekrivenog prašinom i u suzama?”
“Poštovani gospodine, Blaženi ne odobrava da i žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je sam objavio.”
“Ako je tako, Gotamī, sačekaj malo, ja ću ga zamoliti da odobri da i žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice.”
I poštovani Ānanda otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: “Poštovani gospodine, Mahāpađāpatī Gotamī, nogu u ranama, tela prljavog i prekrivenog prašinom, a ona u suzama stoji napolju, jer Blaženi ne odobrava da i žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je sam objavio’. Bilo bi dobro da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
“Dosta, Ānanda! Ne zagovaraj to da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
Po drugi put… Po treći put poštovani Ānanda reče: “Bilo bi dobro da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
Po treći put reče Blaženi: “Dosta, Ānanda! Ne zagovaraj to da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata.”
Onda poštovani Ānanda pomisli: “Blaženi ne odobrava da žene napuste dom i postanu beskućnice. Kako bi bilo ako bih na neki drugi način zamolio Blaženog?” Onda Ānanda reče Blaženom ovako: “Poštovani gospodine, ako bi ženama bilo odobreno da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata, je li moguće da one dostignu stanja ulaska u tok, jednom povratnika, nepovratnika i arahanta?”
“Moguće je, Ānanda.”
“Poštovani gospodine, ako to jeste moguće, onda bi zaista bili dobro da žene takođe mogu da napuste dom i postanu beskućnice u učenju i pravilima koje je objavio Tathāgata. Jer Mahāpađāpatī Gotamī je mnogo toga učinila za Blaženog, ona je sestra njegove majke, dojila ga je i prihvatila kao sina kada je njegova majka umrla.”
“Ānanda, ako Mahāpađāpatī Gotamī s poštovanjem prihvati ovih osam pravila, onda će joj to biti puno zaređenje:
(1) Monahinja makar imala i stotinu godina monaškog staža iza sebe, treba da se pokloni, poštuje, pozdravlja sklopljenim rukama i učtivo odnosi prema monahu, makar on bio zaređen upravo tog dana. Ovo pravilo treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(2) Monahinja ne treba da započne period monsuna samo u onom manastiru u kojem nema nijednog monaha. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(3) Svake dve nedelje monahinja mora zajednicu monaha zamoliti za dve stvari. Prva je u koji je dan određeno recitovanje monaških pravila radi priznavanja počinjenih prekršaja discipline, a druga je da od njih zatraži savet kad je to potrebno. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(4) Monahinja na kraju perioda monsuna mora pred zajednicom i monaha i monahinja izreći svaki tuđ prekršaj pravila koji je videla, o kojem je čula ili posumnjala da se dogodio. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(5) Monahinja takođe pred zajednicom i monaha i monahinja mora priznati i sopstvene ozbiljnije prekršaje discipline. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(6) Iskušenica mora provesti najmanje dve godine pridržavajući se šest pravila, kako bi bila spremna za potpuno zaređenje pred zajednicom i monaha i monahinja. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(7) Monahinja ne sme da vređa ili ismeva monaha ni u kojoj prilici. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
(8) Od ovoga dana je zabranjeno da monahinja kritikuje monaha u bilo kojoj prilici, ali nije zabranjeno da monah kritikuje monahinju. Ovo pravilo takođe treba poštovati, pridržavati ga se, ceniti ga i ne prekršiti ga do kraja života.
Ānanda, ako Mahāpađāpatī Gotamī prihvata ovih osam strogih pravila, to će joj biti potpuno zaređenje.”
Pošto je Ānanda saslušao ovih osam pravila od Blaženog, otide on do Mahāpađāpatī Gotamī i reče:
“Gotamī, ako s poštovanjem prihvatiš ovih osam pravila, onda će joj to biti puno zaređenje…
[Ponavlja svih osam pravila]
„Ānanda, baš kao kad bi mladić, žena ili dete, koji su oprali glavu, trebalo da prime venac ispleten od cvetova plavog lotosa, jasmina ili kakvog drugog cveća, pa ga prihvate sa obe ruke i stave sebi na glavu, isto tako ja s poštovanjem prihvatam ovih osam pravila, da ih ne prekršim do kraja života.“
Onda Ānanda otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, Mahāpađāpatī Gotamī je s poštovanjem prihvatila osam pravila,da ih ne prekrši do kraja života.“
„Ānanda, da ženama nije dozvoljeno da napuste dom i postanu beskućnice u učenju u pravilima koje je objavio Tathāgata, svetački život bi dugo potrajao; ovo dobro učenje bi čvrsto stajalo hiljadu godina. Ali pošto to ženama jeste dozvoljeno, onda svetački život neće dugo potrajati; ovo dobro učenje će opstati samo pet stotina godina.
Ānanda, baš kao što porodice u kojima ima više žena i tek pokoji muškarac napadaju pljačkaši i prevaranti, isto tako u učenju u kojem postoji beskućništvo za žene svetački život ne traje dugo.
Ānanda, baš kao što polje zrelog pirinča napadne žižak, pa ono ne potraje zadugo, isto tako u učenju u kojem postoji beskućništvo za žene svetački život ne traje dugo.
Ānanda, baš kao što polje šećerne trske napadne bolest po imenu crvena rđ, pa ono ne potraje zadugo, isto tako u učenju u kojem postoji beskućništvo za žene svetački život ne traje dugo.
Ānanda, baš kao što čovek napravi nasip kao zaštitu za ogromno jezero da se ne izlije, isto tako sam i ja propisao ovih osam pravila monahinjama kao zaštitu, da ih ne prekrše do kraja života.