Anguttara nikāya 10:1-10
Ānisamsa vagga
Koristi
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
10:1 Kimatthiya sutta – Koja je korist? [pāli]
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u gaju princa Đete, u manastiru koji je poklonio Anāthapiṇḍika. Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog , pokloni mu se, sedne sa strane i ovako mu reče:
(1) “Poštovani gospodine, koja je svrha, koja korist od postupaka vođenih vrlinom (sīla)?”
(2) “Ānanda, svrha i korist od vrline jeste odsustvo kajanja (avippaṭisāra).”
(3) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od odsustva kajanja?”
“Ānanda, svrha i korist od odsustva kajanja jeste radost (pāmođđha).”
(4) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od radosti?”
“Ānanda, svrha i korist od radosti jeste ushićenje (pīti).”
(5) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od ushićenja?”
“Ānanda, svrha i korist od ushićenja jeste smirenje (passadhi).”
(6) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od smirenja?”
“Ānanda, svrha i korist od ushićenja jeste sreća (sukha).”
(7) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od sreće?”
“Ānanda, svrha i korist od ushićenja jeste koncentracija (samādhi).”
(8) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od koncentracije?”
“Ānanda, svrha i korist od koncentracije jeste znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu (yathābhūtañāṇadassana).”
(9) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu?”
“Ānanda, svrha i korist od znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu otrežnjenje (nibbidā) i hlađenje strasti (virāga).”
(10) “A koja je, poštovani gospodine, svrha, koja korist od otrežnjenja i hlađenja strasti?”
“Ānanda, svrha i korist od otrežnjenja i hlađenja strasti jeste znanje i viđenje oslobođenja (vimuttiñāṇadassana).
Tako, Ānanda, svrha i korist od vrline jeste odsustvo kajanja; svrha i korist od odsustva kajanja jeste radost; svrha i korist od radosti jeste ushićenje; svrha i korist od ushićenja jeste smirenje; svrha i korist od smirenja jeste sreća; svrha i korist od sreće jeste koncentracija; svrha i korist od koncentracije jeste znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu; svrha i korist od znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu otrežnjenje i hlađenje strasti; a svrha i korist od otrežnjenja i hlađenja strasti jeste znanje i viđenje oslobođenja. Tako, Ānanda, postupci vođeni vrlinom malo-pomalo vode do najvišega.”
10:2 Ćetanākaraṇīya sutta – Voljna misao
(1-2) “Monasi, onome ko postupa u skladu sa vrlinom nije potreban voljni napor: ‘Neka u meni nema kajanja’. Prirodno je da nema kajanja u onome ko je čestit, čiji postupci su čestiti.
(3) Onome ko se ne kaje nije potreban voljni napor: ‘Nek se u meni javi radost’. Prirodno je da se radost javi u onome ko se ne kaje.
(4) Onome ko je radostan nije potreban voljni napor: ‘Nek se u meni javi ushićenje’. Prirodno je da se ushićenje javi u onome ko je radostan.
(5) Onome ko je ushićen nije potreban voljni napor: ‘Nek moje telo bude mirno’. Prirodno je da telo onoga ko je ushićen bude mirno.
(6) Onome čije je telo mirno nije potreban voljni napor: ‘Neka osetim sreću’. Prirodno je da onaj ko je smiren oseti sreću.
(7) Onome ko je srećan nije potreban voljni napor: ‘Nek moj um bude skoncentrisan’. Prirodno je da um onoga ko je srećan bude koncentrisan.
(8) Onome čiji je um koncentrisan nije potreban voljni napor: ‘Neka znam i vidim stvari kakve zaista jesu’. Prirodno je da onaj čiji je um koncentrisan zna i vidi stvari kakve zaista jesu.
(9) Onome ko zna i vidi stvari kakve zaista jesu nije potreban voljni napor: ‘Neka budem otrežnjen i smirenih strasti’. Prirodno je da onaj ko zna i vidi stvari kakve zaista jesu bude otrežnjen i smirenih strasti.
(10) Onome ko je otrežnjen i smirenih strasti nije potreban voljni napor: ‘Neka dosegnem znanje i viđenje oslobođenja’. Prirodno je da onaj ko je otrežnjen i smirenih strasti dosegne znanje i viđenje oslobođenja.
Tako, monasi, znanje i viđenje oslobođenja jeste cilj i korist otrežnjenja i smirenja strasti; otrežnjenje i smirenje strasti jeste cilj i korist znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu; znanje i viđenje stvari kakve zaista jesu jeste cilj i korist koncentracije; koncentracija jeste cilj i korist sreće; sreća jeste cilj i korist telesnog mira; telesni mir jeste cilj i svrha ushićenja; ushićenje jeste cilj i korist odsustva kajanja; odsustvo kajanje jeste cilj i korist postupanja u skladu sa vrlinom.
Tako, monasi, jedan se stupanj pretapa u naredni, jedan stupanj vodi do narednog, kako bi se sa jedne obale prešlo na suprotnu.