Digha nikāya 15
Mahā-nidāna sutta
Veliki govor o uzročnosti
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Uslovljeni nastanak
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo među Kuruima, kraj grada po imenu Kammāsadhamma. Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženoga, pokloni mu je i sede sa strane. Sedeći tako, reče on Blaženome:
"Čudesno je to i divno, poštovani gospodine, kako je dubok ovaj uslovljeni nastanak i izgleda dubok, a ipak mi se čini potpuno jasnim."
"Nemoj tako govoriti, Ānanda! Nemoj tako govoriti, Ānanda! Ovaj uslovljeni nastanak, Ānanda, jeste dubok i izgleda dubok. Zato što ne razume i ne proniče u Dhammu, Ānanda, ova generacija postala je poput zamršenog klupka, poput užeta vezanog u čvor, poput upetljane šaše i trske, te ne doseže izvan saṃsāre, sa njenim svetom patnje, lošim odredištima i nižim svetovima.
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok starosti i smrti?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok starosti i smrti?’, treba da odgovori: ’Rođenje je uzrok starosti i smrti.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok rođenja?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok rođenja?’, treba da odgovori: ’Bivanje je uzrok rođenja.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok bivanja?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok bivanja?’, treba da odgovori: ’Vezivanje je uzrok bivanja.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok vezivanja?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok vezivanja?’, treba da odgovori: ’Žudnja je uzrok vezivanja.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok žudnje?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok žudnje?’, treba da odgovori: ’Osećaj je uzrok žudnje.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok osećaja?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok osećaja?’, treba da odgovori: ’Kontakt je uzrok osećaja.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok kontakta?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok kontakta?’, treba da odgovori: ’Mentalno-materijalno je uzrok kontakta.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok mentalno-materijalnog?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok mentalno-materijalnog?’, treba da odgovori: ’Svest je uzrok mentalno-materijalnog.’
Ānanda, ako nekoga pitaju: ’Postoji li poseban uzrok svesti?’, treba da odgovori: ’Postoji.’ Ako ga pitaju: ’A koji je to uzrok svesti?’, treba da odgovori: ’Mentalno-materijalno je uzrok svesti.’
Tako, Ānanda, mentalno-materijalno je uzrok svesti. Svest je uzrok mentalno-materijalnog. Mentalno-materijalno je uzrok kontakta. Kontakt je uzrok osećaja. Osećaj je uzrok žudnje. Žudnja je uzrok vezivanja. Vezivanje je uzrok bivanja. Bivanje je uzrok rođenja. Rođenje je uzrok starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Starost i smrt
Ovako je rečeno: ’Rođenje je uzrok starosti i smrti.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojalo bilo kakvo rođenje bilo gde – dakle, božanstava, nebesnika, duhova, demona, ljudskih bića, četvoronožaca, ptica i gmizavaca, svakog od njih u svom stanju – ako ne bi postojalo rađanje bića bilo koje vrste u bilo kojem stanju, sa takvim prestankom rođenja, da li bi se igde mogle naći starost i smrt?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov starosti i smrti, dakle rođenje.
Rođenje
Ovako je rečeno: ’Bivanje je uzrok rođenja.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojalo bilo kakvo bivanje bilo gde – dakle, bivanje u sferi čulog, bivanje u sferi suptilne materije, bivanje u sferi nematerijalnog – ako ne bi postojalo bivanje, sa takvim prestankom bivanja, da li bi se igde moglo naći rođenje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov rođenja, dakle bivanje.
Bivanje
Ovako je rečeno: ’Vezivanje je uzrok bivanja.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojalo bilo kakvo vezivanje bilo gde – dakle, vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale ili vezivanje za učenje o sopstvu – ako ne bi postojalo vezivanje, sa takvim prestankom vezivanja, da li bi se igde moglo naći bivanje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov bivanja, dakle vezivanje.
Vezivanje
Ovako je rečeno: ’Žudnja je uzrok vezivanja.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojala bilo kakva žudnja bilo gde – dakle, žudnja za vidljivim oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima ili žudnja za objektima uma – ako ne bi postojala žudnja, sa takvim prestankom žudnje, da li bi se igde moglo naći vezivanje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov vezivanja, dakle žudnja.
Žudnja
Ovako je rečeno: ’Osećaj je uzrok žudnje.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojao bilo kakav osećaj bilo gde – dakle, osećaj rođen na osnovu kontakta oka, osećaj rođen na osnovu kontakta uha, osećaj rođen na osnovu kontakta nosa, osećaj rođen na osnovu kontakta jezika, osećaj rođen na osnovu kontakta tela ili osećaj rođen na osnovu kontakta uma – ako ne bi postojao osećaj, sa takvim prestankom osećaja, da li bi se igde mogla naći žudnja?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov žudnje, dakle osećaj.
Na osnovu žudnje
Tako, Ānanda, osećaj je uzrok žudnje. Žudnja je uzrok traganja. Traganje je uzrok materijalnog dobitka. Materijalni dobitak je uzrok donošenja odluke. Donošenje odluke je uzrok želje i strasti. Želja i strast su uzrok vezivanja. Vezivanje je uzrok posesivnosti. Posesivnost je uzrok tvrdičluka. Tvrdičluk je uzrok neprekidnog osiguravanja. A zbog neprekidnog obezbeđivanja se različite loše, štetne pojave javljaju – hvatanje za batine i oružje, sukobi, svađe i prepirke, uvrede, ogovaranje i laganje.
Rečeno je: ’Zbog neprekidnog obezbeđivanja se različite loše, štetne pojave javljaju – hvatanje za batine i oružje, sukobi, svađe i prepirke, uvrede, ogovaranje i laganje.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojala bilo kakvo neprekidno obezbeđivanje bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu neprekidnog obezbeđivanja, sa prestankom neprekidnog obezbeđivanja, javljale te različite loše, štetne pojave?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov tih različitih loših, štetnih pojava, dakle neprekidno obezbeđivanje.
Rečeno je: ’Tvrdičluk je uzrok neprekidnog osiguravanja.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojao bilo kakav tvrdičluk bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu tvrdičluka, sa prestankom tvrdičluka, javljalo neprekidno obezbeđivanje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov neprekidnog obezbeđivanja, dakle tvrdičluk.
Rečeno je: ’Posesivnost je uzrok tvrdičluka.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojala bilo kakva posesivnost bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu posesivnosti, sa prestankom posesivnosti, javljao tvrdičluk?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov tvrdičluka, dakle posesivnost.
Rečeno je: ’Vezivanje je uzrok posesivnosti.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojalo bilo kakvo vezivanje bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu vezivanja, sa prestankom vezivanja, javljala posesivnost?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov posesivnosti, dakle vezivanje.
Rečeno je: ’ Želja i strast su uzrok vezivanja.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojale bilo kakva želja i strast bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu želje i strasti, sa prestankom želje i strasti, javljalo vezivanje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov vezivanja, dakle želja i strast.
Rečeno je: ’Donošenje odluke je uzrok želje i strasti.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojale bilo kakvo donošenje odluke bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu donošenja odluke, sa prestankom donošenja odluke, javljale želja i strast?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov želje i strasti, dakle donošenje odluke.
Rečeno je: ’Materijalni dobitak je uzrok donošenja odluke [o tom dobitku].’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojao bilo kakav materijalni dobitak bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu materijalnog dobitka, sa prestankom materijalnog dobitka, javljalo donošenje odluke?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov donošenja odluke, dakle materijalni dobitak.
Rečeno je: ’Traganje je uzrok materijalnog dobitka.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojao bilo kakvo traganje bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu traganja, sa prestankom traganja, javljao materijalni dobitak?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov materijalnog dobitka, dakle traganje.
Rečeno je: ’Žudnja je uzrok traganja.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojala bilo kakva žudnja bilo gde, da li bi se u potpunom odsustvu žudnje, sa prestankom žudnje, javljalo traganje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov traganja, dakle žudnja.
I tako, Ānanda, ove dve pojave spajaju se u jedno kao dva aspekta osećaja.
Osećaj
Rečeno je: ’Kontakt je uzrok osećaja.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojala bilo kakav kontakt bilo gde – dakle, kontakt oka [sa objektom], kontakt uha [sa zvukom], kontakt nosa [sa mirisom], kontakt jezika [sa ukusom], kontakt tela [sa predmetom] ili kontakt uma [sa mišlju] – da li bi se u potpunom odsustvu kontakta, sa prestankom kontakta, javljao osećaj?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov osećaja, dakle kontakt.
Kontakt
Rečeno je: ’Mentalno-materijalno je uzrok kontakta.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi postojala svojstva, osobine, kvaliteti i detalji na osnovu kojih se prepoznaje neka mentalna pojava, da li bi se kontakt kao jezička definicija te pojave javio u materijalnom telu?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Kada ta svojstva, osobine, kvaliteti i detalji na osnovu kojih nastaje opis neke materijalne pojave ne bi postojali, da li bi se kontakt kao podražaj čula javio u mentalnom telu?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
Kada ta svojstva, osobine, kvaliteti i detalji na osnovu kojih nastaje opis mentalnog tela i materijalnog tela ne bi postojali, da li bi se mogao uočiti kontakt kao jezička definicija ili kontakt kao podražaj čula?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
Kada ta svojstva, osobine, kvaliteti i detalji na osnovu kojih nastaje opis mentalno-materijalnog ne bi postojali, da li bi se uopšte mogao uočiti kontakt?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov kontakta, dakle mentalno-materijalno.
Mentalno-materijalno
Rečeno je: ’Svest je uzrok mentalno-materijalnog.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada se svest ne bi začela u majčinoj materici, da li bi se u njoj mentalno-materijalno uobličilo?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi je, pošto se začela u materici, svest napustila, da li bi mentalno-materijalno bilo rođeno u ovo stanje postojanja?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi svest malog dečaka ili devojčice bila prekinuta, da li bi mentalno-materijalno raslo, razvijalo se i dostiglo zrelost?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov mentalno-materijalnog, dakle svest.
Svest
Rečeno je: ’Mentalno-materijalno je uzrok svesti.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba razumeti: Kada svest nema oslonac u mentalno-materijalnom, da li bi bilo moguće uočiti nastanak čitavog tog okeana patnje – budućeg rođenja, starenja i smrti?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov svesti, dakle mentalno-materijalno.
Samo se u tom slučaju, Ānanda, neko može roditi, stariti i umreti, preminuti i preporoditi se, samo u tom slučaju postoji put označavanja, samo u tom slučaju postoji put jezika, samo u tom slučaju postoji put opisivanja, samo u tom slučaju postoji područje mudrosti, samo u tom slučaju nastavlja se krug preporađanja, tako da je ovo stanje bivanja moguće pronaći, dakle mentalno-materijalno zajedno sa svešću.
Opisi sopstva
Oni koji opisuju sopstvo, Ānanda, na koje ga načine opisuju? Opisuju ga kao fizički oblik i ograničeno: ’Moje sopstvo ima fizički oblik i ograničeno je.’ Ili ga opisuju kao fizički oblik i neograničeno: ’Moje sopstvo ima fizički oblik i neograničeno je.’ Ili opisuju sopstvo kao nematerijalno i ograničeno: ’Moje sopstvo je nematerijalno i ograničeno.’ Ili opisuju sopstvo kao nematerijalno i neograničeno: ’Moje sopstvo je nematerijalno i neograničeno.’
Ānanda, onaj ko sopstvo opisuje kao fizički oblik i ograničeno, opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti ili opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti ili smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da (sopstvo) ima fizički oblik i da je ograničeno leži u osnovi ovoga.
Onaj ko sopstvo opisuje kao fizički oblik i neograničeno, opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti ili opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti ili smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da (sopstvo) ima fizički oblik i da je neograničeno leži u osnovi ovoga.
Onaj ko sopstvo opisuje kao nematerijalno i ograničeno, opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti ili opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti ili smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da je (sopstvo) nematerijalno i da je ograničeno leži u osnovi ovoga.
Oni koji opisuju sopstvo, Ānanda, opisuju ga na taj način.
Neopisivanje sopstva
Oni koji ne opisuju sopstvo, Ānanda, na koje ga načine ne opisuju? Ne opisuju ga kao fizički oblik i ograničeno, ne opisuju ga na ovaj način: ’Moje sopstvo ima fizički oblik i ograničeno je.’ Ili ga ne opisuju kao fizički oblik i neograničeno, ne opisuju ga na ovaj način: ’Moje sopstvo ima fizički oblik i neograničeno je.’ Ili ga ne opisuju kao nematerijalno i ograničeno, ne opisuju ga na ovaj način: ’Moje sopstvo je nematerijalno i ograničeno.’ Ili ga ne opisuju kao nematerijalno i neograničeno, ne opisuju ga na ovaj način: ’Moje sopstvo je nematerijalno i neograničeno.’
Tako, Ānanda, onaj ko sopstvo ne opisuje kao fizički oblik i ograničeno, ne opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti, niti opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti, niti smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da (sopstvo) ima fizički oblik i da je ograničeno ne leži u osnovi ovoga.
Onaj ko sopstvo ne opisuje kao fizički oblik i neograničeno, ne opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti, niti opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti, niti smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da (sopstvo) ima fizički oblik i da je neograničeno ne leži u osnovi ovoga.
Onaj ko sopstvo ne opisuje kao nematerijalno i ograničeno, ne opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti, niti opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti, niti smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da je (sopstvo) nematerijalno i ograničeno ne leži u osnovi ovoga.
Onaj ko sopstvo ne opisuje kao nematerijalno i neograničeno, ne opisuje takvo sopstvo (kao da postoji jedino) u sadašnjosti, niti opisuje takvo sopstvo (kao da postoji) tamo u budućnosti, niti smatra: ’To što nije takvo, preokrenuću ka stanju da bude takvo.’ Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da je (sopstvo) nematerijalno i neograničeno ne leži u osnovi ovoga.
Oni koji ne opisuju sopstvo, Ānanda, ne opisuju ga na taj način.
Razmatranje sopstva
Oni koji razmatraju (ideju) sopstva, Ānanda, na koje ga načine razmatraju? Onaj ko (ideju) sopstva smatra da osećaj jeste sopstvo, ovim rečima: ’Osećaj je moje sopstvo.’ Ili smatra: ’Osećaj nije moje sopstvo; moje sopstvo ne doživljava osećaj.’ Ili smatra: ’Osećaj nije moje sopstvo; ali moje sopstvo nije bez doživljaja osećaja. Moje sopstvo oseća; jer moje sopstvo je podložno osećaju.’
Onda bi, Ānanda, toga ko kaže: ’Osećaj je moje sopstvo’ trebalo upitati: ’Prijatelju, postoje ove tri vrste osećaja – prijatan osećaj, bolan osećaj i ni prijatan ni bolan osećaj. Među te tri vrste osećaja, koji smatraš sopstvom?’
Ānanda, kad neko oseća prijatan osećaj, tada on istom tom prilikom ne oseća bolan osećaj ili ni bolan ni prijatan osećaj; tom prilikom on oseća jedino prijatan osećaj. Kada neko oseća bolan osećaj, tada on istom tom prilikom ne oseća prijatan osećaj ili ni bolan ni prijatan osećaj; tom prilikom on oseća jedino bolan osećaj. Kada neko oseća ni bolan ni prijatan osećaj, tada on istom tom prilikom ne oseća prijatan osećaj ili bolan osećaj; tom prilikom on oseća jedino ni bolan ni prijatan osećaj.
Ānanda, prijatan osećaj je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, propadanju, slabljenju i nestanku. Bolan osećaj je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, propadanju, slabljenju i nestanku. Ni bolan ni prijatan osećaj je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, propadanju, slabljenju i nestanku.
Ako, dok doživljava prijatan osećaj, neko pomisli. ’To je moje sopstvo’, tada sa prestankom tog prijatnog osećaja on pomisli: ’Moje sopstvo je nestalo’. Ako, dok doživljava bolan osećaj, neko pomisli. ’To je moje sopstvo’, tada sa prestankom tog bolnog osećaja on pomisli: ’Moje sopstvo je nestalo’. Ako, dok doživljava ni bolan ni prijatan osećaj, neko pomisli. ’To je moje sopstvo’, tada sa prestankom tog ni bolnog ni prijatnog osećaja on pomisli: ’Moje sopstvo je nestalo’.
Tako onaj ko kaže: ’Osećaj je moje sopstvo’ smatra sopstvo nečim što je, čak ovde i sada, prolazno, mešavina zadovoljstva i bola, podložnim nastanku i nestanku. Zbog toga, Ānanda, nije prihvatljivo smatrati da je osećaj sopstvo.
Onaj ko kaže: ’Osećaj nije moje sopstvo; moje sopstvo ne doživljava osećaj’ – njega bi trebalo pitati: ’Prijatelju, tamo gde ne postoji apsolutno ništa što je moguće osetiti, da li bi se ideja ’ja sam’ mogla pojaviti?’."
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Zbog toga, Ānanda, nije prihvatljivo smatrati da je sopstvo to koje ne doživljava osećaj.
Onaj ko kaže: ’Osećaj nije moje sopstvo; ali moje sopstvo nije bez doživljaja osećaja. Moje sopstvo oseća; jer moje sopstvo je podložno osećaju’ – njega bi trebalo pitati: ’Prijatelju, ako bi osećaj potpuno nestao, bez ikakvog ostatka, u potpuno odsustvu osećaja, sa nestankom osećaja, da li bi se ideja ’ja sam’ mogla pojaviti?’."
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Zbog toga, Ānanda, nije prihvatljivo smatrati da je sopstvo to koje doživljava osećaj.
Ānanda, kada monah ne smatra osećaj sopstvom, ne smatra da je sopstvo bez doživljaja osećaja, kada ne smatra: ’Moje sopstvo oseća, jer je moje sopstvo podložno osećaju’ – tada, bez takvih razmatranja, ne vezuje se za bilo šta na ovome svetu. Pošto se ne vezuje, nije uznemiren. Kada nije uznemiren, on stiže do nibbāne. Tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.
Ānanda, ako bi bilo ko o monahu čiji je um ovako oslobođen rekao da zastupa gledište: ’Tathāgata postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina; ili da zastupa gledište: ’Tathāgata ne postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina; ili da zastupa gledište: ’Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina; ili da zastupa gledište: ’Tathāgata ni postoji niti ne postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina. A zašto? Zato što je taj monah oslobođen tako što neposredno zna: koliko daleko označavanje i put označavanja dosežu, koliko daleko jezik i put jezika dosežu, koliko daleko opisivanje i put opisivanja dosežu, koliko daleko mudrost i područje mudrosti dosežu, koliko krug preporađanja i njegovo produžavanje dosežu. Reći za monaha koji je oslobođen neposrednim znanjem da zastupa gledište: ’Ne postoji takva stvar kao što je znanje i viđenje’ – to ne bi bilo istina.
Sedam stanica svesti
Ānanda, postoji ovih sedam stanica za svest i dve osnove. Kojih sedam?
Postoje, Ānanda, bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, kao što su ljudska bića, božanstva i neka bića u nižim svetovima. To je prva stanica za svest.
Postoje bića koja se razlikuju po telu, ali su identična po opažanju, kao što su božanstva iz sveta Brahme, koja su nastala na osnovu prvog zadubljenja. To je druga stanica za svest.
Postoje bića koja su identična po telu, ali se razlikuju po opažanju, kao što su božanstva neprekidnog sjaja. To je treća stanica za svest.
Postoje bića koja su identična po telu i po opažanju, kao što su božanstva blistave slave. To je četvrta stanica za svest.
Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnih oblika, prestanak opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, stižu u područje beskrajnog prostora. To je peta stanica za svest.
Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskrajnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je beskonačna’, stižu u područje beskrajne svesti. To je šesta stanica za svest.
Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskonačne svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, stižu u područje ništavila. To je sedma stanica za svest.
Osnova bića bez moći opažanja i, druga, osnova ni opažanja ni neopažanja – (to su dve osnove).
Otuda, Ānanda, ako neko razume prvu stanicu za svest, onu bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, i ako razume njen nastanak, prestanak, njezino zadovoljenje, nedovoljnost i izlaz iz nje, da li mu priliči da traži užitak u njoj?"
"Sigurno da ne, poštovani gospodine."
"Ako neko razume preostale stanice za svest… osnovu bića bez moći opažanja… osnova ni opažanja ni neopažanja i ako razume njen nastanak, prestanak, njezino zadovoljenje, nedovoljnost i izlaz iz nje, da li mu priliči da traži užitak u njoj?"
"Sigurno da ne, poštovani gospodine."
"Ānanda, kada je monah – pošto je razumeo onako kako zaista jeste nastanak, prestanak, zadovoljenje, nedovoljnost i izlaz u pogledu ovih sedam stanica za svest i dve osnove – oslobođen ne-prianjanjem, tada se on naziva monahom oslobođenim mudrošću.
Osam oslobođenja
Ānanda, postoji osam oslobođenja. Kojih osam?
Neko ko ima materijalni oblik vidi materijalne oblike. To je prvo oslobođenje.
Neko ko ne opaža materijalne oblik interno, vidi materijalne oblike eksterno. To je drugo oslobođenje.
Neko biva oslobođen zahvaljujući ideji lepoga. To je treće oslobođenje.
Kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnog oblika, prestanka opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, neko stiže i boravi u područje beskrajnog prostora. To je četvrto oslobođenje.
Kroz potpuno nadilaženje područja beskrajnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je beskonačna’, neko stiže i boavi u području beskrajne svesti. To je peto oslobođenje.
Kroz potpuno nadilaženje područja beskonačne svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, neko stiže i boravi u području ništavila. To je šesto oslobođenje.
Kroz potpuno nadilaženje područja ništavila, neko stiže i boravi u području ni opažanja ni neopažanja. To je sedmo oslobođenje.
Kroz potpuno nadilaženje područja ni opažanja ni neopažanja, neko stiže i boravi u prestanku opažanja i osećanja. To je osmo oslobođenje.
Ānanda, kada monah dostigne ovih osam oslobođenja normalnim redom, obrnutim redom, kao i normalnim i obrnutim redom; kada ih dostigne i izranja iz njih gde god poželi, na koji god način poželi i koliko god dugo da želi; kada kroz uklanjanje svih otrova, on ovde i sada dostiže i boravi u potpuno čistom oslobođenju uma, oslobođenju mudrošću, ostvarivši to sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja, tada se on naziva monahom oslobođenim na oba načina. I ne postoji, Ānanda, oslobođenje na oba načina više i uzvišenije nego što je to."
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženog.