Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Dīgha nikāya 16

Mahā-parinibbāna sutta
Dugi govor o konačnom oslobođenju


Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. [1] A u to vreme Ađātasattu Vedehiputta, [2] kralj Magadhe, nameravao je da povede rat protiv Vađđija. [3] Ovako je govorio: „Te Vađđije, makoliko da su snažni i moćni, ja ću razoriti, izazvati njihovu propast, dovesti do uništenja.“

2. Onda kralj Ađātasattu reče svom glavnom savetniku brahmanu Vassakāri: „Hajde, brahmane, idi do Blaženog, pokloni mu se do nogu u moje ime i upitaj ga živi li bez poteškoća, ima li kakvih bolesti, služe li ga zdravlje i snaga, živi li udobno. Takođe mu reci: ‘Poštovani gospodine, Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, namerava da povede rat protiv Vađđija. On ovako govori: „Te Vađđije, makoliko da su snažni i moćni, ja ću razoriti, izazvati njihovu propast, dovesti do uništenja“.‘ Dobro zapamti šta će ti Blaženi na to odgovoriti i dođi da mi to preneseš. Tathāgate ne govore laži.“

Brahman Vassakāra

3. „Da, vaše visočanstvo,“ odgovori brahman i naredi da se pripremi veliki broj svečanih kočija, pope se na jednu od njih i praćen ostalima izveze se iz Rađagahe ka Lešinarevoj hridi. Išao je kočijama dokle je mogao, a onda siđe i peške otide do Blaženoga. Kada je stigao, pozdravi se sa njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče:

4. „Poštovani gospodine, Ađātasattu Vedehiputta, kralj Magadhe, klanja se do nogu Blaženog i pita ga živi li bez poteškoća, ima li kakvih bolesti, služe li ga zdravlje i snaga, živi li udobno. Takođe, kralj Ađātasattu namerava da povede rat protiv Vađđija. On ovako govori: ‘Te Vađđije, makoliko da su snažni i moćni, ja ću razoriti, izazvati njihovu propast, dovesti do uništenja‘.“

Načela na kojima zajednica opstaje

5. Tom prilikom je poštovani Ānanda stajao iza Blaženog i hladio ga lepezom. Onda mu Blaženi reče: (1) „Ānanda, jesi li čuo kako se Vađđi često okupljaju u svom veću, kako se redovno sastaju?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok se Vađđi često okupljaju u svom veću, redovno sastaju, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(2) A jesi li, Ānanda, čuo kako se Vađđiji u slozi sastaju, u slozi razilaze, u slozi svoje poslove obavljaju?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok se Vađđiji u slozi sastaju, u slozi razilaze, u slozi svoje poslove obavljaju, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(3) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji ne proglašavaju pravilom nešto što već ne važi kao pravilo, ne ukidaju ono što već važi kao pravilo i drže se onoga što znaju kao svoj zakon od davnina?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji ne proglašavaju pravilom nešto što već ne važi kao pravilo, ne ukidaju ono što već važi kao pravilo i drže se onoga što znaju kao svoj zakon od davnina, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(4) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji poštuju one među sobom koji su stari, ophode se sa njima sa poštovanjem, uvažavaju i slave, smatraju da njihove reči vredi saslušati?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju one među sobom koji su stari, ophode se sa njima sa poštovanjem, uvažavaju i slave, smatraju da njihove reči vredi saslušati, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(5) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji poštuju žene i devojke među sobom i ne prisiljavaju ih otmicom da žive sa njima?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju žene i devojke među sobom i ne prisiljavaju ih otmicom da žive sa njima, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(6) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji poštuju svoja svetilišta, bilo da su u gradu ili izvan, uvažavaju i slave, ne uskraćuju im darove koji im s pravom pripadaju, baš kao što su ih darivali i ranije?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji poštuju svoja svetilišta, bilo da su u gradu ili izvan, uvažavaju i slave, ne uskraćuju im darove koji im s pravom pripadaju, baš kao što su ih darivali i ranije, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(7) A jesi li, Ānanda, čuo da Vađđiji grade boravišta za arahante, [4] staraju se o njima, snabdevaju onim što im je potrebno, tako da oni vrli askete koji ne žive u njihovoj zemlji požele da tu dođu, a oni koji su već tu, žive zadovoljni, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju?“

“Da, poštovani gospodine, čuo sam o tome.“

„Ānanda, sve dok Vađđiji grade boravišta za arahante, staraju se o njima, snabdevaju onim što im je potrebno, tako da oni vrli askete koji ne žive u njihovoj zemlji požele da tu dođu, a oni koji su već tu, žive zadovoljni, može se očekivati da Vađđiji napreduju, a ne da propadaju.

6. Onda Blaženi reče brahmanu Vassakāri: „Brahmane, jednom sam živeo blizu Vesālija, kraj Sārandada svetilišta. [5] Tu sam podučio Vađđije ovih sedam načela nepropadanja. Barhmane, sve dok oni budu imali čvrsto uporište među Vađđiji,a. sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da Vađđi napreduju, a ne da propadaju.“

Kada je ovo čuo, brahman Vassakāra reče Blaženom: „Poštovani Gotama, ako se budu pridržavali makar samo jednog od tih načela, Vađđiji će napredovati, a ne propadati. A pogotovo sa svih sedam! Kralj Ađātasattu in ne može pobediti ratom, poštovani Gotama, već samo glasinama, samo ako unese razdor među njih. [6] No, poštovani gospodine, vreme je da krenem, mnogo mi je još poslova ostalo.“

„Brahmane, učini kako misliš da treba.“

Na to brahman Vassakāra, saglasan i obradovanom onim što je Blaženi rekao, ustade sa svog mesta i otide.

Načela na kojima monasi opstaju

7. Ne dugo pošto je brahman Vassakāra otišao, Blaženi reče Ānandi: „Hajde, Ānanda, obiđi monahe koji žive u okolini Rāđagahe i reci im da se okupe u velikoj dvorani.

“Da, poštovani gospodine,” odgovori Ananda i učini kako je njega zatraženo, pa obavesti Blaženog: “Monaška zajednica je okupljena. Poštovani gospodine, vreme je da uradite ono što mislite da treba.”

8. A Blaženi ustade sa svog mesta i otide do velike dvorane. Tamo sede na unapred pripremljeno mesto. Sedeći tako, reče monasima: „Monasi, izložiću vam sedam načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(1) „Monasi, sve dok se monasi često okupljaju, redovno sastaju, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(2) Sve dok se monasi u slozi sastaju, u slozi razilaze, u slozi svoje poslove obavljaju, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(3) Sve dok monasi ne proglašavaju pravilom nešto što već ne važi kao pravilo, ne ukidaju ono što već važi kao pravilo i drže se onoga što znaju kao svoja pravila vežbanja, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(4) Sve dok monasi poštuju one među sobom koji su stariji po monaškom stažu, ophode se sa njima sa poštovanjem, uvažavaju i slave, smatraju da njihove reči vredi saslušati, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(5) Sve dok monasi ne potpadnu pod uticaj žudnje za novim preporađanjem, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(6) Sve dok monasi s radošću žive u svojim boravištima u šumi, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(7) Monasi, sve dok monasi svaki za sebe neguju svesnost, tako da njihovi vrli saputnici u svetačkom životu mogu da im se pridruže, a potom da sa njima ugodno žive, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da propadaju.

9. Monasi, izložiću vam još sedam načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(1) „Monasi, sve dok monasi ne vole suviše svoje poslove, [7] ne raduju im se i ne oduševljavaju se njima, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(2) Sve dok monasi ne vole suviše razgovor, ne raduju mu se i ne oduševljavaju se njime, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(3) Sve dok monasi ne vole suviše spavanje, ne raduju mu se i ne oduševljavaju se njime, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(4) Sve dok monasi ne vole suviše druženje, ne raduju mu se i ne oduševljavaju se njime, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(5) Sve dok monasi nemaju loše želje, nisu pod njihovim uticajem, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(6) Sve dok monasi nisu sa rđavim prijateljima, sa rđavim drugovima, nisu sa njima bliski, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(7) Sve dok se monasi ne zaustave na nižim postignućima i ulažu napor da dostignu i ona viša, sve dok ne uđu u tok, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da propadaju.

10. Monasi, izložiću vam još sedam načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, sve dok monasi budu ispunjeni (1) poverenjem… (2) stidom zbog svega loše učinjenog… (3) strahom od svega loše učinjenog… (4) sve dok su učeni… (5) energični… (6) sa čvrsto uspostavljenom svesnošću… (7) mudri, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da propadaju.

11. Monasi, izložiću vam još sedam načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, sve dok monasi budu razvijali (1) svesnost kao elemenat probuđenja… (2) istraživanje pojava… (3) energičnost… (4) ushićenje… (5) smirenje… (6) koncentraciju… (7) spokojstvo kao elemenat probuđenja, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da propadaju.

12. Monasi, izložiću vam još sedam načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, sve dok monasi budu razvijali (1) opažaj prolaznosti… (2) opažaj nepostojanja trajnog sopstva… (3) opažaj odbojnosti… (4) opažaj opasnosti… (5) opažaj napuštanja… (6) opažaj hlađenja strasti… (7) opažaj prestanka, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok ovih sedam načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da propadaju.

13. Monasi, izložiću vam još šest načela na kojima monasi opstaju, ne propadaju. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” — “Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(1) „Monasi, sve dok monasi budu blago postupali telom prema svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(2-3) Sve dok monasi budu blago postupali govorom… umom prema svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(4) Sve dok monasi budu bez predomišljanja delili ono što su na propisan način dobili, čak i hranu u svojoj prosjačkoj zdeli, koristili zajedno sa svojim saputnicima u svetačkom životu, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(5) Sve dok monasi budu živeli u skladu sa pravilima koja dele sa svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo – pravilima koja su bez kršenja, nedostataka, prljanja, defekta, već oslobađaju, a mudri ih hvale, bez vezivanja za njih, pravilima koja doprinose koncentraciji – može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju.

(6) Sve dok monasi vođeni ispravnim razumevanjem – plemenitim, oslobađajućim, onoga ko u skladu sa njim živi vodi do potpunog okončanja patnje – budu i javno i nasamo živeli među svojim saputnicima u svetačkom životu koji dele isto takvo razumevanje, može se očekivati da oni napreduju, a ne da propadaju. Sve dok ovih šest načela budu imali čvrsto uporište među monasima, sve dok ih se oni budu pridržavali, može se očekivati da monasi napreduju, a ne da propadaju.

14. Dok je živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“

15. Kada je ostao kraj Rāđagahe koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Ambalaṭṭhike.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Ambalaṭṭhiku. Tu se smestio u odmorištu koje je podigao kralj. Dok je tu boravio, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“

16. Kada je ostao kraj Ambalaṭṭike koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Nāḷande.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Nāḷandu. Tu se smestio u Pāvārikinom mangovom gaju.

Sāriputtin lavovski rik

17. Tu poštovani Sāriputta dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, ovako reče Blaženom: „Ah, Blaženi, ja ovako verujem: ‘Nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju‘.“

“Sāriputta, plemenite, potpuno probuđene Bude koji su živeli u prošlosti, da li si znao sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako: ‘Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje‘?“

„Ne, poštovani gospodine.“

A one plemenite, potpuno probuđene Bude koji će tek živeti u budućnosti, da li znaš sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako: ‘Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje‘?“

„Ne, poštovani gospodine.“

A mene koji sam sada plemeniti, potpuno probuđeni Buda, da li si pronikao svojim umom u moj um ovako: ‘Ovakva je vrlina Blaženog, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje‘?“

„Ne, poštovani gospodine.“

„Dakle, Sāriputta, ti ne znaš umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog, potpuno probuđenoga. Kako onda možeš reći tako hrabre reči, odlučne reči, pravi lavovski rik: ‘Nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju‘?“

“Poštovani gospodine, ja ne znam umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog, potpuno probuđenoga. Ali sam do takvog zaključka došao zaključivanjem zasnovanim na Dhammi. Baš kao što u kraljevom gradu na granici, jakom utvrđenju opasanom zidinama, postoji samo jedna kapija i na njoj stoji mudar, umešan, inteligentan stražar. I on ne pušta da uđu oni koje ne poznaje, a pušta one koje poznaje. A onda neko obiđe oko tog grada i ne vidi nijednu pukotinu u zidu, nijedan otvor čak ni toliko mali da bi mačka mogla kroz njega da se provuče. Takav bi žovek mogao zaključiti: ‘Svako živo biće koje bi ušlo ili izašlo iz ovoga grada, moralo bi da to učini kroz ovu kapiju‘. Na isti način sam, poštovani gospodine, do takvog zaključka došao razmišljanjem zasnovanim na Dhammi: ‚‘Oni u prošlosti, plemeniti i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi su savladali pet prepreka, razumeli svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstili svoj um u četiri temelja svesnosti, razvili sedam elemenata probuđenja, te tako stekli više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, oni u budućnosti, plemeniti i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi će savladati pet prepreka, razumeti svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstiti svoj um u četiri temelja svesnosti, razviti sedam elemenata probuđenja, te tako steći više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, Blaženi, koji je sada plemeniti i potpuno probuđeni, jeste savladao pet prepreka, razumeo svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstio svoj um u četiri temelja svesnosti, razvio sedam elemenata probuđenja, te tako stekao više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju.“

18. A dok je boravio kraj Nāḷande, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“

Opasnost slabe vrline

19. Kada je ostao kraj Nāḷande koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Pāṭaligāme.“ [11] – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Pāṭaligāmu. A nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme dočuše: „Priča se da je Blaženi došao u Pāṭaligāmu.“ Onda oni dođoše do Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu rekoše: „Poštovani gospodine, molimo vas da prihvatite naš poziv da prenoćite u našem odmorištu.“ I Blaženi to ćutke prihvati.

Videvši da se Blaženi saglasio, nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme ustadoše sa svojih mesta, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da im on ostane sa desne strane, otidoše do odmorišta. Kada su stigli, raširiše prostirke posvuda po podu, pripremiše mesta za sedenje, napuniše posude sa vodom, upališe uljane lampe, te se vratiše do Blaženog. Kada su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom: „Poštovani gospodine, prostirke su raširene posvuda po podu, mesta za sedenje pripremljena, posude sa vodom napunjene, uljane lampe upaljene. Vreme je da Blaženi uradi kako misli da treba.”

Na to se Blaženi obuče, uze ogrtač i prosjačku zdelu, te zajedno sa monasima ode do odmorišta, opra noge, [12] pa uđe u njega i sede licem okrenut prema istoku, naslonjen na središnji stub. Monasi isto tako opraše noge, pa uđoše u odmorište i sedoše uz zapadni zid, okrenuti ka istoku, tako da je Blaženi bio pred njima. I nezaređeni sledbenici iz Pāṭaligāme opraše noge, pa uđoše u odmorište i sedoše uz istočni zid, okrenuti ka zapadu, tako da je Blaženi bio pred njima.

20. Onda Blaženi reče sledbenicima iz Pāṭaligāme: „Kućedomaćini, pet je opasnosti za onoga ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu. Kojih pet? Takav zbog svoje nepromišljenosti trpi veliki gubitak imetka. To je prva opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, izbija na loš glas. To je druga opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, u kojem god društvu da se nađe – plemića, brahmana, kućedomaćina ili asketa – oseća nesigurnost, ne sme ništa da prozbori. To je treća opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, umire zbunjen. To je četvrta opasnost za njega. Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. To je peta opasnost za njega. Tih je pet opasnosti, kućedomaćini, za onoga ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu.

Koristi od snažne vrline

21. Kućedomaćini, isto tako pet je koristi za onoga ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu. Kojih pet? Onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, zbog svoje promišljenosti veliki imetak stiče. To je prva korist za njega. Dalje, o onome ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, širi se dobar glas. To je druga korist za njega. Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, u kojem god društvu da se nađe – plemića, brahmana, kućedomaćina ili asketa – oseća sigurnost, sme da govori. To je treća korist za njega. Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, ne umire zbunjen. To je četvrta korist za njega. Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. To je peta korist za njega. Tih je pet koristi, kućedomaćini, za onoga ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu.”

Pošto je Blaženi tokom dobrog dela noći nezaređene sledbenike iz Pāṭaligāme upućivao, podsticao, nadahnjivao i obradovao govorom o Dhammi, na kraju im reče: „Na izmaku je noć, kućedomaćini, vreme je da učinite ono što mislite da treba.” Na to kućedomaćini iz Pāṭaligāme, ushićeni i obradovani rečima Blaženog, ustadoše sa svojih mesta, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da im ovaj ostane
sa desne strane, otidoše. Ne dugo pošto su kućedomaćini iz Pāṭaligāme otišli, Blaženi se udalji na osamljeno mesto.

Gradnja utvrđenja

22. A u to vreme Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, u Pāṭaligāmi su podizali utvrđenje kao odbranu od napada Vađđija. U isto vreme mnogo božanstava, na hiljade njih, boravila su na različitim mestima u Pāṭaligāmi. Na istim onim mestima na kojim su boravila velika božanstva, na tim mestima su moćni gospodari i kraljevi savetnici nameravali da sebi podignu kuće. Na istim onim mestima na kojim su boravila božanstva srednjeg ranga, na tim mestima su gospodari i kraljevi savetnici srednjeg ranga nameravali da sebi podignu kuće. Na istim onim mestima na kojim su boravila niža božanstva, na tim mestima su niži gospodari i kraljevi savetnici nameravali da sebi podignu kuće.

I vide Blaženi svojim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, da su ta božanstva, na hiljade njih, zauzela zemljište u Pāṭaligāmi. Onda pred zoru, ustavši sa svog mesta, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ko to, Ānanda, pravi utvrđenje u Pāṭaligāmi?” – „Sunidha
i Vassakārā, poštovani gospodine, glavni savetnici kralja Māgadhe, podižu u Pāṭaligāmi utvrđenje kao odbranu od napada Vađđija.”

„Ānanda, baš kao da su se konsultovali sa božanstvima neba trideset trojice, tako Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, podižu u Pāṭaligāmi utvrđenje kao odbranu od napada Vađđija. Ovde sam, Ānanda, video duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, da su božanstva, na hiljade njih, zauzela zemljište u Pāṭaligāmi. I da na istom onom mestu na kojem borave velika božanstva, na tom mestu moćni gospodari i kraljevi savetnici nameravaju da sebi podignu kuće. Na istom onom mestu na kojem borave srednja božanstva, na tom mestu gospodari i kraljevi savetnici srednjeg ranga nameravaju da sebi podignu kuće. Na istom onom mestu na kojem borave niža božanstva, na tom mestu niži gospodari i kraljevi savetnici nameravaju da sebi podignu kuće. Ānanda, sve dok postoji područje Arijevaca, sve dok se ovde putevi ukrštaju, ovaj trgovački grad Pāṭaliputta će biti glavni među gradovima. [13] Ali za Pāṭaliputtu, Ānanda, postoje ove tri opasnosti: požar, poplava i razjedinjenost.

23. Onda Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, dođoše do Blaženog i pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stadoše oni sa strane. Stojeći tako sa strane, ovako mu rekoše: „Neka Blaženi zajedno sa monaškom zajednicom prihvati od nas poziv za obrok sutra.” I Blaženi ćutke prihvati. Znajući da je Blaženi prihvatio, Sunidha i Vassakārā, glavni savetnici kralja Māgadhe, otidoše svome domu. Kada su stigli, dadoše da se pripreme različita ukusna jela i mnogo poslastica, pa poručiše Blaženom: „Vreme je, poštovani gospodine, obrok je spreman.”

24. A ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa praćen velikom grupom monaha krenu put doma Sunidhe i Vassakāre, glavnih savetnika kralja Māgadhe. Kad je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. A Sunidha i Vassakāra, glavni savetnici kralja Māgadhe, svojim su rukama poslužili i različitim vrstama jela ugostili i nahranili monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i oprao ruke i prosjačku zdelu, Sunidha i Vassakāra odabraše niža mesta i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, Blaženi izrazi svoje odobravanje ovim stihovima:

„Na mestu na kojem živi, nahranivši onoga ko je
mudar i čestit, obuzdan, ko svetačkim životom živi,

neka svoj dar posveti bogovima koji su na tom mestu.
Tako slavljeni, oni slave njega, tako poštovani, njega poštuju.

Saosećanja za njega imaju, kao i majka za dete svoje.
A čovek bogovi mio, uvek vidi ono što je dobro.”

Kada je tako Sunidhi i Vassakāri, glavnim savetnicima kralja Māgadhe, izrazio svoje zadovoljstvo, Blaženi usta sa mesta na kojem je sedeo i otide.

25. A tom prilikom su Sunidha i Vassakārā pratili Blaženog u stopu (razmišljajući): „Na koju gradsku kapiju asketa Gotama bude izašao, ta će se zvati ‘Gotamina kapija’. Na kojem gazu asketa Gotama bude prešao reku Gang, taj će se zvati ‘Gotamin gaz’.”

I zaista, na koju gradsku kapiju je asketa Gotama izašao, ta postade „Gotamina kapija”. Onda Blaženi dođe do reke Gang. I tom prilikom je reka Gang bila je nadošla do vrha, tako da je iz nje mogao da pije gavran stojeći na nasipu. Neki ljudi tragali su za čamcima, neki drugi tragali su za skelom, a neki su pravili splavove ne bi li prešli na drugu obalu. Na to Blaženi hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, zajedno za monaškom zajednicom nestade sa ove obale Ganga i nađe se na drugoj. I vide Blaženi kako neki ljudi tragaju za čamcima, neki drugi tragaju za skelom, a neki prave splavove ne bi li prešli na drugu obalu. Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute reči:

„Oni koji pređu uskomešanu bujicu, čine to
podigavši most, takvi za sobom močvaru ostave.
I dok obični ljudi još uvek splav svezuju,
oštroumni su već na obali drugoj.”

Govor o plemenitim istinama

26. Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Koṭigāme.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Koṭigāmu. Tu on ovako reče monasima:

„Monasi, zato što nismo razumeli četiri plemenite istine, [14] nismo proniknuli u četiri plemenite istine, i za mene i za vas bilo je dugo putovanje krugom preporađanja. A koje četiri? Zato što nismo razumeli, zato što nismo proniknuli u plemenitu istinu o patnji, plemenitu istinu o nastanku patnje, plemenitu istinu o prestanku patnje i plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje. Ali sada je, monasi, shvaćena, sada je proniknuta plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. Razorena je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za večnim postojanjem, žudnja za nepostojanjem.“

27. Tako reče Blaženi. A zatim i ovo dodade učitelj:

“Zato što ne videsmo toliko dugo
četiri plemenite istine,
dugo je bilo i naše putovanje
iz života u život.

Ali sada kada su istine uočene,
vezanost za preporađanje nestala je.
Presečen je koren patnje,
novih života više nema.”

28. Dok je živeo kraj Koṭigāme, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“

Smrt u Nādiki

29. Kada je ostao kraj Koṭigāme koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Nādike.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Nādiku. Tu se smestio u dvorani od cigala.

Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Sedeći tako, reče on Blaženom: „Poštovani gospodine, monah po imenu Sāḷha je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je mesto njegovog preporađanja? Monahinja po imenu Nandā je umrla u Nādiki. Kakva je njena sudbina, koje je mesto njenog preporađanja? Nezaređeni sledbenik po imenu Sudatto je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je mesto njegovog preporađanja? Nezaređena sledbenica po imenu Suđātā je umrla u Nādiki. Kakva je njena sudbina, koje je mesto njenog preporađanja? Nezaređeni sledbenik po imenu Kukkuta je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je mesto njegovog preporađanja? Nezaređeni sledbenik po imenu Kālimba… Nezaređeni sledbenik po imenu Nikaṭo… Nezaređeni sledbenik po imenu Katissaha… Nezaređeni sledbenik po imenu Tuṭṭha… Nezaređeni sledbenik po imenu Santuṭṭha… Nezaređeni sledbenik po imenu Bhaddha… Nezaređeni sledbenik po imenu Subhadda je umro u Nādiki. Kakva je njegova sudbina, koje je mesto njegovog preporađanja?

30. Ānanda, pošto je uklonio nečistoće i zahvaljujući mudrosti u ovom životu dostigao oslobođenje uma lišeno nečistoća, monah Sāḷha je sam za sebe iskusio višu mudrost. Monahinja Nandā je raskinula pet nižih okova i spontano se preporodila u drugom svetu, tako da se više nikada ne vrati u ovaj. Nezaređeni sledbenik Sudatto je raskinuo tri okova i smanjio pohlepu, mržnju i obmanutost, tako da će se vratiti kao sakadagamin još jednom u ovaj svet da potpuno okonča patnju. Nezaređena sledbenica Suđātā, Ānanda, raskinula je tri okova i ušla u tok, tako da više ne može pasti u stanje patnje i sigurno će dostići krajnji cilj oslobođenja. Nezaređeni sledbenik Kukkuta je raskinuo tri okova i spontano se preporodio u drugom svetu, tako da se više nikada ne vrati u ovaj. Nezaređeni sledbenici Kāḷimbo… Nikaṭo… Kiṭissaho… Tuṭṭho… Santuṭṭho… Bhadda… nezaređeni sledbenik Subhadda je raskinuo pet nižih okova i spontano se preporodio u drugom svetu, tako da se više nikada ne vrati u ovaj.

Preko pedeset sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli pet nižih okova i spontano se preporodili u drugom svetu, više se nikada neće vratiti u ovaj. Preko devedeset sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su je raskinuli tri okova i smanjili pohlepu, mržnju i obmanutost, tako da će se vratiti kao sakadagamini još jednom u ovaj svet da potpuno okončaju patnju. Više od petsto sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli tri okova, ušli su u tok, tako da više ne mogu pasti u stanje patnje i sigurno će dostići krajnji cilj oslobođenja.

Ogledalo Dhamme

31. Ānanda, nema ničeg neobičnog u tome da ljudsko biće umre. Ako bi svaki put kad neko umre ti došao do Tathāgate i pitao ga isto ovo što sada pitaš, to bi bilo mučno za Tathāgatu. Zato ću te poučiti metodu nazvanom ogledalo Dhamma, pomoću kojeg plemeniti učenik, ukoliko želi, može objasniti sam za sebe: „Ja sam siguran da se neću preporoditi u paklu, u životinjskoj materici, u svetu duhova, u svetu lišavanja, na mestu patnje. Ja sam ušao u tok i ne mogu završiti u paklu. Sigurno ću dostići potpuno probuđenje“.

A kakav je to metod nazvan ogledalo Dhamme? Tako, Ānanda, plemeniti učenik poseduje potpuno poverenje u Buddhu: „Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.“ On poseduje potpuno poverenje u Dhammu: „Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe.“ On poseduje potpuno poverenje u monašku zajednicu: „Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način, vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.“

On takođe poseduje vrlinu kakva priliči plemenitima, nenarušenu, neuprljanu, čistu, neukaljanu, oslobađajuću, vrlinu kakvu mudri hvale, a potpomaže koncentraciju. To je, Ānanda, metod nazvan ogledalo Dhamme, uz pomoć kojeg plemeniti učenik, ukoliko želi, može objasniti sam za sebe: „Ja sam siguran da se neću preporoditi u paklu, u životinjskoj materici, u svetu duhova, u svetu lišavanja, na mestu patnje. Ja sam ušao u tok i ne mogu završiti u paklu. Sigurno ću dostići potpuno probuđenje“.

32. Dok je živeo kraj Nādike, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“

33. Kada je ostao kraj Nādike koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do Vesālīja.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Vesālī, te se smesti u gaju kurtizane Ambapāli.

Tu Blaženi ovako reče: „Monasi, monah treba da postupa sa svesnošću i jasnim razumevanjem, to vam je moj savet. [15] A kako to monah postupa sa svesnošću? Tako što boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svesnošću, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu; boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje… boravi kontemplirajući um kao um… boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svesnošću, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

A kako to, monasi, monah postupa sa jasnim razumevanjem? Kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, kad savija i kad pruža svoje udove, kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, kad jede, pije, žvaće i guta hranu, kad obavlja veliku i malu nuždu, kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa on sa jasnim razumevanjem.

Kurtizana Ambapālī

34. I doču kurtizana Ambapālī: [16] „Priča se da je Blaženi stigao u Vesālī, da boravi kraj Vesālīja, u mom mangovom gaju“. Onda ona naredi da se pripremi veliki broj svečanih kočija, pope se na jednu od njih i praćena ostalima izveze se iz Vesālīja ka svom gaju. Vozila se kočijama dokle je to bilo moguće, a onda siđe i peške otide do Blaženoga. Kada je stigla, pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedela, Blaženi je uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi. Onda kurtizana Ambapālī reče Blaženom: „Poštovani gospodine, molim vas da zajedno sa monaškom zajednicom prihvatite moj poziv za sutrašnji obrok.“ I Blaženi ćutke prihvati. Kada je kurtizana Ambapālī videla da je Blaženi prihvatio, ustade sa mesta na kojem je sedela, pokloni se Blaženom i pazeći da joj on ostane sa desne strane, otide.

35. Dočuše i Liććhavī iz Vesālija: “Priča se da je Blaženi stigao u Vesālī, da boravi kraj Vesālīja, u Ambapālīnom mangovom gaju“. Onda narediše da se pripremi veliki broj svečanih kočija, popeše se na njih i izvezoše iz Vesālīja. Neki od njih bili su plavi, plavo obojenog lica, u plavom odelu, sa plavim ukrasima. Drugi su bili žuti, žuto obojenog lica, u žutom odelu, sa žutim ukrasima. Neki drugi su bili crveni, crveno obojenog lica, u crvenom odelu, sa crvenim ukrasima. Neki drugi su bili beli, belo obojenog lica, u belom odelu, sa belim ukrasima. Onda kurtizana Ambapālī naleti na putu na te Liććhavī mladiće, kola u kola, rudu u rudu, točak u točak. A Liććhavī joj rekoše: „Zašto si ti, javna ženo, preprečila put Liććhavī mladićima, kola u kola, rudu u rudu, točak u točak?“

„Zato što se, mlada gospodo, vraćam od Blaženog, koji je prihvatio moj poziv za sutrašnji obrok, zajedno sa celom monaškom zajednicom.“

„Ambapāli, prepusti nam taj obrok za stotinu hiljada!“

„Čak i kada biste mi, mlada gospodo, dali čitav Vesālī, zajedno sa svim njegovim bogatstvom, ne bih vam prepustila taj obrok.“

A Liććhavī pljesnuše rukama: „Ah, izigrala nas je ova javna žena, porazila nas je ova javna žena!“ Potom produžiše ka Ambapālinom gaju. I Blaženi ih vide još iz daleka kako dolaze, pa reče monasima: „Monasi, oni koji nikada ranije nisu videli božanstva neba trideset trojice, neka dobro zagledaju ovu grupu Liććhavīja, neka je dobro prouče, dobro osmotre. Jer oni su poput božanstava neba trideset trojice.“ [17]

A Liććhavī su se vozili kočijama dokle je to bilo moguće, a onda siđoše i peške otidoše do Blaženoga. Kada su stigli, pokloni mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, Blaženi ih uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi. Onda mladi Liććhavī reče Blaženom: „Poštovani gospodine, molim vas da zajedno sa monaškom zajednicom prihvatite naš poziv za sutrašnji obrok.“ Ali Blaženi odgovori: „Liććhavī, već sam prihvatio poziv kurtizane Ambapāli za sutrašnji obrok.“ Na to Liććhavī pljesnuše rukama: „Ah, izigrala nas je ona javna žena, porazila nas je ona javna žena!“ Potom oni iskazaše svoje zadovoljstvo i radost zbog govora o Dhammi, ustadoše sa mesta na kojem su sedeli i pošto su se poklonili Blaženom, udaljiše se, pazeći da im on ostane sa desne strane.

A kurtizana Ambapāli dade da se u njenom gaju pripreme različita ukusna jela i mnogo poslastica, pa poruči Blaženom: „Vreme je, poštovani gospodine, obrok je spreman.”

36. Ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa praćen velikom grupom monaha krenu put doma kurtizane Ambapāli. Kad je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. A Ambapāli je svojim rukama poslužila i različitim vrstama jela ugostila i nahranila monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i oprao ruke i prosjačku zdelu, Ambapāli odabra niže mesto i sede sa strane. Dok je tako sedela, reče ona Blaženom: „Poštovani gospodine, želela bih da svoj gaj [18] poklonim monaškoj zajednici predvođenoj Blaženim“. I prihvati Blaženi ovaj dar. Na kraju je uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom o Dhammi, te ustade i udalji se.

37. Dok je živeo kraj Vesālija, u Ambalātikinom mangovom gaju, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen nečistoća, a to su nečistoća žudnje za čulnim zadovoljstvima, nečistoća žudnje za večnim postojanjem i nečistoća neznanja.“

Približavanje vasse [19] u selu Beluva

38. Kada je ostao u Ambalātikinom gaju koliko je želeo, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, idemo do sela Beḷuva.“ – „Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda. I tako Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stiže u Beḷuvu i u njoj se smestio.

Tu on reče monasima: „Hajde, monasi, nađite u okolini Vesalija [20] sebi boravište kod svojih prijatelja, svojih poznanika, svojih sledbenika. A ja ću ceo period monsuna provesti u Beḷuvi.“

Monasi se saglasiše sa tim i svako sebi pronađe boravište, dok je Buda ostao upravo tu, u malom selu Beḷuva. I dok je tu boravio, javiše se oštri bolovi u Blaženom, toliko snažni da je bio na ivici smrti. Blaženi ih umiri tako što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da ga ti bolovi više nisu uznemiravali. Onda Blaženi ovako reče: „Ne bi mi priličilo ako bih ušao u konačno oslobođenje, a da prethodno to ne najavim svojim pratiocima i monaškoj zajednici. Kako bi bilo ako bih, svojom energijom umirivši bolove, još neko vreme produžio život?“ Blaženi tako i učini. Kada su se bolovi umirili, izašavši iz bolova, oporavivši se od bolesti, Blaženi izađe iz svog boravišta i sede na pripremljeno mesto u hladu. A Ānanda dođe do njega, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče on blaženom: „Vidim, poštovani gospodine, da vam je bolje, vidim da možete da podnesete bolove. Ali isto tako vidim da je telo Blaženog slabo i iznureno. Zbog bolesti Blaženog ja sâm sam bio pometen, nisam jasno video stvari. Videh da je Blaženi ozbiljno bolestan, ali uteha mi beše da Blaženi neće ući u konačno oslobođenje pre nego što se obrati monaškoj zajednici.“

39. „Ali šta to još, Ānanda, monaška zajednica očekuje od mene? Ono što sam podučavao nisam delio na unutrašnje i spoljašnje. [21] Nema ničeg skrivenog što bi ostalo u učiteljevoj stisnutoj šaci. Isto tako, Ānanda, ko god bi pomislio ovako: ‘Ja ću sada predvoditi monašku zajednicu‘ ili ‘Ja sam taj koji će davati uputstva monaškoj zajednici‘, neka priča kako hoće. Ali Tathāgata tako ne razmišlja [22] Star sam Ānanda, vremešan, na leđima mi je breme godina, poodmakao sam stazom života i stigao do njenog poslednjeg dela: osamdeset mi je godina. Baš kao što se stara, rasklimatana kola kotrljaju još samo zahvaljujući tome što su vezana jakim konopcima, isto tako i moje telo nastavlja da se kreće samo zahvaljujući tome što kao da je vezano jakim konopcima, tako mi izgleda. Tek kada Tathāgata uđe u sabranost uma bez ikakvog posebnog znaka, neki osećaji prestanu da ga muče, zato što ne usmerava pažnju na bilo kakav znak. I tada je njegovom telu lakše.

40. Zato, Ānanda, budi sam sebi svetlo, budi sam sebi utočište, neka niko drugi ne bude tvoje utočište. Neka Dhamma bude tvoje svetlo, tvoje utočište, neka niko drugi to ne bude. A kako je to monah sam sebi svetlo, sam sebi utočište? Tako, Ānanda, monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… osećaje kao osećaje… um kao um… boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Na taj način, Ānanda, monah je sam sebi svetlo, sam sebi utočište, niko drugi nije njegovo utočište. Na taj način Dhamma je njegovo svetlo, njegovo utočište. Koji god su monasi sada ili posle moje smrti sami svoje svetlo, sami svoje utočište, a ne bilo ko drugi, kojima je god Dhamma svetlo i utočite, ti će među mojim monasima iz mraka izaći na najveće svetlo, samo ako budu vežbali.

O Budinom nagoveštaju

41. Ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Vesālija da prosi hranu. Kad je prošao Vesāli i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, reče on poštovanom Ānandi: „Ānanda, uzmi prostirke za sedenje, pa hajdemo do Ćāpāla svetilišta, da tamo provedemo ostatak dana.“

„Da, poštovani gospodine,“ odgovori Ānanda, uze prostirke, pa krenu za Blaženim, prateći ga u stopu. Kad je Blaženi stigao do svetilišta, sede on tamo na pripremljeno mesto. A poštovani Ānanda se pokloni Blaženom, pa sede sa strane.

42. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: „Divan je, Ānanda, Vesāli, divna su Udena, Gotamaka, Sattamba, Bahuputta i Sāradanda svetilišta, divno je Ćāpāla svetilište. [23] I svako ko je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći, [24] načinio od njih sredstvo i osnovu, njima ovladao, osnažio ih i temeljno ih praktikovao, mogao bi, ako to želi ukoliko poželi, može da živi pun životni vek [25] ili ono što mu je od njega još preostalo. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći. Ukoliko poželi, on može da živi pun životni vek ili ono što mu je od njega još preostalo.” [26]

Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, nije bio u stanju da to razume. Tako nije zamolio Blaženog: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi pun životni vek, neka Srećni poživi pun životni vek, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića”, slično nekome kome je Māra zaposeo um.

Po drugi put… Po treći put, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Divan je, Ānanda, Vesāli, divna su Udena, Gotamaka, Sattamba, Bahuputta i Sāradanda svetilišta, divno je Ćāpāla svetilište. I
svako ko je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći, načinio od njih sredstvo i osnovu, njima ovladao, osnažio ih i temeljno ih praktikovao, mogao bi, ako to želi ukoliko poželi, može da živi pun životni vek ili ono što mu je od njega još preostalo. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri osnove duhovne moći. Ukoliko poželi, on može da živi pun životni vek ili što mu je od njega još preostalo.”

Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, nije bio u stanju da to razume. Tako nije zamolio Blaženog: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi pun životni vek, neka Srećni poživi pun životni vek, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanstvima i ljudima”, slično nekome kome je Māra zaposeo um.

Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Idi, Ānanda, vreme je da učiniš ono što misliš da treba.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovori Ānanda i ustade sa svog mesta. Onda se pokloni Blaženom i pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide do obližnjeg drveta i sede u njegovo podnožje.

Mārin zahtev

43. Onda Māra, Zli, ne zadugo pošto je Ānanda otišao, dođe do Blaženog i stade sa strane. Stojeći tako sa strane, reče mu: „Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje. Blaženi je ovako rekao: „Zli, neću ući u nibbānu sve dok moji monasi ne postanu plemeniti učenici koji su obučeni, uvežbani, vešti, učeni, znaju Dhammu napamet, postupaju u skladu sa Dhammom, postupaju ispravno, čestiti su, sve dok ne ovladaju učenjem svoga učitelja, tako da su u stanju da o njemu govore, da ga izlažu, objavljuju, učvršćuju, razjašnjavaju, analiziraju, tumače i takođe pobijaju ona učenja drugih koja nisu u skladu sa Dhammom. Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje.“ I sada su, poštovani gospodine, vaši monasi upravo takvi. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao: Zli, neću ući u nibbānu sve dok moje monahinje ne postanu plemenite učenice koje su obučene, uvežbane, vešte, učene, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje. I sada su, poštovani gospodine, vaše monahinje upravo takve. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao: Zli, neću ući u nibbānu sve dok moji nezaređeni sledbenici ne postanu plemeniti učenici koje su obučeni, uvežbani, vešti, učeni, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje. I sada su, poštovani gospodine, vaši nezaređeni sledbenici upravo takvi. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao: Zli, neću ući u nibbānu sve dok moje nezaređene sledbenice ne postanu plemenite učenice koje su obučene, uvežbane, vešte, učene, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje. I sada su, poštovani gospodine, vaše nezaređene sledbenice upravo takve. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao: ‘Zli, neću ući u nibbānu sve dok ovaj moj svetački život ne bude uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima.‘ I sada je taj svetački život uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima. Uđite u nibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u nibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.“

Čuvši to, Blaženi ovako odgovori Māri, Zlom: „Smiri se, Zli. Nema još mnogo do Tathāgatinog konačnog oslobođenja. Tri meseca od sada, Tathāgata će ući u konačno oslobođenje.“

Napuštanje životnog toka

44. Tako kod Ćāpāla svetilišta Blaženi napusti svoj životni tok. I u tom trenutku dogodi se veliki zemljotres, snažan i zastrašujući, praćen snažnom grmljavinom.

„Neuporedivo poredeći sa bivanjem,
proces postojanja mudrac napusti.
U sebi zadovoljan i koncentrisan,
kao mačem prekinu kontinuitet sopstva.”


Beleške

[1] Govor počinje otprilike godinu dana pre Budine smrti. Rāđagaha je prestonica kraljevstva Magadhe, a Lešinareva hrid je jedno od pet brda koja je okružuju. [Natrag]

[2] Ađātasattu je na presto došao sedam godina pre Budine smrti. Ovo ime nije lično, već epitet i znači Onaj čiji se neprijatelj nije rodio. No, pošto je u želji za vlašću utamničio svog oca, dobrog kralja Bimbisaru, i ostavio ga da umre od gladi (videti o tome DN 2), njegovo ime je protumačeno na drugačiji način: Onaj ko je bio neprijatelj (svom ocu) čak i pre nego što je rođen. Naziv Vedehiputta Komentar objašnjava tako da je Ađātasattuova majka bila princeza iz Kosale a ne kćerka kralja Vedehija. Otuda epitet koji ide uz njegovo ime, vedehiputta, objašnjava kao “sin mudre majke”. [Natrag]

[3] Kraljevstvo Magadha se graničilo sa teritorijom plemenskog saveza koji se nazivao Vađđi, a po uređenju je bio republika, jer je njime upravljao savet odabranih. Prema Komentaru, čini se da su bili u sporu oko kontrole trgovačkih puteva duž reke Gang. U vreme Bude kraljevstva u slivu Ganga jačaju i potiskuju republike, sve dok nekoliko vekova kasnije skoro čitava Indija nije bila ujedinjena pod vlašću cara Asoke. [Natrag]

[4] Ovde arahant ne znači samo probuđeni Budin sledbenik, kao na drugim mestima, već označava svakog asketu vrednog poštovanja i podrške. [Natrag]

[5] Svetilište koje je postojalo i pre Bude. Bilo je posvećeno yakkhi Sārandadi, ali je kasnije na tom mestu podgnut manastir za Budu i njegove učenike. [Natrag]

[6] Prema komentaru, upravo je to uspelo kralju Ađātasattu i njegovom glavnom savetniku, a onda i da ih uništi, tri godine posle Budine smrti. [Natrag]

[7] Prema komentaru, monah ne treba da se suviše bavi jednim poslom, onim koji mu se sviđa, i zapostavi ostale. [Natrag]

[8] Ova formula se u sutti javlja ukupno na osam mesta, što dovoljno govori o važnosti koju ima trostruko vežbanje. U Ćūḷavedalla sutti (MN 44), monahinja Dhammadinnā objašnjava sledbeniku Visākhi da „tri dela [vežbanja] nisu obuhvaćena plemenitim osmostrukim putem, ali plemeniti osmostruki put jeste obuhvaćen sa tri dela. Ispravan govor, ispravni postupci, ispravan način življenja – ta stanja su uključena u deo o vrlini. Ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija – ta stanja su uključena u deo o koncentraciji. Ispravno razumevanje i ispravna namera – ta stanja su uključena u deo o mudrosti.” [Natrag]

[9] Ambalaṭṭhika je kraljev park, opasan bedemom, koji se nalazio na pola puta između Rāđagahe i Nāḷande. Ovo je prva stanica na Budinom dugom putovanju na severoistok, verovatno sa namerom da umre u rodnom kraju. Par je dobio naziv po drvetu mangoa (amba), koje se nalazilo kraj ulaza. Na svojim putovanjima Buda s eviše puta zaustavljao u ovom parku i u njemu je održao i dva vrlo važna govora. Jedan je Ambalatthika-rāhulovāda sutta (MN 61), a drugi Brahmađāla sutta (DN 1). [Natrag]

[10] Nālandā je grad u blizini Rāđagahe i, prema povesti Mahāvastu, rodno mesto Sāriputte. Buda je ovde izgovorio poznatu Kevaṭṭha suttu (DN 11). Prema njoj, Nālanda je već u Budino vreme bio grad u usponu, gusto naseljen, mada će tek znatno kasnije, u V veku, ali i devet vekova pre prvog univerziteta u Evropi, ovde biti otvoren jedan od najvećih budističkih univerziteta, po kojem je od tada grad postao nadaleko poznat. [Natrag]

[11] Pāṭaligāma je utvrđenje na reci Gang, blizu današnje Patne i oko 100 km severoistočno od Rāđagahe. Kada ju je Buda poslednji put posetio, to je bilo obično selo. No, pošto se nalazilo na granici sa zemljom Vađđija i kralj Ađātasattu se spremao za rat, počelo je da prerasta u tvrđavu, kao što se u sutti vidi iz naredne epizode sa kraljevim savetnicima Sunidhom i Vassakārom. Ona će kasnije postati prestonica velikog Magadha carstva. U međuvremenu je menjala imena: Pupphapura, Kusamapura, da bi na kraju nazvana Pātaliputta i postala najveći grad u Indiji toga doba. Grad je Grcima bio poznat kao Pālibhotra. Tako ga opisuje grčki istoričar Megasten (350-290 pre n.e.), ambasador Seleuka I Nikanora na dvoru indijskog cara Ćandragupte, osnivača dinastije Maurya, koja će svoj vrhunac doživeti sa njegovim unukom Asokom. [Natrag]

[12] Doslovno „opravši noge“, pāde pakhāletvā (absolutiv od glagola pakkhāleti). Iako se radi o tranzitivnom glagolu, vrlo je verovatno da Buda nije sam sebi oprao noge, već da su to po njegovom dolasku učinili domaćini. I danas je običaj među budistima na Šri Lanki da monahu koji im dolazi na ručak, pre ulaska u kuću operu noge. [Natrag]

[13] Na tom mestu zaista je izrastao moćni grad Pāṭaliputta, prestonica imperije cara Asoke. Arheološki nalazi na mestu gde se verovatno nalazila Asokina palata pokazuju spaljene drvene stubove potonule u blato – što je možda znak da je palata bila spaljena, pre nego što ju je potopila poplava. [Natrag]

[14] Komentar na ovom mestu daje zanimljivo objašnjenje: „Četiri plemenite istine znači istine koje stvaraju stanje plemenitosti“. Otuda ne čudi da neki proučavaoci za termin ćattāri ariyasaććāni predlažu prevod „četiri oplemenjujuće istine“, a ne „četiri plemenite istine“. Ja sam ipak ostao pri dosadašnjem prevodu, jer je već postao toliko odomaćen, mada treba imati na umu i ovaj komentar. [Natrag]

[15] Kako komentar kaže, Buda upravo na ovom mestu upućuje monahe kako da vežbaju svesnost, da bi mogli da je primene kada budu videli lepoticu kakva je Ambapālī i ostanu nezavedeni njenim čarima. [Natrag]

[16] Legenda kaže da je Ambapālī kao bebu pronašao čuvar (pāla) u kraljevim vrtu u Vesāliju, ostavljenu ispod jednog mangoa (amba). Po tome je dobila ime. Izrasla je u tako lepu devojku, da su se mnogi mladi prinčevi nadmetali ko će je osvojiti i dolazili međusobno u sukob. Da bi razrešili problem, odredili su je za kurtizanu i tako učinili dostupnom svakom od njih. Ambapālī je kasnije postala veoma posvećena Budina sledbenica, što se vidi i iz ove epizode u sutti, kada poklanja svoj vrt monaškom redu, a kasnije je tu podigla i manastir. Imala je i sina Vimala-Kondaññu, koji se zamonašio i postao istaknut član monaške zajednice. Čuvši jednom njegovo izlaganje o Dhammi, i sama se odlučila da postane monahinja. Tako u zbirci Therī-gāthā imamo oko devedeset njezinih stihova o duhovnom naporu i stizanju na cilj. [Natrag]

[17] Komentar kaže da je Buda s namerom podstakao monahe da dobro pogledaju i zapamte raskošan izgled ovih plemića. Kasnije, kada ih budu ponovo videli pošto ih je uništio kralj Ađātasattu, lakše će im biti da uoče prirodu prolaznosti. [Natrag]

[18] Ārāma (od korena –ram, uživati), mesto za uživanje, park, privatno izletište. Pošto su se nalazila podalje od naseljenog mesta, bila su idealna za boravak asketa. Tako da su vremenom mnoga dobila isključivo takvu namenu. Otuda je kasnije ovaj naziv dobio značenje „manastir“. [Natrag]

[19] Tromesečni period monsuna, kada po pravilu monasi ostaju na jednom mestu i posvećuju se intenzivnom vežbanju. [Natrag]

[20] Selo Beḷuva se nalazilo južno od Vesālija. Prema komentaru, Buda je smatrao da će monasi lakše doći do hrane ako budu bliže većem gradu, nego da ceo period monsuna provedu u malom selu. [Natrag]

[21] Buda nije svoje učenje poveravao samo uskom, zatvorenom krugu učenika, već ga je izlagao svakome ko je želeo da ga sasluša. Otuda svaka tvrdnja da postoji nekakvo tajno Budino učenje samo za odabrane, na što i danas nailazimo u nekim tradicijama, predstavlja puku mistifikaciju i treba je se kloniti. [Natrag]

[22] Buda ne želi da odredi svog naslednika, zato kaže da nema šta da kaže zajednici. Što je čudno jer je pre toga rekao da treba od nje da se oprosti, bez sumnje zato što je njen vođa. [Natrag]

[23] Ovo su sve svetilišta u okolini Vesālija, mesta na kojima je s vremena na vreme boravio Buda. [Natrag]

[24] Četiri osnove duhovne moći (iddhipāda) uključene su među trideset sedam preduslova za probuđenje (o njima će biti reči kasnije u sutti). One su specijalna osnova za pet nižih vrsta neposrednog znanja (abhiññā). [Natrag]

[25] Kosmički ciklus. [Natrag]

[26] Ovo je čuvena scena kod Ćāpāla svetilišta (ćetiya), u kojoj Buda neposredno pred smrt, navodno daje nagoveštaj Ānandi da bi od njega trebalo da zatraži da produži svoj život. Ānanda, međutim, ne razume ovaj signal, iako ga Buda ponavlja tri puta. Komentar to objašnjava time što je Māra zaokupio Ānandinu pažnju nekim strašnim prizorom. No, cela ova scena deluje nekako nategnuto i verovatno više odslikava žal potonjih budista zbog toga što „besmrtnog” učitelja više nema. Zato je bilo neophodno pronaći nekog krivca, pa je izbor pao na Ānandu. Kako je vreme prolazilo, taj žal i želja da učitelj ipak nekako ostane živ su sve više jačali i dobili su svoj puni izraz u mahāyana budizmu, gde se govori o primordijalnom, zauvek probuđenom Budi (Ādi-Buddha), koji se naziva Samantabhadra, Vađradhara ili Vairoćana. [Natrag]