Dīgha nikāya 27
Agañña sutta
Znanje o početku
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Sāvatthīja, u palati Migārine majke, u Istočnom parku. U to vreme su Vāseṭṭha i Bhāradvāđa živeli među monasima, nadajući se da će i sami postati monasi. A predveče Blaženi izađe iz palate, te započe meditaciju u hodu u njezinoj senci.
2. Vāseṭṭha to primeti i reče Bhāradvāđi: "Prijatelju Bhāradvāđa, Blaženi je izašao iz palate, te započeo meditaciju u hodu u njezinoj senci. Hajdemo do njega, možda ćemo imati sreće da čujemo govor o Dhammi od Blaženog lično."
"Hajdemo", reče Bhāradvāđa i obojica odoše do Blaženog. Kad su se poklonili, krenuli su ukorak sa njim.
3. Tada Blaženi reče Vāseṭṭhi: "Vāseṭṭha, vas dvojica ste rođeni u brahmanskoj porodici i napustili ste brahmanske porodice kako biste postali beskućnici. Da li vas brahmani kritikuju zbog toga i grde?"
"Da, Blaženi, kritikuju nas zbog toga i grde. Ne propuštaju priliku da nam upute uobičajenu bujicu prekora."
"Pa šta vam to govore, Vāseṭṭha?"
"Blaženi, brahmani nas ovako kritikuju: 'Brahmanska kasta je najviša kasta, druge kaste su niske. Brahmanska kasta je svetle boje kože, ostale kaste su tamne. Jedino su brahmani pročišćeni, ne-brahmani nisu. Brahmani su istinska deca Brahmina, od njegovih usta rođena, Brahmā ih porodio, Brahmā ih stvorio, naslednici su Brahme. A vi ste obojica napustili najvišu kastu i prešli u nisku kastu, pomešali se sa tim jadnim, ćelavim, tamnoputim nazovi asketama, rođenim od nogu Brahminih! Nije ispravno, nije u redu da se pomešate sa takvim ljudima!' Na taj nas način brahmani kritikuju, Blaženi."
4. Vāseṭṭha, ako tako govore, brahmani su zaboravili svoju drevnu tradiciju. Jer možemo videti brahmanke, žene brahmana, kako imaju menstruaciju i zatrudne, rađaju decu i doje ih. Pa ipak, ti iz materice rođeni brahmani govore o tome da su rođeni od usta Brahminih. Ti brahmani pogrešno predstavljaju Brahmu, lažu i time stvaraju mnogo loše kamme.
5. Postoje, Vāseṭṭha, četiri kaste: plemići, sveštenici, trgovci i najamnici. Neki plemići ubijaju živa bića, kradu i čine preljubu. Lažu, ogovaraju, vređaju i naklapaju. Gramzivi su, zlonamerni, zastupaju pogrešna gledišta. Te stvari su štetne, vredne prekora, treba ih izbegavati, nedostojne plemenitih – i takvima se smatraju. To su sve crni postupci sa crnim plodovima, a mudri ih kritikuju. Takve stvari se mogu videti kod nekih plemića. A moguće ih je videti i među brahmanima, trgovcima i najamnicima.
6. Ali neki plemići odustanu od ubijanja živih bića, krađe i ne čine preljubu. Odustanu od laganja, ogovaranja, vređanja i naklapanja. Zadovoljni su, blagog srca, zastupaju ispravna gledišta. To su sve stvari korisne, vredne pohvale, treba ih negovati, dostojne plemenitih – i takvima se smatraju. To su sve svetli postupci sa svetlim plodovima, a mudri ih hvale. Takve stvari se mogu videti kod nekih plemića. A moguće ih je videti i među brahmanima, trgovcima i najamnicima.
7. Obe vrste ovih stvari se događaju, pomešane među sve četiri kaste – tamne i svetle, one koje mudri hvale i one koje kritikuju. Pa ipak brahmani kažu: ’Jedino su brahmani pročišćeni, ne-brahmani nisu. Brahmani su istinska deca Brahmina, od njegovih usta rođena, Brahmā ih porodio, Brahmā ih stvorio, naslednici su Brahme.’ Mudri to ne odobravaju. A zašto? Zato što, Vāseṭṭha, svako iz ove četiri kaste ko postane monah, arahant koji je uklonio nečistoće, proživeo život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao najviši cilj, raskinuo okov preporađanja i postao oslobođen znanjem – toga zovu prvim među svim ostalima i to u skladu sa večnim principom (dhamma), a ne mimo njega. Jer taj princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
8. Ovaj primer će ti razjasniti na koji način je večni princip ono najbolje u ovome svetu, kao i u narednom. Pasenadi, kralj Kosale, zna: 'Asketa Gotama je napustio susedni klan Sakya i otišao u beskućnike.' A Sakyani su vazali kralja Kosale. Oni mu se klanjaju do nogu, obraćaju mu se s poštovanjem, ustaju sa svojih mesta kad se on pojavi, pozdravljaju sklopljenim dlanovima. Istu takvu poniznost koju Sakyani pokazuju prema kralju, pokazuje i kralj prema Tathāgati. Ali on pri tome ne razmišlja: 'Asketa Gotama je plemenitog porekla, ja sam niskog. Asketa Gotama je snažan, ja sam slab. Asketa Gotama je lep, ja sam ružan. Asketa Gotama je uticajan, ja beznačajan.' Umesto toga, klanjajući se do nogu Tathāgati, obraćajući mu se s poštovanjem, ustajući sa svog mesta kad se on pojavi, pozdravljajući ga sklopljenim dlanovima zato, kralj Pasenadi samo poštuje večni princip, ceni večni princip, uzdiže večni princip. I ovako je, Vāseṭṭha, moguće razumeti na koji način večni princip jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
9. Vāseṭṭha, svi ste vi različiti po rođenju, imenu, klanu i porodici, a napustili ste dom i postali beskućnici. Kada vas pitaju ko ste, treba ovako da odgovorite: 'Mi smo askete, sledbenici Sakyanina.' Ali samo onaj čije poverenje u Tathāgatu je čvrsto, duboko ukorenjeno, pouzdano i ne može ga poremetiti bilo koji asketa, brahman, božanstvo, Māra, Brahmā, niti bilo ko drugi na ovome svetu, samo takav s pravom može reći: 'Ja sam istinski sin Blaženog, od njegovih usta rođen, Blaženi me porodio, Blaženi me stvorio, naslednik sam Blaženog.' A zašto? Zato što su ovo epiteti Tathāgate: 'otelovljenje istine', 'otelovljenje svetosti', 'onaj ko je postao istina' i 'onaj ko je postao svet'.
10. Doći će vreme, Vāseṭṭha, da posle dugog vremena ovaj svet počne da se skuplja. U vreme skupljanja, bića se najčešće preporađaju u svetu neprekidnog sjaja. Tu su ona umom stvorena, hrane se užitkom, blistava, lete kroz vazduh, veličanstvena – i takva ostaju vrlo dugo. Ali pre ili kasnije, posle dugog vremena, svet počinje da se ponovo širi. U vreme širenja bića iz sveta neprekidnog sjaja, preminuvši tamo, najčešće se preporađaju u ovome svetu. I ovde borave umom stvorena, hrane se užitkom, blistava, lete kroz vazduh, veličanstvena – i takva ostanu vrlo dugo.
11. U to vreme postoji samo ogromna masa vode, svuda je tama, potpuna tama. Ne pojavljuju se ni mesec ni sunce, nema ni zvezda ni sazvežđa, nema razlike između noći i dana, nedelja i meseca, godišnjih doba i godina, muškaraca i žena. Sva bića su jednostavno bića. A onda se, posle dugog vremena, na toj vodi ukaže tvrda materija poput skrame, na mestu gde se nalaze ta bića. To je kao kad se na prokuvanom mleku, koje se lagano hladi, stvori skrama. I taj ukusni nektar ima boju, miris i ukus. Boja mu kao prečišćen ghee ili buter, a ukus poput čistog meda.
12. A onda neka bića sklona gramzivosti pomisle: 'Hm, šta bi ovo moglo biti?', zahvate malo prstom onog nektara i okuse. Pošto su zadovoljna ukusom, u njima se javi žudnja. Kad to vide druga bića, takođe zahvate prstom taj ukusni nektar i okuse ga. Pošto su zadovoljna ukusom, u njima se javi žudnja. Onda navale da ga šakama grabe, odvaljuju čitave komade ukusnog nektara i gutaju. A posledica toga je da njihova blistavost nestane. Kad više nema njihove blistavosti, pojave se mesec i sunce, zvezde i sazvežđa, razlika između noći i dana, nedelja i meseca, godišnjih doba i godina. I tu se završava širenje sveta.
13. A ova bića nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju onim ukusnim nektarom, jedu ga i njime bivaju hranjeni. Dok to čine, tela im postaju sve grublja i pojavljuju se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: 'Mi smo lepši od njih.' I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, onaj ukusni nektar nestane. Na to se ona okupe i krenu da nariču: 'Ah, taj ukus! Ah, taj ukus!' Isto tako, kada danas ljudi dobiju nešto ukusno, oni kažu: "Ah, taj ukus! Ah taj ukus!". Oni zapravo ponavljaju reči iz prošlosti, a da ne razumeju njihovo značenje.
14. A kada je ukusni nektar nestao, izdanci se pojaviše za ta bića. Nicali su poput pečuraka. Bili su lepi, mirisni i ukusni. Boja joj kao prečišćen ghee ili buter, a ukus poput čistog meda. Onda bića navale da jedu te izdanke. I nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju tim izdancima, jedu ih i njima bivaju hranjeni. Dok to čine, tela im postaju još grublja i pojaviše se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: 'Mi smo lepši od njih.' I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, oni izdanci nestadoše. Kada su nestali, pojavi se neka vrsta puzavice. Ličila je na kalambukā biljku. Imala je boju, miris i ukus. Boja joj kao prečišćen ghee ili buter, a ukus poput čistog meda.
15. Onda bića navale da jedu te puzavice. Ta bića, monasi, nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju onim puzavicama, hrane se njima. Dok to čine, tela im postaju još grublja i pojaviše se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: 'Mi smo lepši od njih.' I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, one puzavice nestadoše. Na to se okupiše i krenu da nariču: 'Avaj, imali smo ih, a sada su sasvim nestale!' Isto tako, kada danas ljude upitaju zašto su potišteni, oni kažu: 'Avaj, imali smo to, a sada je sasvim nestalo!'. Oni zapravo ponavljaju reči iz prošlosti, a da ne razumeju njihovo značenje.
16. A posle nestanka puzavica, pojavio se na čistinama pirinač za ta bića. Rastao je bez obrađivanja, bez praha i ljuske, samo zrno, čisto i mirisno. Koliko god da su požnjeli uveče za večeru, toliko je do jutra ponovo rodilo. Koliko god da su požnjeli ujutro za doručak, toliko je do večeri ponovo rodilo. Ta bića nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju pirinčem koji nije trebalo uzgajati, da ga jedu i njime bivaju hranjena. Dok to čine, tela im postaju još grublja i pojaviše se razlike u izgledu među njima. Ženski delovi pojaviše se na ženama, a muški na muškarcima. Žene su gledale muškarce sa snažnim, intenzivnim zanimanjem, baš kao i muškarci žene. Dok su tako jedni druge gledali, u njima se javila strast, plamen zahvati njihova tela. Zbog tog plamena imali su snošaj. Kada su ih druga bića videla kako obavljaju snošaj, neka baciše na njih grumenje zemlje, neka pepeo, neka kravlju balegu, govoreći: 'Gubite se! Kako jedno biće može učiniti tako nešto drugome!' I danas u nekim krajevima kada se izvodi mlada, neki ljudi bacaju prašinu na nju, pepeo ili kravlju balegu. Ponavljaju stari običaj, ali ne razumeju njegovo značenje.
17. Monasi, ono što se smatralo lošim običajem u stara vremena sada se smatra dobrim običajem. Onim ljudima koji su se u ta vremena upuštali u snošaj nije dopuštano da uđu u selo ili grad tokom mesec ili dva. Zato su oni koji su u to vreme bili opijeni žudnjom počeli da grade svoje kuće, tako da mogu da sve to rade skriveni. A nekom biću sklonom lenjosti pade na pamet ova misao: 'Zašto se mučim da uveče sakupim pirinač za večeru, a ujutro za doručak? Zašto ga odmah ne bih sakupio za oba obroka?' I tako i učini. Onda neko drugi dođe kod njega i kaže mu: "Hajdemo da sakupljamo pirinač."
"Nema potrebe, prijatelju, dovoljno sam sakupio za oba obroka." I taj drugi, sledeći primer ovog prvog, sakupi odjednom dovoljno pirinča za dva dana i reče: 'Ovo bi trebalo da bude dovoljno.' A neko treće biće dođe kod ovog drugog i kaže mu: "Hajdemo da sakupljamo pirinač."
"Nema potrebe, prijatelju, dovoljno sam sakupio za dva dana." I taj treći, sledeći primer ovog drugog, sakupi odjednom dovoljno pirinča za četiri dana i reče: 'Ovo bi trebalo da bude dovoljno.' A neko četvrto biće dođe kod ovog trećeg i kaže mu: "Hajdemo da sakupljamo pirinač."
"Nema potrebe, prijatelju, dovoljno sam sakupio za četiri dana." I taj četvrti, sledeći primer ovog trećeg, sakupi odjednom dovoljno pirinča za osam dana. Pošto su sva ta bića jela pirinač koji su prethodno uskladištila, prah i ljuske prekriše zrna, tamo gde je jednom bio požnjeven, nije više rađao. Tako nastadoše žetve u određeno vreme, a pirinač je sada nicao samo u bokorima.
18. Na to se bića okupiše i krenu da nariču: "Loše stvari zadesiše nas, nekada smo bili umom stvoreni, hranili se užitkom… [ponavljaju sve što se do sada dogodilo]… a pirinač sada niče samo u bokorima. Hajde da taj pirinač podelimo na posebne njive i povučemo granice.' Tako i učiniše.
19. Onda, Vāseṭṭha, neko biće mučeno pohlepom, dok je čuvalo svoju njivu, prigrabi i drugu koja mu nije bila data i poče da uživa u njenim plodovima. Onda ga dohvatiše i rekoše mu: 'Lošu si stvar učinio kad si tuđu njivu tako prisvojio! Da nikada to više nisi učinio!' – 'Neću više nikada,' reče ovaj, ali učini istu stvar po drugi i po treći put. Ponovo ga dohvatiše i izgrdiše, neki su ga udarali pesnicama, neki kamenjem, a neki štapovima. Na taj način, Vāseṭṭha, nastala je krađa, osuđivanje, laganje i kažnjavanje.
20. Onda se bića okupiše i krenu da nariču koje su se sve loše stvari pojavile među njima: krađa, osuđivanje, laganje i kažnjavanje. I razmišljali su: 'Kako bi bilo da postavimo neko biće koje će optužiti one koji to zasluže, osuditi one koji to zasluže i proterati one koji to zasluže! Zauzvrat, daćemo mu deo pirinča koji požnjemo.' I odoše do jednoga među njima koji je bio najnaočitiji, najlepši, najprijatniji i najsposobniji, te ga zamoliše da sve to radi za njih. Zauzvrat, obećaše mu deo pirinča koji požnju. Ovaj pristade.
21. 'Narodom izabran', Vāseṭṭha, jeste značenje naziva ’izabranik’, prve titule koja bi uvedena. 'Gospodar polja' je značenje pojma ’plemić’, druge takve titule. A 'Onaj koji obraduje večnim principom' jeste značenje pojma ’kralj’, treće titule koja bi uvedena. Tako je, Vāseṭṭha, nastala kasta plemića, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; prikladno, a ne neprikladno. Jer večni princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
22. Onda neka od tih bića pomisliše: 'Loše stvari su se pojavile među nama: krađa, osuđivanje, laganje, kažnjavanje i progon. Treba da odbacimo loše i štetne stvari.' Tako i učiniše. 'Odbacuju loše i štetne stvari' jeste značenje pojma brahman, koji beše prva redovna titula za takve ljude. Oni u šumi napraviše kolibe od pruća i u njima su meditirali. Bez vatre (za kuvanje) i dima, bez tučka i avana. Odlazili su u sela, varoši i kraljevske gradove u potrazi za hranom, uveče za večernji obrok i ujutro za jutarnji obrok. Kad bi sakupili hranu, vraćali su se u svoje kolibe da meditiraju. Drugi ljudi su to gledali i rekoše: 'Ova bića su u šumi načinila kolibe od lišća i u njima meditiraju; bez vatre i dima… vraćaju se u svoje kolibe da meditiraju.' 'Oni meditiraju' jeste značenje pojma 'meditanti', drugog koji je uveden posebno za njih.
23. Međutim, neka od tih bića, pošto nisu bila u stanju da meditiraju u kućama od pruća, nastaniše se po obodima sela i gradova, gde su stvarali tekstove. Drugi ljudi su ih videli i rekoše: 'Ovi ljudi nisu u stanju da vode meditativni život… oni ovde žive i stvaraju tekstove. Oni ne meditiraju.' 'Oni ne meditiraju' jeste značenje pojma recitatori (veda), trećeg koji je uveden posebno za njih. U to vreme je on smatran nižom stvari, a danas se smatra boljom. Tako je, Vāseṭṭha, nastala kasta brahmana, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; prikladno, a ne neprikladno. Jer večni princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
24. A onda su neka od tih bića imala redovan snošaj i prihvatiše različite profesije. To 'imala redovan snošaj i prihvatiše različite profesije' jeste značenje pojma ’trgovac’ (vessa), koji je uveden posebno za ta bića. Tako je nastala kasta trgovaca, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; prikladno, a ne neprikladno. Jer večni princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
25. A onda preostala bića krenuše da love i obavljaju fizičke poslove. 'Oni žive od lova i fizičkih poslova' jeste značenje pojma ’najamnik’ (suddā). Tako je nastala kasta najamnika, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; prikladno, a ne neprikladno. Jer večni princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
26. A onda se dogodilo da neki plemić, brahman, trgovac ili najamnik, nezadovoljan sopstvenim životom, napusti dom i postane beskućnik, ovako razmišljajući: 'Postaću asketa'. Tako su nastale te četiri kaste, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; prikladno, a ne neprikladno. Jer večni princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
27. A plemić koji je loše živeo telom, govorom i mišlju, koji je zastupao pogrešno gledište, kao posledicu svega toga će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Isto će zadesiti takvoga brahmana, trgovca i najamnika.
28. Slično tome, plemić koji je dobro živeo telom, govorom i mišlju, koji je zastupao ispravno gledište, kao rezultat svega toga će se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Isto će zadesiti takvoga brahmana, trgovca i najamnika.
29. A plemić koji je telom, govorom i mišlju činio dela obe vrste, čija su gledišta pomešana, zbog svega toga će posle sloma tela, posle smrti doživljavati i zadovoljstvo i bol. Isto će zadesiti takvoga brahmana, trgovca i najamnika.
30. A plemić koji je bio obuzdanog tela, govora i misli, koji je razvio sedam elemenata probuđenja, dostići će konačno utrnuće još u ovom životu. Isto će zadesiti takvoga brahmana, trgovca i najamnika.
31. Vāseṭṭha, svako iz ove četiri kaste ko postane monah, arahant koji je uklonio nečistoće, proživeo život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao najviši cilj, raskinuo okov preporađanja i postao oslobođen znanjem – toga zovu prvim među svim ostalima i to u skladu sa večnim principom, a ne mimo njega. Jer taj princip, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.
32. Vāseṭṭha, Brahmā Sanaṅkumāra je izgovorio sledeće stihove:
’Plemić je najbolji među onima
koji kastu uzimaju kao merilo.
Ali usavršeni u znanju i ponašanju
najbolji je među božanstvima i ljudima.’
Dobro je ispevao ove stihove Brahmā Sanaṅkumāra, ne loše; dobro izgovorio, ne loše; na korist, a ne na štetu i ja se sa njima slažem.
Takođe i ja kažem:
’Plemić je najbolji među onima
koji kastu uzimaju kao merilo.
Ali usavršeni u znanju i ponašanju
najbolji je među božanstvima i ljudima.’
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa se obradovaše rečima Blaženog.