Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Digha nikāya 4

Soṇadaṇḍa sutta
Razgovor sa Soṇadaṇḍom


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Brahmani kućedomaćini iz Ćampe

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi lutao zemljom Aṅga, praćen velikom grupom monaha, te na kraju stiže u grad Ćampu. Tu se smestio na obali Gaggarā jezera prepunog lotosa. U to vreme brahman Soṇadaṇḍa je živeo u Ćampi, kraljevskom imanju prepunom životinja, bogatom pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Bimbisāra, kralj Magadhe, dao kao feud na poklon.

2. A brahmani kućedomaćini iz Ćampe dočuše ovako: “Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, tumarajući zemljom Aṅga, praćen velikom grupom monaha, stigao je u Ćampu. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.’ Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića’.” Onda brahmani kućedomaćini iz Ćampe u grupama i družinama kretoše iz Ćampe ka Gaggarā jezeru prepunom lotosa.

3. U to vreme brahman Soṇadaṇḍa se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje kuće. Odatle on ugleda brahmane kućedomaćine iz Ćampe kako u grupama i družinama idu iz Ćampe ka Gaggarā jezeru prepunom lotosa. Kada ih je video, upita on svog slugu: “Dobri moj slugo, zašto su ovi brahmani kućedomaćini iz Ćampe krenuli u grupama i družinama ka Gaggarā jezeru prepunom lotosa?”

“Gospodaru, asketa Gotama je stigao u Ćampu i smestio se na obali Gaggarā jezera prepunog lotosa. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju…’ Svi oni idu da vide asketu Gotamu.”

“Onda, dobri moj slugo, idi do brahmana kućedomaćina iz Ćampe i kaži im: ‘Gospodo, brahman Soṇadaṇḍa vam ovako poručuje: ‘Molim vas sačekajte, gospodo. Brahman Soṇadaṇḍa će takođe ići da vidi asketu Gotamu’.”

“Da, gospodine”, odgovori sluga, otide do brahmana kućedomaćina iz Ćampe i prenese im poruku.

Kvaliteti Soṇadaṇḍe

4. A tom prilikom pet stotina brahmana iz različitih krajeva boravilo je u Ćampi, svaki svojim poslom. Oni dočuše da će brahman Soṇadaṇḍa ići da se sretne s asketom Gotamom. I dođoše do brahmana Soṇadaṇḍe, te ga upitaše: “Gospodine, je li istina da ćete se sresti s asketom Gotamom?”

“Istina je, gospodo. Srešću se s asketom Gotamom.”

5. “Gospodine, ne idite da se sretnete s asketom Gotamom. Ne priliči, učitelju Soṇadaṇḍa, da idete kako biste videli asketu Gotamu. Ako odete, vaš ugled će biti umanjen, a njegov uvećan. Zbog toga ne priliči da idete kako biste videli asketu Gotamu. Umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas. Jer vi ste, gospodine, plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Pošto je to tako, učitelju Soṇadaṇḍa, ne priliči da idete kako biste videli asketu Gotamu. Umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, bogati, imućni, sa velikim posedom. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučili ste metriku i gramatiku, sasvim upućeni u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, naočiti, lepi i milostivi, crte vašeg lica su savršene, uzvišene ste lepote i uzvišenog ponašanja, divota vas je videti. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, puni vrlina, zreli u svojoj čestitosti, posedujete istinsku čestitost. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, odličan govornik, pažljivo birate reči; izgovarate reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, učitelj mnogima, pa tako tri stotine brahmanskih učenika podučavate recitovanju himni. Mnogi učenici dolaze iz različitih krajeva i oblasti zbog tih himni, u želji da nauče da recituju himne. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Stari ste, vremešni, na leđima vam je breme godina, poodmakli ste stazom života i stigli do njenog poslednjeg dela. Asketa Gotama je mlad, nedavno je napustio domaćinski život. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje Bimbisara, kralj Magadhe. Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje brahman Pokkharasāti. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi, gospodine, vladate Ćampom, kraljevskim imanjem prepunim živih bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje vam je Bimbisara, kralj Magadhe, dao kao feud na poklon. Pošto je tako, učitelju Soṇadaṇḍa, ne priliči vama da idete kako biste videli asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.”

Budni kvaliteti

6. Kada ovo bi rečeno, brahman Soṇadaṇḍa reče brahmanima: “A sada, gospodo, čujte od mene zašto priliči da idem i vidim učitelja Gotamu i zašto ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Gospodo, učitelja Gotama je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad. Pošto je tako, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Umesto toga, priliči da ja odem i vidim učitelja Gotamu.

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike, napustivši veliku porodicu…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike, ostavivši za sobom mnogo zlata i dragocenosti, pohranjenih u riznicama i skladištima…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike kao još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim godinama…

Gospodo, učitelj Gotama je obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio kuću i postao beskućnik, iako su njegovi majka i otac želeli drugačije i suze su im se kotrljale niz lice…

Gospodo, učitelj Gotama je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti…

Gospodo, učitelj Gotama je čestit, pun vrlina, plemenitih i korisnih vrlina…

Gospodo, učitelj Gotama je odličan govornik, pažljivo bira reči; izgovara reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje…

Gospodo, učitelj Gotama je učitelj nad učiteljima mnogima…

Gospodo, učitelj Gotama je bez strasti i taštine…

Gospodo, učitelj Gotama zastupa učenje o moralnom kvalitetu postupaka, učenje o moralnom kvalitetu dela. On ne priželjkuje nikakvo zlo bilo kojem brahmanu…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike iz plemićke porodice, iz porodice koja je jedna od prvobitnih plemenitih loza…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike iz bogate porodice, iz porodice koja je imućna, sa velikim posedom…

Gospodo, ljudi iz najdaljih kraljevstava i najdaljih zemalja dolaze da razgovaraju sa učiteljem Gotamom…

Gospodo, na hiljade božanstava je pronašlo utočište u učitelju Gotami do kraja svog života…

Gospodo, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’…

Gospodo, učitelj Gotama na svom telu ima trideset dva obeležja velikog čoveka.

Gospodo, učitelj Gotama je srdačan, prijateljski nastrojen, učtiv, veseo, otvoren, spreman na razgovor…

Gospodo, njega četiri zajednice poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju…

Gospodo, mnoga božanska i ljudska bića njegovi su sledbenici…

Gospodo, dok boravi u nekom selu ili gradu, duhovi ljude u tom mestu ne opsedaju…

Gospodo, učitelj Gotama je osnivač monaškog reda, monaške zajednice; podučava tu zajednicu. Za njega se kaže da je najbolji među svim osnivačima. Mnogi askete i brahmani izbili na glas zbog različitih nevažnih stvari, ali ne i učitelj Gotama. On je na glas izbio zato što je usavršen u znanju i ponašanju.

Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, njegova supruga i deca pronašli su utočište do kraja života u učitelju Gotami.

Gospodo, Pasenadi, kralj Kosale, njegova supruga i deca pronašli su utočište do kraja života u učitelju Gotami.

Gospodo, brahman Pokkharasāti, njegova supruga i deca pronašli su utočište do kraja života u učitelju Gotami.

Gospodo, učitelja Gotamu poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju, Bimbisāra, kralj Magadhe, Pasenadi, kralj Kosale, i brahman Pokkharasāti.

Gospodo, učitelj Gotama je stigao u Ćampu i živi na obali Gaggarā jezera prepunog lotosa. Svaki asketa ili brahman koji dođe u naš grad jeste naš gost, a gosta treba da cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je učitelj Gotama stigao u Ćampu, on je naš gost i kao takvog treba da ga cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je to tako, gospodo, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene, već priliči da ja idem i vidim učitelja Gotamu.

Gospodo, ovo su pohvale koje sam čuo o učitelju Gotami. Ali pohvale o učitelju Gotami nisu samo to, njih je nebrojeno.”

7. Kad ovo bi rečeno, oni brahmani mu odgovoriše: “Zbog načina na koji ga je brahman Soṇadaṇḍa hvalio, kada bi učitelj Gotama živeo i stotinu kilometara daleko, vredelo bi čoveku iz dobre porodice, ispunjenom poverenjem, da ga sretne, čak i ako bi morao da puten nosi tovar na leđima.”

“Onda, gospodo, hajdemo da vidimo učitelja Gotamu.”

Soṇadaṇḍa se predomišlja

8. Onda Soṇadaṇḍa, zajedno sa grupom brahmana, pođe da vidi Blaženog. Ali kako se približavao drugom kraju šume, ova mu se misao javi: “Ako recimo postavim pitanje asketi Gotami. On bi mi mogao odgovoriti: ‘Brahmane, ne bi trebalo tako da postaviš svoje pitanje. Ovako treba da ga postaviš.’ A okupljeni bi zbog toga mogli da me kritikuju: ‘Soṇadaṇḍa je glup i neuk. Nije u stanju da na pravi način postavi pitanje asketi Gotami.’ Onome koga okupljeni kritikuju ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu. Ili će možda asketa Gotama meni postaviti pitanje, a ja neću umeti da mu odgovorim. I onda će mi reći: ‘Brahmane, ne bi trebalo tako da odgovaraš na pitanje. Ovako treba da na njega odgovoriš.’ A okupljeni bi zbog toga mogli da me kritikuju: ‘Soṇadaṇḍa je glup i neuk. Nije u stanju da na pravi način odgovori na pitanje askete Gotame.’ Onome koga okupljeni kritikuju ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu.” Sa druge strane, ako bih se vratio a da ne vidim asketu Gotamu sada kada sam čak dovde došao, okupljeni bi zbog toga mogli da me kritikuju: ‘Soṇadaṇḍa je glup i neuk. Kolebljiv je i preplašen. Nema hrabrosti da ide sa nama do kraja i sretne asketu Gotamu. Kako uopšte može da se vrati nazad, a da ne vidim asketu Gotamu sada kada je čak dovde došao!’ Onome koga okupljeni kritikuju ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu.”

9. I tako brahman Soṇadaṇḍa otide do Blaženog, pozdravi se sa Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. A ostali brahmani kućedomaćini iz Ćampe se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše sa Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu Blaženog i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.

10. Dok je tako sedeo, Soṇadaṇḍu su još uvek obuzimale sumnje. Mislio je: ‘Kada bi me samo asketa Gotama pitao o onome što znam, a to je nasleđe mog učitelja o trima Vedama. Tada bi sigurno bio zadovoljan mojim odgovorom.”

Šta čini brahmana?

11. Onda Buda, znajući o čemu Soṇadaṇḍa razmišlja, pomisli: “Ovog brahmana Soṇadaṇḍu muče sopstvene misli. Kako bi bilo da ga pitam o nasleđu njegovog učitelja o trima Vedama?” I tako reče on Soṇadaṇḍi: “Brahmane, koliko kvaliteta mora imati brahman da bi ga nazvali brahmanom; isto tako, da on sam za sebe s pravom kaže: ‘Ja sam brahman’, a da ne laže?”

12. Na to Soṇadaṇḍa pomisli: “Asketa Gotama me je pitao upravo ono što sam priželjkivao, očekivao, čemu sam se nadao; a to je o mom nasleđu. Sigurno će biti zadovoljan mojim odgovorom.”

13. Ispravivši se, osvrnu se oko sebe, pa reče Blaženom: “Učitelju Gotama, brahman mora posedovati pet kvaliteta da bi ga nazvali brahmanom; isto tako, da on sam za sebe s pravom kaže: ‘Ja sam brahman’, a da ne laže. Kojih pet? Kada je brahman plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Kada je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim je upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Kad je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Kad je pun vrlina, zreo u svojoj čestitosti, poseduje istinsku čestitost. Oštrouman je i pronicljiv, prvi ili drugi po redu među onima koji drže žrtvenu posudu. To je pet kvaliteta koje brahman mora posedovati da bi ga nazvali brahmanom; isto tako, da on sam za sebe s pravom kaže: ‘Ja sam brahman’, a da ne laže.”

14. “Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od tih pet kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

“Moguće je, učitelju Gotama. Izgled bi se mogao ostaviti po strani. Jer kakva je važnost izgleda? Brahman mora posedovati preostala četiri kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

“Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od tih pet kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

15. “Moguće je, učitelju Gotama. Invokacije bi se mogle ostaviti po strani. Jer kakva je važnost invokacija? Brahman mora posedovati preostala tri kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

“Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od ta tri kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

16. “Moguće je, učitelju Gotama. Rođenje bi se moglo ostaviti po strani. Jer kakva je važnost rođenja? Kada je brahman pun vrlina, zreo u svojoj čestitosti i kada je oštrouman i pronicljiv, tada je prvi ili drugi po redu među onima koji drže žrtvenu posudu. Brahman mora posedovati ta dva kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

17. Kada je ovo izrekao, ostali brahmani mu se obratiše: “Molimo vas, učitelju Soṇadaṇḍa, nemojte tako govoriti! Upravo ste odbacili izgled, invokacije i rođenje! Potpuno ste prešli na stranu učenja askete Gotame!”

18. A Buda im na to reče: “Brahmani, ako mislite da je Soṇadaṇḍa neobrazovan, loš govornik, nerazuman i nesposoban da razgovara o svemu tome sa mnom, tada ga stavite na stranu i vi razgovarajte sa mnom. Ali ako mislite da on jeste obrazovan, dobar govornik, razuman i sposoban da razgovara sa mnom, tada vi treba da stanete sa strane i dopustite njemu da razgovara sa mnom.”

19. A Soṇadaṇḍa mu na to odgovori: “Sačekajte, učitelju Gotama, ne mešajte se. Sam ću im odgovoriti na pravi način.” Onda se obrati tim brahmanima: “Ne govorite tako, gospodo, ne govorite tako: ‘Upravo ste odbacili izgled, invokacije i rođenje! Potpuno ste prešli na stranu učenja askete Gotame!’ Ja ne odbacujem izgled, invokacije i rođenje.”

20. U to vreme Soṇadaṇḍin nećak, brahmanski učenik Aṅgaka sedeo je među okupljenima. I Soṇadaṇḍa reče onim brahmanima: “Gospodo, vidite li mog nećaka, brahmanskog učenika Aṅgaku?”

“Da, gospodine.”

“Aṅgaka je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Nema nikoga ovde tako naočitog, izuzev askete Gotame. Aṅgaka je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim je upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. A ja sam taj koji ga podučava invokacijama. Aṅgaka je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Znam njegovu majku i oca. Ali ako bi Aṅgaka ubijao živa bića, uzimao ono što mu nije dato, činio preljubu, lagao i pio alkohol, kakva bi tada bila korist od njegovog izgleda, njegovih invokacija ili plemenitog porekla? Samo kada je brahman pun vrlina, zreo u svojoj čestitosti i kada je oštrouman i pronicljiv, tada je prvi ili drugi po redu među onima koji drže žrtvenu posudu. Brahman mora posedovati ta dva kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

Razgovor o vrlini i mudrosti

21. “Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od ta dva kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

“Nije moguće, učitelju Gotama. Jer mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. To je kao kad neko pere jednu šaku drugom ili jedno stopalo drugim. Na isti način, mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Zato se za vrlinu i mudrost kaže da su najbolje stvari na ovome svetu.”

22. “Zaista je tako, brahmane, zaista je tako! Jer mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. To je kao kad neko pere jednu šaku drugom ili jedno stopalo drugim. Na isti način, mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Zato se vrlinu i mudrost kaže da su najbolje stvari na ovome svetu.

Ali šta je to vrlina, brahmane? A šta je to mudrost?”

“Ovo je bilo sve što ja znam o tome, učitelju Gotama. Neka nam učitelj Gotama to razjasni.”

23. “Vrlo dobro, brahmane. Onda slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

“Da, poštovani gospodine”, odgovori Soṇadaṇḍa. A Blaženi ovako nastavi: “Događa se, brahmane, da se Tathāgata pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

24. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

25. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, život mu biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

Mali odeljak o vrlini

26. A kako to, Soṇadaṇḍa, monah postaje usavršen u vrlini? Odustavši od ubijanja živih bića, ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. To je deo njegove vrline.

Odustavši od uzimanja onoga što nije dato, ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi u poštenju i iskrenosti srca. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši necelibat, pridržava se celibata. Živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja. To je takođe deo njegove vrline.

27. Napustivši laganje, on ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši ogovaranje, on ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči. Govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. To je takođe deo njegove vrline. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši naklapanje, on ne priča iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne. To je takođe deo njegove vrline.

28. Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja. To je takođe deo njegove vrline.

Srednji odeljak o vrlini

29. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke – biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom, okcem ili iz semena – on je odustao od uništavanja semenki i biljaka. To je takođe deo njegove vrline.

30. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari – on je odustao od gomilanja stvari. To je takođe deo njegove vrline.

31. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su: predstave plesa, pevanja i muzike, pozorišne predstave, pričanje legendi, muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima, izložbe umetnina, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica, borbe štapovima, pesnicama i rvanje, vojne parade, manevri i smotre – on je odustao od prisustvovanja takvim neprikladnim događajima. To je takođe deo njegove vrline.

32. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u igre i zabave kao što su: šah na tabli sa osam redova, šah na tabli sa deset redova, igra naslepo, školice, mikado, igre sa kockom, klis, bojenje šakom, klikeranje, sviranje kroz savijeni list, oranje malim plugovima, akrobacije, igra sa papirnim vetrenjačama, igra sa alatima za merenje, igra sa dečijim kolicima, igra sa dečijim lukom i strelom, pogađanje slova ispisanih po vazduhu ili leđima, pogađanje tuđih misli ili pantomima – on je odustao od ovakvih igara i zabava. To je takođe deo njegove vrline.

33. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i sedištima, kao što su: prostrane sofe, prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja, prekrivači sa dugim resama, šareni prekrivači sastavljeni od više delova, beli vuneni prekrivači, vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima, jorgani, vuneni prekrivači sa vezenim životinjama, vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane, krevetski čaršavi ukrašeni draguljima, svileni prekrivači, raskošni tepisi, prostirke za slonove, konje ili kočije, prostirke od kože antilope, prostirke od meke kože jelena, kreveti sa baldahinom ili ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge – on je odustao od takvih visokih i luksuznih ležajeva i sedišta. To je takođe deo njegove vrline.

34. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, rumenilo, narukvice, povezi za glavu, ukrašeni štapovi za hodanje, izrezbarene čuture, rapiri, suncobrani, izvezene sandale, turbani, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama – on je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja. To je takođe deo njegove vrline.

35. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku – on je odustao od takvog naklapanja. To je takođe deo njegove vrline.

36. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:

“Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.”

“Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?”

“Grešiš. Ja sam u pravu.”

“Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.”

“Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.”

“To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.”

“Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!” – on je odustao od takvih rasprava. To je takođe deo njegove vrline.

37. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“ – on je odustao od prenošenja poruka i obavljanja zadataka. To je takođe deo njegove vrline.

38. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – on je odustao od takvih prevara. To je takođe deo njegove vrline.

Veliki odeljak o vrlini

39. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova) ; poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

40. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

41. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: kralj i njegova vojska će napredovati; kralj i njegova vojska će se povlačiti; naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući; neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući; naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen; neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen; takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

42. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa; sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom; sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom; biće meteorska kiša; biće vatre na nebu; biće zemljotres; biće gromova; biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda; takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

43. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće obilna kiša, biće suša, biće dobra žetva, biće glad, biće sve sigurno, biće opasnosti, biće bolesti, biće zdravlja ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

44. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: određivanje povoljnog datuma za venčanja; određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod; određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca; recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću; recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća; recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv; davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva; obožavanje sunca; obožavanje Mahābrahme; bljuvanje vatre; zazivanje boginje sreće – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

45. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; ritualno ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava paljenica; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; lečenje dece; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

46. Soṇadaṇḍa, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti ratnik, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Soṇadaṇḍa, monah je usavršen u vrlini.

Obuzdavanje čula

47. A kako to, Soṇadaṇḍa, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad čuje zvuk uhom… Kad oseti miris nosom… Kad kuša ukus jezikom… Kad dodirne predmet telom… Kad prepozna mentalni objekat umom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Soṇadaṇḍa, monah stražari na vratima čula.

Svesnost i jasno razumevanje

48. A kako to, Soṇadaṇḍa, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako, Soṇadaṇḍa, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s punom pažnjom; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa punom pažnjom; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s punom pažnjom; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s punom pažnjom; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s punom pažnjom; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s punom pažnjom. Na taj način, Soṇadaṇḍa, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

Zadovoljenost

49. A kako je to, Soṇadaṇḍa, monah zadovoljan? Tako, Soṇadaṇḍa, monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, Soṇadaṇḍa, monah je zadovoljan.

Napuštanje prepreka

50. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

51. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.

52. Soṇadaṇḍa, zamisli čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

53. Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

54. Ili zamisli čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

55. Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije samostalan, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

56. li zamisli čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

57. Isto tako, Soṇadaṇḍa, kada vidi da ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.

58. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

Prvo zadubljenje

59. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Drugo zadubljenje

60. A zatim, Soṇadaṇḍa, smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

61. Soṇadaṇḍa, zamisli duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Isto tako, monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

Treće zadubljenje

62. A zatim, Soṇadaṇḍa, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.

63. Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja.

Četvrto zadubljenje

64. A zatim, Soṇadaṇḍa, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

65. Soṇadaṇḍa, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

Usavršenost u znanju

66. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

67. Soṇadaṇḍa, zamisli divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit. A čovek dobroga vida ga uzme u ruku, ovako bi o njemu mislio: ‘Ovo je divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit’. Na isti način, Soṇadaṇḍa, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika… A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

Znanje o umom stvorenom telu

68. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

69. Soṇadaṇḍa, zamisli da neki čovek izvuče trsku iz njezine ljušture i pomisli: ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’. Ili zamisli da neki čovek izvuče mač iz korica i pomisli: ‘Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’. Ili zamisli da neki čovek izvuče zmiju iz njezine košuljice i pomisli: ‘Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena.’ Na isti način, veliki kralju, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

Znanje o vrstama natprirodnih moći

70. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. On ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

71. Soṇadaṇḍa, zamisli da vešti grnčar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada gline načini i formira posudu oblika kakvog god poželi. Ili da vešt duborezac ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada slonovače načini rezbariju kakvu god poželi. Ili da vešt zlatar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada zlata načini nakit kakav god poželi. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći.

Znanje o duhovnom uhu

72. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu.

73. Soṇadaṇḍa, zamisli čoveka koji ide putem i začuje zvukove bubnjeva, tambura, truba, činela i doboša, te pomisli: ‘Ovo je zvuk bubnja, ovo je zvuk tambura, ovo je zvuk truba, ovo je zvuk činela, ovo je zvuk doboša’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu.

Znanje o razumevanju umova drugih

74. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću i um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću. Um zahvaćen mržnjom on razume kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom. Um zahvaćen obmanom on razume kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom. Sabran um on razume kao sabran i rastresen um kao rastresen; ushićen um on razume kao ushićen i neushićen um kao neushićen. Nadmašiv um on razume kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; koncentrisan um on razume kao koncentrisan i nekoncentrisan um kao nekoncentrisan. Oslobođen um on razume kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen.

75. Soṇadaṇḍa, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ‘Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlje, znaju ovako: ‘Neman mrlju’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On razume umova drugih bića, drugih osoba, pošto njihov um obuhvati svojim umom.

Sećanje na prošle živote

76. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu, stotinu hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja ovoga sveta, mnogih eona širenja ovoga sveta, mnogih eona skupljanja i širenja ovoga sveta: ‘Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo u novu egzistenciju.’ Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti.

77. Soṇadaṇḍa, zamisli da čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ‘Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’ Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote, sa mnoštvom pojedinosti. To je, Soṇadaṇḍa, takođe deo njegovog znanja.

Znanje o duhovnom oku

78. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ‘Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

79. Soṇadaṇḍa, zamisli kuću na glavnom trgu, sa terasom, i čoveka dobrog vida koji stoji na njoj, te gleda ljude koji ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju po okolnim ulicama ili sede na trgu. Onda bi pomislio bi: ‘Ovi ljudi ulaze u kuću, oni je napuštaju, ovi hodaju okolnim ulicama, a oni sede na trgu’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

Razvijanje mudrosti

80. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.

Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Kada je oslobođen, javlja se znanje: ‘Um je oslobođen’. On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

81. Soṇadaṇḍa, zamisli jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ‘Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’ Na isti način, Soṇadaṇḍa, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova i na kraju njegov um biva oslobođen. To je, Soṇadaṇḍa, takođe deo njegovog znanja.

Soṇadaṇḍa postaje sledbenik

82. Kada ovo bi izgovoreno, brahman Soṇadaṇḍa reče Blaženom: “Izvrsno, poštovani gospodine! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Ja, zajedno sa svojom decom, ženom, savetnicima i slugama, uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! Neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom zajednicom, prihvati poziv da jede u mojoj kući?”

Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv. Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, brahman Soṇadaṇḍa se pokloni, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide.

83. Kada je zora svanula, brahman Soṇadaṇḍa imao je u svom domu mnoštvo vrlo ukusnih jela. Onda posla poruku Blaženom: “Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman”. A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno praćen monasima krenu put doma brahmana Soṇadaṇḍe i tamo sede na pripremljeno mesto. Onda brahman Soṇadaṇḍa svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, brahman Soṇadaṇḍa sede na niže mesto, sa strane.

84. Sedeći tako, reče on Blaženom: “Učitelju Gotama, ako bih u društvu drugih brahmana ustao i naklonio se Blaženom u znak poštovanja, oni bi me možda prezreli. A kada te okolina prezre, tvoja reputacija se smanjuje. Kada ti se reputacija smanjuje, tvoj imetak se takođe smanjuje. Ali moj imetak zavisi od moje reputacija. Ako bih u društvu drugih brahmana sklopio dlanove, molim vas da to prihvatite kao da sam ustao. I ako razvežem turban, molim vas da to prihvatite kao da sam se naklonio. Učitelju Gotama, ako bih vozeći se u kočijama u društvu drugih brahmana ustao i naklonio se Blaženom u znak poštovanja, oni bi me možda prezreli. Ako bih vozeći se u kočijama u ruci držim kamdžiju, molim vas da to prihvatite kao da sam sišao sa kočije. I ako malo spustim nadstrešnicu nad kočijom, molim vas da to prihvatite kao da sam se naklonio.”

85. Na to, pošto je uputio, podstakao, obodrio i ohrabrio brahmana Soṇadaṇḍu govorom o Dhammi, Blaženi ustane sa svog sedišta i ode.