Digha nikāya 6
Mahāli sutta
Razgovor sa Mahālijem
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālīja, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljatim krovom. U to vreme nekoliko brahmanskih glasnika iz Kosale i Magadhe bilo je u Vesālīju nekim poslom. I oni dočuše ovako: “Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, tumarajući zemljom Magadha, praćen velikom grupom monaha, stigao je u Kūṭadantu. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.’ Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića’.”
2. Tako oni otidoše do dvorane sa šiljatim krovom, u Velikoj šumi, kako bi videli Blaženog. U to vreme poštovani Nāgita bio je Budin lični pratilac. Brahmanski glasnici dođoše kod njega i rekoše: „Učitelju Nāgita, gde je sada poštovani Gotama? Želeli bismo da ga vidimo.”
„Nije pravo vreme da vidite Blaženog; on sada boravi u osami.”
I tako brahmanski glasnici sedoše sa strane, s ovom mišlju: „Nećemo otići odavde dok ne vidimo učitelja Gotamu.”
3. A Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom saplemenika, takođe dođe do poštovanog Nāgite. Pokloni mu se, stade sa strane i reče: „Učitelju Nāgita, gde je sada Blaženi, usavršeni, potpuno probuđeni? Želeli bismo da ga vidimo.”
„Nije pravo vreme da vidite Blaženog; on sada boravi u osami.”
Oṭṭhaddha takođe sede sa strane, s ovom mišlju: „Neću otići odavde dok ne vidim Blaženog, usavršenog, potpuno probuđenoga.”
4. Zatim iskušenik Sīha dođe do poštovanog Nāgite. Pokloni se, stade sa strane i reče Nāgiti: „Poštovani gospodine Kassapa,[1] ovih nekoliko brahmanskih glasnika iz Kosale i Magadhe, kao i Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom saplemenika, došli su da vide Blaženoga. Bilo bi dobro ako svi ti ljudi zaista sretnu Blaženoga.”
“Dobro, Sīha, obavesti lično Blaženoga o tome.”
“Da, gospodine”, odgovori Sīha.
On ode do Blaženoga, pokloni se, stade sa strane i reče mu o ljudima koji čekaju da ga vide, dodavši: “Poštovani gospodine, bilo bi dobro ako svi ti ljudi zaista sretnu Blaženoga.”
“Dobro, Sīha, razmesti onda prostirke u hladu.”
“Da, poštovani gospodine”, odgovori Sīha, te tako i učini.
5. Onda Buda izađe iz svog boravišta i sede u hladovini, na unapred pripremljeno mesto. A brahmanski emisari priđoše Blaženom i pozdraviše se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane. Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom saplemenika, takođe priđe Blaženom, pokloni se i sede sa strane. Onda Oṭṭhaddha reče Blaženom: “Poštovani gospodine, pre nekoliko dana Sunakkhatta iz plemena Liććhavi dođe do mene i reče:
‘Uskoro će biti tri godine kako živim sa Blaženim kao učiteljem. U stanju sam da vidim nebeske prizore koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi. Ali ne čujem nebeske zvukove koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi.’ Ti nebeski zvukovi koje Sunakkhatta ne može da čuje, da li oni zaista postoje ili ne?”
“Mahāli, takvi zvukovi zaista postoje.”
6. “Šta je uzrok, poštovani gospodine, šta je razlog da Sunakkhatta ne može da ih čuje, iako zaista postoje?”
“Mahāli, zamisli monaha koji se okrene prema istoku i razvija jednostranu koncentraciju, tako da vidi nebeske prizore, koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi, ali ne čuje nebeske zvukove. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on vidi nebeske prizore, ali ne čuje iste takve nebeske zvukove. A zašto? Zato što takva koncentracija vodi do toga da se vide nebeski prizori, ali ne čuju nebeski zvukovi.
7. Zamisli monaha koji se okrene prema jugu… zapadu… severu… iznad, ispod i svuda unaokolo… i vidi nebeske prizore [u tom pravcu], koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi, ali ne čuje iste takve nebeske zvukove. A zašto? Zato što takva koncentracija vodi do toga da se vide nebeski prizori, ali ne i nebeski zvukovi.
8. Isto tako, Mahāli, zamisli monaha koji se okrene istoku i razvija jednostranu koncentraciju, tako da čuje nebeske zvukove, koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi, ali ne vidi iste takve nebeske prizore. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on čuje nebeske zvukove, ali ne vidi nebeske prizore. A zašto? Zato što takva koncentracija vodi do toga da se čuju nebeski zvukovi, ali ne vide nebeski prizori.
9. Zamisli monaha koji se okrene prema jugu… zapadu… severu… iznad, ispod i svuda unaokolo… i čuje nebeske zvukove, koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi, ali ne vidi iste takve nebeske prizore. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on čuje nebeske zvukove, ali ne vidi nebeske prizore. A zašto? Zato što takva koncentracija vodi do toga da se čuju nebeski zvukovi, ali ne vide nebeski prizori.
10. Isto tako, Mahāli, zamisli monaha koji se okrene istoku i razvija dvostranu koncentraciju, tako da čuje nebeske zvukove, koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi, i vidi iste takve nebeske prizore. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on čuje nebeske zvukove i vidi nebeske prizore. A zašto? Zato što takva koncentracija vodi do toga da se čuju nebeski zvukovi i vide nebeski prizori.
11. Isto tako, zamisli monaha koji se prema jugu… zapadu… severu… iznad, ispod i svuda unaokolo… i razvija dvostranu koncentraciju, tako da čuje nebeske zvukove, koji su prijatni, zadovoljstvo za čula, uzbudljivi, i vidi iste takve nebeske prizore. Kada je razvio koncentraciju na taj način, on čuje nebeske zvukove i vidi nebeske prizore. A zašto? Zato što takva koncentracija vodi do toga da se čuju nebeski zvukovi i vide nebeski prizori.”
12. “Da li onda monasi žive svetačkim životom predvođeni Blaženim sa ciljem da na takav način razviju koncentraciju?”
“Ne, Mahāli, postoje druge stvari, uzvišenije i suptilnije, zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.”
13. “Ali, poštovani gospodine, koje su to uzvišenije i suptilnije stvari?”
“Prvo, Mahāli, pošto je raskinuo tri niža okova, monah je ušao u tok, tako što se više ne može preporađati u nižim svetovima. Sguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju. To je jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.
Dalje, pošto je raskinuo tri niža okova i ublažio strast, mržnju i obmanutost, monah je postao jednom-povratnik, tako što će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončao patnju. To je još jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.
Dalje, pošto je raskinuo pet nižih okova, monah se spontano preporodio [u čistim boravištima] i tu će dostići konačnu nibbānu, da se više nikada ne vrati u ovaj svet. To je još jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.
Dalje, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, monah ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. To je još jedna od uzvišenijih i suptilnijih stvari zbog kojih monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.
14. “Ali, poštovani gospodine, postoje li put i praksa za ostvarivanje tih stvari?”
“Postoje, Mahāli.”
“A koji su?”
“To je jednostavno ovaj plemeniti osmostruki put, to jest: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
15. Jednom sam, Mahāli, boravio kraj Kosambija, u Ghositinom parku. Onda dva beskućnika – lutalice Maṇḍissa i Đāliya, učenici Dārupattikini – dođoše i pozdraviše se sa mnom. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stadoše sa strane i rekoše mi: ‘Prijatelju Gotama, jesu li duša i telo jedno isto ili su to dve različite stvari?’
‘Prijatelji, kad me već pitate, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći, a ja ću govoriti.’
‘Da, prijatelju’, odgovoriše oni.
16. A ja im ovako rekoh: ‘Tathāgata se pojavljuje u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.
17. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.
18. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, život mu biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.
Mali odeljak o vrlini
19. A kako to, prijatelji, monah postaje usavršen u vrlini? Odustavši od ubijanja živih bića, ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. To je deo njegove vrline.
Odustavši od uzimanja onoga što nije dato, ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi u poštenju i iskrenosti srca. To je takođe deo njegove vrline.
Napustivši necelibat, pridržava se celibata. Živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja. To je takođe deo njegove vrline.
20. Napustivši laganje, on ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu. To je takođe deo njegove vrline.
Napustivši ogovaranje, on ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. To je takođe deo njegove vrline.
Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči. Govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. To je takođe deo njegove vrline. To je takođe deo njegove vrline.
Napustivši naklapanje, on ne priča iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne. To je takođe deo njegove vrline.
21. Odustao je od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja. To je takođe deo njegove vrline.
Srednji odeljak o vrlini
22. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke – biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom, okcem ili iz semena – on je odustao od uništavanja semenki i biljaka. To je takođe deo njegove vrline.
23. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari – on je odustao od gomilanja stvari. To je takođe deo njegove vrline.
24. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su: predstave plesa, pevanja i muzike, pozorišne predstave, pričanje legendi, muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima, izložbe umetnina, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica, borbe štapovima, pesnicama i rvanje, vojne parade, manevri i smotre – on je odustao od prisustvovanja takvim neprikladnim događajima. To je takođe deo njegove vrline.
25. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u igre i zabave kao što su: šah na tabli sa osam redova, šah na tabli sa deset redova, igra naslepo, školice, mikado, igre sa kockom, klis, bojenje šakom, klikeranje, sviranje kroz savijeni list, oranje malim plugovima, akrobacije, igra sa papirnim vetrenjačama, igra sa alatima za merenje, igra sa dečijim kolicima, igra sa dečijim lukom i strelom, pogađanje slova ispisanih po vazduhu ili leđima, pogađanje tuđih misli ili pantomima – on je odustao od ovakvih igara i zabava. To je takođe deo njegove vrline.
26. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i sedištima, kao što su: prostrane sofe, prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja, prekrivači sa dugim resama, šareni prekrivači sastavljeni od više delova, beli vuneni prekrivači, vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima, jorgani, vuneni prekrivači sa vezenim životinjama, vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane, krevetski čaršavi ukrašeni draguljima, svileni prekrivači, raskošni tepisi, prostirke za slonove, konje ili kočije, prostirke od kože antilope, prostirke od meke kože jelena, kreveti sa baldahinom ili ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge – on je odustao od takvih visokih i luksuznih ležajeva i sedišta. To je takođe deo njegove vrline.
27. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, rumenilo, narukvice, povezi za glavu, ukrašeni štapovi za hodanje, izrezbarene čuture, rapiri, suncobrani, izvezene sandale, turbani, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama – on je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja. To je takođe deo njegove vrline.
28. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku – on je odustao od takvog naklapanja. To je takođe deo njegove vrline.
29. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:
“Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.”
“Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?”
“Grešiš. Ja sam u pravu.”
“Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.”
“Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.”
“To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.”
“Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!” – on je odustao od takvih rasprava. To je takođe deo njegove vrline.
30. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“ – on je odustao od prenošenja poruka i obavljanja zadataka. To je takođe deo njegove vrline.
31. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – on je odustao od takvih prevara. To je takođe deo njegove vrline.
Veliki odeljak o vrlini
32. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova) ; poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
33. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
34. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: kralj i njegova vojska će napredovati; kralj i njegova vojska će se povlačiti; naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući; neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući; naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen; neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen; takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
35. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa; sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom; sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom; biće meteorska kiša; biće vatre na nebu; biće zemljotres; biće gromova; biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda; takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
36. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće obilna kiša, biće suša, biće dobra žetva, biće glad, biće sve sigurno, biće opasnosti, biće bolesti, biće zdravlja ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
37. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: određivanje povoljnog datuma za venčanja; određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod; određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca; recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću; recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća; recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv; davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva; obožavanje sunca; obožavanje Mahābrahme; bljuvanje vatre; zazivanje boginje sreće – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
38. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; ritualno ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava paljenica; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; lečenje dece; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.
39. Prijatelji, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti ratnik, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, prijatelji, monah je usavršen u vrlini.
Obuzdavanje čula
40. A kako to, prijatelji, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad čuje zvuk uhom… Kad oseti miris nosom… Kad kuša ukus jezikom… Kad dodirne predmet telom… Kad prepozna mentalni objekat umom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, brahmane, monah stražari na vratima čula.
Svesnost i jasno razumevanje
41. A kako to, prijatelji, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako, prijatelji, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s punom pažnjom; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa punom pažnjom; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s punom pažnjom; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s punom pažnjom; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s punom pažnjom; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s punom pažnjom. Na taj način, brahmane, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.
Zadovoljenost
42. A kako je to, prijatelji, monah zadovoljan? Tako, prijatelji, monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, brahmane, monah je zadovoljan.
Napuštanje prepreka
43. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.
44. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.
45. Prijatelji, zamisli čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.
46. Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.
47. Ili zamisli čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.
48. Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije samostalan, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.
49. li zamisli čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.
50. Isto tako, brahmane, kada vidi da ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.
51. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.
Prvo zadubljenje
52. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.
Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.
53. Prijatelji, kada monah tako zna i tako vidi, je li za njega moguće da kaže: “Duša je isto što i telo?” ili “Duša nije isto što i telo?”
“Jeste, prijatelju Gotama.”
“Ali sam tako znam i tako vidim i ne kažem da je duša isto što i telo, niti da duša nije isto što i telo.”
Drugo zadubljenje
54. A zatim, prijatelji, smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi monah i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.
Prijatelji, zamislite duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Isto tako, monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.
55. Prijatelji, kada monah tako zna i tako vidi, je li za njega moguće da kaže: “Duša je isto što i telo?” ili “Duša nije isto što i telo?”
“Jeste, prijatelju Gotama.”
“Ali sam tako znam i tako vidim i ne kažem da je duša isto što i telo, niti da duša nije isto što i telo.”
Treće zadubljenje
56. A zatim, prijatelji, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.
Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja.
57. Prijatelji, kada monah tako zna i tako vidi, je li za njega moguće da kaže: “Duša je isto što i telo?” ili “Duša nije isto što i telo?”
“Jeste, prijatelju Gotama.”
“Ali sam tako znam i tako vidim i ne kažem da je duša isto što i telo, niti da duša nije isto što i telo.”
Četvrto zadubljenje
58. A zatim, brahmane, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.
Brahmane, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.
59. Prijatelji, kada monah tako zna i tako vidi, je li za njega moguće da kaže: “Duša je isto što i telo?” ili “Duša nije isto što i telo?”
“Jeste, prijatelju Gotama.”
“Ali sam tako znam i tako vidim i ne kažem da je duša isto što i telo, niti da duša nije isto što i telo.”
60. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.
Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Kada je oslobođen, javlja se znanje: ‘Um je oslobođen’. On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
61. Prijatelju, kada monah tako zna i tako vidi, je li za njega moguće da kaže: “Duša je isto što i telo?” ili “Duša nije isto što i telo?”
“Jeste, prijatelju Gotama.”
“Ali sam tako znam i tako vidim i ne kažem da je duša isto što i telo, niti da duša nije isto što i telo.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi se obradova rečima Blaženog.
Beleške
[1] Ovo je bilo ime Nāgitinog klana. [Natrag]