Dīgha nikāya 9

Poṭṭhapāda sutta
Razgovor sa Poṭṭhapādom

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. A u isto vreme je asketa Poṭṭhapāda, zajedno sa trista drugih asketa, boravio u Mallikinom manastiru sa dvoranom podignutom za javne debate i okruženom tinduka drvećem.

2. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Sāvatthīja da prosi hranu. A onda pomisli: “Još je rano da prosim hranu u Sāvatthīju. Kako bi bilo da odem do Mallikinog manastira i posetim asketu Poṭṭhapādu?” Tako i učini.

3. A tom prilikom isposnik Poṭṭhapāda sedeo je s velikom grupom drugih isposnika, koji su pravili veliku galamu i žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, kao što su kraljevi i kraljevi savetnici, razbojnici, vojske, opasnosti, bitke, hrana, piće, odeća, ležaji, cvetni venci, mirisi, rođaci, vozila, sela, varoši, gradovi, zemlje, žene, heroji, ulice, izvori, pokojnici, razne sitnice, nastanak sveta, nastanak mora, jesu li stvari ovakve ili onakve.

4. Isposnik Poṭṭhapāda još izdaleka opazi Blaženog kako dolazi. Kad ga je video, poče da utišava okupljene ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo, dolazi asketa Gotama. Taj poštovani voli tišinu, uvežban je da živi u tišini, on hvali tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži.” Na to se isposnici utišaše.

5. Onda Blaženi dođe do Poṭṭhapāde, koji mu reče: „Neka priđe Blaženi! Dobro nam je došao Blaženi! Mnogo je vremena prošlo otkako je Blaženi ugrabio priliku da dođe ovamo. Neka Blaženi sedne, ovo je mesto spremno za njega.”

Blaženi sede na pripremljeno mesto, a isposnik Poṭṭhapāda odabra jedno niže, sa strane. Kad je tako uradio, Blaženi ga upita: „Radi kakvog razgovora ste se ovde okupili, Poṭṭhapāda? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?”

6. A Poṭṭhapāda mu odgovori: „Blaženi, ostavimo na stranu razgovor radi kojeg smo se ovde
okupili. Blaženi može o tome čuti kasnije. Pre nekoliko dana različiti askete i brahmani sedeli su u dvorani za debate i povela se među njima ovakva diskusija: ‘Kako se događa prestanak opažaja?’ Neki od njih rekoše: ‘Opažaji u osobi nastaju i prestaju bez ikakvog uzroka i razloga. Kada nastanu, čovek opaža. Kada prestanu, čovek ne opaža.’ Tako su oni objasnili prestanak opažaja. Ali drugi rekoše: ‘Ne, nije tako, gospodo! Opažaj je sopstvo te osobe. Kada je ono u njoj, ta osoba opaža. Kada je sopstvo napusti, ta osobe ne opaža.’ Tako su oni objasnili prestanak opažaja. Ali neki drugi rekoše: ‘Ne, nije tako, gospodo! Ima asketa i brahmana sa velikom moći, sa velikim uticajem. Oni su ti koji daju i oduzimaju opažaj osobi. Kada vam ga daju, tada opažate. Kada vam ga oduzmu, tada ne opažate’ Tako su oni objasnili prestanak opažaja. Ali neki drugi rekoše: ‘Ne, nije tako, gospodo! Ima božanstava sa velikom moći, sa velikim uticajem. Ona su ta kojia daju i oduzimaju opažaj osobi. Kada vam ga daju, tada opažate. Kada vam ga oduzmu, tada ne opažate’ Tako su oni objasnili prestanak opažaja.

Sve to me je podsetilo na Blaženog: ‘Ah, sigurno je Blaženi, potpuno probuđeni, izuzetno veš u takvim stvarima. Blaženi do kraja razume prestanak opažaja’. Pa kako to onda, Blaženi, nastaje prestanak opažaja?”

7. “U pogledu toga, Poṭṭhapāda, oni askete i brahmani koji kažu da opažaji u osobi nastaju i prestaju bez ikakvog uzroka i razloga, greše od samog početka. A zašto? Zato što opažaji u osobi nastaju i prestaju sa uzrokom i razlogom. Neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok drugi opažaji prestaju. A kakvo je to vežbanje?” upita Blaženi. ” Poṭṭhapāda, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

8. A kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ Kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

9. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, njegov život biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

10. A kako to, veliki kralju, monah postaje prožet vrlinom? Odustavši od ubijanja živih bića, ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. To je deo njegove vrline.

Odustavši od uzimanja onoga što nije dato, ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi u poštenju i iskrenosti srca. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši necelibat, pridržava se celibata. Živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja. To je takođe deo njegove vrline.

11. Napustivši laganje, on ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši ogovaranje, on ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči. Govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši naklapanje, on ne priča iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

12. Takođe: odustaje od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva. Odustao je od primanja zlata i srebra. Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila. Odustao je od prihvatanja njiva i livada. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

13. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koje im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke – biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom, okcem ili iz semena – on je odustao od uništavanja semenki i biljaka. To je takođe deo njegove vrline.

14. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari – on je odustao od gomilanja stvari. To je takođe deo njegove vrline.

15. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su: predstave plesa, pevanja i muzike, pozorišne predstave, pričanje legendi, muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima, izložbe umetnina, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica, borbe štapovima, pesnicama i rvanje, vojne parade, manevri i smotre. Odustao je od prisustvovanja takvim neprikladnim događajima. To je takođe deo njegove vrline.

16. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u igre i zabave kao što su: šah na tabli sa osam redova, šah na tabli sa deset redova, igra naslepo, školice, mikado, igre sa kockom, klis, bojenje šakom, klikeranje, sviranje kroz savijeni list, oranje malim plugovima, akrobacije, igra sa papirnim vetrenjačama, igra sa alatima za merenje, igra sa dečijim kolicima, igra sa dečijim lukom i strelom, pogađanje slova ispisanih po vazduhu ili leđima, pogađanje tuđih misli ili pantomima – on je odustao od ovakvih igara i zabava. To je takođe deo njegove vrline.

17. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i sedištima, kao što su: prostrane sofe, prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja, prekrivači sa dugim resama, šareni prekrivači sastavljeni od više delova, beli vuneni prekrivači, vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima, jorgani, vuneni prekrivači sa vezenim životinjama, vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane, krevetski čaršavi ukrašeni draguljima, svileni prekrivači, raskošni tepisi, prostirke za slonove, konje ili kočije, prostirke od kože antilope, prostirke od meke kože jelena, kreveti sa baldahinom ili ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge – on je odustao od takvih visokih i luksuznih ležajeva i sedišta. To je takođe deo njegove vrline.

18. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, rumenilo, narukvice, povezi za glavu, ukrašeni štapovi za hodanje, izrezbarene čuture, rapiri, suncobrani, izvezene sandale, turbani, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama – on je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja. To je takođe deo njegove vrline.

19. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku – on je odustao od takvog naklapanja. To je takođe deo njegove vrline.

20. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:
“Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.”
“Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?”
“Grešiš. Ja sam u pravu.”
“Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.”
“Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.”
“To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.”
“Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!” – on je odustao od takvih rasprava. To je takođe deo njegove vrline.

21. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“ – on je odustao od prenošenja poruka i obavljanja zadataka. To je takođe deo njegove vrline.

22. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – on je odustao od takvih prevara. To je takođe deo njegove vrline.

23. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova) ; poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

24. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline

25. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: kralj i njegova vojska će napredovati; kralj i njegova vojska će se povlačiti; naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući; neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući; naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen; neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen; takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

26. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa; sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom; sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom; biće meteorska kiša; biće vatre na nebu; biće zemljotres; biće gromova; biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda; takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

27. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja: biće obilna kiša, biće suša, biće dobra žetva, biće glad, biće sve sigurno, biće opasnosti, biće bolesti, biće zdravlja ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

28. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: određivanje povoljnog datuma za venčanja; određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod; određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca; recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću; recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća; recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv; davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva; obožavanje sunca; obožavanje Mahābrahme; bljuvanje vatre; zazivanje boginje sreće – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

29. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; ritualno ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava paljenica; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; lečenje dece; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

30. Poṭṭhapāda, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti ratnik, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Poṭṭhapāda, monah je prožet vrlinom.

31. A kako to, Poṭṭhapāda, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad čuje zvuk uhom… Kad oseti miris nosom… Kad kuša ukus jezikom… Kad dodirne predmet telom… Kad prepozna mentalni objekat umom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, Poṭṭhapāda, monah stražari na vratima čula.

32. A kako to, Poṭṭhapāda, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s punom pažnjom; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa punom pažnjom; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s punom pažnjom; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s punom pažnjom; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s punom pažnjom; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s punom pažnjom. Na taj način, Poṭṭhapāda, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

33. A kako je to, Poṭṭhapāda, monah zadovoljan? Tako monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, Poṭṭhapāda, monah je zadovoljan.

34. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

35. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.

36. Poṭṭhapāda, zamisli čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

37. Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

38. Ili zamisli čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

39. Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije slobodan, zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

40. Ili zamisli čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

41. Isto tako, Poṭṭhapāda, kada vidi da ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.

42. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

43. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Kada je dosegao prvo zadubljenje, on u njemu ostaje. I kakve god opažaje požude da je ranije imao, oni sada nestaju. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj ushićenja rođen iz osame, tako da on postaje svestan tog ushićenja i sreće. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje”, reče Blaženi.

44. A zatim, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Dotadašnji stvarni, ali suptilni opažaj ushićenja rođen iz osame u njemu sada nestaje. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj ushićenja i sreće nastao iz koncentracije, tako da on postaje svestan tog ushićenja i sreće. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje.

45. A zatim, sa slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Dotadašnji stvarni, ali suptilni opažaj ushićenja rođen iz koncentracije u njemu sada nestaje. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj spokojstva i sreće, tako da on postaje svestan tog spokojstva i sreće. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje.

46. A zatim, sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Dotadašnji stvarni, ali suptilni opažaj spokojstva i sreće u njemu sada nestaje. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj ni sreće ni tuge, tako da on postaje svestan tog stvarnog, ali suptilnog osećaja ni sreće ni tuge. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje.

47. A zatim, sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora. Dotadašnji stvarni, ali suptilan opažaj blistavih oblika u njemu sada nestaje. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj područja beskrajnog prostora. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje.

48. A zatim, sa potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, monah ulazi i boravi u području beskonačne svesti. Dotadašnji stvarni, ali suptilan opažaj područja beskrajnog prostora u njemu sada nestaje. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj područja beskonačne svesti. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje.

49. A zatim, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i boravi u području ničega. Dotadašnji stvarni, ali suptilan opažaj područja beskrajne svesti u njemu sada nestaje. I tada u njemu nastaje stvarni, ali suptilan opažaj područja ničega. Na taj način neki opažaji nastaju kao rezultat vežbanja, dok neki drugi opažaji prestaju. I upravo ovo je to vežbanje.

50. Poṭṭhapāda, od trenutka kada je monah ovako preuzeo odgovornost za svoje opažaje, on napreduje od jednog stupnja ka drugom, postupno dosežući vrhunac opažaja. I kada se nađe na vrhuncu, on pomisli: ‘Namera je loša za mene. Bolje je da je nemam. Jer ako bih gajio nameru i birao, ovi opažaji bi nestali i drugi, grublji opažaji bi nastali. Zašto ne bih odustao kako od izbora, tako i od namere?’ I tako on niti bira, niti formira nameru. Onda ti opažaji prestanu u njemu i drugi, grublji opažaji ne nastaju. Stiže on do prestanka. I to je, Poṭṭhapāda, način na koji se dostiže postepeni prestanak opažaja, zahvaljujući pažnji.

51. Šta misliš, Poṭṭhapāda? Jesi li ikada o ovome slušao?” – “Ne, poštovani gospodine. kako ja razumem, Blaženi je rekao sledeće: ‘Poṭṭhapāda, od trenutka kada je monah ovako preuzeo odgovornost za svoje opažaje, on napreduje od jednog stupnja ka drugom, postupno dosežući vrhunac opažaja… Stiže on do prestanka. I to je način na koji se dostiže postepeni prestanak opažaja, zahvaljujući pažnji.'” – “Tako je, Poṭṭhapāda.”

52. “Poštovani gospodine, da li vi podučavate da je vrhunac opažaja samo jedan ili ih ima više?” – “Podučavam da je i jedan i da ih je više.” – “Poštovani gospodine, na koji način je jedan, a na koji način ih je više?” – “Vrhunac opažaja opisujem u skladu sa načinom na koji neko dostiže prestanak. Na taj način opisujem vrhunac opažaja kao samo jedan i kao da ih je više.”

53. “Ali, poštovani gospodine, da li prvo nastaje opažaj, a zatim znanje? Ili prvo nastaje znanje, a zatim opažaj? Ili oboje nastaju istovremeno?” – “Prvo nastaje opažaj, a zatim znanje. Nastanak opažaja vodi do nastanka znanja. I monah razume: ‘Moje znanje nastalo je na osnovu posebnog uslova’. Na taj način treba razumeti da prvo nastaje opažaj, a zatim znanje, da nastanak opažaja vodi do nastanka znanja.”

54. “Poštovani gospodine, je li opažaj sopstvo neke osobe ili su opažaj i sopstvo dve različite stvari?” – “Ali, Poṭṭhapāda, da li ti pretpostavljaš postojanje stvarnog sopstva?” – “Da, poštovani gospodine, pretpostavljam postojanje stvarnog sopstva, koje je fizičko, sačinjeno od četiri osnovna elementa i konzumira čvrstu hranu.” –

55. Poštovani gospodine, pretpostavljam postojanje umom stvorenog sopstva, koje je potpuno u svim svojim različitim delovima i ne manjka mu nijedna sposobnost.” – “Pretpostavimo da postoji takvo umom stvoreno sopstvo, Poṭṭhapāda. U tom slučaju opažaj bi bio jedna stvar, a sopstvo druga. Evo još jednog načina da se razume kako su opažaj i sopstvo dve različite stvari. Sve dok to umom stvoreno sopstvo postoji, još uvek u toj osobi neki opažaji nastaju, a drugi nestaju. To je takođe način da se razume kako su opažaj i sopstvo dve različite stvari.”

56. “Poštovani gospodine, pretpostavljam postojanje nematerijalnog sopstva, sačinjenog od opažaja.” – “Pretpostavimo da postoji takvo nematerijalno sopstvo, Poṭṭhapāda. U tom slučaju opažaj bi bio jedna stvar, a sopstvo druga. Evo još jednog načina da se razume kako su opažaj i sopstvo dve različite stvari. Sve dok to nematerijalno sopstvo postoji, još uvek u toj osobi neki opažaji nastaju, a drugi nestaju. To je takođe način da se razume kako su opažaj i sopstvo dve različite stvari.”

57. “Ali, poštovani gospodine, jesam li ja u stanju da znam je li opažaj sopstvo neke osobe ili su opažaj i sopstvo dve različite stvari?” – “Teško je za tebe da to razumeš, jer imaš drugačije gledište, uverenje, verovanje, praksu i tradiciju.”

58. “Ako je pitanje sopstva i opažaja teško za nekoga kao što sam ja, recite mi onda je li ovo tačno: ‘Ovaj svet je večan. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.” – “Ja tako nešto ne podučavam, Poṭṭhapāda.” – “Da li je onda ovo tačno: ‘Ovaj svet nije večan. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.” – “Ja tako nešto ne podučavam, Poṭṭhapāda.” – “Da li je onda ovo tačno: ‘Ovaj svet nije beskrajan…’ … ‘Ovaj svet jeste beskrajan…’ …

59. ‘Duša i telo su jedna ista stvar…’ … ‘Duša i telo su dve različite stvari…’ … ‘Arahant postoji posle smrti…’ … ‘Arahant ne postoji posle smrti…’ … ‘Arahant i postoji i ne postoji posle smrti…’ … ‘Arahant niti postoji niti ne postoji posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.” – “Ja tako nešto ne podučavam, Poṭṭhapāda.”

60. “A zašto se Blaženi nije izjasnio o tim stvarima? Zato što one nisu korisne, niti važne za utemeljenje svetačkog života. One ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato se Blaženi nije izjasnio o tim stvarima.”

61. “A o čemu se to Blaženi izjasnio?” – “Ja sam se izjasnio o sledećem: ‘Ovo je patnja’… ‘Ovo je nastanak patnje’… ‘Ovo je prestanak patnje’… ‘Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.”

62. “A zašto se Blaženi izjasnio o tim stvarima?” –”Zato što su one korisne, važne za utemeljenje svetačkog života. One vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato se Blaženi izjasnio o tim stvarima.”

“Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Vreme je, poštovani gospodine, da uradite onako kako mislite da treba, da krenete kuda želite.” Na to Blaženi ustade sa svog mesta i otide.

63. Ne dugo pošto je Blaženi otišao, isti oni askete se okupiše oko Poṭṭhapāde i žestoko ga kritikovaše: “Šta god da je asketa Gotama rekao, Poṭṭhapāda se sa njim saglasio: ‘Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni!’ Videli smo da asketa Gotama nije dao bilo kakav konačan odgovor na to da li je ovaj svet večan ili nije… Da li je ovaj svet beskrajan ili nije… Da li je duša isto što i telo ili nije… Da li Tathāgata postoji posle smrti ili ne, da li i postoji i ne postoji ili niti postoji, niti ne postoji?”

Na to im Poṭṭhapāda odgovori: “I ja razumem da asketa Gotama nije dao bilo kakav konačan odgovor u vezi sa tim pitanjima. Pa ipak, asketa Gotama podučava istinit i stvaran put vežbanja, koji je u skladu sa Dhammom i utemeljen u Dhammi. Pa zašto se ne bi razuman čovek poput mene saglasio da je ono što je dobro rekao asketa Gotama zaista dobro rečeno?”

64. Dva ili tri dana kasnije, Ćitta, sin krotitelja slonova, i Poṭṭhapāda odoše do Blaženoga. Ćitta se pokloni i sede sa strane, a asketa Poṭṭhapāda se pozdravi sa Blaženim, pa kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i ispriča mu šta se dogodilo pošto je otišao.

65. “Poṭṭhapāda, svi ti askete i brahmani su bez očiju i slepi. Jedini si ti među njima koji vidiš. Jer ja sam izložio stvari koje su izvesne i one stvari koje su neizvesne. A koje sam stvari izložio kao neizvesne? ‘Ovaj svet je večan’… ‘Ovaj svet nije večan’… ‘Ovaj svet je ograničen’… ‘Ovaj svet je bezgraničan’… ‘Duša i telo su jedna ista stvar’… ‘Duša i telo su dve različite stvari’… ‘Arahant postoji posle smrti’… ‘Arahant ne postoji posle smrti’… ‘Arahant i postoji i ne postoji posle smrti’… ‘Arahant niti postoji niti ne postoji posle smrti’. A zašto sam te stvari izložio kao neizvesne? Zato što one nisu korisne, niti važne za utemeljenje svetačkog života. One ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato sam te stvari izložio kao neizvesne.

66. A koje sam stvari izložio kao izvesne? ‘Ovo je patnja’… ‘Ovo je nastanak patnje’… ‘Ovo je prestanak patnje’… ‘Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.

A zašto se Blaženi te stvari izložio kao izvesne?” – “Zato što su one korisne, važne za utemeljenje svetačkog života. One vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato se Blaženi te stvari izložio kao izvesne.

Ima asketa i brahmana koji objavljuju i veruju da je sopstvo posle smrti potpuno srećno i pošteđeno svake bolesti, Otišao sam do njih i pitao ih je to zaista ono što oni objavljuju i veruju, a oni mi odgovoriše: ‘Jeste’. Onda sam ih upitao: ‘Prijatelji, živite u ovome svetu. Da li znate i vidite ga kao jedno potpuno srećno mesto?’, a oni mi odgovoriše: ‘Ne’. Na to im rekoh: ‘Jeste li doživeli jednu jedinu noć ili dan ili makar pola noći ili dana koji su bili potpuno srećni?’, a oni mi odgovoriše: ‘Nismo’. Na to im rekoh: ‘Da li znate neki put ili praksu kojom bi se moglo stići u jedan potpuno srećan svet?’, a oni mi odgovoriše: ‘Ne znamo’. Na to im rekoh: ‘Jeste li čuli glasove božanstava koja su se preporodila u jednom potpuno srećnom svetu, kako kažu: ‘Vežbajte dobro, draga gospodo, vežbajte ispravno, tako da stignete do jednog potpuno srećnog sveta. Jer tako smo mi vežbali, pa smo se preporodili u jednom potpuno srećnom svetu’? Kada sam ih tako pitao, ti askete i brahmani mi odgovoriše: ‘Nismo’. Pa šta ti misliš, Poṭṭhapāda? Ako je to tako, nije li onda sve to što oni govore besmislica?” – “Mislim da jeste, poštovani gospodine.”

67. “Zamisli, Poṭṭhapāda, da neki čovek kaže: ‘Koja god da je najlepša devojka u ovoj zemlji, upravo nju želim, upravo za njom čeznem!’ Onda ga drugi ljudi pitaju: ‘Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li ona iz plemićke, brahmanske, trgovačke ili najamničke kaste?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ‘Ne znam’. Onda ga dalje pitaju: ‘Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li njeno ime ili ime klana kojem pripada? Je li visoka, niska ili srednje visine?’ Jel i joj put tamna, smeđa i svetla? Iz kojeg sela, varoši ili grada dolazi?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ‘Ne znam’. Onda mu kažu: ‘Gospodine, da li vi to čeznete za nekim koga niti znate, niti ste ga ikada videli?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ‘Tako je’. Pa šta onda misliš, Poṭṭhapāda? Ako je to tako, nije li sve što taj čovek govori jedna besmislica?” – “Mislim da jeste, poštovani gospodine.”

68. “Isto je tako sa onim asketama i brahmanima koji objavljuju i veruju da je sopstvo posle smrti potpuno srećno i pošteđeno svake bolesti… Ako je to tako, nije li onda sve to što oni govore besmislica?” – “Mislim da jeste, poštovani gospodine.”

69. Zamisli čoveka koji na sred raskršća podigne stepenište za buduću palatu. Onda ga drugi ljudi pitaju: ‘Gospodine, ovo su stepenice za buduću palatu – da li znate hoće li ona biti okrenuta ka istoku, zapadu, severu ili jugu, hoće li biti visoka, niska i srednje visine?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ‘Ne znam’. Onda ga dalje pitaju: ‘Zar vi onda ni ne znate niti vidite za kakvu vrstu palate gradite stepenište?’ A on kaže: ‘Ne znam’. Pa šta onda misliš, Poṭṭhapāda? Ako je to tako, nije li sve što taj čovek govori jedna besmislica?” – “Mislim da jeste, poštovani gospodine.”

70. “Isto je tako sa onim asketama i brahmanima koji objavljuju i veruju da je sopstvo posle smrti potpuno srećno i pošteđeno svake bolesti… Ako je to tako, nije li onda sve to što oni govore besmislica?” – “Mislim da jeste, poštovani gospodine.”

71. “Poṭṭhapāda, postoje ove tri vrste pretpostavljenog sopstva (attapaṭilābha): materijalno, umom stvoreno i nematerijalno pretpostavljeno sopstvo. A kakvo je to materijalno pretpostavljeno sopstvo? To je ono fizičko, načinjeno od četiri velika elementa, koje živi zahvaljujući hrani koju jede. A kakvo je to umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo? To je ono fizičko, umom stvoreno celovito u svim svojim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost. A kakvo je to nematerijalno pretpostavljeno sopstvo? To je ono bez oblika, stvoreno opažajem.

72. Ja Dhammu podučavam radi napuštanja materijalnog pretpostavljenog sopstva, kada se neko, vežbajući na pravi način, oslobađa svih loših stanja u sebi i jača ona stanja koja ga pročišćuju. Tako on razumevši to sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću. Poṭṭhapāda, ti možda pomišljaš: ‘Možda neko napusti loša stanja, a ona pročišćujuća ojača. Tako on razumevši to sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada dostiže i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću. Ali takav život ipak jeste patnja.’ No, nemoj tako na to gledati. Kada napustiš loša stanja, a ona pročišćujuća ojačaš, i ti ćeš razumevši to sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada dostići i boraviti u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću. I takav život jeste blaženstvo!

73. Ja Dhammu podučavam radi napuštanja umom stvorenog pretpostavljenog sopstva … (isto kao 72).

74. Ja Dhammu podučavam radi napuštanja nematerijalnog pretpostavljenog sopstva … (isto kao 72).

75. Poṭṭhapāda, moguće je da nas drugi pitaju: ‘Prijatelju, šta je to materijalno pretpostavljeno sopstvo čije napuštanje podučavaš, kada se neko, vežbajući na pravi način, oslobađa svih loših stanja u sebi i jača ona stanja koja ga pročišćuju? Tako on razumevši to sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću.’ Kada bi nas tako pitali, ovako bismo odgovorili: ‘Ovo jeste to materijalno pretpostavljeno sopstvo čije napuštanje podučavam…’

76. Moguće je da nas drugi pitaju: ‘Prijatelju, šta je to umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo čije napuštanje podučavaš… (isto tako 75).

77. Moguće je da nas drugi pitaju: ‘Prijatelju, šta je to nematerijalno pretpostavljeno sopstvo čije napuštanje podučavaš… (isto tako 75).

Šta misliš, Poṭṭhapāda? Ako tako odgovorimo, da li će ta tvrdnja biti čvrsto utemeljena?” – “Svakako da hoće, poštovani gospodine.”

78. “Zamisli čoveka koji podigne stepenište za palatu, koje se upravo naslanja na nju. Onda ga drugi ljudi pitaju: ‘Gospodine, ovo su stepenice za palatu – da li znate hoće li ona biti okrenuta ka istoku, zapadu, severu ili jugu, hoće li biti visoka, niska i srednje visine?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ‘Ovo stepenište se upravo naslanja na tu palatu’. Pa šta onda misliš, Poṭṭhapāda? Ako je to tako, nije li to što taj čovek govori čvrsto utemeljeno?” – “Mislim da jeste, poštovani gospodine.”

79. Kada je Blaženi završio, Ćitta, sin krotitelja slonova, reče: “Poštovani gospodine, kada god postoji materijalno pretpostavljeno sopstvo, da li tada umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo i nematerijalno pretpostavljeno sopstvo ne postoje? Kada god postoji umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo, da li tada materijalno pretpostavljeno sopstvo i nematerijalno pretpostavljeno sopstvo ne postoje? Kada god postoji nematerijalno pretpostavljeno sopstvo, da li tada materijalno pretpostavljeno sopstvo i umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo ne postoje?”

“Kada god postoji materijalno pretpostavljeno sopstvo, smatra se da nema umom stvorenog pretpostavljenog sopstva, smatra se da nema nematerijalnog pretpostavljenog sopstva, već samo materijalnog. Kada god postoji umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo, smatra se da nema materijalnog pretpostavljenog sopstva, smatra se da nema nematerijalnog pretpostavljenog sopstva, već samo umom stvorenog. Kada god postoji nematerijalno pretpostavljeno sopstvo, smatra se da nema materijalnog pretpostavljenog sopstva, smatra se da nema umom stvorenog pretpostavljenog sopstva, već samo nematerijalnog.

Ćitta, zamisli da te neko pita: ‘Jesi li postojao u prošlosti? Hoćeš li postojati u budućnosti? Da li postojiš sada? Kako bi odgovorio?”

“Poštovani gospodine, ako bi me tako pitali, odgovorio bih ovako: ‘Postojao sam u prošlosti. Postojaću u budućnosti. Postoji i sada.’ Tako bih odgovorio.”

80. “Ali, Ćitta, zamisli da te pitaju: ‘To pretpostavljeno sopstvo koje si imao u prošlosti, je li ono stvarno pretpostavljeno sopstvo, a ono buduće pretpostavljeno sopstvo je nepostojeće, kao što je to i ovo sada? Ili to pretpostavljeno sopstvo koje ćeš imati u budućnosti, je li ono stvarno pretpostavljeno sopstvo, a ono pretpostavljeno sopstvo koje si imao u prošlosti je nepostojeće, kao što je to i ovo sada?’ Ili to pretpostavljeno sopstvo koje imaš sada, je li ono stvarno pretpostavljeno sopstvo, a ono pretpostavljeno sopstvo koje ćeš imati u budućnosti je nepostojeće, kao što je i ono koje si imao u prošlosti?’ Kako bi odgovorio?”

“Poštovani gospodine, ako bi me tako pitali, odgovorio bih ovako: ‘Pretpostavljeno sopstvo koje sam imao u prošlosti, bilo je stvarno tada, a ono buduće i sadašnje je bilo nepostojeće. Pretpostavljeno sopstvo koje ću imati u budućnosti, biće stvarno tada, a ono prošlo i sadašnje će biti nepostojeće. Pretpostavljeno sopstvo koje imam sada, jeste stvarno tada, a ono prošlo i buduće je nepostojeće.’ Tako bih odgovorio.”

81. “Na isti način, Ćitta, kada postoji materijalno pretpostavljeno sopstvo, računa se da su nepostojeća umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo i nematerijalno pretpostavljeno sopstvo – postoji samo ono materijalno.

Na isti način, Ćitta, kada postoji umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo, računa se da su nepostojeća materijalno pretpostavljeno sopstvo i nematerijalno pretpostavljeno sopstvo – postoji samo ono umom stvoreno.

Na isti način, Ćitta, kada postoji nematerijalno pretpostavljeno sopstvo, računa se da su nepostojeća materijalno pretpostavljeno sopstvo i umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo – postoji samo ono nematerijalno.

82. Od krave nastaje mleko, od mleka nastaje pavlaka, od pavlake nastaje buter, od butera nastaje ghi, od ghija nastaje krem. I kada imamo mleko, ne govorimo o pavlaci, buteru, ghiju ili kremu, već govorimo o mleku; kada imamo pavlaku, ne govorimo o buteru…; kada imamo krem… govorimo o kremu.

83. Isto tako, kada imamo materijalno pretpostavljeno sopstvo, ne govorimo o umom stvorenom i nematerijalnom pretpostavljenom sopstvu; kada imamo umom stvoreno pretpostavljeno sopstvo, ne govorimo o materijalnom i nematerijalnom pretpostavljenom sopstvu; kada imamo nematerijalno pretpostavljeno sopstvo, ne govorimo o materijalnom i umom stvorenom pretpostavljenom sopstvu. Jer, Ćitta, to su samo uobičajeni nazivi, izrazi, reči, oznake koje Tathāgata koristi, a da se za njih ne vezuje.”

84. Kada ovo bi rečeni, asketa Poṭṭhapāda se obrati Blaženom: “Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište.”

85. A Ćitta, sin krotitelja slonova, se ovako obrati Blaženom: “Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo bih da se priključim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”

86. I Ćitta, sin krotitelja slonova, postade iskušenik pod Blaženim i primi puno zaređenje. Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, marljiv, predan i odlučan, stekavši neposredno znanje, ovde i sada Ćitta dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” Tako poštovani Ćitta, sin krotitelja slonova, postade jedan od arahanata.