Digha nikāya 2

Sāmaññaphala sutta
Govor o plodovima asketskog života

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

Predlozi savetnika

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u mangovom gaju Đīvake Komārabhaćće, zajedno sa velikom grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha. U to vreme, u noći punog meseca, na Komudi uposatha dan u četvrtom mesecu, [1] Ađātasattu, kralj Magadhe i sin kraljice Videhe, sedeo je na gornjoj terasi palate, okružen svojim savetnicima. I onda kralj izreče ove radosne reči

“Gospodo, kakva prekrasna noć” Kako je lepa ova mesečinom obasjana noć! Kako je divna ova mesečinom obasjana noć! Kako je mirna ova mesečinom obasjana noć! Kako inspiriše ova mesečinom obasjana noć! Ima li nekog askete ili brahmana da ga posetimo noćas, a koji bi umu našem mogao doneti mir?”

2. Na to jedan od njegovih savetnika reče: “Vaše visočanstvo, tu je Pūraṇa Kassapa, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Star je, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih je godina, stigao u poslednje doba života. Vaše visočanstvo bi trebalo da ga poseti. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.” Tako bi rečeno, ali kralj Ađātasattu ostane nem.

3-7. A ostali savetnici ovako rekoše: “Vaše visočanstvo, tu je Makkhali Gosāla … Ađita Kesakambala … Pakudha Kaććāyana … Sañđaya Belaṭṭhaputta … Nigaṇṭha Nātaputta, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Star je, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih je godina, stigao u poslednje doba života. Vaše visočanstvo bi trebalo da ga poseti. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.” Tako bi rečeno, ali kralj Ađātasattu ostane nem.

Predlog Đīvake Komārabhaćće

8. Sve vreme Đīvaka Komārabhaćća je sedeo ćutke, nedaleko od kralja Ađātasattua. Ond amu s ekralj obrati: “Dragi Đīvaka, zašto ti ćutiš?”

A Đīvaka odgovori: ” Vaše visočanstvo, Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni, zajedno sa velikom grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha, boravi sada u mom mangovom gaju. Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Vaše visočanstvo bi trebalo da poseti Blaženog. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.”

“Onda neka nam pripreme kočije i upregnu slonove u njih, dragi Đīvaka.”

9. “Da, vaše visočanstvo!” odgovori Đīvaka. I naredi da se pripremi pet stotina slonica, kao i kraljev slon predvodnik, te obavesti kralja: “Vaše visočanstvo, kočije su spremne. Učinite onako kako mislite da treba.”

10. I kralj Ađātasattu na slonice posadi pet stotina svojih žena, na svaku po jednu, a sam se pope na svog slona predvodnika. I dok su sluge napred nosile baklje, izjaha on iz Rāđagahe u punom kraljevskoj sjaju, te se zaputi ka Đīvakovom mangovom gaju. Kada je kralj Ađātasattu stigao blizu mangovog gaja, iznenada ga obuze strah, uznemirenost i panika. Uplašen, uznemiren i uspaničen, reče on Đīvaku: “Da me ti, dragi Đīvako, možda ne vodiš u klopku? Da me nisi izdao? Planiraš li da me predaš mojih neprijateljima? Kako je moguće da tako velika grupa monaha, hiljadu dvesta pedeset monaha, boravi ovde, a da niko od njih ne kine ili se nakašnje, kako je moguće da se ne čuje bilo kakav zvuk?”

“Ne plašite se, veliki kralju. Ne plašite se. Ne vodim vas u klopku, vaše visočanstvi, niti sam vas izdao; ne planiram da vas predam vašim neprijateljima. Samo idite napred, veliki kralju! Samo idite napred! Eno ih, vide se lampe koje gore u velikom paviljonu.”

Pitanje o plodu asketskog života

11. Kralj Ađātasattu jahao je na slonu dokle je mogao, pa onda sa njega siđe i peške se približi velikom paviljonu. Kad je stigao, upita Đīvaka: “Đīvaka, gde je Blaženi?”

“Eno ga Blaženi, veliki kralju. Onaj što sedi oslonjen na središnji stub, okrenut istoku, okružen monaškom zajednicom.”

12. Na to kralj Ađātasattu priđe Blaženom i stade sa strane. Dok je tako stajao, prelazeći pogledom po grupi monaha koja je sedela u potpunoj tišini, nalik mirnoj površini jezera, oteše mu se ove radosne reči: “Kad bi i moj sin, princ Udāyibhadda, mogao da uživa u takvom miru kakav sada ima monaška zajednica!”

[A Blaženi mu reče:] “Idu li tvoje misli, veliki kralju, ka onome koga voliš?”

“Da, poštovani gospodine, volim svog sina princa Udāyibhaddu. Kad bi i on mogao da uživa u takvom miru kakav sada ima monaška zajednica.”

13. Kralj Ađātasattu onda oda počast Blaženom, sklopljenim dlanovima pozdravi monašku zajednicu, pa sede sa strane i obrati se Blaženom: “Poštovani gospodine, želeo bih da upitam Blaženog o jednoj stvari, ako bi se potrudio da mi odgovori.”

“Pitaj šta god želiš, veliki kralju.”

14. “Ima različitih profesija, poštovani gospodine, kao što su jahači slonova, konjanici, vozari, strelci, barjaktari, zapovednici garnizona, komandanti, oficiri, pešadija, elitna garda, oklopnici i intendanti, sluge, pekari, berberi, kupališna posluga, kuvari, cvećari, perači rublja, tkači, korpari, grnčari, rizničari, blagajnici i različiti drugi slični zanati. Svi oni koji ih obavljaju, uživaju već ovde i sada u vidljivim plodovima svoga rada. Obezbeđuju radost i sreću sebi, a isto tako obezbeđuju radost i sreću svojim roditeljima, ženi i deci, rođacima i prijateljima. Oni daruju različitim darovima askete i brahmane – što ih vodi na nebo, donosi sreću kao plod, obezbeđuje preporađanje u nebeskom svetu. Možeš li mi, poštovani gospodine, ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada?”

15. “Sećaš li se, veliki kralju, da si slično ovo ikada pitao nekog drugog asketu i monaha?”

“Sećam se, poštovani gospodine.”

“Ako ti nije teško, molim te reci mi šta su ti odgovorili.”

“Nije mi teško, poštovani gospodine, kada sam u društvu Blaženog ili nekoga sličnog njemu.”

“Govori onda, veliki kralju.”

Učenje Pūraṇa Kassape

16. “Jednom sam posetio Pūraṇa Kassapu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane. Onda ga upitah (kao u §14) može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

17. Na to mi Pūraṇa Kassapa reče: ‘Veliki kralju, ako bi neko činio ili druge terao da čine, ako bi neko sakatio ili terao druge da sakate, ako bi neko mučio ili tera druge da muče, ako bi neko nanosio bol ili terao druge da nanose bol, ako bi neko tlačio ili terao druge da tlače, ako bi neko pretio i tera druge da prete, ako bi neko ubijao živa bića, uzimao ono što mu nije dato, upadao u kuće, pljačkao tuđ imetak, provaljivao, postavljao zasede na putu, zavodio tuđu ženu, govorio laži – nikakvo zlo takav ne bi počinio. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod toga bilo zlo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio ili terao druge da sakate, mučio ili terao druge da muče, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod toga bilo zlo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove ili terao druge da daju darove, prinosio ponude ili terao druge da prinose ponude, to mu ne bi donelo zasluge, niti bi ishod toga bile zasluge. U davanju, kroćenju samoga sebe, obuzdavanju, govorenju istine nema zasluga, niti ploda zasluga.’

18. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Pūraṇa Kassapa objasnio (svoje učenje) da postupci nemaju nikakav rezultat. Poštovani gospodine, baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Pūraṇa Kassapu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) da postupci nemaju nikakav rezultat. Onda pomislih: ‘Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da uznemirava asketu ili brahmana koji živi u svom svetu’. Tako se nisam ni obradovao tvrdnji Pūraṇa Kassapa, a nisam je ni odbacio. Mada joj se nisam ni obradovao, niti je odbacio, osećao sam se nezadovoljan, ali to nisam izrazio rečima. Ne odbacivši, niti prihvativši njegovo učenje, ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

Učenje Makkhali Gosāle

19. Jednom drugom prilikom sam posetio Makkhali Gosālu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane. Onda ga upitah (kao u §14) može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

20. Na to mi Makkhali Gosāla reče: ‘Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića; bića se prljaju bez uzroka ili uslova. Ne postoji uzrok ili uslov pročišćenja bića; bića se pročišćuju bez uzroka ili uslova. Nema samoodređenja, niti određenja koje čine drugi, nema ličnog određenja. Ne postoji sila, ni energija, ni snaga, niti muževna srčanost. Sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše su bez moći, snage i energije; oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa.

Postoji milion četiristo šest hiljada šesto osnovnih vrsta rođenja. Postoji petsto vrsta delanja, pet vrsta delanja, tri vrste delanja, delanje i poludelanje. Postoji šezdeset dva puta, šezdeset dva međueona, šest klasa, osam nivoa ljudi, četiri hiljade devetsto vrsta življenja, četiri hiljade devetsto vrsta asketa, četiri hiljade devetsto boravišta zmija, dve hiljade životnih sila, tri hiljade čistilišta, trideset šest sastojaka nečistoće, sedam opažajućih zametaka, sedam neopažajućih zametaka, sedam zametaka bez opne, sedam vrsta božanstava, sedam vrsta ljudi, sedam vrsta demona, sedam jezera, sedam čvorišta, sedam vrsta ambisa, sedam stotina vrsta ambisa, sedam glavnih vrsta snova, sedamsto manjih vrsta snova. I ima osam miliona četiristo hiljada velikih eona, tokom kojih će, idući i tumarajući krugom preporađanja, i budale i mudri stići na kraj svoje patnje.

I mada neko pomisli: ‘Pomoću vrline, poštovanja pravila, asketizma ili svetačkog života učiniću da dozru dela koja još nisu dozrela ili da već dozrela dela poništim onako kako nadolaze’ – to je nemoguće. Zadovoljstvo i bol su odmereni. Krug preporađanja je ograničen, nema njegovog skraćenja ili produženja, nema njegovog uvećanja ili smanjenja. Baš kao što se bačeno klupko zakotrlja i odmotava samo dok u njemu ima prediva, tako će, idući i tumarajući krugom preporađanja, i budale i mudri stići na kraj svoje patnje.’

21. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Makkhali Gosāla objasnio (svoje učenje) o pročišćenju lutanjem kroz krug preporađanja. Poštovani gospodine, baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Pūraṇa Kassapu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) o pročišćenju lutanjem kroz krug preporađanja. Onda pomislih: ‘Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da uznemirava asketu ili brahmana koji živi u svom svetu’. Tako se nisam ni obradovao tvrdnji Makkhali Gosāle, a nisam je ni odbacio. Mada joj se nisam ni obradovao, niti je odbacio, osećao sam se nezadovoljan, ali to nisam izrazio rečima. Ne odbacivši, niti prihvativši njegovo učenje, ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

Učenje Ađite Kesakambale

22. Jednom drugom prilikom sam posetio Ađitu Kesakambalu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane. Onda ga upitah (kao u §14) može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

23. Na to mi Ađita Kesakambala reče: ‘Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog. Nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela. Nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju. Nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet. Čovek je sastavljen od četiri osnovna elementa. Kada umre, zemlja (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom zemlje; voda (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom vode; vatra (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom vatre; vazduh (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom vazduha. Njegove mentalne i fizičke moći bivaju rasute u prostoru. Četiri čoveka na nosilima odnose leš. Posmrtni govori traju koliko i lomača. Kosti potom izblede, prinete žrtve paljenice izmešaju se s pepelom. Darežljivost je učenje za budale. Kada bilo ko tvrdi da postoji [život posle smrti], to je tek pogrešno, šuplje blebetanje. Budale i mudraci su na isti način posečeni i uništeni raspadom tela. Posle smrti oni ne postoje.’

24. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Ađita Kesakambala objasnio (svoje učenje) o poništavanju. Poštovani gospodine, baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Ađita Kesakambalu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) o poništavanju. Onda pomislih: ‘Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da uznemirava asketu ili brahmana koji živi u svom svetu’. Tako se nisam ni obradovao tvrdnji Ađita Kesakambale, a nisam je ni odbacio. Mada joj se nisam ni obradovao, niti je odbacio, osećao sam se nezadovoljan, ali to nisam izrazio rečima. Ne odbacivši, niti prihvativši njegovo učenje, ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

Učenje Pakudha Kaććāyane

25. Jednom drugom prilikom sam posetio Pakudha Kaććāyanu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane. Onda ga upitah (kao u §14) može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

26. Na to mi Pakudha Kaććāyana reče: ‘Veliki kralju, postoji sedam entiteta koji su nenačinjeni, nerođeni, nestvoreni, bez tvorca, nerodni, nalik planinskim vrhovima, nalik stubovima. Oni se ne pomeraju, niti menjaju, ne ometaju jedan drugog. Nijedan nije u stanju [da pobudi] zadovoljstvo, bol ili zadovoljstvo i bol u drugome. Kojih je to sedam? To su entitet zemlje, entitet vode, entitet vatre, entitet vazduha, zadovoljstvo, bol i duša kao sedmi. Otuda, ne postoji ubica, ni žrtva, ni slušalac, ni govornik, ni onaj ko uči, ni onaj ko podučava. Čak i oni koji odseku nečiju glavu oštrim mačem, nikoga ne lišavaju života. Mač samo prolazi kroz prostor između tih sedam entiteta’.

27. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Pakudha Kaććāyana odgovorio na potpuno nebitan način. Poštovani gospodine, baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Pakudha Kaććāyanu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je odgovorio na potpuno nebitan način. Onda pomislih: ‘Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da uznemirava asketu ili brahmana koji živi u svom svetu’. Tako se nisam ni obradovao tvrdnji Pakudha Kaććāyane, a nisam je ni odbacio. Mada joj se nisam ni obradovao, niti je odbacio, osećao sam se nezadovoljan, ali to nisam izrazio rečima. Ne odbacivši, niti prihvativši njegovo učenje, ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

Učenje Nigaṇṭha Nātaputte

28. Jednom drugom prilikom sam posetio Nigaṇṭha Nātaputtu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane. Onda ga upitah (kao u §14) može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada.

29. Na to mi Nigaṇṭha Nātaputta reče: ‘Veliki kralju, nigaṇṭha je obuzdan četvorostrukom obuzdanošću. Kako to? Tako što je nigaṇṭha obuzdan svakom obuzdanošću; učvršćen svakom obuzdanošću; pročišćen svakom obuzdanošću; prožet svakom obuzdanošću. Veliki kralju, kada je nigaṇṭha obuzdan četvorostrukom obuzdanošću, on se naziva nesputanim, onim ko sam sebe štiti, kontroliše i učvršćuje’.

30. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Nigaṇṭha Nātaputta objasnio četvorostruko obuzdavanje. Poštovani gospodine, baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Nigaṇṭha Nātaputtu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio četvorostruko obuzdavanje. Onda pomislih: ‘Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da uznemirava asketu ili brahmana koji živi u svom svetu’. Tako se nisam ni obradovao tvrdnji Nigaṇṭha Nātaputte, a nisam je ni odbacio. Mada joj se nisam ni obradovao, niti je odbacio, osećao sam se nezadovoljan, ali to nisam izrazio rečima. Ne odbacivši, niti prihvativši njegovo učenje, ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

Učenje Sañđaya Belaṭṭhaputte

31. Jednom drugom prilikom sam posetio Sañđaya Belaṭṭhaputtu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane. Onda ga upitah (kao u §14) može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

32. Na to mi Sañđaya Belaṭṭhaputta reče: ‘Može se dogoditi da me pitaš:

A 1. “Postoji li drugi svet?” Ako mislim da je tako, rekao bih ti: “Tako je”. Ali ja ne kažem “Tako je”, niti “Ovako je”, niti kažem “Drugačije je”. Ja ne kažem: “Nije tako”, niti kažem “Nije da nije tako”.

Slično tome, može se dogoditi da mi postaviš sledeća pitanja:
A 2. “Da li nema drugog sveta?”
3. “Da li u isto vreme ima i nema drugog sveta?”
4. “Da li niti ima niti nema drugog sveta?”

B 1. “Da li ima bića koja se preporađaju?”
2. “Da li nema bića koja se preporađaju?”
3. “Da li u isto vreme ima i nema bića koja se preporađaju?”
4. “Da li niti ima niti nema bića koja se preporađaju?”

C 1. “Da li postoji plod i rezultat dobrih i loših postupaka?”
2. “Da li ne postoji plod i rezultat dobrih i loših postupaka?”
3. “Da li u isto vreme postoji i ne postoji plod i rezultat dobrih i loših postupaka?”
4. “Da li u isto vreme niti postoji niti ne postoji plod i rezultat dobrih i loših postupaka?”

D 1. “Da li Tathāgata postoji posle smrti?”
2. “Da li Tathāgata ne postoji posle smrti?”
3. “Da li Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti?”
4. “Da li Tathāgata niti postoji nitii ne postoji posle smrti?”

Ako mislim da je tako, rekao bih ti: “Tako je”. Ali ja ne kažem “Tako je”, niti “Ovako je”, niti kažem “Drugačije je”. Ja ne kažem: “Nije tako”, niti kažem “Nije da nije tako”.

33. Tako je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Sañđaya Belaṭṭhaputta izbegao da mi odgovori. Poštovani gospodine, baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Sañđaya Belaṭṭhaputtu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on je izbegao da mi odgovori. Onda pomislih: ‘Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da uznemirava asketu ili brahmana koji živi u svom svetu’. Tako se nisam ni obradovao tvrdnji Sañđaya Belaṭṭhaputte, a nisam je ni odbacio. Mada joj se nisam ni obradovao, niti je odbacio, osećao sam se nezadovoljan, ali to nisam izrazio rečima. Ne odbacivši, niti prihvativši njegovo učenje, ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

Prvi vidljivi plod asketskog života

34. I zato, poštovani gospodine, pitam Blaženoga: ‘Ima različitih profesija, poštovani gospodine, kao što su jahači slonova, konjanici, vozari, strelci, barjaktari, zapovednici garnizona, komandanti, oficiri, pešadija, elitna garda, oklopnici i intendanti, sluge, pekari, berberi, kupališna posluga, kuvari, cvećari, perači rublja, tkači, korpari, grnčari, rizničari, blagajnici i različiti drugi slični zanati. Svi oni koji ih obavljaju, uživaju već ovde i sada u vidljivim plodovima svoga rada. Obezbeđuju radost i sreću sebi, a isto tako obezbeđuju radost i sreću svojim roditeljima, ženi i deci, rođacima i prijateljima. Oni daruju različitim darovima askete i brahmane – što ih vodi na nebo, donosi sreću kao plod, obezbeđuje preporađanje u nebeskom svetu. Postoji li, poštovani gospodine, bilo kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada?’

“Postoji, veliki kralju. Ali dopusti da te nešto pitam. Odgovori kako misliš da treba.

35. Šta misliš, veliki kralju? Zamisli da imaš slugu, radnika koji ustaje pre tebe, leže posle tebe, čini sve što poželiš, radi ono što te veseli, učtivo ti se obraća i čini sve da budeš zadovoljan. On možda jednom pomisli: ‘Zaista je to čudesno i neverovatno, sudbina i rezultat dobrih dela. Jer ovaj kralj Ađātasatuu je ljudsko biće, a i ja sam ljudsko biće. Pa ipak kralj Ađātasattu uživa u svim mogućim zadovoljstvima čula kao da je božanstvo, dok sam ja njegov sluga, radnik – ustajem pre njega, ležem posle njega, činim sve što poželi, radim ono što ga veseli, učtivo mu se obraćam i činim sve da bude zadovoljan. A mogao bih da budem kao on, ako bih načinio dovoljno dobrih dela. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’

Posle izvesnog vremena, on zaista obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik. Tako živi obuzdanog tela, govora i uma, zadovoljan najjednostavnijom hranom i smeštajem, radostan u samoći. I zamisli da te tvoji ljudi obaveste o svemu tome. Da li bi rekao: ‘Dovedite mi tog čoveka. Neka opet bude moj sluga, radnik, što ustaje pre mene, leže posle mene, čini sve što poželim, radi ono što me veseli, učtivo mi se obraća i čini sve da budem zadovoljan’?”

36. “Sigurno da ne bih, poštovani gospodine. Umesto toga, odao bih mu poštovanje, ustao sa svog sedišta u znak poštovanja, pozvao ga da sedne, pozvao da prihvati ogrtač, hranu, boravište i lekove. Obezbedio bih mu neophodnu zaštitu i sigurnost.”

3“Šta misliš, veliki kralju? Ako je tako, postoji li ili ne vidljiv plod asketskog života?”

“Svakako da postoji, poštovani gospodine.”
“To je, veliki kralju, prvi plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, na koji ti ukazujem.”

Drugi vidljivi plod asketskog života

37. “Postoji li, poštovani gospodine, neki drugi plod asketskog života vidljiv ovde i sada?’

“Postoji, veliki kralju. Ali dopusti da te nešto pitam. Odgovori kako misliš da treba.

Šta misliš, veliki kralju? Zamisli da imaš zemljoradnika, kućedomaćina, koji ti redovno plaća porez. On možda jednom pomisli: ‘Zaista je to čudesno i neverovatno, sudbina i rezultat dobrih dela. Jer ovaj kralj Ađātasatuu je ljudsko biće, a i ja sam ljudsko biće. Pa ipak, kralj Ađātasattu uživa u svim mogućim zadovoljstvima čula kao da je božanstvo, dok sam ja zemljoradnik, kućedomaćin, kori mu redovno plaća porez. A mogao bih da budem kao on, ako bih načinio dovoljno dobrih dela. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’

Posle izvesnog vremena, on zaista napusti mali ili veliki imetak, napusti mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik. Tako živi obuzdanog tela, govora i uma, zadovoljan najjednostavnijom hranom i smeštajem, radostan u samoći. I zamisli da te tvoji ljudi obaveste o svemu tome. Da li bi rekao: ‘Dovedite mi tog čoveka. Neka opet bude zemljoradnik, kućedomaćin, koji mi redovno plaća porez’?”

38. “Sigurno da ne bih, poštovani gospodine. Umesto toga, odao bih mu poštovanje, ustao sa svog sedišta u znak poštovanja, pozvao ga da sedne, pozvao da prihvati ogrtač, hranu, boravište i lekove. Obezbedio bih mu neophodnu zaštitu i sigurnost.”

3“Šta misliš, veliki kralju? Ako je tako, postoji li ili ne vidljiv plod asketskog života?”

“Svakako da postoji, poštovani gospodine.”

“To je, veliki kralju, drugi plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, na koji ti ukazujem.”

Još bolji plodovi asketskog života

39. “Postoji li, poštovani gospodine, još neki plod asketskog života vidljiv ovde i sada?’

“Postoji, veliki kralju. Ali dopusti da te nešto pitam. Odgovori kako misliš da treba.”

“U redu, poštovani gospodine”, odgovori kralj Ađātasattu Blaženome.

40. A Blaženi mu ovako reče: “Tako, veliki kralju, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

41. A kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ Kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

42. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, njegov život biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

Mali odeljak o vrlini

43. A kako to, veliki kralju, monah postaje prožet vrlinom? Odustavši od ubijanja živih bića, ne ubija živa bića. Štap i oružje je odložio. Blago i smerno živi, pun saosećanja prema svim bićima. To je deo njegove vrline.
Odustavši od uzimanja onoga što nije dato, ne uzima ono što mu nije dato. Prihvata i očekuje samo ono što mu je dato, živi u poštenju i iskrenosti srca. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši necelibat, pridržava se celibata. Živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja. To je takođe deo njegove vrline.

44. Napustivši laganje, on ne laže. Govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši ogovaranje, on ne ogovara. Ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči. Govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. To je takođe deo njegove vrline.

Napustivši naklapanje, on ne priča iz dosade. Govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi. U pravo vreme govori reči koje su vredne beleženja, razložne, umerene i korisne.

45. Takođe

• Odustaje od uništavanja semenki i biljaka.
• Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena.
• Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava.
• Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima.
• Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva.
• Odustao je od primanja zlata i srebra.
• Odustao je od primanja sirovog zrna i sirovog mesa, primanja žena i devojaka, robova ropkinja, koza i ovaca, živine i svinja, primanja slonova, stoke, konja i kobila.
• Odustao je od prihvatanja njiva i livada.
• Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka.
• Odustao je od kupovanja i prodavanja, od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera.
• Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva.
• Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

Srednji odeljak o vrlini

46. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koje im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke – biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom, okcem ili iz semena – on je odustao od uništavanja semenki i biljaka. To je takođe deo njegove vrline.

47. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari – on je odustao od gomilanja stvari. To je takođe deo njegove vrline.

48. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima, kao što su:

• predstave plesa, pevanja i muzike
• pozorišne predstave
• pričanje legendi
• muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima
• izložbe umetnina
• akrobatske predstave
• borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica
• borbe štapovima, pesnicama i rvanje
• vojne parade, manevri i smotre

on je odustao od prisustvovanja takvim neprikladnim događajima. To je takođe deo njegove vrline.

49. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u ovakve igre i zabave:

• aṭṭhapada (šah na tabli sa osam redova)
• dasapada (šah na tabli sa deset redova)
• ākāsa (igra naslepo)
• parihārapatha (“školice”, na tlu se iscrta dijagram i igrač skače s jednog na drugo polje, pazeći da ne nagazi na linije)
• santika (“mikado”, štapići se bace na gomilu i potom jedan po jedan izvlače, bez pomeranja ostalih)
• khalika (igre sa kockom)
• ghaṭika (“klis”, udaranje kratkog štapa dugim)
• salākahattha (“bojenje šakom”, jedan od učesnika umoči ruku u boju i onda njome udari po tlu ili zidu; od ostalih potom traži da pokažu figuru slona, konja itd.)
• akkha (klikeranje)
• paṅgaćīra (sviranje kroz savijeni list)
• vaṅkaka (oranje malim plugovima)
• mokkhaćika (akrobacije)
• ćiṅgulika (igra sa papirnim vetrenjačama)
• pattāḷaka (igra sa alatima za merenje)
• rathaka (igra sa dečijim kolicima)
• dhanuka (igra sa dečijim lukom i strelom)
• akkharika (pogađanje slova ispisanih po vazduhu ili leđima)
• manesika (pogađanje tuđih misli)
• yathāvađđa (pantomima) —

on je odustao od ovakvih igara i zabava. To je takođe deo njegove vrline.

50. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i sedištima, kao što su:

• prostrane sofe
• prestoli sa nogama u obliku izrezbarenih životinja
• prekrivači sa dugim resama
• šareni prekrivači sastavljeni od više delova
• beli vuneni prekrivači
• vuneni prekrivači sa vezenim cvetovima
• jorgani
• vuneni prekrivači sa vezenim životinjama
• vuneni prekrivači čupavi sa obe ili samo sa jedne strane
• krevetski čaršavi ukrašeni draguljima
• svileni prekrivači
• raskošni tepisi
• prostirke za slonove, konje ili kočije
• prostirke od kože antilope
• prostirke od meke kože jelena
• kreveti sa baldahinom
• ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge –

on je odustao od takvih visokih i luksuznih ležajeva i sedišta. To je takođe deo njegove vrline.

51. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, rumenilo, narukvice, povezi za glavu, ukrašeni štapovi za hodanje, izrezbarene čuture, rapiri, suncobrani, izvezene sandale, turbani, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama – on je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja. To je takođe deo njegove vrline.

52. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama, kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku – on je odustao od takvog naklapanja. To je takođe deo njegove vrline.

53. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:

“Ti ne razumeš ovo učenje i pravila. Ja razumem ovo učenje i pravila.”

“Kako bi ti uopšte mogao da razumeš ovo učenje i pravila?”

“Grešiš. Ja sam u pravu.”

“Ja sam dosledan. Ti si nedosledan.”

“Ono što je trebalo reći na početku, ti si rekao na kraju. Ono što je trebalo reći na kraju, ti si rekao na početku.”

“To što si tako pažljivo smislio bilo je pobijeno.”

“Učenje ti je odbačeno. Dokazano je da si u zabludi. Idi i bolje uči ili ako možeš, iskobeljaj se iz zamke u koju si upao!” – on je odustao od takvih rasprava. To je takođe deo njegove vrline.

54. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi to odande“ – on je odustao od prenošenja poruka i obavljanja zadataka. To je takođe deo njegove vrline.

55. Iako se neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek upuštaju u prevare, laskanje [radi dobiti], nagoveštavanje [šta im darivati], omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – on je odustao od takvih prevara. To je takođe deo njegove vrline.

Veliki odeljak o vrlini

56. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

• proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.
• proricanje na osnovu znamenja i znakova
• proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava
• tumačenje značajnih snova
• proricanje sreće na osnovu belega na telu
• proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi
• prinošenje žrtvi paljenica
• prinošenje žrtvi posipanjem vatre
• prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja
• prinošenje žrtve uz recitovanje
• prinošenje krvnih žrtava
• proricanje na osnovu vrhova prstiju
• određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne
• predviđanja za državne činovnike
• poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju
• poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi
• poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje
• poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija)
• poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova)
• poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova)
• poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana)
• proricanje koliko će godina neko živeti
• poznavanje bajalica koje štite od strela
• recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

57. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su tumačenje značenja boja, oblika i drugih osobina ovih predmeta, da bi odredili donose li oni sreću ili nesreću svojim vlasnicima: dragulji, odeća, štapovi, mačevi, koplja, strele, lukovi, drugo oružje, žene, muškarci, mladići, devojke, robovi, robinje, slonovi, konji, goveda, bikovi, krave, jarci, ovnovi, živina, prepelice, gušteri, zečevi, kornjače i druge životinje – on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline

58. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

• kralj i njegova vojska će napredovati
• kralj i njegova vojska će se povlačiti
• naš kralj će napasti i neprijateljski kralj će se povući
• neprijateljski kralj će napasti i naš kralj će se povući
• naš kralj će trijumfovati, a neprijateljski kralj će biti poražen
• neprijateljski kralj će trijumfovati, a naš kralj će biti poražen
• takva će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

59. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

• biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa
• sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom
• sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom
• sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom
• sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom
• biće meteorska kiša
• biće vatre na nebu
• biće zemljotres
• biće gromova
• biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda
• takav će biti rezultat pomračenja meseca, pomračenja sunca, pomračenja sazvežđa (i tako dalje, sve do) takav će biti rezultat izlaska, zalaska, zatamnjenja i zasvetljenja meseca, sunca i zvezda –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

60. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su predviđanja:

• biće obilna kiša
• biće suša
• biće dobra žetva
• biće glad
• biće sve sigurno
• biće opasnosti
• biće bolesti
• biće zdravlja
• ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

61. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

• određivanje povoljnog datuma za venčanja
• određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod
• određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca
• recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću
• recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća
• recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv
• davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva;
• obožavanje sunca
• obožavanje Mahābrahme
• bljuvanje vatre
• zazivanje boginje sreće –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

62. Iako neki askete i brahmani, dok žive od hrane koju im poklanjaju sledbenici, još uvek zarađuju za život takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su:

• obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge
• ispunjavanje takvih obećanja
• rituali vezani za demone
• recitovanje bajalica za zaštitu kuće
• izazivanje potencije i sterilnosti
• pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću
• ritualno ispiranje usta i kupanje
• prinošenje žrtava paljenica
• prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma
• prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema
• operisanje očiju i ušiju
• opšte operacije na telu
• lečenje dece
• primena lekovitih korena
• povezi sa melemima od lekovitih biljaka –

on je odustao od takvog pogrešnog življenja, takvih nedoličnih veština. To je takođe deo njegove vrline.

63. Veliki kralju, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti ratnik, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, veliki kralju, monah je prožet vrlinom.

Obuzdavanje čula

64. A kako to, veliki kralju, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad čuje zvuk uhom… Kad oseti miris nosom… Kad kuša ukus jezikom… Kad dodirne predmet telom… Kad prepozna mentalni objekat umom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, veliki kralju, monah stražari na vratima čula.

Svesnost i jasno razumevanje

65. A kako to, veliki kralju, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako, veliki kralju, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s punom pažnjom; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa punom pažnjom; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s punom pažnjom; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s punom pažnjom; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s punom pažnjom; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s punom pažnjom. Na taj način, veliki kralju, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

Zadovoljenost

66. A kako je to, veliki kralju, monah zadovoljan? Tako, veliki kralju, monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, veliki kralju, monah je zadovoljan.

Napuštanje prepreka

67. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

68. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnju, živi tako što je prevazišao sumnju, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnje.

69. Veliki kralju, zamisli čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

70. Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

71. Ili zamisli čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

72. Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije slobodan, zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

73. Ili zamisli čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti.

74. Isto tako, veliki kralju, kada vidi da ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.

75. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

Prvo zadubljenje

76. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Drugo zadubljenje

77. A zatim, veliki kralju, smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

78. Veliki kralju, zamisli duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Isto tako, monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Treće zadubljenje

79. A zatim, veliki kralju, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.

80. Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Četvrto zadubljenje

81. A zatim, veliki kralju, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

82. Veliki kralju, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Usavršenost u znanju

83. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

84. Veliki kralju, zamisli divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit. A čovek dobroga vida ga uzme u ruku, ovako bi o njemu mislio: ‘Ovo je divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka znanju i viđenju. I razume ovako: ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika… A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’ To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o umom stvorenom telu

85. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

86. Veliki kralju, zamisli da neki čovek izvuče trsku iz njezine ljušture i pomisli: ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’. Ili zamisli da neki čovek izvuče mač iz korica i pomisli: ‘Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’. Ili zamisli da neki čovek izvuče zmiju iz njezine košuljice i pomisli: ‘Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena.’ Na isti način, veliki kralju, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ga ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o vrstama natprirodnih moći

87. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. On ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

88. Veliki kralju, zamisli da vešti grnčar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada gline načini i formira posudu oblika kakvog god poželi. Ili da vešt duborezac ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada slonovače načini rezbariju kakvu god poželi. Ili da vešt zlatar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada zlata načini nakit kakav god poželi. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka vrstama natprirodnih moći. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o duhovnom uhu

89. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu.

90. Veliki kralju, zamisli čoveka koji ide putem i začuje zvukove bubnjeva, tambura, truba, činela i doboša, te pomisli: ‘Ovo je zvuk bubnja, ovo je zvuk tambura, ovo je zvuk truba, ovo je zvuk činela, ovo je zvuk doboša’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o razumevanju umova drugih

91. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću i um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću. Um zahvaćen mržnjom on razume kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom. Um zahvaćen obmanom on razume kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom. Sabran um on razume kao sabran i rastresen um kao rastresen; ushićen um on razume kao ushićen i neushićen um kao neushićen. Nadmašiv um on razume kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; koncentrisan um on razume kao koncentrisan i nekoncentrisan um kao nekoncentrisan. Oslobođen um on razume kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen.

92. Veliki kralju, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ‘Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlje, znaju ovako: ‘Neman mrlju’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On razume umova drugih bića, drugih osoba, pošto njihov um obuhvati svojim umom. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Sećanje na prošle živote

93. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu, stotinu hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja ovoga sveta, mnogih eona širenja ovoga sveta, mnogih eona skupljanja i širenja ovoga sveta: ‘Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo u novu egzistenciju.’ Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti.

94. Veliki kralju, zamisli da čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ‘Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’ Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka sećanju na prošle živote, sa mnoštvom pojedinosti. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o duhovnom oku

95. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ‘Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

96. Veliki kralju, zamisli kuću na glavnom trgu, sa terasom, i čoveka dobrog vida koji stoji na njoj, te gleda ljude koji ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju po okolnim ulicama ili sede na trgu. Onda bi pomislio bi: ‘Ovi ljudi ulaze u kuću, oni je napuštaju, ovi hodaju okolnim ulicama, a oni sede na trgu’. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Znanje o uklanjanju otrova

97. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.

Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Kada je oslobođen, javlja se znanje: ‘Um je oslobođen’. On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

98. Veliki kralju, zamisli jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ‘Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’

Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja’… On razume: ‘ Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ To je, veliki kralju, plod asketskog života od kojeg ne postoji ni bolji, ni uzvišeniji.

Kralj Ađātasattu proglašava sebe za Budinog sledbenika

99. Kada je Blaženi završio, kralj Ađātasattu uzviknu: “Izvrsno, poštovani gospodine! Izvrsno, poštovani gospodine! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!

Poštovani gospodine, zlo učinih. Bejah tako nepromišljen, tako zaslepljen, tako neuk da sam trona radi oduzeo život sopstvenom ocu, pravednom čoveku, pravednom vladaru. Neka Blaženi prihvati ovo što ispovedih, kako bi u budućnosti živeo obuzdan.”

100. Zaista, veliki kralju, zlo učini. Beše tako nepromišljen, tako zaslepljen, tako neuk da si trona radi oduzeo život sopstvenom ocu, pravednom čoveku, pravednom vladaru. Ali pošto si svoju grešku prepoznao kao grešku i priznao je u skladu sa Dhammom, prihvatam tvoju ispovest. Jer to je, veliki kralju, rast u praksi plemenitih: prepoznati grešku kao grešku, priznati je u skladu sa Dhammom, te ostati obuzdan ubuduće.”

101. Kad ovo bi izgovoreno, kralj Ađātasattu reče Blaženome: “A sada, poštovani gospodine, odlazim. Vrlo sam zauzet i mnogo toga treba još uraditi.”

“Vreme je, veliki kralju, da uradiš kako misliš da treba.”

Kralj Ađātasattu se obradova rečima Blaženog i zahvali se na njima. Ustade sa svog mesta, oda počast Blaženom, te pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode.

102. Nedugo pošto je kralj Ađātasattu otišao, Blaženi se obrati monasima: “Ovaj kralj je, monasi, sam sebe upropastio, sam je sebe uništio. Monasi, da ovaj kralj nije ubio svog oca, pravednog čoveka i pravednog vladara, u njemu bi se upravo na ovom mestu javilo jasno potpuno čisto oko Dhamme.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.