Itivuttaka (28-49)

Grupa dvojki

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

28. Dukkhavihāra sutta – Život u patnji

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, združen sa dve stvari, monah živi u patnji u ovome životu, konfuzan, ojađen i na mukama. A posle sloma tela, posle smrti, može očekivati da će se preporodi na lošem odredištu. Koje su te dve stvari? Odsustvo motrenja na vratima čula i neumerenost u jelu. Združen sa te dve stvari, monah živi u patnji u ovome životu, konfuzan, ojađen i na mukama. A posle sloma tela, posle smrti, može očekivati sa se preporodi na lošem odredištu.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Oko i uho, nos, jezik i telo, kao i um:
kada monah ta vrata ostavi bez straže,
neumeren u jelu i neobuzdanih čula,
tada doživljava patnju i u telu i u umu.
Bilo da je dan, bilo da je noć,
telo mu je u plamenu, um mu u plamenu.
Živi on tako ophrvan patnjom.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

29. Sukhavihāra sutta – Život u sreći

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, združen sa dve stvari, monah živi u sreći u ovome životu, bez konfuzije, jada i muka. A posle sloma tela, posle smrti, može očekivati da će se preporodi na dobrom odredištu. Koje su te dve stvari? Motrenja na vratima čula i umerenost u jelu. Združen sa te dve stvari, monah živi u sreći u ovome životu, bez konfuzije, jada i muka. A posle sloma tela, posle smrti, može očekivati sa se preporodi na dobrom odredištu.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Oko i uho, nos, jezik i telo, kao i um:
kada monah na tim vratima dobro stražari,
umeren u jelu i obuzdanih čula,
tada doživljava sreću i u telu i u umu.
Bilo da je dan, bilo da je noć,
telo mu nije u plamenu, a ni um.
Živi on tako obasur srećom.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

30. Tapaniya sutta – Griža savesti

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, postoje dve stvari koje su uzrok griže savesti. Koje dve? Ima slučajeva kada neko ne učini ono što je dobro, što je korisno, ono što štiti, već umesto toga učini ono što je loše, što je okrutno i gnusno. Pomislivši kasnije: ’Ne učinih ono što je dobro’, grize ga savest. Pomislivši kasnije: ’Učinih ono što je loše’, grize ga savest. To dve stvari su uzrok griže savesti.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Učinivši loše telom, izrekavši loše reči,
loše učinivši mišlju i mnogo zla drugoga,
ne uradivši ono što je hvale vredno,
ali mnogo onoga što takvo nije,
posle propasti tela, takav se preporađa,
ali sada u svetu paklenome.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

31. Atapaniya sutta – Bez griže savesti

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, postoje dve stvari koje ne izazivaju grižu savesti. Koje dve? Ima slučajeva kada neko učini ono što je dobro, što je korisno, ono što štiti, a ne ono što je loše, što je okrutno i gnusno. Pomislivši kasnije: ’Učinih ono što je dobro’, ne grize ga savest. Pomislivši kasnije: ’Nisam učinio ono što je loše’, ne grize ga savest. To dve stvari koje ne izazvaju grižu savesti.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Odustavši da čini loše telom, da izrekne loše reči,
odustavši da loše čini mišlju i od sveg zla drugoga,
čineći smao ono što je hvale vredno,
a nimalo onoga što takvo nije,
posle propasti tela, takav se preporađa,
ali sada u svetu nebeskom.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

32. Paṭhamasīla sutta – Vrlina (1)

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, združen sa dve stvari, čovek se tako lako nađe u paklu, baš kao da ga je tamo neko odneo. A koje dve? To su loše navike i pogrešna gledišta. Združen sa te dve stvari, čovek se tako lako nađe u paklu, baš kao da ga je tamo neko odneo.”[1]

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Loše navike i pogrešna gledišta:
opterećen sa te dve stvari,
neuk čovek se posle propasti tela
preporađa u paklu.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

[1] Videti razmatranje o pogrešnim stavovima, pogrešnom govoru i pogrešnom življenju u Maha-ćattarisaka sutta (MN 117)

33. Dutiyasīla sutta – Vrlina (2)

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, združen sa dve stvari, čovek tako lako nađe svoje mesto na nebu, baš kao da ga je tamo neko odneo. A koje dve? To su dobre navike i ispravna gledišta. Združen sa te dve stvari, čovek tako lako nađe svoje mesto na nebu, baš kao da ga je tamo neko odneo.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Dobre navike i ispravna gledišta:
blagosloven sa te dve stvari,
mudar čovek se posle propasti tela
preporađa na nebu.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

34. Ātāpi sutta — Marljiv

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, monah bez marljivosti, kojeg posledice loših dela ne brinu, nije sposoban za probuđenje, za oslobađanje, nije sposoban da dostigne neprevaziđenu slobodu od okova. Marljiv monah, onaj kojeg brinu posledice loših dela, sposoban je za probuđenje, za oslobađanje, sposoban je da dostigne neprevaziđenu slobodu od okova.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Bez marljivosti, bez straha od nedela, lenj,
uvek trom i dremljiv, bez stida i poštovanja za druge;
takav monah ni ne nazire uzvišeno probuđenje.
Ali ko god je svestan, oštrouman i meditira,
marljiv, brižan da loše ne učini, smotren,
presekavši okov rađanja i starosti,
takav do nenadmašnog probuđenje stiže.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

35. Paṭhamanakuhana sutta – Neobmanjivanje (1)

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, ovaj svetački život se ne živi da bi se drugi obmanjivali, niti da bi im se laskalo, ne zbog nekog dobitka, poštovanja i slave, a niti sa mišlju: ‘Neka me ljudi pamte po ovome’. Umesto toga, ovaj svetački život ima za cilj obuzdavanje i napuštanje.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Radi obuzdavanja, radi napuštanja je
Blaženi, podučavao svetačkom životu,
koji svako za sebe iskusiti mora,
a vodi ka uranjanju u stanje oslobođenosti.
Tim putem su išli oni čiji cilj beše najviši, veliki mudraci.
Oni koji ga slede kako je Budni podučavao,
pomno motreći na Učiteljevu poruku,
stići će na kraj patnje i nespokojstva.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

36. Dutiyanakuhana sutta – Neobmanjivanje (2)

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Radi neposrednog znanja i potpunog razumevanja je
Blaženi, podučavao svetačkom životu,
koji svako za sebe iskusiti mora,
a vodi ka uranjanju u stanje oslobođenosti.
Tim putem su išli oni čiji cilj beše najviši, veliki mudraci.
Oni koji ga slede kako je Budni podučavao,
pomno motreći na Učiteljevu poruku,
stići će na kraj patnje i nespokojstva.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

37. Somanassa sutta — Radost

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, združen sa dve stvari, monah živi srećan i radostan u ovome životu, odlučan da okonča sve nečistoće. Koje su te dve stvari? Osećaj neodložnosti u stvarima koje jesu neodložne i tim osećajem vođen istinski napor. Združen sa te dve stvari, monah živi srećan i radostan u ovome životu, odlučan da okonča sve nečistoće.”[2]

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Osećajući nedložnost, znalac podstaknut biva.
Mudar, marljiv monah istražuje uz pomoć uvida.
Živi on tako revnosno, nepomućen, u miru;
držeći se čvrsto spokojstva, na kraj patnje stiže.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

[2] Podstaknut saznanjem da život protiče i da nema mnogo vremena za oklevanje (saṃvega), nastalom iz uviđanja patnje svojstvene neprekidnim preporađanjima u krugu saṃsāre, ulaže dobro usmeren, istinski napor (yoniso padhāna) da stigne do oslobođenja.

38. Vitakka sutta – Misao

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, u umu Tathāgate,[1] uzvišenog i potpuno probuđenoga, često se jave dve vrste misli : misao o sigurnosti i misao o osami.Tathagata se zaista raduje odsustvu mržnje, uživa on u odsustvu mržnje.[2] I zato se u njemu ova misao često javi: ’Postupajući ovako, ne povređujem baš nikoga, bilo da je slab ili snažan.’[3] “Tathagata se zaista raduje osami, uživa on u osami. I zato se u njemu ova misao često javi: ’Sve što je štetno, napušteno je.’[4]

“Tako bi i vi, monasi, trebalo da se zaista radujete odsustvu mržnje, uživate u odsustvu mržnje. I zato će se u vama ova misao često javiti: ’Postupajući ovako, ne povređujemo baš nikoga, bilo da je slab ili snažan.’

I vi bi trebalo da se zaista radujete osami, uživa on u osami. I zato će se u vama ova misao često javiti: ’Šta je štetno? Šta još nije napušteno? Šta to treba da napustimo?’”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

U Tathagati, probuđenome, koji istraja u onome u čemu je teško istrajati,
dve misli se javljaju: sigurnost, kao prva, i osama, kao druga.

“Razgonitelj tame, onaj koji je na drugu obalu stigao, veliki mudrac,
dostigao cilj, savladao veštinu, izdigao se iznad opasnosti;
koji je oslobođen iskorenjivanjem žudnje: taj mudrac svoje poslednje telo nosi,
oslobodio se iz carstva Māre [5] i, kažem vam, više se rađati neće.

Kao što neko na vrhu planine, ljudski rod svuda unaokolo,
tako i mudrac božanskog vida, popevši se na kulu
od Dhamme sačinjenu, prešavši bujicu patnje,
gleda na one ophrvane patnjom, starošću i smrću pobeđene.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

[1] Komentar: misao o sigurnosti (khemavitakka) jeste posebno povezana sa saosećanjem (karunā), a li i prijateljskom ljubavlju (mettā) i radošću zbog sreće drugih (muditā). Misao o osami (pavivekavitakka) jeste nagoveštaj i pratilac njihovog dostizanja ploda probuđenja. iako se javlja i u vezi sa meditativnim zadubljenjima itd.
[2] Odsustvo mržnje (avyāpađđha) jeste sinonim za prijateljsku ljubav (mettā).
[3] Ili “ona koja drhte i ona koja ne drhte” (tasaṃ vā thāvaraṃ vā). Prema Komentaru, to označava bića koja su prepuna žudnje i ona koja je nemaju (tj. arahanti). To je prva misao, misao o sigurnosti, koja je znak Budinog ogromnog saosećanja.
[4] Komentar ovde samoću poistovećuje sa smanjivanjem i iskorenjivanjem mentalnih nečistoća, koje se događa sa Budinim probuđenjem, kao i sa krajnjom samoćom nibbāne, udaljavanja od svih uslovljenih stvari.
[5] Māra ili Zli je personifikacija svega onoga što nas sprečava da stignemo do probuđenja. Komentari objašnjavaju Māru kao mentalne nečistoće, zatim kao pet sastojaka bića i kao smrt. Isto tako i kao zlo božanstvo koje nas stavlja pred različita iskušenja i izazove.

39. Desana sutta — Pouka

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, Tathagata, uzvišeni i potpuno probuđeni, dao je dve pouke o Dhammi, jednu za drugom. Koje dve? ’Vidi loše kao loše.’ Ovo je prva pouka o Dhammi. ’Prepoznavši loše kao loše, zgađen nad tim, udalji se od toga, oslobodi sebe toga.’ Ovo je druga pouka o Dhammi. To su dve pouke o Dhami koje je Tathagata, uzvišeni i potpuno probuđeni, dao jednu za drugom.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Saslušaj dve pouke, koje jednu za drugom
dade Tathagata, pun saosećanja za sva bića.
‘Vidi loše i postani time obestrašćen. Jer potom,
um lišen strasti, na kraj patnje i nespokojstva stiže’.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

40. Viđđa sutta – Znanje

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Neznanje je, monasi, prethodnica stvaranju loših osobina, a za njim slede pomanjkanje stida i straha od činjenja loših dela. Znanje je prethodnica stvaranju dobrih osobina, a za njim slede postojanje stida i straha od činjenja loših dela.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Svaka muka u ovom životu, a i u sledećem,
ima koren u neznanju, u gomilanju žudnje i pohlepe.
Kad čoveku s pogrešnim željama manjka savesti i poštovanja,
zlo od toga dolazi, tome zahvaljujući zadese ga muka i jad.
Zato, čisteći iz sebe žudnju, pohlepu i neznanje,
u monahu se jasan uvid rađa i tako svakoj muci izmiče.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

41. Paññāparihīna – Uskraćenost u mudrosti

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, bića su zaista uskraćena kada su lišena plemenite mudrosti. Ona žive u patnji u sadašnjem životu, konfuzna, puna iskušenja, kao u groznici, a posle sloma tela, posle smrti, mogu očekivati da se preporode na lošem odredištu.

Nisu uskraćena ona bića koja nisu lišena plemenite mudrosti. Ona žive spokojno u sadašnjem životu, bez konfuzije, iskušenja i groznice, a posle sloma tela, posle smrti, mogu očekivati da se preporode na dobrom odredištu.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Pogledaj svet, sa njegovim nebeskim bićima, mudrosti lišen.
Našavši utočište u imenu i formi, on zaključuje: ‘To je istina!’
Zaista najbolja je mudrost, jer njome jasno uviđamo
gde je potpuni kraj preporađanju i bivanju.

Ljudska i nebeska bića smatraju sebi dragima
takve koji su samoprobuđeni, sabrani,
što svoje poslednje otelovljenje žive
s lakoćom nastalom iz uvida.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

42. Sukkadhamma sutta – Dobra

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, postoje dva dobra koja čuvaju ovaj svet. Koja dva? Stid i strah od činjenja loših dela. Kada ova dva dobra ne bi štitila ovaj svet, tada na njemu ne bilo obuzdavanja u pogledu svoje majke, tetke, ujne, supruge učiteljeve ili žena drugih ljudi koji zaslužuju poštovanje. U svetu bi zavladao promiskuitet, kao kad se pare koze i ovce, kokoši i svinje, psi i šakali. Ali upravo zato što ova dva divna dobra čuvaju svet, zato ovde ima obuzdavanja u pogledu majke, tetke, ujne, supruge učiteljeve ili žena drugih ljudi koji zaslužuju poštovanje.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“U kojima briga i svesnost ne borave stalno
oni koji su se udaljili od bistrog izvora,
takvi idu dalje ka rađanju i umiranju.
Ali gde su briga i svesnost uvek čvrsto utemeljeni,
oni koji su dozreli u svetačkom životu:
takvi su spokojni, njihovo preporađanje okončano.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

43. Ađāta sutta — Nerođeno

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, neuslovljeno. Kada ne bi postojalo nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, neuslovljeno, ne biste mogli da uočite izlaz iz rođenog, nastalog, sačinjenog, uslovljenog. Ali zato što postojalo nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, neuslovljeno, vi možete da uočite izlaz iz rođenog, nastalog, sačinjenog, uslovljenog.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Rođeno, nastalo, postalo, načinjeno, iz uzroka nastalo,
sa starošću i smrću združeno, gnezdo bolesti, pogibelj,
iz sve novog zahvatanja nastaje, iz nezasitosti za užitkom.
Tim smerom idući, nikad do istinskog smirenja ne stižemo.
Bekstvo od svega toga jeste mir, trajan, stanje nepomućenosti,
nerođeno, nestvoreno, bez žalosti i prljanja,
nestanak onoga što patnji vodi, smirenje uma, blaženstvo.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

44. Nibbānadhātu sutta – Neuslovljeni element

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, postoje ove dve vrste neuslovljenog elementa. Koja dve? Neuslovljeni element u kojem plamen još dogoreva i neuslovljeni element u kojem plamena nema. A kakav je to neuslovljeni element u kojem plamen još dogoreva? Ima slučajeva kada monah jeste plemenit, pročišćenog uma, dostigao cilj, okončao posao, odložio teret, ispunio pravu svrhu života, raskinuo okov preporađanja i oslobodio se istinskim znanjem. On još uvek poseduje svojih pet čula i, zahvaljujući njihovom funkcionisanju, zna za prijatno i neprijatno, oseća zadovoljstvo i bol. Takvo njegovo okončanje strasti, odbojnosti i obmanutosti naziva se neuslovljenim elementom u kojem plamen još dogoreva.

A šta je to neuslovljeni element u kojoj plamena nema? Ima slučajeva kada monah jeste plemenit, pročišćenog uma, dostigao cilj, okončao posao, odložio teret, ispunio pravu svrhu života, uništio okov preporađanja i oslobodio se istinskim znanjem. Sve što on oseti, budući da mu je neprivlačno, ostavlja ga sasvim mirnim. To se naziva neuslovljenim elementom u kojem plamena nema.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Dva su neuslovljena elementa što ih objavi
Vidilac, onaj koji je nezavisan, postojan;
jedan je u svetu ovome sa plamenom koji još tinja,
ali mu snaga preporađanja iscrpena.
U drugome nikakvog plamena nema i isto tako,
posle ovoga života, žeđi za preporađanjem nema.

Oni koji upoznaše to stanje neuslovljenosti
oslobodiše se razaranjem žudnje što ka rođenjima vodi.
Oni su, dostigavši srž Učiteljeve poruke, ushićeni
pred dokončanjem, svako nastajanje napustili.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

45. Paṭisallāna sutta – Osama

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, živite u blagodeti osame, radujte se osami, u sebi posvećeni stišavanju uma, ne zapostavljajući zadubljenje, oplemenjeni jasnim uvidom, odani osami. Ukoliko živite u blagodeti osame, radujte se osami, u sebi posvećeni stišavanju uma, ne zapostavljajući zadubljenje, oplemenjeni jasnim uvidom, odani osami, tada se mogu očekivati dva ploda: ili oslobađajuće znanje već u ovom životu ili, ako je preostalo još vezivanja, dostizanje stanja ne-povratnika.”8

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Oni stišanih umova, znalci, sabrani, u zadubljenje utonuli,
jasno vide stvari kakve jesu, neprivučeni zadovoljstvima čula.
Radujući se pažljivosti i uočavajući opasnost od nepažnje,
sigurni da nazadovati ne mogu, na pragu slobode stoje.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

46. Sikkhānisaṃsa sutta – Korist od vežbanja

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, treba da živite kao oni čija je korist u vežbanju, za koje je uvid najviša vrednost, oslobođenje suština, a svesnost najviši autoritet. Ako živite kao oni čija je korist u vežbanju, za koje je uvid najviša vrednost, oslobođenje suština, a svesnost najviši autoritet, tada se mogu očekivati dva ploda: ili oslobađajuće znanje već u ovom životu ili, ako je preostalo još vezivanja, dostizanje stanja ne-povratnika.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

“Savršen u vežbanju, ne nazadujući, zahvaljujući uvidu kraj uočava,
okončanje preporađanja. Takav mudrac nosi svoje poslednje telo,
odagnao je Māru, kažem vam, otišao izvan starosti i smrti.
Zato, monasi, radujući se zadubljenju, usredsređeni, marljivi,
uočavajući kraj, kraj preporađanja, pobedivši Maru i vojsku njegovu,
budite oni koji su zauvek nadišli starost i smrt.”

To su reči Blaženog koje sam čula.

47. Đāgariya sutta — Bdenje

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, monah bi trebalo da bude budan, sabran i s jasnim razumevanjem, usredsređen, zadovoljan i bistroga uma. Trebalo bi jasno da zna kada je pravi trenutak da neguje povoljna mentalna stanja. Monah koji je budan, sabran i s jasnim razumevanjem, usredsređen, zadovoljan i bistroga uma. Trebalo bi jasno da zna kada je pravi trenutak da neguje povoljna mentalna stanja, može očekivati jedan od dva ploda: ili oslobađajuće znanje već u ovom životu ili, ako je preostalo još vezivanja, dostizanje stanja ne-povratnika.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

Vi koji ste budni slušajte! Vi koji spavate probudite se!
Budnost je bolja od spavanja, za budne straha nema.
Ko god je budan, sabran i jasno razume, usredsređen,
zadovoljan i bistroga uma, ko u pravo vreme istražuje Dhammu,
taj će, pre ili kasnije, su ovu tamu odagnati.
Zato budite zaista predani budnosti. Marljiv monah,
znalac i postojan u zadubljenju, presekavši okove rađanja i umiranja,
upravo ovde probuđenje stiče, kojem premca nema.

To su reči Blaženog koje sam čula.

48. Āpāyika sutta – Osuđen na pakao

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, dvojica su osuđena na loše odredište, na pakao, jer ne odustaju od svojih postupaka. Koja dvojica? Onaj ko se pretvara da živi u celibata, iako takav nije, i onaj ko bez razloga optužuje nekoga ko živi savršenim i čistim životom celibata da ne živi tako. Ta dvojica su osuđena na loše odredište, na pakao, jer ne odustaju od svojih postupaka.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

U pakao odlazi ko tvrdi ono što se dogodilo nije,
kao i onaj ko učinivši nešto kaže: ‘Nisam.’
Oba ta čoveka, nedela čineći, postaju isti:
posle smrti, u narednom životu.

Sa žutim ogrtačem preko ramena,
mnogi sa lošim osobinama, neobuzdani, rđavi,
preporađaju se, zbog rđavih dela, u paklu.

Bolje progutati gvozdenu kuglu, usijanu,
nego neukroćen, prekršivši pravila,
jesti iz zdele hranu isprošenu.

To su reči Blaženog koje sam čula.

49. Diṭṭhigata sutta – Pogrešno gledište

Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:

“Monasi, ubeđena u dva pogrešna gledišta, neka ljudska i božanska bića uzmiču, druga prenagljuju; samo oni kojima su otvorene oči jasno vide.

A kako to, monasi, neka uzmiču? Kada ljudska i božanska koja bića uživaju u rađanju, ushićena su rođenjem, zadovoljna rođenjem, podučavaju Dhammi radi prestanka preporađanja, njihovi umovi je ne primaju, nisu njome umireni, ne zadržavaju se na njoj, niti bivaju privučeni. Tako neka bića uzmiču.

A kako neka prenagljuju? Neka, osetivši se zgrožena, ponižena i zgađena upravo preporađanjem, priklanjaju se ne-rađanju: ‘Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uništeno i ne postoji posle smrti, to je mir, to je izvanredno!’ Tako neka prenagljuju.

A kako oni kojima su otvorene oči jasno vide? Ima slučajeva kada monah ono što je nastalo vidi kao nešto što je nastalo. Uviđajući to što je nastalo kao nešto što je nastalo, praktikuje on nevezivanje uz to što je nastalo, vežba hlađenje strasti prema tome što je nastalo, utrnuće onoga što je nastalo. Tako oni kojima su otvorene oči jasno vide.”

Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:

koji su za to što je nastalo uvide da je nešto što je nastalo
i za ono što je izvan tog kruga da nastati više neće
oslobođeni su pre svega zahvaljujući tome što je nastalo,
iskorenjujući želju za daljim nastajanjem.

Ako su razumeli to što je nastalo i oslobođeni su
želje sa ponovnim nastajanjem ili nestajanjem
upravo toga što je nastalo, na taj način
monasi do prestanka novog nastajanja stižu.

To su reči Blaženog koje sam čula.