Sutta nipāta 1:9
Hemavata sutta
Hemavata
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
153. „Danas [1] je dan punog Meseca,“ [2]
reče demon Sātāgira. [3]
„Božanstvena je ova noć. Hajdemo
do Gotame, učitelja savršenog imena.“
154. „Je li uma postojanoga,
dobronameran prema svim bićima?“
upita demon Hevamata.
„Je li ovladao svojim mislima
o prijatnim i neprijatnim stvarima?”
155. „Um njegov dobronameran je
prema svim bićima,”
reče demon Sātāgira.
”Ovladao jeste mislima svojim
o prijatnim i neprijatnim stvarima.”
156. „Uzima li ono što mu nije dato,”
upita demon Hevamata,
”je li obuzdan prema živim bićima?
Drži li se podalje od nepažnje,
praktikuje li zadubljenje?”
157. „Ne uzima što mu nije dato,”
reče demon Sātāgira,
”obuzdan jeste prema živim bićima.
Drži se podalje od nepažnje, [4]
Budni ne zanemaruje zadubljenje.”
158. „Nastoji li da ne laže,”
upita demon Hevamata,
„vređa li druge rečima svojim?
Je li ogovaranju sklon,
da li u naklapanju vreme gubi?”
159. „On niti laže,” reče demon Sātāgira,
„niti druge vređa rečima svojim.
Ogovaranju sklon zaista nije,
već promišljen, smislene reči zbori.”
160. „Uživa li u zadovoljstvima čula,”
upita demon Hevamata,
„je li mu um njima uznemiren?
Da li je obmanutost prevladao,
stekao uvid u sve pojave?” [5]
161. „U zadovoljstvima čula ne uživa,”
reče demon Sātāgira,
„um mu ostaje neuznemiren.
Svaka njegova obmana iščezla je,
Budni je sa uvidom u pojave sve.”
162. „Poseduje li jasno znanje,“
upita demon Hevamata,
i jesu li postupci njegovi čisti?
Je li razorio sve strasti,
stigao na kraj preporađanja?”
163. „Mnogo je u njemu znanja,
reče demon Sātāgira,
„a postupci su njegovi čisti,”
Razorio je sve strasti u sebi,
za njega više preporađanja nema.”
[Hemavata]
164. „Um toga utihnulog mudraca
krase dobri postupci i dobre reči.
S pravom hvališ onoga ko je
usavršen u ispravnom znanju i ponašanju.“
[Sātāgira]
165. „Um toga utihnulog mudraca
krase dobri postupci i dobre reči.
S pravom se raduješ onome ko je
usavršenom u ispravnom znanju i ponašanju.
166. Um toga utihnulog mudraca
krase dobri postupci i dobre reči.
Hajdemo da vidimo Gotamu,
usavršenog u ispravnom znanju i ponašanju.”
[Hemavata]
167. Hajdemo da vidimo Gotamu,
mudraca koji u šumi meditira.
Udova poput antilope, [6] vitak, čvrst,
umeren u jelu, be i pohlepe.
168. A kada tamo stignemo,
njega koji nalik lavu u osami živi,
nezaveden zadovoljstvima čula,
upitajmo za spas iz kandži smrti.
[Sātāgira i Hemavata]
169. Pitajmo Gotamu, probuđenoga,
glasnika Dhamme, vodiča,
onoga koji je stigao na drugu obalu, [7]
nadišao svaku mržnju i strah.“
170. „Sa čime zajedno svet ovaj nastaje?“
upita demon Hemavata.
„Sa čime zajedno on bliskost rađa?”
”Za šta vezujući se ovaj svet postoji,
čime neprekidno mučen biva?”
171. „Sa šest zajedno svet ovaj nastaje,
Hemavata,“ reče Blaženi,
„sa šest zajedno on bliskost rađa.
Zaista, za šest se vezujući, ovaj svet postoji,
sa šest neprekidno mučen biva.” [8]
172. „Šta je ta veza kojom
svet ovaj mučen biva?
O izbavljenju pitamo, kaži nam,
kako od patnje osloboditi se može.”
173. „Pet je struna zadovoljstava čula [9]
u svetu ovome, a um je šesti;
kada se žudnja ovde [10] ukloni,
tu je i oslobođenje od patnje.
174. To je izbavljenje iz ovoga sveta,
objavih vam onako kako jeste.
I zato vam sada kažem:
tako od patnje osloboditi se može.”
175. „Ko je taj ko bujicu [11] prelazi?
Ko je taj što okean [12] prelazi?
Ko i bez čvrstog oslonca i podrške
u dubine bezdane potonuti neće?”
176. „Onaj ko se uvek vrline drži,
oštrog uma, koncentrisan,
smotren i sabran, taj prelazi bujicu
koju je tako teško preći.”
177. Ko se od opsene zadovoljstava čula
okrenuo i sve okove raskinuo,
u kojem je žeđ za preporađanjem utrnula,
taj u dubine potonuti neće.”
178. „Pogledajte znalca, duboke mudrosti,
i najtananiju istinu dokučio je,
ništa ne svojatajući, ne vezujući se,
slastima ovozemaljskim nezaveden.
Oslobođen on je svuda, veliki mudrac,
što uzvišenim putem korača!
179. Pogledajte znalca savršenog imena,
i najtananiju istinu dokučio je,
mudrost svoju sa svima deli, ne vezujući se,
slastima ovozemaljskim nezaveden.
Sveznajući, veliki mudrac,
što plemenitim putem korača!
180. Zaista dobar prizor se ukaza danas,
prekrasno jutro, divan početak,
jer ugledasmo potpuno probuđenoga,
što bujicu je prešao i svih strasti se lišio.
181. Ovih hiljadu demona okupljenih ovde,
što poseduju velike moći i slavu,
svi oni tebe za utočište uzimaju,
ti si naš učitelj nenadmašni.
182. Zato ćemo ići od sela do sela,
od planine do planine,
odajući poštovanje Budnome
i njegovom učenju savršeno izloženome.”
Beleške
[1] Sudeći po formi, miljeu u kojem se odvija njena radnja, kao i tematici, očigledno je da je svrha ove sutte, kao i mnogih drugih, bila pedagoška. U prvom delu, imamo gotovo potpun kompendijum kvaliteta probuđenog bića, izloženih po modelu deset povoljnih postupaka (kammapatha): odustajanje od ubijanja, krađe, zloupotrebe čulnih zadovoljstava, laganja, ogovaranja, uvreda, naklapanja, pohlepe, mržnje i pogrešnih stavova. U drugom delu govora, u dijalogu sa Budom, demoni postavljaju najdublja filozofska pitanja o prirodi čovekovog postojanja, pitanja koja nas dovode i do samog središta Budinog učenja. Zanimljivosti ove sutte za potencijalne slušaoce doprinosi i to što dijalog vode dva demona, a ne dva obična ljudska bića. [Natrag]
[2] Najvažniji dan za budiste u okviru lunarnog kalendara, dan predanosti, koji provode tako što pomažu u redovnim poslovima u manastiru, meditiraju i slušaju izlaganje o Dhammi, obično starešine manastira ili nekog od iskusnijih monaha. [Natrag]
[3] Yakkha (skt. yakksa) jedno je od bića u tradicionalnom indijskom sistemu verovanja koje, na neki način, predstavlja prelaz između sveta ljudi i sveta bogova. Indijci su smatrali da ovaj naš svet nastanjuju mnoga nevidljiva bića, a jedna vrsta su yakkha. Iako ih prevodimo kao demone, ne bi trebalo smatrati da su ta bića nužno zla. Ona jesu moćna, imaju nešto od božanske prirode u sebi, ali ta priroda je postala iskrivljena u većoj ili manjoj meri i to delovanjem egoističnih sila unutar njih. Ti egoistični nagoni se nekada ispoljavaju kroz nasilne postupke. Tako yakkhe u indijskoj slici sveta, u budističkim tekstovima, pokrivaju širok dijapazon od vrlo gnevnih, opasnih bića, pa do onih koja su skoro kao božanstva. Za razliku od bića na nižim nivoima postojanja, oni kao i ljudi, imaju potencijal da dostignu probuđenje još u ovom životu. Unutar budističke kosmologije, yakkhe nastanjuju i deo jednog od nebeskih svetova koji se zove nebo četiri kralja. Jedan od tih kraljeva je i vladar yakkhi. U Kanonu nailazimo na epizode kada ova bića napadaju i pljačkaju trgovačke karavane, ubijaju i proždiru putnike ili opsedaju i ugrožavaju askete dotle da ovi polude. No, veliki učitelji su u stanju da ukrote i transformišu njihovu rušilačku prirodu i ožive njihove potencijale za probuđenje. Tako su neki od njih postali i Budini učenici. [Natrag]
[4] Komentar objašnjava da se ovo odnosi na obustavljanje bilo kakve vrste seksualne aktivnosti, na život u celibatu. [Natrag]
[5] Razumeo je prirodu svih pojava i vidi ih onakvima kakve zaista jesu, bez iskrivljavanja koja dolaze od vezanosti i odbojnosti. [Natrag]
[6] Jedno od 32 obeležja „velikog čoveka“ (mahapurisa). [Natrag]
[7] Prozreo je prirodu svih uslovljenih stvari, nije više njima zaveden, i tako je stigao do nibbāne. [Natrag]
[8] Budin odgovor liči na zagonetku. Da bismo je razumeli, moramo poći od pitanja: šta se ovde podrazumeva pod pojmom „svet“? On ovde nema uobičajeno, usko značenje našeg okruženja, posao, porodica, prijatelji itd. ili šire, u geogafskom smislu. Pod svetom se ovde smatra totalitet našeg iskustva koje stvaraju pet čula i um, kao šesto „čulo“, kao i njihovi objekti. Dakle, oko i prizori, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i taktilne senzacije, tj dodir, um i mentalni fenomeni kao što su osećanja, misli itd. To je svet u kojem se krećemo čitav život. Ceo naš svet omeđen je sa tih šest polja iskustva i u njima sadržan. [Natrag]
[9] Prijatni prizori, zvukovi, mirisi, ukusi i dodiri. [Natrag]
[10] „Ovde“, u ovom „imenu i obliku“ (nāma-rūpa), u ovom biću. Pominjanje pet struna zadovoljstava čula označava oblik. Um (mano) predstavlja ime (nāma), to jest četiri mentalna sastojka bića. [Natrag]
[11] Bujica (ogha) u budističkim tekstovima jeste metafora koja označava četiri strasti, najdublje ukrenjene žudnje koje truju čovekov um, četiri otrova (āsava): čulna zadovoljstva (kāmāsava), ideja večnog postojanja (bhavāsava), pogrešna gledišta (diṭṭhāsava) i neznanje (aviđđāsava). [Natrag]
[12] Okean saṃsāre, patnje neprekidnog preporađanja. [Natrag]